a

Заштитник грађана је по притужби Националног савета хрватске националне мањине у Републици Србији због дискриминације и негирања хрватског језика покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије.

Заштитник грађана тражи од ових надлежних органа да му у року од 15 дана доставе податке о конкретном случају и релевантну документацију.

У притужби Заштитнику грађана, Национални савет хрватске националне мањине наводи да је Одбор за стандардизацију српског језика на захтев Завода за унапређивање образовања и васпитања донео став према којем у јужнословенске језике треба навести српски, бугарски, македонски и словеначки језик и према којем Хрвати спадају међу народе који се користе српским језиком, али га називају хрватским, као и да у уџбеницима српског језика за осми разред основне школе, који су објављени, стоји оваква дефиниција.

Заштитник грађана подсећа да је Република Србија прихватила Европску повељу о регионалним или мањинским језицима 1992. године чиме је прихватила хрватски језик као мањински језик који је дужна да штити и да предузима активности у циљу његовог очувања.

Након поступка контроле законитости и правилности рада Републичког фонда за здравствено осигурање који је средином јуна 2021. године покренуо Заштитник грађана, ова здравствена установа обезбедила је финансијска средства за иновативну терапију за лечење 13 оболелих од цистичне фиброзе - деветоро деце и четири одрасла пацијента.

Заштитник грађана је на основу притужби грађана покренуо поступак контроле рада РФЗО са захтевом да га обавести о могућности да се лек „Trikafta“ обезбеди као терапија деци оболелој од цистичне фиброзе из средстава обавезног здравственог осигурања.

Након увида у извештај контролисаног органа, Заштитник грађана утврдио да лек „Trikafta“ није регистрован у Републици Србији, а да Комисија РФЗО за лечење ретких болести на основу увида у достављену потпуну документацију надлежне здравствене установе, према акту Владе Републике Србије, доноси одлуку о лечењу осигураних лица оболелих од ретких болести лековима за лечење ретке болести из средстава буџета Републике Србије.

Заштитник грађана је утврдио да је РФЗО обезбедио одређена финансијска средства за изузетно скупу иновативну терапију за лечење оболелих од цистичне фиброзе и да су именовани чланови Комисије РФЗО који се баве лечењем цистичне фиброзе.

Ова комисија је крајем августа 2021. године, у складу са финансијским средствима којима тренутно располаже, одобрила почетак лечења 13 оболелих од цистичне фиброзе (деветоро деце и четири одрасла пацијента) лековима „Kaftrio+Kalydeco“, покренула поступак јавне набавке ових лекова и о овим одлукама обавестила здравствене установе у којима се лече пацијенти којима је одобрена терапија.

Заштитник грађана позива девојчице и дечаке узраста од 13 до 15 година са пребивалиштем на територији Републике Србије да се пријаве за учешће у Панелу младих саветника Заштитника грађана. Заштитник грађана је 2010. године формирао Панел младих саветника као облик трајног учешћа деце и младих у раду ове институције. Чланство у Панелу се обнавља у 2021. години новим члановима основношколског узраста. У том циљу Заштитник грађана расписује Јавни позив за попуњавање чланства у Панелу младих саветника који ће бити отворен од 07. 10. до 30.10. 2021. године и на који могу да се пријаве ученици VII и VIII разреда основних школа.

Детаљније о раду Панела и о начину пријављивања погледајте у приложеном позиву и брошури, или позивом на број телефона Заштитника грађана (011) 2068 100.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу информација да је један осуђеник услед лошег здравственог стања и због тога што му није пружена лекарска помоћ преминуо у Окружном затвору у Прокупљу, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада тог завода.

Заштитник грађана тражи од Окружног затвора у Прокупљу да му у року од 15 дана достави информације када је преминули осуђеник заражен корона вирусом, које активности су предузете да му се пружи благовремена и адекватна здравствена заштита, као и на који начин је контролисано његово здравствено стање.

Од управе Окружног затвора у Прокупљу Заштитник грађана је затражио конкретне информације о томе колико пута је преминулог осуђеника прегледао лекар од тренутка сазнања да је позитиван на COVID-19, да ли је осуђеник вођен у здравствену установу ван затвора, којим данима је лекар присутан у затвору, те да ли је током викенда (2.10. и 3.10.2021. године) био обавештен да је осуђенику била потребна лекарска помоћ и уколико јесте како је поступано тим поводом. У вези са тим затражено је и да се овом органу достави и целокупна медицинска документација која се односи на начин пружања здравствене заштите осуђенику од тренутка сазнања да је позитиван на COVID-19.

Осим тога, Заштитник грађана је од затвора у Прокупљу затражио и обавештење о томе да ли у затвору има и других осуђеника који су заражени корона вирусом, у чему се састоји здравствена заштита која им се пружа, као и на који начин се спроводе превентивне мере у циљу заштите од ширења корона вируса.

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 5. октобра 2021. године контролну посету касарни „Александар Берић“ у Новом Саду ради праћења поступања по препорукама НПМ-а из Извештаја о посетама војним објектима Војске Србије, које су обављене током 2019. године.

У тиму за посету су били представник Заштитника грађана и представница Покрајинског омбудсмана. Током посете проверавани су материјални и други услови у дисциплинској просторији, од војних старешина су прибављене информације о начину на који је поступљено по препорукама НПМ-а и извршен је увид у релевантну документацију. Сарадња са припадницима војске је била веома професионална.

b_300_0_16777215_00_images_20211006Surcin1.jpegТим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 5. октобра 2021.године ненајављену посету Полицијској станици Сурчин. Посета је обављена у циљу праћења начина остваривања права доведених и задржаних лица, као што су право на приступ лекару и адвокату, право да о свом лишењу слободе обавесте блиску особу, и начину на који се доведена и задржана лица информишу о својим правима.

Остварен је увид у документацију о задржавању, од полицијских службеника су прибављене информације о начину на који задржана лица остварују та права и проверени су материјални услови у просторији за задржавање Такође, обављен је ненадзирани разговор са једним затеченим задржаним лицем.

Сарадња са полицијским службеницима је била професионална.

Страна 2 од 508