a

Поштовање права грађана на здраву животну средину, као и заштита и унапређење права у овој области и даље није на задовољавајућем степену и не третира се као један од примарних проблема у нашем друштву. Здрава животна средина представља основ за развој квалитетног живота свих грађана, на шта се често заборавља, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања Светског дана заштите животне средине.

Иако се о проблемима из области животне средине у протеклој години чешће говорило и отворена су многа актуелна питања, пре свега поводом загађења ваздуха и изградње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима, Заштитнику грађана се и даље мали број грађана обраћа из ове области. У току 2018. године примљено је свега 34 притужбе, те Заштитник грађана у многим случајевима покреће поступак по сопственој иницијативи, као у случају грађана који живе у близини рударских басена „Бор“ и „Колубара“, или проблема мештана смедеревских села са загађеним ваздухом и прашином које већ годинама удишу услед производње челика у бившој Железари Смедерево, као и у случајевима несанитарних депонија на територијама локалних самоуправа.

Заштитник грађана Зоран Пашалић упућује искрене честитке поводом Рамазанског бајрама грађанима Републике Србије исламске вероисповести, уз жељу да празник прославе у кругу породице у миру, срећи и благостању. Нека празнични дани протекну у атмосфери међусобног поштовања и толеранције, додаје се у честитки заштитника грађана.

b_300_0_16777215_00_images_20190531Prijem.jpegУ оквиру редовне месечне активности „Отворена врата“ заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са двадесет и шесторо грађана из Београда и Србије, који су желели лично заштитнику грађана да изнесу своје проблеме и незадовољство радом органа јавне управе. Грађани су се првенствено жалили на непоштовање права у имовинско-правним односима, на нерешена стамбена питања, на егзистенцијалне проблеме.

Институција већ више од годину дана организује активност „Отворена врата“, а заштитник грађана Зоран Пашалић је до данас разговарао са скоро две хиљаде незадовољних грађана. Заштитник грађана је овај непосредан начин комуникације иницирао како би се лично уверио која права се најтеже остварују пред органима јавне управе. Истовремено иницијатива се показала веома добром и због тога што су грађани и након скоро две године постојања те праксе, веома заинтересовани за непосредан разговор са заштитником грађана.

Градови Лесковац, Сомбор, Смедерево, Лозница и ГО Врачар су добитници награде коју Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, трећу годину за редом додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Додела награда, признања и похвала јединицама локалне самоуправе ће бити организована 18. јуна 2019. године.

b_300_0_16777215_00_images_30052019_bunjevci_1.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са председницом Националног савета буњевачке националне мањине др Сузаном Кујунџић Остојић и потпредседником савета Мирком Бојићем о положају и заштити права буњевачке националне мањине у Србији.

Представници националног савета упознали су заштитника грађана о значају стандардизације буњевачког језика и напорима које улажу у очувању културе, традиције и идентитета Буњеваца, најважнијих циљева савета. Такође, информисали су га о проблемима на која наилазе у обезбеђивању неопходних финансијских средстава за рад и кључним препрекама у остваривању својих права.

Заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да ће у складу са својим овлашћењима и надлежностима наставити да ради на остваривању права буњевачке националне мањине, као и на унапређењу сарадње са Националним саветом буњевачке националне мањине.

b_300_0_16777215_00_images_20190529Memo1.jpegЗаштитник грађана Србије Зоран Пашалић и заштитник људских права и слобода Црне Горе Шућко Баковић су данас у Београду потписали меморандум о разумевању те две институције.
Пашалић је новинарима рекао да је меморандум „круна сарадње која постоји између две институције“.

„Сарадња се доказала више пута. Ја ћу увек истаћи онај случај који је медијски био најинтересантнији, када је прошлог лета једна држављанка Србије имала проблем у Црној Гори, колега је реаговао одмах на иницијативу са ове стране и испратио цео случај“, рекао је Пашалић. Он је навео да је то осми билатерални споразум који је та институција Србије потписала са институцијама у суседним земљама и да очекује да ће до краја године потписати још четири. Институције земаља са којима Србија има билатералне споразуме, врло брзо и ефикасно реагују када су грађани тих држава у Србији или држављани Србије у тим земљама имали неки проблем, додао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20190529Memo2.jpeg„У случају када држављанин Србије сматра да има неки проблем у Црној Гори са извршном влашћу Црне Горе, он може да се обрати институцији заштитника грађана Србије и онда ћемо у међусобном контакту најбрже могуће тај проблем да решимо“, рекао је Пашалић и додао да исто важи када држављанин Црне Горе има исти проблем у Србији.

Заштитник људских права и слобода Црне Горе Шућко Баковић казао је да је тим споразумом и формално успостављена та сарадње и да се она до сада одвијала на принципу фактичког реципроцитета. Он је рекао да је тим споразумом уређена сарадња не само кроз поступање по жалбама и притужбама држављана Србије и Црне Горе, него и кроз размену искуства, семинаре и истраживања.

„Зато смо ми први споразум потписали са Заштитником грађана Србије, то је логично наше две државе, наши народи су упућени један на другог“, рекао је Баковић и нагласио да су медији „природни партнери“ тих институција. „Наша сарадња могла би бити пример и владама наших земаља“, додао је Баковић.

Страна 2 од 399