a

Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Министарства за бригу о породици и демографију, које је преузело део надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, да стави ван снаге радни налог упућен пре три године свим центрима за социјални рад у Србији према којем су, између осталог, дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља и покрећу судске поступке за одузимање родитељског права.

„Поново наглашавам да аутоматско одузимање деце није решење јер је потребно утврдити да ли се ради о трговини људима, што подразумева злоупотребу деце и кршење њихових права, или та деца немају од чега да живе. Надлежни органи треба да се усмере на то да утврде и отклоне узроке који су довели до тога да деца буду на улици, а не на последице“, изјавио је Пашалић поводом 12. априла - Међународног дана деце укључене у живот и/или рад на улици.

Заштитник грађана је прошле године утврдио да Министарство за рад упућивањем радног налога у мају 2018. године поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација а центре за социјални рад усмерава на незаконито поступање. То министарство је 2020. године одбило да поступи по препоруци Заштитника грађана за укидање овог налога.

Проблем “деце улице“ не може да се посматра само као проблем Министарства за бригу о породици и демографију. То је питање и за Министарство унутрашњих послова које треба да утврди организаторе просјачења и процесуира одговорне где томе има места, али и за цело друштво - од појединаца који треба да се укључе у примећивање деце која раде и живе на улици и пријаве надлежним органима до центара за социјални рад који треба да обезбеде подршку породицама за излазак из сиромаштва или за јачање родитељских капацитета, наводи Пашалић.

Поред физичког рада, главни проблеми деце укључене у живот и рад на улици су екстремно сиромаштво и нередован приступ образовању, који су врло често праћени дискриминацијом, као и „дечји бракови“ који им ускраћују детињство и онемогућавају да уживају права која има припадају, наглашава Заштитник грађана.

„Деца улице“ се суочавају са бројним ризицима који остављају последице на њихово здравље и развој због чега надлежни органи треба да учине додатне напоре на заштити права и најбољег интереса детета, навео је Пашалић.

Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а је у периоду од децембра 2019. године до октобра 2020. године обављао посете установама за извршење кривичних санкција с циљем праћења поступања према зависницима од психоактивних супстанци. С тим у вези, изабран је узорак од 5 казнено-поправних завода (КПЗ Сремска Митровица, КПЗ Београд, КПЗ Панчево, КПЗ Ниш, КПЗ Пожаревац) и 5 окружних затвора (ОЗ Чачак, ОЗ Краљево, ОЗ Нови Сад, ОЗ Смедерево, ОЗ Београд). Проблем је посматран са три аспекта: безбедносног, третманског и здравственог, са намером да се провери које активности заводи предузимају у циљу откривања и спречавања уноса психоактивних супстанци, да ли у заводима постоје специјализовани програми за рад са осуђеним лицима која имају проблем зависности од психоактивних супстанци, који се програми спроводе, која се терапија нуди, да ли је особље едуковано да спроводи програме лечења, односно третмана, које се мере предузимају у циљу смањења потражње и доступности, превенције и редукције штетних последица.

У Тематском извештају који је сачињен након посета истакнуте су добре праксе које су уочене у посећеним заводима и уједно дате препоруке за унапређење стања у овој области, а имајући у виду да су зависници посебна група унутар затворске популације која захтева специјализован приступ.

У одговору на поступање по упућеним препорукама Управа за извршење кривичних санкција је, између осталог, обавестила НПМ о томе да је Нацртом нове Стратегије развоја извршења кривичних санкција за период 2021 – 2027 предвиђено унапређење безбедности у заводима и набавка и надградња система контрадиверзионе заштите, са посебним освртом на нове анализе система садржаја који се прегледају. Такође, Управа ће наставити са активностима на запошљавању припадника службе за обезбеђење и васпитних радника у заводима а свим заводима наложено је да предузму потребне мере да ангажују лекара специјалисту психијатрије или неуропсихијатрије, ради пружања услуга у заводу, при чему ће спровођење ове препоруке контролисати Одељење за инспекцију.

НПМ је обавештен и о томе да су у оквиру пројекта Савета Европе, који финансира Европска унија, израђени нови специјализовани програми за групни рад са осуђеницима, међу њима и Специјализовани програм за групни рад са зависницима од дрога који је дистрибуиран свим заводима.

Управа јe препоруку НПМ да се у свим заводима створе услови за реализацију индивидуалних циљева који се постављају осуђенима доставила Одељењу за инспекцију, како би приликом вршења надзора контролисао да ли су индивидуални циљеви и планирани поступци и активности и задаци особља у реализацији програма поступања реално постављени, у односу на могућности завода и да ли се они према плану спроводе.

Управа је обавестила НПМ и о томе да ће предузети мере на изналажењу најбољег решења за остваривање контакта и сарадње са надлежним центрима за болести зависности, који имају едуковани кадар за увођење супституционе терапије, како би се процениле индикације за увођење ове терапије лицима која нису започела лечење од болести зависности на слободи.

НПМ је 22. децембра 2020. године на састанку Мреже НПМ земаља југоисточне Европе, у својству председавајућег Медицинском групом Мреже представио основне налазе из овог извештаја.

 

Тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 5. априла 2021. године системску посету Специјалној болници за психијатријске болести „Ковин“. У тиму су поред запослених из Заштитника грађана били и лекар специјалиста психијатар и представница Хелсиншког одбора за људска права у Србији.

b_300_0_16777215_00_images_kovin_3.jpegТим НПМ-a је током посете обишао смештајне капацитете и разговaрао са управом ове здравствене установе о начину остваривања права пацијената, одвијању радно-окупационе терапије, мерама заштите и сл. Такође, извршен је увид у релевантну медицинску документацију у вези са процедуром пријема, лечењем и применом мере физичког спутавања.

Руководство и запослени остварили су пуну сарадњу са тимом НПМ.

НПМ похваљује активности које су предузете у правцу унапређења материјалних услова, а посебно напоре Специјалне болнице да преко мобилних тимова прати стање отпуштених пацијената, успостави телефонску линију за подршку током криза у породичном окружењу, као и активности у циљу едукације породице о природи болести њиховог члана и потреби сарадње у даљем току лечења.

Заштитник грађана Зоран Пашалић истакао је поводом Међународног дана Рома - 8. априла да су у условима пандемије припадници ромске заједнице, која је и иначе дискриминисана и маргинализована, изложени много већем ризику и апеловао на надлежне органе да учине додатне напоре за унапређење услуга помоћи Ромима у овим несвакидашњим околностима.

„Велики број припадника ромске заједнице у Републици Србији, посебно породице које живе у неформалним насељима, у веома су тешком положају. Апелујем на надлежне органе да учине додатне напоре како би се ублажиле последице пандемије које могу бити врло видне у социјалном и економском сегменту живота ромске заједнице“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана наводи да је, с обзиром да већина ромских насеља у Републици Србији нема приступ води, струји нити интернету и да нису у прилици да одржавају основну хигијену нити да деци омогуће праћење школске наставе путем интернета, одмах по избијању пандемије током ванредног стања посетио десет ромских насеља.

Неодговарајући услови живота и недостатак санитарне инфраструктуре пре свега онемогућавају потпуно поштовање превентивних мера што припаднике ромске заједнице ставља у још тежи положај и излаже још већем ризику, рекао је Пашалић.

„Пандемија вируса ковид-19 траје већ годину дана и потребне су додатне мере помоћи и заштите права припадника ромске заједнице. Очекујем да јединице локалне самоуправе на чијим територијама се налазе ромска насеља у потпуности поступе по препорукама које смо им упутили прошле године“, навео је Пашалић.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у пољском граду Сероцку, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан почетком априла 1971. године у Лондону.

Тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а посетио је 2. априла 2021. године касарну ''Генерал Павле Јуришић – Штурм'' у Пожаревцу. Циљ посете је био праћење поступања по препорукама НПМ-а из Извештаја о посетама војним објектима Војске Србије које су реализоване у 2019. години, када је, између осталог, обављена прва посета касарни у Пожаревцу. У том периоду је извршена адаптација просторије за извршење дисциплинске санкције забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту. Извештај о посетама војним објектима достављен је Војсци Републике Србије у јуну 2020. године.

Како су радови у међувремену завршени, током прошлонедељне посете проверавани су материјални и други услови за боравак санкционисаних војника у просторији. Такође, од команданта касарне и других војних старешина добијене су информације о начину на који су препоруке НПМ-а прихваћене и имплементиране.

Сарадња представника тима НПМ-а са припадницима Војске РС била је на веома високом нивоу.

 

b_300_0_16777215_00_images_KPZ_Pozarevac.jpegТим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 1. априла 2021. године посету Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу. У тиму су поред запослених из Заштитника грађана биле и представница Виктимолошког друштва Србије и лекар специјалиста судске медицине.

Имајући у виду да је 21. децембра прошле године обележено десет година од усвајања Правила УН о третману жена затвореница и ванзаводским мерама за жене које су учиниле кривична дела, познатих под називом Правила из Бангкока (Бангкочка правила), као и чињеницу да је НПМ Србије на Међународни дан жена 8. март, по први пут заједнички са Асоцијацијом за превенцију тортуре и већим бројем мониторинг тела из читавог света, позвао државне органе на континуирано деловање у циљу заштите жена у затвору, НПМ је током посете пратио усклађеност са Бангкочким правилима.

b_300_0_16777215_00_images_KPZ_POzarevac_1.jpegТим НПМ је обишао смештајне капацитете у Заводу, новоизграђени објекат, економију, део Завода у коме су смештене осуђенице са децом, остварио увид у релевантну документацију у Служби за опште послове, Служби за здравствену заштиту, Служби за третман и Служби за обезбеђење. Такође, обављени су разговори са руководством Завода и начелницима надлежних служби, као и са више осуђеница. Посебна пажња посвећена је начину остваривања здравствене заштите осуђеница, као и положају трудница и осуђеница које у Заводу бораве са децом.

Професионално поступање руководства и свих службеника завода током посете НПМ представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ.

Страна 1 од 487