a

b_300_0_16777215_00_images_podgorica-skup-.jpegРепублика Србија је до сада имала добар и организован одговор на мигрантску кризу, стварајући такве услове у прихватним центрима у којима је благовремено обезбеђен привремени смештај великом броју тражиоца азила и миграната у поступку процесуирања њихових захтева, рекао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на округлом столу у Подгорици. Како је додао ово је ефикасна мера, посебно у ситуацијама великог прилива миграната и релативно дугог остајања ових лица у неким од прихватних центара, због успорене и ниске „пропусности“ граница према Европској Унији.

На међународном плану имиграциони притвор се третира као ванредна мера последњег избора, имајући у виду да је он у највећем броју случајева административног а не казненог карактера. Стога се препоручује развој алтернативних облика смештаја како би се мера притвора свела на нужни минимум, навео је Пашалић. Будући да је Република Србија, пре свега, земља транзита а не жељене дестинације за већину миграната, од почетка су развијени алтернативни облици притвора у форми обавезног боравка у одређеном месту, у полуотвореним и отвореним прихватним центрима и центрима за азил, у којима су обједињени сви облици подршке мигрантима, који у нашој земљи бораве у просеку између осам и десет месеци. Посебна пажња се придаје осетљивим групама миграната, посебно малолетницима без пратње, према којима се мера притвора не примењује. Разумљиво, током времена се побољшавају материјални услови у којима бораве мигранти, организују се различите окупационе активности и психолошка подршка, али увек има места за побољшање, навео је Пашалић.

Регионални округли сто, под називом „Притвор у контексту миграција и дјелотоврне алтернативе“ организовао Омбдусман Црне Горе уз подршку Савета Европе.

b_300_0_16777215_00_images_konferencija-10122018.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић учествовао је данас на конференцији „Забрана мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања – надзор над поступањем полиције“ у организацији СЕ и ОЕБС.

Честитајући  присутнима Међународни дан људских права и 70 година од усвајања Конвенције о људским правима, Пашалић је изјавио да у области заштите права лица лишених слободе Србију обавезују бројни међународни уговори о људским правима, између осталих и они којима је прописана забрана мучења и других облика злостављања и одређени механизми зашитите и превенције злоствављања. Досадашњи резултати Националног механизма за превенцију тортуре су значајни о чему сведоче бројна признања у земљи и иностранству. Институција Заштитника грађана је жив организам, рекао је Пашалић и најавио у наредном периоду прецизније дефинисање организационе структуре НПМ-а и јачање капацитета запослених. Како је навео у контактима са колегама из НПМ-а других земаља договорио је бољу сарадњу у циљу заштите права наших држављана, лица лишених слободе, у овим државама и обрнуто.  

Намера нам је и да у затворима успоставимо бољу, директну комуникацију са лицима лишеним слободе. Мањак запослених у затворима је велики проблем што доводи до паралелних система заштите лица лишених слободе. Овом проблему ће НПМ посветити посебну пажњу у наредном периоду, најавио је Пашалић.

У уводном делу скупа је поред заштитника грађана Зорана Пашалића говорио и шеф мисије ОЕБС-а у Србије амбасадор Андреа Орицио и експерт СЕ Арвиднер Самбеи.   

---

b_300_0_16777215_00_images_konferencija-ekologija-.jpegУ недељи обележавања Међународног дана људских права Заштитник  грађана је у сарадњи са удружењем „Архус центар“ из Крагујевца и уз подршку мисије ОЕБС организовао конференцију „Подржимо грађане и грађанке“,  која је била посвећена темама из области екологији и заштите права на здраву животну средину. Тим поводом заштитник грађана Зоран Пашалић је истакао да је институцији до сада стигло скоро 500 притужби у којима се указује на повреду права у области животне средине и да оне представљају свега један одсто свих примљених притужби на годишњем нивоу. То показује да се еколошки проблеми не препознају довољно и да је потребно значајно јачање свести грађана када је ова област у питању, навео је Пашалић.

---

Заштитник грађана, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Стална конференција градова и општина припремили су брошуру о Награди за допринос развоју свих облика приступачности 2017/18, која је такође објављена у недељи људских права. Циљ награде, установљене пре две године, је промовисање примера добре праксе и јавна похвала активности локалних самоуправа, које воде ка приступачним и безбедним урбаним окружењима. Такође, циљ је и утврђивање стања у области приступачности и узрока због којих се у пуној мери не примењују прописи који гарантују права на приступачност јавним објекатима, службама и услугама особама са инвалидитетом и тешкоћама у кретању или комуникацији, као и формулисање препорука и планова за унапређивање стања у овој области.

---

Заштитник грађана је у Суботици представио Посебан извештај Заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма. Извештај је сачињен на основу података прикупљених у мају ове године из локалних самоуправа у којима је у службеној употреби мађарски језик и писмо.

 

 

 

Предавање на Правном факултету

b_300_0_16777215_00_images_olja2.jpeg

Генерални секретар Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић одржала је предавање на Правном факултету Универзитета у Београду полазницима Правне клинике за еколошко право. Током предавања ближе је упознала полазнике Правне клинике са искуствима Стручне службе Заштитника грађана у области заштите животне средине, као и са предметима по којима је поступано, будући да је заштита животне средине Уставом Републике Србије загарантовано право свих грађана и да захтева пуну пажњу свих друштвених чинилаца. Студенти су се током дисуксије, која је уследила по завршеном предавању, у највећој мери интересовали за проблеме грађана у области заштите животне средине и њихове притужбе. Циљ предавања, наводи Јовичић, био је унапређење постојећих знања студената и савладавања нових вештина кроз практичне еко-случајеве којима се бавила Стручна служба Заштитника грађана.

---

У посети редакцији „Хуманитарни радио“ у Крагујевцу

radio-3122018.jpegКако би скренули пажњу јавности на положај особа са инвалидитетом помоћница Генералног секретара Тања Длеск посетила је редакцију „Хуманитарног радија“ у Крагујевцу, која ради у оквиру Удружења грађана „Експрес“

Посета је реализована са намером да се укаже на велике напоре и снагу коју појединци и удружења улажу у постизање квалитетнијег, садржајнијег и бољег живота свих грађана као и на изузетне идеје које немерљиво доприносе хуманизацији нашег друштва, информисању и иницијативи да се припадници различитих социјалних група активно укључе у све друштвене токове.

Састанак младих саветника у институцији Заштитника грађана

У недељи посвећеној људским правима у згради Заштитника грађана је одржан састанак Панела младих саветника Заштитника грађана током којег је представљено учешће институције у пројекту Global Child и одржана панел дискусија о праву детета на квалитетно образовање и праву на одмор, игру и разоноду.
b_300_0_16777215_00_images_20181210Panel.jpegУ директном разговору са децом истакнуте су теме важне за њихово одрастање и развој, а које подразумевају широку лепезу права, почев од тога да сва деца имају право да иду у школу и да се школују, а држава и одрасли имају обавезу да им то обезбеде; да сва деца имају право на квалитетно образовање; да деца из мањинских и аутохтоних заједница имају право на своју културу, језик и веру; да сва деца имају право на одмор, игру и разоноду, на уметничко и културно изражавање и да држава треба да подстиче и подржи њихово ставралаштво.
Циљ пројекта Global Child је да развије свеобухватну платформу за мониторинг права детета и позив да се укључе у пројекат упућен је независним институцијама за заштиту права детета. Укључивање обухвата одржавање радионица са децом о правима детета и прикупљање њихових ставова.
Укључивањем у пројекат Заштитник грађана показује да је водећа институција у области права детета у региону и да има капацитет да се бави промоцијом права детета на партиципацију, што је водећа тема у области права детета у свету.
Панел младих саветника, који у оквиру институције Заштитника грађана постоји од 2010. године окупља 30 деце и младих, узраста од 13 до 17 година из свих крајева Србије.

Посета Казнено-поправном заводу у Панчеву

У оквиру обележавања Међународног дана људских права, помоћница Генералног секретара Јабланка Табаш и начелница Одељења за заштиту права лица лишених слободе и контролу примене полицијских овлашћења Маја Јовић обишле су Казнено-поправни завод у Панчеву.
b_300_0_16777215_00_images_20181210Jablanka.jpegНа састанку са управником Дејаном Бакићем, добијене су информације о томе како су протекла прва два месеца рада новог Завода, динамици прилива осуђеника из других завода и њиховом поступку прилагођавања, активностима осуђених лица, као и о поступању завода по раније упућеним препорукама Заштитника грађана. Приликом посете и разговора са представницима Казнено поправног завода у Панчеву, истакнут је значај и потреба даљег унапређења сарадње са Заштитником грађана у циљу заштите права грађана - лица лишених слободе.

Табаш: Неопходно комплетно информисање грађана о значају трансплатације

b_300_0_16777215_00_images_jablanka-tribina.jpegЈабланка Табаш, помоћница генералног секретара, излагала је о заштити права грађана - пацијената као потенцијалних даваоца органа са аспекта надлежности Заштитника грађана на трибини „Право на здравље и пресађивање органа“ на Правном факултету у Београду,

На основу примљених притужби и садржине обраћања грађана у поступку доношења Закона о пресађивању људских органа, који је усвојен у јулу ове године, а којим је између осталог, уводено и такозвано „претпостављено донорство“ које је условљено пристанком породице, Јабланка Табаш је указала да је неопходно комплетно и потпуно информисање грађана – потенцијалних даваоца органа и подизање друштвене свести о значају трансплатације.

Трибину је организовао Студенски парламент Правног факултета Универзитета у Београду са циљем да, на дан када се обележава Међународни дан људских права, подсети на начела једнакости и равноправности која су промовисана Универзалном декларацијом о људским правима и укаже на важност донирања органа као знака хуманости, солидарности и племенитости у светлу новог Закона о пресађивању људских органа. Поред представника Заштитника грађана на трибини су учествовали представници Министарства здравља, Клиничког центра Србије и Удружења трансплатираних „Заједно за нови живот“који је и сам трансплатирани пацијент.

 

На дан када је пре 70 година потписана Универзална декларација о људским правима и први пут у историји човечанства признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност, без икаквих разлика“, обележавамо дан људских права, права која има свака особа, која стиче рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, националну или етничку припадност, порекло, боју коже, веру, језик или било које друго својство, истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 10. децембра, Међународног дана људских права.

У свету су у протеклим деценијама темељно унапређена права жена, развијало се међународно право у области утврђивања одговорности за кршење људских права и остварен напредак у заштити и промоцији права маргинализованих друштвених група. Ипак, овај дан се, и у свету и у Србији, и даље обележава у светлу бројних облика кршења људских права, пре свега права деце, жена, права ЛГБТ заједнице, националних мањина, тражилаца азила и других.

Насиље, пре свега породично и партнерско, још увек је велики проблем нашег друштва. Више од 30 жена од почетка године убијено је породичном насиљу. Подаци показују да је свака трећа жена у Србији пребијена или је доживела неки од основних облика насиља, а скоро 95 одсто убијених жена није се обратило за помоћ институцијама. Насиље се минимизира, а његово процесуирање није достигло задовољавајућу ефикасност, па су казне изречене насилницима још увек веома благе, упозорио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_paracin-konfererencija.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић је јуче у оквиру кампање "Дани Заштитника грађана" примао притужбе и разговарао са грађанима Параћина, а потом је одржао састанке са замеником председника општине Томиславом Шалетићем, представницима локалне самоуправе, невладиног сектора и медија. Циљ посете Параћину био је да се на терену упозна са проблемима грађана и информише о раду државних органа и институција у овој општини, али и да представи надлежности институције Заштитника грађана у области заштите људских права и слобода

b_300_0_16777215_00_images_paracin-2.jpegЈедан од грађана који се обратио Пашалићу рекао је да је пре четири године добио правоснажно решење о оставинској расправи на које није могао да поднесе жалбу и да се зато сада обраћа омбудсману. Навео је и да му је судија рекао да се одрекао права на жалбу, што по његовим речима не одговора истини. Грађанин је оценио да му је на тај начин угрожено основно људско право.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да се грађани у Србији најчешће обраћају институцији омбудсмана због проблема у правосуђу, који се односе на неизвршење судских радњи, дужину трајања поступака и злоупотребу процедура.

b_300_0_16777215_00_images_paracin-5.jpegОн је навео да неки од тих проблема не спадају у надлежност заштитника грађана, али да ће грађани, који се њему притуже у овој области, бити информисани о томе коме од надлежних могу да се обрате.

У претходних десет година имали смо мали број притужби из Параћина и зато смо се одлучили да посетимо ову општину и директно разговарамо са грађанима о питањима која их муче, рекао је Пашалић. По његовим речима, у Параћину је за десет година било 190 притужби грађана. Додао је да се често дешава, не само у Параћину већ и у другим местима у Србији, да људи не добијају одговоре надлежних институција што спада у домен лоше управе.

Пашалић је најавио да ће наставити са обиласком градове и општине у унутрашњости Србије, чиме ће, између осталог, грађане ближе упознати са надлежностима Заштитника грађана, а рад институције којом руководи учинити ефикаснијом. Такође, грађанима ћемо смањити трошкове доласка у Београд и уштедети њихово време које непотребно губе у бирократским процедурама, нагласио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_paracin-6.jpegТоком посете Параћину, Пашалић разговарао је и са представницима државних органа, установа, предузећа и организација цивилног друштва ове општине. На састанку се говорило о проблемима породично-партнерског насиља, као и онима у области екологије, приступачности, легализације и озакоњења објеката.b_300_0_16777215_00_images_paracin-9.jpeg

Након ових сасганака заштитник грађана је обишао и дом грађанина Паараћина који је желео да укаже на пример изградње објекта у његовом суседству, који, како је навео, може иазвати озбиљне последице не само по његово, већ и по здравље осталих породица у суседству. Пашалић је рекао да ће у овом, као и у свим случајевима  са којима се упознао тог дана у Параћину, реаговати у складу са надлежностима и овлашћењима институције Заштитника грађана. 

Посета Параћину реализована је у оквиру пројекта Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије. Пројекат спроводи Заштитник грађана Републике Србије уз финансијску подршку амбасаде Републике Бугарске у Србији.

b_300_0_16777215_00_images_20181207olja1.jpegГенерални секретар Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић одржала је данас предавање на Правном факултету Универзитета у Београду полазницима Правне клинике за еколошко право.

Током предавања ближе је упознала полазнике Правне клинике са искуствима Стручне службе Заштитника грађана у области заштите животне средине, као и са предметима по којима је поступано, будући да је заштита животне средине Уставом Републике Србије загарантовано право свих грађана и да захтева пуну пажњу свих друштвених чинилаца.

Студенти су се током дисуксије, која је уследила по завршеном предавању, у највећој мери интересовали за проблеме грађана у области заштите животне средине и њихове притужбе. Циљ предавања, наводи Јовичић, био је унапређење постојећих знања студената и савладавања нових вештина кроз практичне еко-случајеве којима се бавила Стручна служба Заштитника грађана.

Страна 1 од 380