a

Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је данас у Нишу да је неопходно формирање асоцијације балканских омбудсмана.

Пашалић је то објаснио тиме да је проток људи и роба, и уопште комуникација између земаља региона на том нивоу да, како је рекао, често проблеми који се појављују могу бити решени брже и делотворније ако се то уради у сарадњи омбудсмана или институција које се баве заштитом људских права.

b_300_0_16777215_00_images_nis_3_.jpegМного је примера за то, а најновији је случај породице Бурмазовић. Оно што се није видело је изузетна и велика сарадња између омбудсмана Србије и Турске, која је за резултат имала епилог због којег смо сви срећни, рекао је Пашалић на конференцији која је окупила заштитнике грађана балканских земаља.

Он је казао да има примера да је више месеци, некада и више година постојао проблем грађана у иностранству, а сарадњом заштитника грађана проблем је решен за мање од месец дана.

Грађани Србије за 10 година постојања институције заштитника грађана нису довољно упознати са својим правима и могућношћу да та своја права остваре преко институције заштитника грађана. Отуда и стални контакт са грађанима, обилазак места у Србији и оснивање хитне службе која омогућава да се реагује моментално када проблем искрсне, изјавио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_nis_2.jpegОн је рекао да се велики број притужби грађана односи на непоштовање суђења у разумном року, неизвршење судских одлука и на право на правично суђење. Фрапантан је податак да се од од укупног број пресуђених предмета наших грађана у суду у Стразбуру, 82 одсто односи на суђење у разумном року, рекао је Пашалић.

Он је подсетио да је институција Заштитника грађана у протеклих 19 месеци реализовала пројекат "Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашности Србије", који се посебно бавио проблемима националних мањина. У оквиру пројекта Заштитник грађана је обишао је 13 градова и општина у Србији, међу којима су и Димитровград и Босилеград, како би непосредно разговарали са грађанима и примили њихове притужбе.

Најчешће се заштита права националних мањина своди на заштиту права употребе језика, писма и на заштиту права школовања на матерњем језику, изјавио је Пашалић.

Он је додао да је добро што нема системског кршења људских права.

Током дводневне регионалне конференције у Нишу представници канцеларија Омбудсмана из земаља региона – Србије, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније, Грчке, Турске и Румуније говорили су о својим искуствима о доступности својих институција грађанима, о положају националних мањина у Србији и региону, о мониторингу активности у борби против трговине људима у Републици Србији и о јачању установе заштитника грађана у складу с Венецијанским принципима.

Брзом реакцијом Заштитника грађана и уз добру сарадњу Центра за социјални рад Гаџин Хан, отклоњен је вишемесечни пропуст на штету грађанина са инвалидитетом, који од октобра 2018. године није добио одлуку о поднетом захтеву за признавање права на додатак за помоћ и негу другог лица.

Грађанин се Заштитнику грађана обратио у септембру 2019. године. По пријему акта Заштитника грађана, Центар за социјални рад Гаџин Хан поступио је у кратком року, те је донео решење којим је признато право на додатак за помоћ и негу другог лица и на тај начин је отклоњен пропуст на штету права особа са инвалидитетом.

 

Овогодишњи извештај о раду који сам доставио Народној скупштини и представио јавности, у области слободе изражавања и медија, констатује да је професионални рад и статус новинара урушен материјалним статусом, физичким и сваким другим нападима, али и говором мржње и дискриминаторском терминологијом, изјавио је поводом 2. новембра Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима заштитник грађана Зоран Пашалић. 

У нетолерантној атмосфери посебно су забележени вулгарни вербални напади на новинарке које су износиле критичке ставове у јавности и при том вређане на најпримитивнији начин. Запаљиве изјаве поспешују окружење у коме је могуће не само вербално већ и физички напасти новинаре о чему говоре и подаци медијских удружења. У овој години, према подацима НУНС-а било је чак 100 напада, од којих 9 физичких. Новинари и медијски експерти се слажу у оцени да су медијске слободе у дужем временском периоду угрожене, о чему говоре и међународни извештаји.

Заштитник грађана је у јавним обраћањима више пута упозорио јавност на гушење медијских слобода и слободе изражавања и тражио да се одговорни за претње, починиоци насиља и застрашивања новинара приведу правди. Поред јавне осуде позвао сам медијска удружења и асоцијације да приступимо изради медијске платформе на којој би били забележени сви притисци на новинаре и формирању јачег механизма заштите новинара у Србији, изјавио је Пашалић.

Још једном понављам да су надлежни државни органи дужни да заштите угрожене новинаре и да им обезбеде услове у којима ће професионално и без страха обављати свој посао, а оне који их нападају привести правди, рекао је Пашалић и истакао да је то неће бити могуће док год се не реше убиства новинара на чије се расветљавање чека деценијама.

На основу информација из медија да се на депонији Винча појавио нови отворени пожар који може утицати на квалитет животне средине, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле рада Градске управе Града Београда.

Заштитник грађана подсећа да је поводом пожара на депонији Винча реаговао 2017. године захтевајући од свих надлежних органа предузимање мера које ће у пуном обиму обезбедити потпуно и објективно обавештавања јавности о стању животне средине, као Уставом и законом загарантовано право, али и мера које ће спречити да се такве ситуације у будућности не понављају.

b_300_0_16777215_00_images_prijem_31092019.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са 16 грађана који су исказали незадовољство радом јавне управе у Србији. Грађанини су се жалили на рад органа јавне управе, посебно на рад судова, извршитеља, непоштовање права у имовинско – правним односима, наводећи да су им због њиховог лошег рада угрожена права или да нису у могућности да их остваре.

Заштитник грађана је иницирао овај непосредан начин комуникације да би се у директном разговору са грађанима лично уверио која права се најтеже остварују пред органима јавне управе.

Током две и по године од када је изабран на чело институције, заштитник грађана је сваког месеца организовао „Отворена врата“ са грађанима који су желели директан разговор са њим.

 

b_300_0_16777215_00_images_20191031_melani2.jpegЕксперткиња у области заштите права деце и омладине са инвалидитетом и интелектуалним и менталним потешкоћама Мелани Ривс из САД, на позив удружења МДРИ-С борави у вишедневној посети Србији.

b_300_0_16777215_00_images_20191031_melani1.jpegТим поводом представници Националног механизма за превенцију тортуре данас су је угостили у институцији Заштитника грађана где је за запослене који се баве правима деце, особа са инвалидитетом и представнике НПМ-а, као и надлежног министарства одржала семинар на тему „Деца и одрасли са инвалидитетом имају право да живе у заједници“. Мелани Ривс је по завршетку предавања разговарала и са заштитником грађана Зораном Пашалићем о својим налазима до којих је дошла током посете државним институцијама и установама домског типа у којима су смештена деца и млади.

b_300_0_16777215_00_images_20191029_zvecanska1.jpegПредставници НПМ-а су, такође, заједно са експерткињом Ривс у уторак обавили посету Стационару Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, који је највећа и најпознатија организациона јединица центра. Директор установе Иван Милачић упознао је гошћу са капацитетима установе, начином рада и улогом у превенцији институционалног смештаја деце, коју центар спроводи кроз бројне програме подршке биолошкој породици.

Експерткињи Ривс предочено је и да је Србија једна од земаља са најмањим бројем деце у установама у Европи, да се деца у Србији у установама релативно кратко задржавају (од 5 до 7 година), као и позитивни резултати у области деинституционализације, будући да је данас у установама тек 675 деце, а у хранитељским породицама око 5000, док је пре 20-так година тај број био изједначен.
Истакнуто је такође и да за децу са инвалидитетом нису у довољној мери развијене услуге за подршку биолошким и хранитељским породицама и да хранитељи нису довољно обучени да воде рачуна о њиховим потребама, о чему сведочи и податак да је у протеклим годинама у просеку само по једно дете са инвалидитетом смештано у хранитељске породице. Деца са инвалидитетом, посебно она која уз интелектуалне сметње имају и значајне здравствене проблеме, најчешће нису смештена ни у малим домским заједницама, јер за то нема материјалних и кадровских услова.

Страна 1 од 416