a

b_300_0_16777215_00_images_olja_eko_klinika_6.jpegГенерални секретар Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић одржала је данас предавање на Правном факултету Универзитета у Београду полазницима пете генерације Правне клинике за еколошко право. Циљ предавања овог и свих наредних предавања је унапређење постојећих знања студената и савладавања нових вештина кроз практичне еко-случајеве којима се бавила Стручна служба Заштитника грађана, нагласила је Јовичић.

Генерални секретар је упознала полазнике Правне клинике са искуствима Стручне службе Заштитника грађана у области заштите животне средине, Такође је представила овлашћења, надлежности и начин поступања Заштитника грађана у овој области, с обзиром на значај заштите животне средине и право свих грађана гарантовано Уставом Србије. Стога, како је истакла, заштита животне средине захтева пуну пажњу државних и друштвених чинилаца.

Полазници су се током дисуксије, која је уследила по завршеном предавању, у највећој мери интересовали за проблеме грађана у области заштите животне средине и њихове притужбе.

Заштитник грађана је након сазнања да је дошло до обимног загађења дела Великог бачког канала покренуо поступак по сопственој иницијативи и затражио од Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине да достави информације о утврђеном чињеничном стању у конкретном случају од стране надлежних органа, као и о предузетим мерама тим поводом.

Заштитник грађана је покренуо поступак у оквиру својих надлежности ради утврђивања релевантних чињеница и околности загађења дела Великог бачког канала, које је за последицу оставило и десет тона угинуле рибе од Србобрана до Бечеја. Према сазнањима Заштитника грађана наводно није утврђен загађивач у конкретном случају, а од 18 загађивача који постоје на Великом бачком каналу само једном загађивачу је наложено да престане са испуштањем отпадних вода.

b_300_0_16777215_00_images_20191105_Amin.jpegУ оквиру пројекта Београдског центра за људска права који се спроводи у сарадњи са Комесаријатом за избеглице, данас је институцију Заштитника грађана посетио Амин Јанпордаштаки, избеглица из Ирана, како би се упознао са надлежностима и овлашћењима тог независног органа. Институцију је представила генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић и објаснила у којим ситуацијама се могу избеглице обратити Заштитнику грађана. Како је нагласила, Заштитник грађана са посебном пажњом прати остваривање права избеглица и миграната који бораве у Србији.

Милана Тодоровић из Београдског центра за људска права је објаснила да се спроводи програм упознавања српске културе, историје и уставног уређења особама којим је признато право на уточиште у Републици Србији и пружања подршке успешнијој интеграције тих људи у српско друштво. Једна од активности, поред предавања на наведене теме, је и упознавање са независним државним органима који се баве заштитом и унапређењем људских и мањинских права у Републици Србији.

Амин Јанпордаштаки је из Ирана у Београд стигао у августу 2018. године, а ове године је добио избеглички статус у Републици Србији и тренутно живи у Новом Саду. Он је био приморан да напусти своју домовину због системског кршења његових основних људских права.

Помоћница Генералног секретара Наташа Јовић са сарадницима је, у оквиру обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом, посетила библиотеку Савеза слепих Србије и састала се са председником Савеза Миланом Стошићем, директором Завода за интелектуалну својину Владимиром Марићем и њиховим сарадницима.

b_300_0_16777215_00_images_udruzenja_osoba_sa_invaliditetom_1.jpegЈовић је представила активности Заштитника грађана у области права особа са инвалидитетом, посебно у делу који се односи на приступачност. Она је истакла да Заштитник грађана годинама уназад спроводи Конкурс за доделу награда за допринос остваривању приступачности, као и да је ове године награда додељена и Граду Лесковцу за пројекат „Додирни прошлост“ који је пример добре праксе приступачности у области културе. „Значај приступа особа са инвалидитетом културним садржајима није у довољној мери препознат као један од кључних аспеката у успостављању суштинске једнакости свих грађана. Приступачност културних садржаја није само аспект примања тих садржаја, већ и аспект подстицања културног стваралаштва међу особама са инвалидитетом“, рекла је Јовић. Она је истакла да је данашња посета представника Заштитника грађана библиотеци Савеза слепих Србије, која писано културно наслеђе ставља на располагање слепим и слабовидим особама, допринос да се препозна и истакне значај обезбеђивања приступачности културног и образовног садржаја свим грађанима.

Ниска стопа запослености особа са инвалидитетом и неадекватан систем услуга и сервиса социјалне заштите и подршке и даље су озбиљни проблеми са којим се особе са инвалидитетом у Србији суочавају, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана особа са инвалидитетом. Пашалић истиче и да Заштитник грађана у свом раду констатује честу примену института лишења пословне способности особа са инвалидитетом и оцењује да таква пракса није у духу међународних стандарда, којима се промовишу права особа са инвалидитетом.

Притужбе, које су Заштитнику грађана упућене у протеклих годину дана, показују да се особе са инвалидитетом у Србији суочавају и са проблемима који се односе на остваривањe права на инвалидску пензију, због чега је њихов материјални статус у највећем броју случајева незадовољавајући. У својим годишњим извештајима, Заштитник грађана указује да ни приступачност, као један од основних предуслова за пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, није довољно развијена, што се, између осталог, види у неодржаваним пешачким стазама и физички често недоступним институцијама.

Како би утицао на подизање свести о важности приступачности, Заштитник грађана је, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина 2016. године установио награду за јединице локалне самоуправе које су највише допринеле развоју приступачности на својој територији, која се додељује сваке године.

Иако би требало да представља окосницу читавог процеса деинституционализације, систем услуга и сервиса подршке особама са инвалидитетом и старијима и даље није адекватан и довољно развијен, закључује заштитник грађана, а својим редовним годишњим извештајима упућује препоруку надлежним органима да спроведу свеобухватну анализу стања, потреба и могућности и донесе прецизан план спровођења процеса деинституционализације у Републици Србији, а Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да обезбеди финансијски одржив систем услуга и сервиса подршке особама са инвалидитетом.

Заштитник грађана подсећа да је неопходно да органи надлежни за вођење и ажурирање бирачких спискова и органи надлежни за спровођење избора обезбеде услове како би особе са инвалидитетом несметано остваривале изборно право и право на непосредно изјашњавање и одлучивање.

b_300_0_16777215_00_images_20191129_Studenti.jpegИнституција Заштитника грађана у протекле две седмице била је домаћин троје студената Правне клинике за еколошко право Правног факултета Универзитета у Београду, у оквиру успостављене сарадње са факултетом и проф. др Мирјаном Дреновак. Студенти су радили на истраживању предмета и вршили су анализу препорука и мишљења Заштитника грађана из области заштите животне средине, а за потребе свог пројекта „Анализа праксе Заштитника грађана у еколошкоправној материји“ на Правном факултету.

Страна 1 од 420