a

Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић са сарадницом из НПМ тима обишла је јуче Прихватилиште за странце у Падинској Скели, где је обављен надзор над поступком принудног удаљења породице са два малолетна детета, држављана Ирана и четворо држављана Авганистана.

Уз услуге преводиоца за фарси језик, обављени су ненадзирани разговори са странцима, а с обзиром на то да је у поступку принудног удаљења била и породица са двоје деце, посебна пажња посвећена је условима у прихватилишту и поступању према деци током боравка у прихватилишту и приликом смештања у службено возило. НПМ је констатовао да је породици из Ирана у прихватилишту био обезбеђен смештај одвојено од других лица која су чекала принудно удаљење, чиме им је омогућена потребна приватност, у складу са законом, и да су, ради превоза до граничног прелаза, малолетна деца са мајком била у засебном путничком службеном возилу.

Представницима НПМ тима омогућен је увид у релевантну документацију и разговор са службеним лицима у вези са поштовањем права лица која су била у поступку принудног удаљења. НПМ је надгледао њихово смештање у службено возило којим су потом превезени до граничног прелаза Градина.

Странци са којима је обављен разговор навела су да немају примедби на услове у Прихватилишту и поступање полицијских службеника према њима.

Током посете, сви полицијски службеници остварили су пуну сарадњу са НПМ-ом кроз пружање тражених информација и омогућавање ненадзираних разговора са странцима.

b_300_0_16777215_00_images_20200303_slika1.jpegЗаменица заштитника грађана др Наташа Тањевић и представници Националног механизма за превенцију тортуре су 27. и 28. фебруара обавили редовну посету Казнено поправном заводу Панчево у складу са планом посета за 2020. годину. Поред представника НПМ-а, у тиму за посету налазили су се и представници Покрајинског омбудсмана, представници ЈУКОМ-а и специјалиста судске медицине - представник ИАН-а.

b_300_0_16777215_00_images_20200303_slika2.jpegТоком посете обављена је системска контрола стања у заводу у погледу поштовања права лица лишених слободе, уз пуну сарадњу руководства и свих запослених у казнено поправном заводу. НПМ тиму пружене су све тражене информације, омогућени су ненадзирани разговори са великим бројем лица лишених слободе, обилазак свих просторија и увид у комплетну документацију. Професионално поступање руководства и запослених у заводу током трајања посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

О извршеној посети, НПМ ће сачинити извештај који ће бити достављен заводу и другим надлежним органима.

 

На основу текстова објављених у медијима, у којима се наводи да је група од око две стотине средњошколаца, по наводима медија самоорганизованих преко друштвених мрежа, у Лесковцу протествовала због најаве да ће се у том граду одржати Парада поноса, да је током протеста било инцидената и да су окупљени средњошколци узвикивали непримерене и увредљиве пароле, Заштитник грађана покренуо је поступке контроле законитости и правилности рада надлежних органа.

Заштитник грађана већ годинама указује да је потребно у образовни систем у већој мери укључити образовање о људским правима ради смањивања нетолеранције према рањивим друштвеним групама и разбијања предрасуда и стереотипа. Циљ институције је да поступцима контроле законитости и правилности рада утврди које су мере школе предузимале, предузимају и планирају да спроведу у циљу повећавања знања деце и ученика у овај области, развијању толеранције према различитостима, уз истовремено разбијање стереотипа и предрасуда.

 

Поступајући по сопственој иницијативи, а на основу информација из медија о занемаривању тринаестогодишње девојчице из Крушевца и насиљу које је извршено над њом, Заштитник грађана је покренуо поступке контроле Центра за социјални рад, основне школе коју девојчица похађа и установе здравствене заштите у Крушевцу. 

Након утврђених чињеница Заштитник грађана ће обавестити јавност о својим сазнањима и даљем  поступању према надлежним органима.

Дискриминација и насиље над ЛГБТИ заједницом испољава се у различитим облицима, до тога да се чак скрнаве и зграде у којима се налазе њихова удружења, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом јучерашњег ломљења браве на улазним вратима Прајд инфо центра у Београду.

Када се одшкрину врата ексктремистичком и агресивном деловању хулигана, жтве постају најрањивије групе у друштву, међу којима су најчешће припадници ЛГБТИ заједнице. Сексуална оријентација су лична ствар појединца, али се заштита права на различитост тиче свих нас у држави, поручио је Пашалић. Неприхватање различитости и права на сексуално опредељење доводи до насиља над припадницима ЛГБТИ и захтева ефикасну реакцију надлежних у проналажењу и санкционисању оних који их чине, изјавио је Пашалић и подсетио на чињеницу да се јуче догодио 11 напад на просторије Прајд инфо центра, као и да до сада за претходних 10 нико није одговарао.

Наша основна обавеза је да радимо на подизању свести друштва о правима ЛГБТИ особа преко едукације младих, поручио је Пашалић, као и полиције, судија и тужилаца у циљу заштите и унапређења права свих грађана, међу којима су и права особа другачије сексуалне оријентације.

Од почетка мигрантске кризе Србија је показала спремност да сваком грађанину који се нађе на њеној територији обезбеди услове достојне човека и пуну заштиту његових права. Чињеница је да је кроз нашу земљу до сада прошло више од милион људи и деце и упркос толиком броју миграната потребна помоћ никоме није ускраћена.

Заштитник грађана подсећа да је у погледу спољних миграција, Србија традиционално емиграционо подручје, па и данас када је реч о њеним држављанима важи за подручје претежне емиграције. На њеној територији регистровани су имиграциона и транзитна кретања, као и осталом на целом западном Балкану. Управо због догађаја са којима се Србија суочавала у последњој деценији 20. века, посебно имајући у виду чињеницу да је преко пола милиона избеглица уточиште тада пронашло управо у Србији, не смемо толерисати дискриминаторске покличе појединаца који подстичу расну, националну и верску мржњу, поручио је Пашалић. Како је додао, неко ко је преживео толико страдања, као што је случај са нашим грађанима, мора пронаћи разумевања за оне који се нађу у сличној ситуацији.

У Србији тренутно борави око 5000 миграната, од којих је већина смештена у прихватним центрима и центрима за азил, велики број деце похађа предшколске и школске установе, а свим мигранитима је обезбеђена и здравствена заштита, наглашава Пашалић.

Страна 5 од 437