a

Заштитник грађана сачинио је посебан извештај о активностима институције током ванредног стања у Републици Србији, у којем је сажет рад институције на терену током трајања ванредног стања, наведен степен остваривања права грађана и посебно рањивих група, са закључцима и упућеним препорукама и иницијативама. На крају извештаја је дат статистички преглед података о обраћању грађана према повређеним правима, односно органима и организацијама на чији рад су се грађани притуживали.

Широм света 12. јуна се обележава Међународни дан борбе против дечјег рада како би се скренула пажња на велики број деце у свету која су жртве радне експлоатације. Око 152 милиона дечака и девојчица у свету су жртве злоупотребе, од чега је скоро половина деце изложена најтежим облицима дечјег рада према подацима Међународне организације рада, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић тим поводом.

Како је навео, Заштитник грађана више година указује у посебним и годишњим извештајима на тежак положај деце која живе и раде на улици. Заштитник грађана је спроводио истраживањe „Дечје просјачење у Републици Србији“ и на основу резултата истраживања упутио надлежним органима препоруке у циљу боље заштите деце која живе и раде на улици и предузимања мера како би се деци пружила адекватна заштита од свих видова злоупотребе.

Када се говори о дечјем раду не треба занемарити положај деце у руралним срединама и велики простор за злоупотребу деце у пољопривреди. Злоупотреба дечјег рада у пољопривреди се најчешће прихвата као део традиционалне културе, како у сеоским породицама, тако и у институцијама које се баве децом, чиме се олакшава излагање деце ризицима, указао је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана поново скреће пажњу да друштво мора да искорени дечји рад, јер он и настаје услед сиромаштва, непознавања и неразумевања појаве, искључености деце и недоступности услуга, недостатка евиденције и података, недостатка активности органа на терену, као и непотпуног и неодговарајућег правног оквира за сузбијање и превенцију свих облика дечјег рада.

На основу навода у медијима да је приликом усвојења детета дошло до пропуста у раду Центра за социјални рад у Суботици, због којег је дете, након више месеци боравка у породици усвојитеља, враћено у хранитељску породицу, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад у Суботици, као и Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Због сумње да је дошло до повреде права и најбољег интереса детета, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић је затражила од Центра за социјални рад у Суботици да је обавести о свим околностима поступка усвојења и да о томе достави документацију, док је од Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова затражила да изврши стручни надзор над радом Центра за социјални рад у Суботици и достави извештај о надзору, све у року од 15 дана сходно Закону о Заштитнику грађана.

Поводом појединих навода учесника политичког живота у којима се позива Заштитник грађана да, како је речено „не буде саучесник градске власти у шиканирању и пљачкању грађана“ и да се огласи по питању издавања наводно неисправних прекршајних налога БусПлус-а које су грађанима уручили контролори у јавном превозу, као и због изнетог мишљења да је Одлуком о јавном линијском превозу путника на територији града Београд незаконито пренето овлашћење контролорима БусПлус-а да легитимишу грађане, Заштитник грађана подсећа да је још пре две и по године оценио у јавности да контролори у јавном градском превозу немају право да легитимишу путнике. 

Заштитник грађана је овлашћен да контролише поштовање права грађана и утврђује повреде које могу нанети органи управе уколико се ради о повреди републичких прописа, али није овлашћен да то чини ако органи управе повреде опште акте аутономне покрајине, града и општине на штету грађана. Заштитник грађана подсећа да се у конкретном случају помиње Одлука коју је донела Скупштина Града Београда.

Заштитник грађана напомиње да се Заштитник грађана не може бавити оценом исправности конкретно издатих прекршајних налога јер је то у надлежности прекршајног суда који га може испитивати уколико грађанин поднесе захтев за судско одлучивање, на основу Закона о прекршајима.

Заштитник грађана апелује на учеснике политичког живота да се уздрже од неоснованих и злонамерних напада на независни државни орган као што је Заштитник грађана, јер само на тај начин могу допринети развоју и унапређењу демократског друштва и његових институција.

 

Након изјашњења које је Заштитник грађана добио од Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и непосредног надзора који је извршен 2. јуна 2020. године над радом овог тела, а поводом емитовања спота у којем се налази дете и одлуке РЕМ-а да забрани његово емитовање, Заштитник грађана је данас упутио РЕМ-у захтев за достављање одговора на додатна питања.

Заштитник грађана је тражио од РЕМ-а да га обавести да ли су емитери поступили у складу са његовом одлуком од 01.06.2020.године, и то како у периоду од јавног објављивања одлуке РЕМ-а па до формалног уручења одлуке емитерима, тако и након формалног уручења одлуке.

Заштитник грађана је истовремено тражио од РЕМ-а да га обавести о томе да ли је РЕМ у оквиру надзора над радом пружалаца медијских услуга утврђивао да ли су емитери обратили посебну пажњу која је потребна у случају учествовања малолетника у програму, а што је обавеза емитера предвиђена одредбом члана 68. став 11. Закона о електронским медијима и чланом 22. став 5. Правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, и то како пре емитовања спота, тако и на период од тренутка јавног објављивања одлуке РЕМ о забрани даљег емитовања спота. Такође, Заштитник грађана је тражио да га РЕМ-а обавести о томе да ли је и које мере предузео према пружаоцима медијских услуга.

Сходно Закону о заштитнику грађана РЕМ-у је остављен рок од 15 дана за изјашњење на захтев Заштитника грађана.

b_300_0_16777215_00_images_konferencija_4062020.jpegЗаштитник грађана је национална институција за заштиту људских права и Законом о Заштитнику грађана једина независна државне институција којој је дат мандат да штити права детета. У свом досадашњем раду Заштитник грађана годинама скреће пажњу на проблеме са којима се деца суочавају, посебно насиљем на децом, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на конференцији у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на којој је представљена Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020–2023. године.

Досадашњи резултати институције и стручност запослених који се баве правима детета у Сектору за права детета препознати су у свим релевантним међународним институцијама, навео је Пашалић, а проблеми у области остваривања права детета, дошли су до нарочитог изражаја у време пандемије са којом се цео свет суочио.

Европска мрежа омбудсмана за децу чије су чланице институције европских држава које се баве заштитом права детета, на састанку који је одржан пре два дана је констатовала да је једино Заштитник грађана Србије за време ванредног стања организовао пружање психолошке подршке грађанима, а посебно родитељима са децом, свих 7 дана у недељи, у времену од 8 часова до 22 часа.

Такође, Заштитник грађана је био једина институција из мреже Европске мреже омбудсмана, која је поред рада у самој институцији обављала и послове на терену - обиласком места где се налазе бескућници, мигрантских насеља, ромских насеља у циљу заштите права детета.

Упућивали смо иницијативе Влади Републике Србије и министарствима онда када смо сматрали да уведене мере у борби против коронавируса ограничавају права детета, рекао је Пашалић.

Доношење новог Закона о Заштитнику грађана дао би посебну самосталност заменику заштитнику за права детета који би допринео нашем још ефикаснијем раду, стога очекујем вашу подршку приликом усвајања новог закона који би оснажио део иституције који се бави правима детета, нагласио је заштитник грађана.

Из усвојене Стратегије смо могли да видимо да је велики број наших примедби и сугестија уважем и имплементиран у текст, а од Министарства рада очекујем да упути Влади предлог за допуну Стратегије, како би и Заштитник грађана био увршћен у састав радне групе за спровођење и праћење стратегије, закључио је Пашалић.

На скупу су говорили и председница НС Маја Гојковић, председница Владе РС Ана Брнабић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и представница УНИЦЕФ-а Ређина де Доминићис.

Страна 5 од 452