a

Искуства стечена за време пандемије коронавируса показују да су недостаци у поштовању људских права старијих у том периоду постали још израженији и да су уведене мере значајно отежале приступ здравственој и социјалној заштити, утицале на финансијску сигурност као и на изложеност насиљу и дискриминацији, а највише тешкоћа су имале старије особе са менталним и физичким инвалидитетом, указао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић.

Он је поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима рекао да на основу обраћања грађана Заштитнику грађана најчешћи проблеми са којима се старији сусрећу су сиромаштво и насиље, као и занемаривање унутар породице, укључујући располагање имовином без њиховог пристанка, незадовољство остваривањем права на материјалну подршку услед тешке материјалне ситуације, отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица. Заштитник грађана сматра да је неопходно успоставити ефикаснији систем социјалне заштите усклађен са потребама старијих особа, обезбедити финансијски одрживе услуге и посебне сервисе подршке и предузети све расположиве мере и активности како би се старијим особама и у редовним и у ванредним околностима обезбедила адекватна здравствена заштита.

Заштитник грађана је истакао да је насиље над старијима један од најтежих облика насиља и да је то кривично дело које, најчешће, остаје невидљиво, прећутано, а жртве месецима, чак годинама трпе злостављање и дискриминацију. Како је рекао, старији грађани често због нарушеног физичког, здравственог или менталног стања изложени су насиљу и дискриминацији од стране своје породице, старатеља или социјалне установе која води бригу о њима. У посебно незавидном положају налазе се старији људи са села у неразвијеним општинама, који углавном немају коме да се обрате за помоћ, указао је Зоран Пашалић и позвао старије суграђане да пријаве сваки вид дискриминације и насиља према њима, јер имају право на сигуран и достојанствен живот.

Заштитник грађана указује и на недостатак нормативног оквира за ефикасну заштиту права старијих. Уједињене нације предвиђају да ће број људи старијих од 60 година у свету до 2050. године достићи две милијарде, а заштита људских права старијих и даље није довољно препозната у међународним законима, који обавезују државе да буду свесне права свих својих грађана подједнако. Заштитник грађана је става да је хитно потребна нова конвенција УН која ће осигурати поштовање права старијих суграђана.

b_300_0_16777215_00_images_20210615Kasarna.jpegНационални механизам за превенцију тортуре обавио је 11. јуна 2021. године контролну посету касарни „Војвода Петар Бојовић“ у Лесковцу ради праћења поступања по препорукама НПМ-а из Извештаја о посетама војним објектима Војске Србије које су реализоване у 2019. години.

Током посете проверавани су материјални и други услови у дисциплинској просторији, од војних старешина су прибављене информације о начину на који је поступљено по препорукама НПМ-а и извршен је увид у релевантну документацију.

Сарадња представника тима НПМ-а са припадницима Војске Републике Србије је, као и до сада, била на високом нивоу.

b_300_0_16777215_00_images_20210615Zatvor2.jpegТим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 10 и 11. јуна. 2021. године посету Окружном затвору у Лесковцу. Посета је обављена у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Током посете, тим НПМ-а је обавио групне и појединачне разговоре са преко 70 осуђених лица, која се налазе у затвореном одељењу, на извршењу дисциплинске мере и према којима су примењене мере принуде.

Поред наведеног, извршен је увид у документацију која се односи на употребу мера принуде, ванредне догађаје, притужбе лица лишених слободе, Књигу повреда, као и начин обављања првог лекарског прегледа по пријему у Завод.

b_300_0_16777215_00_images_20210615Zatvor.jpegТакође, тим НПМ-а је обишао нови павиљон који је изграђен прошле године и који испуњава потребне стандарде, а са управником Завода разговарао о даљим активностима које су у плану везано за унапређење положаја лица лишених слободе, посебно у погледу могућности за радно ангажовање.

У тиму НПМ-а био је и лекар специјалиста психијатрије који је посебну пажњу посветио разговору са лицима која су се самоповређивала.

Професионално поступање руководства и запослених током посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

b_300_0_16777215_00_images_20210615Bolnica.jpegТим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић, обавио је 10. и 11. јуна 2021. године редовну посету Служби за психијатрију Опште болнице у Лесковцу, у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака.

Ради сагледавања стања и доприноса унапређењу положаја психијатријских пацијената и поступања према особама са менталним сметњама у складу са стандардима у овој области, поред провере материјалних услова, посебна пажња посвећена је и процедури пријема, поступању према агитираним пацијентима и другим питањима од значаја за превенцију тортуре. Такође, обављени су групни и појединачни разговори са појединим пацијентима који су истакли да су задовољни начином рада и поступањем лекара и медицинског особља према њима. Тим НПM-а је такође разговарао са запосленима о начину остваривања права пацијената и пружању здравствене заштите и извршио увид у релевантну документацију.

Поред представника Заштитника грађана, тим НПМ-а чинио је и лекар специјалиста психијатрије.

b_300_0_16777215_00_images_20210615Policija.jpegТим НПМ-a обавио је 10. јуна 2021. године ненајављену посету ПС Лебане, а истог дана и ненајављену ноћну посету седишту ПУ Лесковац у којој се налазе реновиране просторије за задржавање лица.

Током ових посета, НПМ је наставио са својим активностима које су везане за праћење начина остваривања основних права доведених и задржаних лица, као што су право на приступ лекару и адвокату, право да о свом лишењу слободе обавесте блиску особу, и начину на који се доведена и задржана лица информишу о својим правима. Тим НПМ-а је, такође, обишао просторије за задржавање како би проверио да ли су исте у складу са прописаним условима, односно важећим стандардима.

Пре обављања посета наведеним полицијским станицама тим НПМ-a је у Окружном затвору у Лесковцу разговарао са свим лицима која су се на дан посете налазила у Одељењу притвора, као и са једним лицем које се налазило на задржавању у кривичном поступку о поступању полиције према њима приликом примене полицијских овлашћења.

Професионално поступање свих полицијских службеника током посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Jelena_Stojanovic.jpegЗаменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић оценила је да ће новим Законом о родној равноправности једна групација жена које су до сада биле друштвено маргинализоване јер обављају кућне послове или раде у пољопривреди, постати видљива за систем кроз вредновање посла који обављају.

Жене које су домаћице, жене које подижу децу или брину о болесним члановима породице као и оне које раде на имању новим Законом о родној равноправности постале су видљиве за систем тако што ће за свој рад моћи да остваре право на здравствено осигурање, изјавила је Стојановић.

„За Заштитника грађана је веома значајно усвајање Закона о родној равноправности. Веома нам је важно увођење појма уравнотежености полова али и вредновање неплаћеног кућног рада, што је и била наша сугестија приликом израде нацрта овог закона јер је велики број жена невидљив за систем и тиме економски обесхрабрен“, рекла је Стојановић.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Jelena_Stojanovic_1.jpegСтојановић је навела да неплаћени кућни рад има дугорочне последице на животе тих жена и то приликом остваривања права из здравственог а касније из пензијског осигурања посебно после 45 година старости када их, према притужбама које добија Заштитник грађана, послодавци преопознају као категорију која није пожељна и није довољно продуктивна, што их дискриминише на тржишту рада.

„Овај закон јесте амбициозан али даје један свеобухватан оквир, укључује и приватне послодавце, и органе јавне власти и независне институције у његову имплементацију. Мислим да смо као друштво спремни за овакакв закон јер да нисмо спремни не бисмо уопште говорили о оњему“, рекла је Стојановић на конференцији „Нови Закон о родној равноправности у контексту економског оснаживања жена и унапређења радних права“ коју је организовала Фондација Центар за демократију.

Страна 5 од 500

panel flajer