a

Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, по четврти пут додељује награду градовима, општинама и градским општинама који су у 2019. години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

На овај начин, Заштитник грађана жели да промовише примере добре праксе у области приступачности на локалном нивоу, као и да оствари бољу међусобну сарадњу са градовима и општинама у Републици Србији у циљу утврђивања стања у области приступачности и узрока због којих се, у пуној мери, не примењују прописи који гарантују права на приступачност јавних објеката, служби и услуга особама са инвалидитетом и тешкоћама у кретању или комуникацији. Такође, ова иницијатива ће пружити значајне информације за формулисање препорука и планова за унапређивање приступачности у оквиру надлежности градова, општина и градских општина.

Учешће на овом Јавном позиву је прилика да се представе спроведене иницијативе јединица локалне самоуправе, посвећеност доприносу развоја приступачности и размене драгоцена искуства и примери добре праксе у области приступачности јавних објеката, служби и услуга свим грађанима и грађанкама.

Заштитник грађана позива јединице локалне самоуправе да се пријаве на Јавни позив, који је отворен до 02.03.2020. године, како би допринели промовисању принципа Дизајн за све и креирању окружења и услуга које могу користити сви грађани и грађанке - инклузивног окружења приступачног свима.

b_300_0_16777215_00_images_20200130_posetaps.jpegЗаменица заштитника грађана и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре др Наташа Тањевић са сарадницама посетила је данас две полицијске станице у саставу Полицијске управе за Град Београд. Контролне посете Полицијској станици Стари град и Полицијској станици Нови Београд обављене су будући да Заштитнику грађана, ни након више ургенција, Министарство унутрашњих послова није доставило обавештење о поступању по препорукама из извештаја о посетама НПМ упућеним 30. јула и 30. септембра 2019. године.

Командири посећених полицијских станица обавестили су заменицу Тањевић о препорукама по којима су у потпуности поступили, као и о предузетим активностима и поднетим захтевима ради имплементације препорука за чије су спровођење неопходна финансијска средства и/или ангажовање других организационих јединица МУП-а.

У Полицијској станици Стари град затечена су два задржана лица. Будући да је једно задржано лице спавало, са другим је обављен ненадзирани разговор у просторији за задржавање. Он није имао примедбе на поступање полицијских службеника, истакао је да није био изложен психичком и физичком малтретирању, нити непрофесионалном понашању полицијских службеника. Навео је и да је обавештен о својим правима и да му је уручено решење о задржавању.

У Полицијској станици Нови Београд у току је реновирање просторија за задржавање како би се услови у њима ускладили са важећим прописима и стандардима.

У обе полицијске станице, полицијски службеници су професионално поступали током посете НПМ-а, што представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа управе са Заштитником грађана. Мониторинг тиму НПМ-а пружене су све тражене информације, омогућен обилазак просторија за задржавање и канцеларија у којима се обављају саслушања, увид у релевантну документацију и разговор са задржаним лицем.

b_300_0_16777215_00_images_20200130_OEBS.jpegЗаменик заштитника грађана Слободан Томић и генерална секретарка институције Оља Јовичић одржали су данас радни састанак са шефом Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС у Србији Џоном Клејтоном (John Clayton), на којем се говорило о могућностима и начинима унапређења сарадње између Мисије ОЕБС и Заштитника грађана. Учесници састанка су посебну пажњу посветили реализацији предстојећих заједничких активности за ову годину у области добре управе, као и о заштити и унапређењу људских и мањинских права, родне равноправности, борби против дискриминације и злочина из мржње.

b_300_0_16777215_00_images_20200128_slika11.jpeg

Заменица заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре др Наташа Тањевић са сарадницом из Одељења Националног механизма за превенцију тортуре, обавила је надзор над принудним удаљењем држављанина Украјине. Надзор је започео у раним јутарњим часовима у Прихватилишту за странце, где је са држављанином Украјине обављен ненадзирани разговор. Држављанин Украјине није имао примедбе на поступање полицијских службеника, истакао је да жели да се врати у Украјину и да му је авионске карте обезбедила Међународна организација за миграције (ИОМ). Током разговора са њим, нису уочени било који знаци узнемирености због удаљења и/или поступања полицијских службеника према њему.

Након тога, остварен је увид у релевантну документацију и обављен разговор са службеним лицима на околност поштовања права ових лица током боравка у Прихватилишту. У поступку принудног удаљења надзирано је смештање држављанина Украјине у службено возило и пут до Аеродрома Никола Тесла. У Прихватилишту за странце обављен је и ненадзирани разговор са држављанином Авганистана, чије је удаљење такође планирано за данашњи дан.

b_300_0_16777215_00_images_20200128_slika22.jpeg

На Аеродрому Никола Тесла, посећена је просторија у међународном транзитном простору аеродрома намењена смештају странаца, који не испуњавају услове за улазак у Републику Србију, у којој су затечена петорица пунолетних мушкарца, држављана Турске, Украјине, Туниса и Индије, као и посебно опремљена просторија за смештај жена са децом, у којој у тренутку посете није било никога.

Др Наташа Тањевић је са једним од странаца, који је затечен у просторији у међународном транзитном простору аеродрома обавила ненадзирани разговор и он није имао примедби на поступање полиције према њему. Након тога је о начину поступања према овој категорији странаца и начину на који та лица остварују своја права током боравка у транзиту, обављен разговор са полицијским службеницима у станици граничне полиције.

Током поступка надзора, као и током посете Аеродрому, сви полицијски службеници остварили су пуну сарадњу са представницима Заштитника грађана и пружили све тражене информације.

О обављеној посети и надзору над поступком принудног удаљења, НПМ ће у предстојећем периоду сачинити посебне извештаје.

 

Притужиља С.Б. из Бујановца обратила се у јуну месецу 2019. године Заштитнику грађана и у својој притужби навела да је припадница ромске националности, да живи у веома тешким условима, да је мајка четворо деце, али да због неадекватног поступања Министарства унутрашњих послова, односно Полицијске станице Бујановац, не може да изврши промену пријаве пребивалишта. Због тога, иако је у тешком финансијском положају, није у могућности ни да користи права из области социјалне заштите и оствари право на родитељски додатак.

У притужби је навела да има пријављено пребивалиште на територији АП Косово и Метохија, али да већ девет година живи у Бујановцу на адреси улица …. бб. Због промене пријаве пребивалишта више пута се обраћала Полицијској станици Бујановац, али тај државни орган одбио је да то учини.

Заштитник грађана обратио се надлежном органу и тражио информације о наводима притужиље. Министарство унутрашњих послова информисало је Заштитника грађана да притужиља није поднела уредан захтев са потребном документацијом, али је накнадно позвана да уреди захтев за пријаву пребивалишта, што је притужиља и учинила. У децембру 2019. године Заштитник грађана се још једном обратио МУП-у да би се информисао о томе да ли је о притужиљином захтеву одлучено у законском року. Министарство унутрашњих послова информисало је Заштитника грађана да је у поступању у предмету за пријаву пребивалишта поднет од стране притужиље С. Б., Министарство унутрашњих послова РС, Управа у Врању, Полицијска станица у Бујановцу у новембру донело решење којим се притужиљи утврђује пребивалиште.

Оштра осуда и непристајање на било какав вид дискриминације на основу расне, етничке, националне, верске и друге припадности или различитости, бескомпромисна борба против појаве сваке фашистичке или екстремистичке идеологије, јесу обавеза и дуг савременог друштва према жртвама холокауста. Страдање припадника јеврејског народа у Другом светском рату јасно упозорава на страхоте ка којима воде нетолеранција и дискриминација, чак и када се догађају као појединачни и изоловани инциденти. И систематски прогон Јевреја, у коме је страдало више од шест милиона недужних жртава, почео је изолованим случајевима кршења људских права, а завршио се готово потпуним истребљењем тог народа, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 27. јануара Међународног дана сећања на жртве холокауста.

Србија је и сама била жртва безумне политике нациста, будући да су се на њиховом пут, као припадници „ниже расе“, сем Јевреја нашли и Срби, Роми и други словенски народи. Само неговањем духа толеранције, суживота и уважавања различитости можемо показати да смо одговорни према прошлости и да смо свесни своје обавезе да градимо и даље развијамо друштво у којем ће се концепт људских права примењивати универзално, без икакве дискриминације.

Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц- Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у Европи, Генерална скупштина је указала на потребу реафирмaције људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње.

Страна 5 од 433