Република Србија сваке године бележи напредак у поштовању права особа са инвалидитетом, али ти помаци су недовољни за оцену да је положај те рањиве групе у 21. веку задовољавајући, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 3. децембра - Међународног дана особа са инвалидитетом.

Он је истакао да право појединца да живи у заједници и буде укључен у њу, као и његово право на једнак избор са осталим члановима заједнице произилази из најосновнијих стандарда људских права.

Држава новим законима и ратификацијом међународних конвенција за унапређење положаја особа са инвалидитетом даје добар нормативни оквир, али и даље долази до значајног кршења њихових права, указао је Пашалић. Он је навео да притужбе упућене Заштитнику грађана указују да су највећи проблеми јављају у остваривању права на образовање, социјалну и здравствену заштиту, запошљавање, али и недостатак посебних услуга и сервиса подршке у заједници.

Заштитник грађана помно прати положај особа са инвалидитетом и позивам грађане да нам се и даље обраћају, а надлежне да добром интерсекторском сарадњом ефикасно решавају проблеме и недостатке у поштовању права особа са инвалидитетом као и свих грађана из рањивих друштвених група, поручио је Зоран Пашалић.

Унапређење нормативног оквира и превентивних механизама и политика у области заштите деце од сексуалне експлоатације и злостављања у приватном сектору, као и едукација деце и одраслих о препознавању и заштити од ове врсте насиља најбољи су начин за побољшање положаја деце, оцењено је данас на конференцији „Национални дијалог о заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања“.

Конференцији, коју су организовали Заштитник грађана Републике Србије и Мрежа организација за децу Србије, присуствовали су представници посланичких група и одбора у Народној скупштини Републике Србије, представницима ресорних министарстава, државних и покрајинских институција, градских управа, судова, струковних удружења, цивилног сектора, независних државних институција и међународних организација.

Отварајући конференцију, заштитник грађана Зоран Пашалић је изјавио да су последњих година деца најчешће жртве трговине људима, а да је најзаступљенији вид њиховог злостављања управо сексуална експлоатација.

„Приватни сектор и привреда, а посебно туризам и угоститељство, представљају критичну тачку у којој су деца у посебном ризику од сексуалне експлоатације. За ефикасну борбу против сексуалног искоришћавања деце неопходне су, пре свега, измене нормативних аката, али и ангажовање друштвено одговорних компанија“, рекао је Пашалић.

Директор Мреже организација за децу Србије Саша Стефановић је такође нагласио важност учешћа приватног сектора и цивилног друштва у спречавању сексуалне експлоатације деце путем примене интерних норми кроз ауторегулативу и корегулативу и додао да је та организација израдила интерне политике које могу да користе свим удружењима која раде директно са децом.

Потпредседница Народне скупштине Републике Србије и чланица скупштинског Одбора за права детета Елвира Ковач представила је активности парламента на изменама домаћег законодавства и примени међународних конвенција у области заштите права детета и навела да су у борби против сексуалне експлоатације потребне и вршњачке едукације.

Министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић нагласила је да је неприхватљива свака врста насиља и да је у борби против сексуалне експлоатације деце веома важна превенција и указивање на сексуално узнемиравање које је често увод у сексуално злостављање.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић указао је да се центри за социјални рад често први сусрећу са случајевима сексуалног злостављања деце и навео да ова тема захтева ангажовање више надлежних органа и других државних актера и исказао спремност министарства да учествује у активностима на заштити деце од сексуалне експлоатације.

„Сваке године милиони деце су изложени сексуалном злостављању у оквиру породице, друштвене заједнице, у спорту, у школи… Свака држава има проблем са сексуалним искоришћавањем деце а разлика је само у приступу решавању тог проблема“, рекла је директорка УНИЦЕФ-а у Србији Дејана Костадинова.

Помоћница директора Сектора за пружање подршке у заступању и заштити интереса чланица, Привредне коморе Србије Гордана Тиодоровић рекла је да у Србији постоје компаније које примењују интерне протоколе за заштиту деце од злостављања и да је ПКС спремна да својим ангажманом потпомогне начин решавања проблема сексуалне експлоатације деце у приватном сектору.

Заменица заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић представила је активности ове независне институције на заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања, али и превентивни рад кроз Панел младих саветника Заштитника грађана у оквиру којег деца и млади уче о правима детета и начинима њихове заштите.

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је данас да надлежни органи треба да уложе додатне напоре како би се старијим женама на селу, које су слабо видљиве и социјално искључене, омогућило да у потпуности уживају сва гарантована права, посебно из области  социјалне и здравствене заштите.

Стојановић је указала на потребу укључивања широког спектра релевантних актера на националном, покрајинском и локалном нивоу у решавању изазова важних за остваривање права посебно осетљивих група, као и организација цивилног друштва, како би се прикупили што конкретнији подаци о положају старијих жена на селу.

Стојановић је на конференцији „Заштита права старијих жена на селу кроз праћење спровођења Ревидиране Европске социјалне повеље“, коју је у Београду организовао Заштитник грађана, најавила и да ће ова независна институција за заштиту људских права следеће године путем прилагођених упитника прибављати податке од релевантних локалних, покрајинских и државних органа и организација које се баве заштитом права старијих жена на селу како бисмо имали потпуни приказ доступности и квалитета пружања услуге помоћ у кући и кућног лечења.

Заменик Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Слободан Томић је указао да је Заштитник грађана кроз притужбе грађана али и у непосредном контакту са старијим женама на селу уочио да постоји значајан простор за унапређење њиховог економско-социјалног положаја пре свега у остваривању права из социјалне и здравствене заштите, као и пензијско-инвалидског осигурања.

Крајњи циљ је заштита права ове посебно осетљиве групе кроз извештавање о спровођењу Ревидиране Европске социјалне повеље као инструмента који прокламује и подстиче пуну заштиту и уживање права старијих, рекао је Томић.

Председница удружења „Снага пријатељства - Amity“ Надежда Сатарић је указала да поред сиромаштва, дискриминације и насиља, главни проблеми са којима се сусрећу старије жене на селу јесте недостатак посебних услуга и сервиса подршке, као и отежан приступ здравственим установама.

Сатарић је навела да су основне карактеристике положаја старијих жена на селу социјална искљученост, невидљивост, као и нижи ниво образовања и недовољна информисаност о њиховим правима, као и да је степен уживања економских права веома низак, иако учествују у стварању економских добара.

Говорећи о нормативном оквиру за остваривање економско-социјалних права старијих жена на селу, професорка Правног факултета у Нишу Невена Петрушић је истакла да је Србија ратификовала низ међународних уговора за заштиту и унапређење права старијих и да има добар нормативни оквир, али да се проблем јавља приликом њихове примене.

Представница Црвеног крста Србије - ХуманаС Наташа Тодоровић је говорила о капацитетима и начину организовања рада организација цивилног друштва које се баве заштитом права старијих жена на селу, док је о примени истраживачког приступа за праћење остваривања економско-социјалних права старијих жена на селу говорила истраживачица на Институту за филозофију и друштвену теорију Јелена Ћериман.

Конференција је организована у оквиру активности на подизању свести о правима друге генерације старијих жена на селу коју Заштитник грађана спроводи уз подршку Савета Европе кроз пројекат „Јачање капацитета Заштитника грађана у заштити и промоцији економско-социјалних права, у складу са ратификованим одредбама Ревидиране Европске социјалне повеље, са посебним фокусом на унапређење остваривања права старијих жена на селу“, у сарадњи са организацијом „Снага пријатељства – Amity“.

Заштитник грађана Зоран Пашалић данас је, поводом 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља над женама, позвао све жене у Србији које трпе психичко или физичко насиље да се охрабре да то пријаве надлежним органима и институцији на чијем је челу и указао на неопходност економског јачања жена жртава насиља.

"Неопходно је предузети мере да се економски ојачају жене жртве насиља да би могле да буду у прилици да, након проживљених траума, напусте насилника и да воде самосталан живот. Пре 18 година сам као судија Прекршајног суда у Београду почео да се бавим заштитом жртава породичног насиља, које се, како је пракса показала, у ситуацији када не могу да се економски одвоје од насилника, враћају у зачарани круг насиља", рекао је Пашалић.

Пашалић је подсетио да је на предлог Институције Заштитника грађана жртвама породичног насиља омогућен хитан бесплатан преглед код лекара судске медицине како би се „фиксирали“ докази и како би се тај лекарски извештај касније користио у судском поступку чиме би се омогућило да починилац насиља буде адекватно кажњен.

"Морамо радити на подизању свести грађана Републике Србије о нултој толеранцији на сваку врсту насиља. Најтежа последица породичног насиља јесте отварање новог круга насиља јер особа која живи са насиљем постаје или будући насилник или будућа жртва", додао је Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић позвао је данас надлежне државне органе, међународне и организације цивилног друштва на унапређење комуникације и сарадње у циљу имплементације ревидиране Међународне класификације болести Светске здравствене организације којом је трансродни идентитет уклоњен са листе менталних обољења.

„Трансродни идентитет је 2019. године ревизијом Међународне класификације болести (МКБ 11) уклоњен са листе менталних обољења и премештен у домен сексуалног здравља. Република Србија има обавезу да примењује међународне стандарде и усклади своје прописе“, изјавио је Пашалић.

Пашалић је данас у седишту институције Заштитника грађана иницирао дијалог представника државних органа, здравствених установа, међународних и организација које се баве заштитом права трансродних особа, којем је присуствовао и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

Министар Жигманов је рекао да се институционални оквир за имплементацију МКБ 11 изграђује, да су боља комуникација свих актера и интерсекторска сарадња неопходни како би се овај процес успешно окончао и да ће његово министарство дати допринос унапређењу системских мера и услуга у корист грађана.

Дијалогу, одржаном на иницијативу удружења трансродних особа „Колектив Талас“, присуствовали су в.д. помоћника директора Управе за биомедицину Министарства здравља др Војислав Радосављевић, шефица Кабинета за трансродна стања Клинике за психијатрију КЦС прим. др Драгана Дуишин и председница Републичке стручне комисије за трансродна стања проф. др Светлана Вујовић.

Такође, састанку су присуствовали и представници Мисије УН у Србији и Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, Лекарске коморе Србије, Института за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић - Батут", Повереника за заштиту равноправности Републике Србије и представници удружења трансродних особа „Гетен“ и „XY Спектрум“.