Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са мештанима Кањиже и примао њихове притужбе на рад јавне управе током његове посете том месту у оквиру кампање „Дан Заштитника грађана“. Зоран Пашалић се у Кањижи састао и са председником Скупштине општине Милошем Кравићем као и са представницима јавних установа и предузећа, како би се непосредно упознао са поштовањем права грађана у тој општини. Пашалић је нагласио да је циљ те кампање да се грађанима који не живе у Београду, а желе да контактирају директно са заштитником грађана, то и омогући.

„Желим да кроз разговор сазнамо шта су проблеми грађана и обавестимо их шта ми као институција можемо да урадимо. Значајно нам је да се упознамо са специфичним проблемима средине у коју долазимо, а тих проблема у Кањижи је мало“, рекао је Пашалић и додао да као и у другим деловима Србије, грађани се и у овој општини највише жале на непоштовање права у имовинско-правним односима.

Милош Кравић је захвалио заштитнику грађана за ту посету и казао да ће разговори о проблемима грађана допринети да се ти проблеме реше.

„Кањижа је општина која има веома мало притужби у оквиру институције заштитника грађана, за десет година било је 11 притужби, а то је понос свих структура власти и доказ да грађани имају поверење у рад институција“, рекао је Кравић.

На састанку са представницима јавних установа и предузећа Пашалић је подсетио да Заштитник грађана не изриче санкцију нити може да казни државне органе који не поступају по његовим препорукама. Омбудсмани делују јачином свог ауторитета који се дуго стиче. Такође је додао да су у току измене и допуне Закона о Заштитнику грађана којима ће институција добити више ингеренција у циљу решавања проблема грађана и у оним областима у којима до сада није имао надлежност.

Кањижа је седма општина коју је током кампање „Дан Заштитника грађана“ посетио Пашалић, а до краја кампање коју организује институција Заштитника грађана посетиће укупно 13 градова и општина на територији Србије. Посета Кањижи реализована је у оквиру пројекта Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије. Пројекат спроводи Заштитник грађана Републике Србије уз финансијску подршку амбасаде Републике Бугарске у Србији.

После расправе у пленуму и јединственог претреса о Редовном годишњем извештају Заштитника грађана за 2018. годину који је завршен у четвртак, 11. јула, Скупштина Републике Србије данас се, у дану за гласање, изјаснила о Годишњем извештају Заштитника грађана, усвојивши Предлог закључка Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу. Извештај је претходно, током претреса, народним посланицима образложио заштитник грађана Зоран Пашалић, који је указао да се институцији Заштитника грађана током 2018. године обратило више од 9.000 грађана, примљено је готово 3.400 њихових притужби, док је органима управе Заштитник грађана упутио 297 препорука.

Министарство заштите животне средине није предузело све законом прописане мере како би обезбедило ефикасну примену одредаба Закона о управљању отпадом и остварење његових циљева. Постојећи кадровски капацитети инспекције за заштиту животне средине су недовољни за вршење адекватног инспекцијског надзора над применом прописа, а број изречених мера према јединицама локалне самоуправе и јавним комуналним предузећима, који нису испунили своје законске обавезе, несразмерно су мали у односу на бројност и тежину поступања супротних закону, утврдио је Заштитник грађана.

Attachments:

Препорука са Мишљењем Заштитника грађана

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је начинило пропуст у раду на штету права притужиља на тај начин што је, без одговарајуће одлуке, обуставило исплату новчане социјалне помоћи, утврдио је Заштитник грађана

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Институцији Заштитника грађана током 2018. године обратило се више од 9.000 грађана, а примљено је и готово 3.400 притужби у којима су они указивали на повреде својих права.

То је данас, представљајући извештај о раду за 2018. годину у Скупштини Србије рекао омбудсман Зоран Пашалић, који је навео да је прошле године Заштитник грађана упутио 297 препорука органима управе.

Од укупног броја упућених препорука, највећи број 144 односи се на родну равноправност. Највећи број протужби грађана у 2018. години односио се на рад представника извршне власти, посебно министарстава, око 20 одсто свих притужби, рекао је Пашалић.  Према његовим речима, број притужби које се односе на рад јединица локалне самоуправе износи око 13 одсто од укупног броја.

Грађани су се притуживали и на рад правосудних органа, 11 одсто свих притужби. У највећем броју грађани су се притуживали на кршење права у области добре управе, те економско-имовине и социјалне сфере, додао је Пашалић.

Он је навео да притужбе говоре о егзистенцијалним проблемима и незапослености, али и о неефикасној државној управи која ћути када треба да поступи у корист грађана”.

У раду органа управе учестало долази до повреде или ускраћивања права грађана, као и понављање истих или сличиних проблема у раду, рекао је Пашалић. С друге стране, Заштитник грађана бележи и интензивније активности Владе Србије на модернизацији рада државне управе кроз развој и примене различитих електронских сервиса. Напредак се огледа у озбиљном приступу и учесталијим активностима усмереним ка усавршавању кадрова из области добре управе, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је на почетку излагања казао да му је жао што народни посланици данас нису присутни у већем броју, и додао да у извештају и поступању Заштитника грађана нема политике, политичких афинитета и анимозитета. Нагласио је да су људска и мањинска права и слободе темељна вредност на којој се, поред владавине права, социјалне правде, начела грађанске демократије заснива Република Србија.