Током децембра 2019. године, Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) сачинио је два појединачна извештаја, а потом и збирни извештај са препорукама о надзору над принудним удаљењима странаца и доставио их Министарству унутрашњих послова (МУП).

У одговору органа стоји да ће МУП у сарадњи са Међународном организацијом за миграције (ИОМ) разлоге за смештај и поуку о правном леку убудуће преводити на више језика и уручивати странцима током смештаја. Како је у акту наведено, ова лица ће бити благовремено обавештена да им предстоји принудно удаљење и биће им омогућено да о томе обавесте трећу особу. Такође у Прихватилишту ће бити обезбеђени мобилни телефони за свакодневно коришћење.

МУП је успоставио сарадњу са Адвокатском комором Србије ради обезбеђивања правне помоћи странцима у поступку удаљења у коме се налазе, а у сарадњи са УНХЦР-ом организоваће и спровешће обуке за полицијске службенике у вези са забраном принудног удаљења у земље где странцима прети опасност од прогона или тортуре.

Attachments:

Извештај о надзору над принудним удаљењем држављанина Индије

Извештај о надзору над принудним удаљењем држављанина С. Македоније

Извештај о надзору над принудним удаљењима странаца

Одговор органа о поступању

Приликом одлучивања о захтевима притужиоца за признање права на додатак за помоћ и негу другог лица, органи управе су услед неправилног тумачења Закона о социјалној заштити и Закона о пензијском и инвалидском осигурању погрешно закључили да то право може остварити по другом основу, односно пред надлежном филијалом РФ ПИО, иако притужилац у моменту подношења захтева није био ни осигураник ни корисник права из области пензијског инвалидског осигурања

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи а после сазнања из медија о паду детeта са зграде социјалне установе за смештај деце и омладине без родитељског старања, поступак контроле законитости и правилности рада Дома „Дринка Павловић“ у Београду и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије.

Од Дома „Дринка Павловић“ Заштитник грађана тражи да у року од 15 дана достави детаљне информације о свим чињеницама и околностима овог догађаја, о до сада предузетим активностима у циљу утврђивања евентуалне одговорности запослених за незгоду, као и копију целокупне документације.

Министарство за рад такође у року од 15 дана треба да достави Заштитнику грађана изјашњење и копију релевантне документације о свим до сада предузетим активностима у циљу утврђивања чињеница и околности у вези са овим случајем и евентуалне одговорности запослених Дома за децу и омладину „Дринка Павловић“ из Београда за незгоду.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а након сазнања из медија о смрти пацијената из Сјенице који су прегледани али не и хоспитализовани у Општој болници Ужице,покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Здравственог центра Ужице.

Од ужичког Здравственог центра Заштитник грађана је затражио да достави изјашњење о свим чињеницама и околностима које се односе на наведени случај, као и о резултатима рада комисије која је обавила унутрашњу проверу квалитета стручног рада.

Заштитник грађана као независан државни орган у обављању послова из своје надлежности поступа у оквиру Устава, закона и других прописа и општих аката и независан је и самосталан у обављању послова, а Законом о Заштитнику грађана је предвиђено да нико нема право да утиче на његов рад и поступање.

У оквиру својих овлашћења и процедура Заштитник грађана је затражио од нишког Центра за социјални рад да у року од 15 дана достави информације поводом нестанка малолетног детета из Ниша, а одговор је уследио три дана касније и то, сасвим неочекивано, од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Саопштење ресорног Министарства, којим на себе преузима надлежност Центра за социјални рад обавештавајући јавност о томе ко се све налази у евиденцији Центра за социјални рад у Нишу и шта овај центар није у могућности да уради, сматрамо директним мешањем у рад и поступање Заштитника грађана и Центра за социјални рад.

Уз то, овакву изјаву за јавност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сматрамо покушајем прикривања одговорности за неке раније пропусте у раду, где међу најсвежије спада објављивање на сајту Министарства за рад имена и фотографије детета без сакривеног лица које је враћено усвојитељској породици. Све то је у великом нескладу са тврдњом ресорног министaрства из данашњег саопштења да „активно ради на унапређењу положаја деце“.

Заштитник грађана посебно скреће пажњу на најновије тврдње министарства да ће „усвајањем Закона о правима детета и Заштитнику детета ова тема бити значајно унапређена“, које се могу сматрати изузетно неодговорним посебно у моменту када се грађани Републике Србије боре са епидемијом вируса Ковид-19 и суочавају са тешким економским последицама пандемије.

Заштитник грађана подсећа да је у Мишљењу на Нацрт закона о правима детета и заштитнику права детета упућеном 25. 9. 2019. године

Министарству за рад указао да тај нацрт не нуди ниједан нови механизам за заштиту права детета у односу на већ постојећи – Заштитника грађана Републике Србије који ове активности већ успешно ради, као и да су активности органа предвиђеног Нацртом закона већ део надлежности и овлашћења Заштитника грађана.

Није ни у јавном интересу, нити у интересу грађана Републике Србије дуплирање институција које ће се бавити остваривањем, заштитом, промоцијом, мониторингом и унапређењем права детета. Опредељивање буџетских средстава за успостављање новог органа који би се бавио пословима које већ успешно ради Заштитник грађана, у ситуацији недовољних финансијских ресурса државе да деци и породицама пружи помоћ и подршку, није само нерационално трошење, већ и неадекватан однос према свим грађанима, а деци посебно.

Заштитник грађана наводи да су недостатак финансијских средстава и економска ограничења разлози све мањег броја запослених у службама и установама домског типа које се баве децом.

Из тих разлога, Заштитник грађана поново истиче да се увођење новог државног органа које захтева додатна финансијска средства из буџета Републике Србије, не може сматрати унапређењем положаја деце. Као што се ни преузимање нижестепених надлежности на основу којих се обавештава јавност у осетљивим случајевима нестанка деце не може сматрати одговорним поступањем надлежног органа.