Заштитник грађана Зоран Пашалић нагласио је да је економски статус новинара један од најважнијих услова за постојање професионалних и слободних медија и најавио да ће инсистирати на формирању јединствене базе података о нападима на новинаре, у којој би као посебан сегмент били издвојени економски притисци.

„Услов за објективне медије су објективни новинари. А један од услова за објективност новинара је да су растерећени од свих врста притисака, пре свега од економских, јер им од њих зависе свакодневна егзистенција и рад“, изјавио је Пашалић уочи сутрашњег састанка Радне групе за израду медијске платформе.

„Као економски притисак, према подацима које имамо, може се рачунати и то што новинари у Србији често раде без уговора о раду или по уговорима које је лако раскинути, примају мале плате које су често испод републичког просека и чија исплата неретко касни, раде прековремено посебно у садашњим условима пандемије, стално су изложени повећању радне норме, хонорарни сарадници су у изузетно тешком положају“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана сматра да овакви услови рада угрожавају објективност и професионалност новинара и медијских радника, а врло често доводе и до аутоцензуре јер у таквим условима рада нема мотивације па ни жеље за професионалним обављањем посла што води ка урушавању ове професије.

„Нећу одустати од идеје формирања јединствене базе података о нападима на новинаре, у којој ће као посебан сегмент бити издвојени економски притисци и у сарадњи са свим надлежним органима и новинарским удружењима тражићемо начин да се ти притисци анулирају и онемогући њихов поновни настанак“, навео је Пашалић.

Новинари Србији раде у тешким условима, а у актуелној пандемији су изложени додатним економским притисцима, посебно они који хонорарно сарађују са медијским кућама, па је потребно учинити додатне напоре како би се спречила потпуна деградација ове професије, осигурала независност медија и квалитет извештавања на које грађани Србије по Уставу имају право, нагласио је Пашалић.

Регулаторно тело за електронске медије прекршило је одредбе Закона о електронским медијима и Закона о Заштитнику грађана тиме што више од три месеца од покретања поступка контроле законитости и правилности рада тог органа од стране Заштитника грађана није спровело надзор над радом емитера ,,Happy TV“ д.о.о Београд због програмског садржаја ,,Добро јутро Србијо“ емитованог 6. јуна 2020. године. У тој емисији гости су, према притужбеним наводима, износили непримерене ставове о  афроамеричкој заједници у Сједињеним Америчким Државама, утврдио је Заштитник грађана.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

У сарадњи са канцеларијом Заштитника грађана, Савет Европе је 13. и 14. октобра у Београду организовао дводневну обуку за представнике удружења који сарађују са Заштитником грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ).

Циљ обуке је било упознавање представника удружења са стандардима Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања и методологијом рада НПМ приликом посета местима где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе. Обуке су водили експерти Савета Европе др Ивана Крстић и Џорџ Тугуши, уз присуство и подршку заменице заштитника грађана др Наташе Тањевић и запослених у Одељењу Националног механизма за превенцију тортуре. На обуци су учествовали представници удружења А11 – Иницијатива за економска и социјална права, Комитета правника за људска права - YUCOM, Одбора за људска права Ваљево, Виктимолошког друштва Србије, Хелсиншког одбора за људска права у Србији и Центра за иницијативу младих, као и представници Покрајинског заштитника грађана- Омбудсмана.

Обука је организована у оквиру програма Савета Европе „Јачање заштите људских права лица лишених слободе и осуђених лица у Србији“, који је део заједничког програма Европске уније и Савета Европe „Horizontal Facility“ за Западни Балкан и Турску II. Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре је један од директних учесника на програму.

Заштитник грађана утврдио је бројне пропусте у раду више надлежних органа који ни после седам година од доношења одлуке Владе Србије нису успели да формирају центре за породични смештај и усвојење чиме би била омогућена адекватна подршка деци и хранитељским породицама, и наложио хитне мере за исправљање недостатака.

Пропусте у раду начинили су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство финансија и јединице локалне самоуправе док је препоруке за унапређење рада Заштитник грађана упутио министарствима за која је утврдио да су начинили пропусте у раду као и Министарству државне управе и локалне самоуправе, Републичком и Покрајинском заводу за социјалну заштиту и Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Заштитник грађана је у поступку покренутом по сопственој иницијативи утврдио да је од предвиђених осам формирано седам центара за породични смештај и усвојење на територији Републике Србије а да само један од њих обавља делатност у области хранитељства на целој територији за коју је основан. Остали центри су преузели надлежност само на територији коју су, према броју запослених и на основу стандарда рада са хранитељским породицама, могли да преузму.

Утврђено је и да је Центар Суботица основан 2018. године али да до данас није почео са радом, док Центар Бела Црква, предвиђен Уредбом Владе Републике Србије о мрежи установа социјалне заштите, није ни основан. Послове из области хранитељства на територијама које нису преузели центри за породични смештај и усвојење и даље обављају ионако преоптерећени центри за социјални рад.

Ниједан од основаних центара који обављају делатност нема адекватан број запослених, не рачунајући Центар Суботица који је основан а није започео са радом и уопште нема запослене. Основани центри обезбеђују подршку за мање од половине од укупног броја деце на породичном смештају и за мање од половине од укупног броја хранитељских породица у земљи. Тачније, више од половине деце на породичном смештају и више од половине хранитељских породица немају обезбеђену специјализовану подршку.

Заштитник грађана је такође утврдио да ни после 12 година од доношења Правилника о хранитељству, као ни 9 година од доношења новог Закона о социјалној заштити, хранитељство није ни приближно развијено у обиму у коме то прописи предвиђају и омогућавају.

У препоруци, Заштитник грађана је наложио свим надлежним органима да без одлагања исправе уочене недостатке, обезбеде специјализоване обуке за хранитеље и континуирану и правовремену помоћ и подршку. Заштитник грађана сматра да се решење проблема мора тражити и у изменама прописа који регулишу ову област, како би се пратиле потребе које се јављају у пракси.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), предвођен заменицом заштитника грађана, др Наташом Тањевић, реализујући планиране посете свим установама у којима се у Републици Србији на лечењу налазе форензички пацијенти, посетио је 15. и 16. октобра Специјалну болницу за психијатријске болести „Свети Врачеви“ у Новом Кнежевцу. Посета је спроведена ради праћења поступања према лицима на извршењу мера безбедности и заштитних мера медицинског карактера изречених у кривичном или прекршајном поступку. 

У саставу тима су се, поред запослених из Заштитника грађана, налазили и Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, као и представницa Хелсиншког одбора за људска права у Србији и лекар специјалиста психијатрије.

Поред материјалних услова смештаја и лечења форензичких пацијената у Специјалној болници, тим је приликом посете посебну пажњу посветио мерама заштите права ових пацијената, условима, начину и стандардима примене физичког спутавања, спровођењу психо-социјалне рехабилитације, као и поступању Специјалне болнице у случајевима у којима се стекну медицински разлози за преиначење мере обавезног лечења и чувања у здравственој установи у меру безбедности обавезног лечења на слободи.

Током посете, у складу са утврђеном методологијом, тим је поред обиласка форензичких одељења, обавио разговоре са управом и запосленима и извршио увид у релевантну документацију у вези са поступањем према форензичким пацијентима током извршења изречених мера безбедности.

Налази из ове посете биће објављени у оквиру посебног тематског извештаја, по окончању свих планираних посета.