По пријему обавештења да се у Казнено-поправном заводу догодио физички напад на једног осуђеника од стране четворице других и да је он претрпео телесне повреде, одељење за хитно поступање Заштитника грађана је синоћ обавило ненајављену, ноћну посету КПЗ-у Панчево и извршило непосредни надзор над радом Казнено-поправног завода.

Део тима одељења за хитно поступање чинио је и специјалиста судске медицине, који је такође разговарао са нападнутим осуђеником и након прегледа констатовао повреде на његовом телу.

Представници одељења за хитно поступање обавили су разговор и са запосленима КПЗ-а, који су им омогућили увид у медицинску документацију и обавестили их о мерама које су предузели поводом напада на осуђеника.

Одељење за хитно поступање ће након што проучи сву добијену документацију и добије мишљење специјалисте судске медицине, одлучити о даљим корацима и о томе известити јавност.

Обележавајући овогодишњу Дечју недељу од 7. до 13. октобра, представнице Заштитника грађана и чланови и чланице Панела младих саветника одржали су радионице са ученицима шестог, седмог и осмог разреда ОШ „Јован Цвијић“ у Костолцу, ОШ ,,Бранко Радичевић" у Неготину и ОШ ,,Јован Јовановић Змај" у Обреновцу.

Чланови Панела представили су рад Панела младих саветника и са вршњацима поделили знања о Заштитнику грађана и Конвенцији о правима детета, а представнице Заштитника грађана су кроз радионицу представиле деци механизме остваривања и заштите права на образовање и заштите од насиља.

У школи имамо бар једну особу од поверења којом можемо да се поверимо када имамо неки проблем, рекли су ученици ОШ „Јован Цвијић“. Ово говори да су запослени у овој школи створили атмосферу поверења у којој су деца слободна да им се обрате.

Ученици ОШ „Бранко Радичевић“ у Неготину истакли су значај Ученичког парламента, на чијим седницама представници одељења разговарају о текућим проблемима у школи. Парламент је место где износимо наше идеје које би требало да унапреде наш положај у школи, кажу ученици. Они посебно истичу да је потребно много радити на заштити од насиља у школама и да им је значајно што се разредним старешинама и психолошко-педагошкој служби школе могу обратити кад им је потребна помоћ или подршка.

Само кажњавање ученика у случајевима вршњачког насиља не даје дугорочне резултате, сматрају ученици ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Обреновца и истичу да је рад са починиоцима насиља једино решење којим се овакве ситуације могу превенирати и зауставити.

Са ученицима се посебно разговарало о томе како се ангажују и где виде простор за своје ангажовање у решавању питања од значаја за средину у којој живе и одрастају. Овим радионицама започете су активности Заштитника грађана и Панела младих саветника са ученичким парламентима и ученицима основних и средњих школа, под називом „Активна и друштвено одговорна деца“, а које ће трајати до половине следеће године.

Девојчице у Србији и даље су у неравноправном положају, а пракса да раније напуштају школовање и пре пунолетства заснивају породице, у Србији још увек није искорењена, изјавио је поводом 11. октобра, Међународног дана девојчица, заштитник грађана Зоран Пашалић.

Борба против малолетничких бракова мора бити бескомпромисна и стога је важно проширити састав Националне Коалиције за спречавање дечјих бракова представницима правосудног система, односно судова и тужилаштава, јер без њиховог адекватног учешћа и на правима детета заснованог одговора на појаву дечјег брака, није могуће делотворно успостављање стратешког и системског приступа у овој области. Важност активног учешћа правосудног система показала је и недавна јавна дебата о пресудама донетим у случају девојчице која је у дечји брак увучена са 13 година.

Заштитник грађана иницирао је измене и допуне Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело ванбрачна заједница са малолетником, будући да кривично дело не потпада у групу кривичних дела против полне слободе, чиме се искључују додатни заштитни механизми за децу жртве прописани тзв. Маријиним законом. На Међународни дан девојчица Заштитник грађана још једном позива Коалицију, али и надлежне, који се баве дечјим правима, да подрже иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, као и иницијативу за редефинисање Општег и посебних протокола за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања и уврсте их у своје приоритете.

Национална коалиција основана је 2019. године са циљем да се започне рад на успостављању и развијању институционалних механизама за превенцију дечјих бракова и њихово сузбијање. Приступ решавању проблема дечјих бракова захтева висок степен ангажовања свих система и системски приступ, који у овом тренутку Србији недостаје. Заштитник грађана је члан Коалиције од њеног оснивања.

Заштитник грађана посебну пажњу посвећује заштити права особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, рањивој и у великој мери стигматизованој и маргинализованој друштвеној групи. Процес деинституционализације је још увек на почетку, а смештај у установе и даље доминантан облик заштите особа са менталним сметњама, изјавио је поводом Међународног дана менталног здравља заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је неопходно донети стратегију инклузије особа са менталним сметњама у заједницу, развити услуге подршке за живот и мреже служби за заштиту менталног здравља у локалној заједници.

Ради превенције било ког облика злостављања, унапређења услова боравка у психијатријским установама и усмеравања на поступање према особама са менталним сметњама у свему у складу са важећим прописима и стандардима, Заштитник грађана је, у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), у 2019. години посетио све (четири) клинике за психијатрију при клиничким центрима (Крагујевац, Београд, Ниш, Нови Сад), као и Центар за ментално здравље у Нишу. Обављена је и студијска посета Служби за психијатрију Опште болнице у Шапцу.

Заштитник грађана указује на значај уважавања права особа са менталним сметњама, без предрасуда, учешћа пацијената у сачињавању индивидуалног плана лечења и информисани пристанак на медицинску меру, као и слободно одлучивање о свему што се тиче њиховог живота и здравља, осим када то директно угрожава живот и здравље других лица.

Заштитник грађана посебно истиче потребу оснивања одговарајућих здравствених установа за психијатрију развојног доба (или неурологију и психијатрију развојног доба), јер психијатријско збрињавање деце и малолетника/адолесцената, на малом простору, као што је случај на стационарним дечјим одељењима Клинике за психијатрију КЦ Војводине и Центра за ментално здравље у Нишу, знатно отежава рад запослених и прилагођавање психосоцијалних активности потребама и могућностима сваког пацијента.

Недостатак средстава за унапређење материјалних услова смештаја пацијената и разраду програма психосоцијалне рехабилитације за све пацијенте, као и недовољан број запослених, различитих профила, основни су проблеми са којима се суочавају запослени у посећеним установама.

Ове године Дечја недеља се у свету и у Србији обележава у светлу значајног јубилеја – тридесетогодишњице Конвенције УН-а о правима детета, најзначајнијег међународног документа у области дечјих права и најшире прихваћеног правног инструмента за заштиту људских права. Тим поводом данас је у оквиру Дечје недеље одржана јавна дебата „Права детета у Србији 30 година након доношења Конвенције УН-а о правима детета“ на којој је говорила и в. д. помоћница генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић која руководи сектором за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом.

У области заштите дечјих права, Србија је у последњих 30 година, упркос томе што је као друштво прошла бројне изазове – суочила се са ратовима, санкцијама, транзицијом и осиромашењем, значајно напредовала и у многим сегментима достигла највише или потребне стандарде, оценила је Јовић. Усвајањем законских и других прописа, нормативни систем је у највећој мери заокружен, али Србија је и даље у овој области суочена са недовољном доступношћу здравствене заштите, недовољним бројем педијатара, стручних сарадника у школама, запослених у Центрима за социјални рад, док нам је свако шесто дете корисник неке услуге социјалне заштите.

У том светлу треба посматрати и најновију иницијативу за оснивањем Заштитника права детета, упозорила је Јовић. Будући да смо друштво у строгом режиму штедње и да смо принуђени да гасимо и укидамо услуге и сервисе подршке деци и породици, изградња потпуно нове институције која ће се бавити питањима којима се Заштитник грађана већ бави и то на исти начин, делује као нецелисходна одлука. Дуплирање институција сматрамо збуњујућим, непотребним и скупим, тим пре што нова институција неће донети апсолутно ништа ново у правцу заштите дечјих права, сем што ће свакако повећати трошкове, закључила је Јовић.

У дебати су учествовали и представници Министарства за рад, запошљавања, борачка и социјална питања, УНИЦЕФ-а, Савета за права детета, МОДС-а, деца активисти у области дечјих права, а присуствовали су и представници медија и организација цивилног друштва.