Заштитник грађана упозорава да је само у току ове године, до новембра 2019. године, извршено 28 случајева фемицида и подсећа на важност усвајања Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима. Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, Зоран Пашалић је рекао да посебна пажња треба да буде посвећена спречавању и заштити од родно заснованог насиља жена на селу, жена са инвалидитетом и Ромкиња, као и развоју услуга у заједници, како би се женама жртвама насиља пружили сви видови подршке за пријављивање насиља, као и помоћи за њихово осамостаљивање.

Пашалић је додао да се институционалном заштитом жена од насиља бави од 2004. године, и да велики проблем представља то што жене жртве насиља најчешће нису у могућности да са својом децом напусте насилника, јер финансијски нису обезбеђене. Ако се ипак одлуче на тај корак, прихватају економску неизвесност. Он је нагласио да до данас, на жалост, није нашао слуха код надлежних органа за покретање иницијативе „Учинимо насиље видљивим“, помоћу које би се обезбедиле квалитетне медицинске доказе, који могу бити искоришћени на суду против насилника. Како је рекао, он ће наставити са апелом за подршку те иницијативе, јер је то једини начин да се обезбеди извесност кажњавања насилника. У највећем броју случајева надлежни органи не сарађују на адекватан начин.Једино системски и правовремени поступак ће спречити насилнике да делују, указао је Пашалић.

Правна клиника за еколошко право Правног факултета Универзитета у Београду примила је пету генерацију студената. На свечаности одржаној тим поводом говорили су декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић, генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић и професорка др Мирјана Дреновак-Ивановић.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић поручила је студентима да овај студијски програм има велику улогу у подизању свести о важности права на здраву животну средину. „Институција Заштитника грађана полази од става да право на здраву животну средину, припада корпусу Уставом загарантованих права грађана, због чега том питању посвећује посебну пажњу“, истакла је Јовичић.

Правну клинику за еколошко право похађало је преко 250 студената права који су стекли теоријско знање из области заштите животне средине, као и практичне вештине кроз рад у државним и независним институцијама, међу којима је и институција Заштитника грађана.

Данашњем догађају на Правном факултету присуствовали су и Стална представница Програма Уједињених нација за развој Францип Пикап и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио.

Заштитник грађана покренуо је поступке контроле законитости и правилности рада Полицијске управе у Новом Саду и Центра за социјални рад Нови Сад, поводом навода притужбе да је десетогодишње дете било изложено вишеструком испитивању о преживљеном сексуалном злостављању.

Према наводима притужбе и информацијама са којима је упознат Заштитник грађана, након пријаве сексуалног злостављања детета, дете је седам пута давало изјаве надлежним органима: најпре пред полицијским службеницима, потом пред органом старатељства и на крају пред надлежним јавним тужилаштвом. Ове информације указују на могућност да је дете било изложено вишеструкој ретрауматизацији, упркос постојању законских одредби које омогућавају да дете жртва кривичног дела против полне слободе буде саслушавано на начин који спречава секундарну трауматизацију и штити добробит детета које је претрпело трауму.

Полицијска управа и Центар за социјални рад обавезни су да доставе Заштитнику грађана све информације у року од 15 дана.

Заштитник грађана ће од надлежних органа затражити и информације о начину узимања изјава од деце по поднетим кривичним пријавама за сексуално злостављање и сексуално искоришћавање деце, посебно о броју саслушања деце оштећене кривичним делима против полне слободе и коришћењу скрин соба и других механизама заштите деце од секундарне трауматизације.

Концертом „За дечја права“ данас је у Дечјем културном центру Београда обележен Међународни дан детета и 30 година од усвајања Конвенције о правима детета. Основни принципи Конвенције су право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију. У музичко-сценском програму учествовала су деца која желе јавно да покажу свој таленат у певању, писању поезије, рецитовању и музицирању. Децу је на почетку концерта поздравио заштитник грађана Зоран Пашалић поруком да децу треба поштовати у сваком погледу.

Треба поштовати њихово време и све оно што их чини малим људима, због којих ми одрасли радимо све оно што треба да радимо да би њима њихов живот био бар нијансу бољи него што је наш, рекао је Пашалић. Он је најавио је да ће у јануару почети радионице на којима ће деца бити упозната са својим правима - не само о ономе што пише у законима, него оно што конкретно у свакодневном животу могу да остваре и на шта имају право. Да бисте знали како да се обратите и која су ваша права, ми ћемо у јануару одржати потребан број радионица, додао је Пашалић.

Међународни дан детета се слави 20. новембра, а установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету, а обележава се и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.
Дечја права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године, а коју су ратификовале 193 земље.

На основу сазнања о смрти пацијента, који се претходно у више наврата обраћао Одељењу хитне медицинске помоћи Дома здравља у Љубовији, а до којих је дошао из средстава јавног информисања, Заштитник грађана је поступајући по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства здравља у циљу испитивања поштовања начела добре управе.

Заштитник грађана тражи од надлежног министарства да се изјасни о томе да ли је предузело мере и активности из своје надлежности и уколико није, Заштитник грађана сматра да је неопходно да без одлагања спроведе проверу квалитета стручног рада здравствених установа у којима је пацијент лечен, укључујући и проверу квалитета стручног рада здравствених радника који су у конкретном случају пружали здравствену заштиту.

Такође, Заштитник грађана очекује од Министарства здравља да у складу са законском обавезом, и у заједничком интересу остваривања и заштите права грађана, без одлагања достави тражене информације.

У јавном дијалогу деце и представника медија, који је Заштитник грађана са својим Панелом младих саветника организовао јуче, поводом Светског дана детета и 30 година Конвенције о правима детета, чланови Панела поручили су да од медија очекују да поштују дечја права и о деци извештавају другачије, не само кроз негативне примере, већ и кроз афирмацију позитивних акција, ангажовања и успеха деце којима она доприносе својој школи, заједници и друштву.

Стефан Грубјешић, Марко Јевтић, Јана Миливојевић и Марија Говедарица окупљеним представницима медија у Медија центру су приказали и кратке филмове о акцијама и подухватима у којима су учествовали, а о којима медији готово уопште нису извештавали, попут хуманитарног наступа у центру Београда током ког су прикупљали новац за операцију другарице из разреда, о ученичкој представи која је добила бројне награде, победи одбојкашког ученичког клуба и обиласку ЦЕРН-а предлажући да такве приче пронађу место о домаћим медијима. Проблем виде и у медијском садржају који обилује насиљем и порнографијом, што није садржај којем желе да буду свакодневно изложени.

"Медији могу постати и остати пријатељи деце и бити гласни заговорници њиховог права и њиховог гласа. Надам се да ћете одавде понети поруку коју су деца посла - извештавајте о деци као активним грађанима са огромним потенцијалом да наше друштво начине бољим местом", изјавила је на конференцији генерална секретарка заштитника грађана Оља Јовичић.

Наташа Јовић, в.д. помоћнице генералног секретара Заштитника грађана задужена за права детета и родну равноправност истиче да Заштитник грађана годинама указује на неопходност поштовања закона и прописа и заштите деце у медијском простору, те да су РЕМ-у у том смислу упућиване препоруке, да постоје медији који се препорука придржавају, али и они који то не чине. "Све о чему медији говоре кроз појединачне случајеве могу да ураде без извештавања на сензационалистички начин и без задирања у приватност без сликања куће и именовања породице и чињења детета препознатљивим", рекла је Јовић.

Аналитичарка у Регулаторном телу за електронске медије Светлана Трајковић рекла је да није задовољна бројем мера које је то тело изрекло, јер како је навела, РЕМ је изрекао 18 мера, а то је мали број наспрам спорних ситуација.