Заштитник грађана Зоран Пашалић честита грађанима празник Дан државности Републике Србије, који се обележава 15. и 16. Фебруара у знак сећања на два историјска датума у новијој српској историји: подизања Првог српског устанка 1804. године и доношења Сретењског устава, једног од најлибералнијег устава тога доба.

Притужиља из Сјенице, која је рођена 1933. године, обратила се у јануару месецу ове године Заштитнику грађана притужбом, у којој је указала да је још пре 2 године поднела захтев Министарству унутрашњих послова за утврђивање држављанства Републике Србије, али да одговор до тог дана није добила.

Навела је такође, да иако од 1953. године живи на територији Републике Србије, нема држављанство Републике Србије, јер је рођена у Црној Гори, те да не може да оствари право на породичну пензију и друга права.

Поступајући по притужби, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова и после само неколико дана од покретања поступка, притужиља је обавестила Заштитника грађана да је добила решење којим се прима у држављанство Републике Србије.

Тимови Националног механизма за превенцију тортуре посетили су данас и јуче шест полицијских станица у саставу Полицијске управе за Град Београд - ПС Звездара, ПС Палилула, ПС Чукарица, ПС Раковица, ПС Врачар и ПС Земун. НПМ је приликом посета полицијским станицама пратио спровођење препорука из Извештаја о посети Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања (CPT) Републици Србији из 2017. године.

Посебна пажња посвећена је мерама заштите од неадекватног поступања и начину остваривања права задржаних лица током задржавања, документовању употребе средстава принуде од стране полицијских службеника, поступању са привремено одузетим предметима и предузетим активностима ради стварања услова за аудио/видео снимање саслушања.

Полицијски службеници су показали висок степен кооперативности, дали одговоре на сва постављена питања, омогућили приступ просторијама за задржавање и другим просторијама у полицијским станицама, као и преглед, увид и фотографисање целокупне тражене документације.

Омогућен је и несметан и ненадзирани разговор са затеченим лицима лишеним слободе по избору чланова НПМ тима. Лица са којима је обављен ненадзирани разговор у просторијама за задржавање нису имала примедбе на поступање полицијских службеника према њима.

Заштитник грађана и Дечји културни центар Београд покренули су циклус програма у оквиру којег је јуче одржана трибина под називом "Право деце и младих на културу".

У уводном обаћању заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да децу врло често истичемо када из света донесу престижне награде, али и да се на њих заборави чим се рефлектори угасе.

Обично се каже да су деца наша будућност, али деца су наша садашњост. Зато им пружимо садашњост каква им треба и какву заслужују, а они ће се, сигуран сам у будућности снаћи и добити оно што им припада, нагласио је Пашалић на отварању округлог стола у Дечјем културном центру Београда.

Тражио сам истраживања која би ме убедила у то да се деца и млади питају за оне културне садржаје којима су изложени, да се питају шта би желели. Нажалост, она су ретка и често се деца у њима помињу ради пројекта, а не ради њихових ставова, рекао је Пашалић.
Пашалић је рекао да су Заштитник грађана и Дечји културни центар покренули кампању у области заштите права детета и организацију радионица на којима би се говорило првенствено о правима деце и младих на културу. Он је рекао и да је циљ радионица да деца изнесу оно што сматрају да су њихова права.

Дајмо им садашњост онакву каква њима треба и какву заслужују, поручио је Пашалић.

Заменица заштитника грађана Јелена Стојановић је рекла да је право деце на културу неодвојиво од осталих права деце. Како је навела Заштитник грађана је прва институција која је увела децу у оквиру Панела младих саветника, као саветодавно тело, што као пракса у државним органима није примењивана.

Стојановић је подсетила да је 2019. године у Медија центру, на трибини Заштитника грађана на којима су учествовали млади панелисти посебно истакнут значај медија и јавностии и поручено да желе да медији извештавају о њиховим успесима у школи и заједници у којој живе, а мање о насиљу.

Дечја права на културу запостављена су, и по мом мишљењу су на дну лествице. Право на културу није само право на уметничко стваралаштво, већ је, између осталог и право и на изражавање, закључила је Стојановић.

Подсетила је такође да је Србија ратификовала Конвенцију о правима детета, али да је питање да ли је урађено све да се деци пружи лепше детињство.

Директор Дечјег културног центра Драган Марић истакао је да неопходно да питање права деце на културу и образовање буде стално присутна тема.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, на основу сазнања из медија о изузетно тешком положају шесторо деце која живе без родитеља у околини Алибунара, покренуо поступак контроле рада Центра за социјални рад Алибунар. Такође, затражена је информација и од Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност послова информацију о предузетим мерама и активностима у случају напуштене деце који је данас потресао грађане Србије, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић. 

Како медији преносе, шесторо деце узраста од три до 15 година живе сама у трошној кући, тако што најстарији међу њима ради за надницу и заједно са сестром води води домаћинство и бригу о најмлађим члановима. Пашалић је изјавио да слика деце која преживљавају сама већ осам месеци, тако што зарађују и воде домаћинство, уместо да буду збринута попут осталих својих вршњака, недопустива у цивилизованом друштву и да захтева хитну реакцију надлежних у систему заштите деце.

Након утврђених чињеница о раду надлежних органа у овом случају јавност ће бити упозната са сазнањима Заштитника грађана и мерама које ће предузети, изјавио је Пашалић.

Заменик заштитника грађана Слободан Томић оценио је данас да национални савети националних мањина морају своје активности да учине доступнијим широј јавности, као и да развију стратегију и мере да би постали препознатљивији у јавности.

Томић је, на представљању посебног извештаја Заштитника грађана „Анализа о стању у области вршења јавних овлашћења националних савета националних мањина за период 2014-2018.“, рекао како резултати истраживања показују да су ови савети у претходном периоду своја овлашћења применили највише у области образовања и службене употребе језика и писма.

Истраживање је спровела институција Заштитника грађана 2019. године, уз подршку Мисије ОЕБС, а подаци су прикупљени стандардизованим упитницима.

Томић је рекао да су упутили препоруке надлежним државним органима и мишљење националним саветима националних мањина у циљу превазилажења утврђених проблема и унапређења остваривања права припадника националних мањина. Он је нагласио и да је институција Заштитника грађана од националних савета националних мањина од 2007. године примила скоро 1600 притужби, да је за 12 година рада упућено 209 препорука, а у 2019. години чак 24 препоруке. Према његовим речима, најчешће се притужбе односе на упис личних имена у матичне књиге рођених, остваривање права на образовање, информисање, културу и службену употребу језика националних мањина.

Фотографија: Милан Обрадовић (Бета, ОЕБС)

Помоћница генералног секретара Заштитника грађана Јабланка Табаш представљајући извештај је навела да је анализом података уочено да је највише иницијатива, мишљења и предлога од националних савета националних мањина упућено у периоду доношења измена и допуна Закона о националним саветима националних мањина, Заштити права и слобода националних мањина и Закона о службеној употреби језика и писма у 2018. години. Према њеним речима, национални савети у највећој мери постају активни када се од њих тражи мишљење на нивоу локалне самоуправе, министарства или покрајинских органа. Она је додала да је посебно важно питање контакта са заједницом и рада у заједници, као и доступност информација о улози и јавним овлашћењима националних савета у заједници.

У посебном извештају се наводи и да национални савети не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су активни, као и да не могу да користе нека овлашћења зато што немају стандардизовани језик или језик националне мањине није уведен у службену употребу.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио оценио је да су унапређење ефикасности савета, њихов професионални развој и интерна организација од суштинске важности и да би требало да буду наглашене свеобухватним стратешким планом. Према његовим речима, снажнија координација између националних савета националних мањина би омогућила размену знања и вештина које би знатно унапредиле њихову ефикасност.

Већина савета националних мањина не укључује у пуној мери законске норме које су предвиђене да подржавају културну аутономију националних мањина и недовољно ангажују своје заједнице када процењују на терену потребе које заједнице имају, рекао је Орицио, наводећи да је то један од главних закључака овог извештаја.

Attachments:

Посебан извештај Заштитника грађана