Обиласком Дома Ветерник у Новом Саду, тим НПМ-а јуче је обавио прву посету посвећену положају и правима жена са инвалидитетом у установама социјалне заштите домског типа, а пре свега заштити њихових репродуктивних права. Репродуктивна права жена, корисница и штићеница ових установа, до сада је увек остајала по страни, због чега у тој области данас немамо готово никакве податке нити јасну оцену стања.

Посета Дому Ветерник прва је у низу посета чији ће циљ бити сагледавање и унапређење положаја жена у институцијама затвореног типа кроз јачање мера заштите репродуктивног здравља и евентуално спречавање тортуре и других сурових или понижавајућих казни или поступака. Тематске посете обухватиће праћење остваривања целог спектра женских права од права на интиму, сексуалног насиља па до репродуктивних права и пристанка на медицинску меру.

Национални механизам за превенцију тортуре ће до децембра 2019. године посетити пет установа социјалне заштите, после чега ће се сачинити јединствен извештај о положају корисница у установама социјалне заштите домског типа у области заштите и унапређења њихових репродуктивних права. Тематске посете реализоваће се у сарадњи са представницама Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом (МДРИ – С) и уз учешће стручњака медицинске струке.

У Београду је, у организацији „Пријатеља деце Србије“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, отворена Дечја недеља, која се обележава од данас до 13. октобра. Овогодишња Дечја недеља посвећена је обележавању 30 година од доношења Конвенције УН-а о правима детета и прославља се под слоганом „Да право свако – дете ужива лако“.

О правима и положају деце у Србији говорила су сама деца, средњошколци, који су, објашњавајући потребе и проблеме најмлађих, указали на вршњачко насиље, недовољну информисаност о дечјим правима и недовољну укљученост деце у процесе одлучивања о питањима која се тичу њиховог положаја и права.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић указала је да је задатак државе да обезбеди услове у којима ће права деце предвиђена Конвенцијом УН-а бити остварена у пуном капацитету, пре свега обезбеђивањем довољног броја запослених који се баве децом, омогућавањем деци да развију своје потенцијале у пуној мери и да уживају највећу могућу заштиту. Изнела је такође и забрињавајуће податке Републичког завода за социјалну заштиту који показују да се број деце корисника услуга социјалне заштите из године у годину повећава, због чега Заштитник грађана у својим посебним и годишњим извештајима континуирано указује држави на све области које је неопходно унапредити, како рад државних органа, тако и законских и других прописа који се тичу деце и њиховог положаја.

На отварању Дечје недеље учествовали су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства просвете, Савета за права детета, Одбора за права детета, УНИЦЕФ-а и Пријатеља деце Србије.

Организација „Пријатељи деце Србије“ и представници редакција неких од водећих медија у Србији потписали су данас у просторијама Заштитника грађана Меморандум о прихватању два документа које је уз подршку Београдске школе и УСАИД-а припремила организација Пријатељи деце Србије – Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе.

На потписивању Меморандума генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић истакла је да је пред нама важан задатак да својој деци обезбедимо услове за достојанствено одрастање. Због тога и данас и сваког наредног дана, како је рекла, ми јесмо и бићемо пријатељи деце, трудећи се да изградимо друштво у коме ће се поштовати њихова права као деце, а сутрадан као грађана.

Наведени документи, навели су представници Пријатеља деце Србије, наставак су праксе започете 1993. године када је први пут потписан сличан правилник, а потреба да се она обнови настала је због чињенице да се слика детета у медијима последњих година нагло погоршава, да се дете у медијима појављује искључиво или углавном као жртва и да се, у трци за гледаношћу и тиражом, доводи у безбедносни ризик додатном медијском виктимизацијом и откривањем идентитета.

Аутор публикације „Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе“ Првослав Плавшић указао је да, иако је, са разлогом, главна пажња усмерена ка критици оних који производе информације, неопходно је усмерити се и ка детету, јер, како наводи, уколико је немогуће контролисати такве садржаје у медијима, треба се окренути јачању оних који информације примају, у овом случају деци.

До сада је, како су у Пријатељима деце Србије навели, Меморандум потписало седам медија и отворени су разговори са политичким организацијама, а потписници позивају и остале медије да се прикључе Протоколу и подрже борбу против злоупотребе деце у медијске и политичке сврхе.

У циљу спречавања настанка ризика од апатридије, министар државне управе и локалне самоуправе, Бранко Ружић, заштитник грађана Зоран Пашалић и шеф представништва Агенције УН за избеглице Ханс Фридрих Шодер потписали су данас Споразум о разумевању о даљој сарадњи на сагледавању евентуалних проблема припадника ромске националне мањине у остваривању права на упис у матичну књигу рођених и других права из личног статуса, са посебним освртом на новорођену децу.

Препознавши проблем недостатка личних докумената, Република Србија од 2012. године улаже интензивне напоре да се отклоне проблеми који се односе на недостатак личних докумената за посебно осетљиве припаднике друштва. Заједничким напорима свих релевантних државних институција, Република Србија је увела и спровела низ законодавних промена да би олакшала поступак уписа у матичну књигу рођених и издавања личних докумената. Према проценама, број особа изложених опасности од апатридије смањен је са 30.000 у 2010. години на око 2.000 особа у 2019. Од 2004. године, кроз различите пројекте бесплатне правне помоћи које је финансирала и Агенција за избеглице УН-а, упис у одговарајуће матичне евиденције омогућен је за 5.549 особа. УНХЦР је такође подржао издавање 34.083 личних карата и 150.620 уверења из различитих матичних евиденција.

Потписујући Споразум који регулише даљу сарадњу у овој области данас, министар Ружић је изјавио: „Остварили смо заједно изузетан напредак у остваривању права припадника ромске националне мањине на упис у матичну књигу рођених и других права, што је свакако први корак у спречавању сваког ризика од апатридије. Подржавамо и подржаваћемо све активности које ће допринети да свако дете, сваки човек има једнака права, јер у 21. веку не смемо да дозволимо да наши грађани немају лична документа“.

„Имајући у виду резултате претходног Споразума о разумевања који су заједнички спроводили Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР од 2012. до 2016. године, сматрам да је потписивање новог Споразума прави начин да се реше преостала питања која се тичу решавања статусних питања која најчешће погађају оне најосетљивије, односно припаднике ромске националне мањине. Подаци говоре о томе да и даље има грађана и деце који су за систем невидљиви, што је разлог да Заштитник грађана настави са праћењем стања у области уписа у матичне књиге и личних докумената“ рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Ханс Фридрих Шодер, шеф представништва Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација у Србији рекао је: „Ове године када обележавамо 30. годишњицу Конвенције о правима детета, Агенција УН за избеглице са посебним задовољством наставља нашу успешну трипартитну сарадњу у циљу обезбеђења уписа у матичне књиге све деце рођене на територији Републике Србије, укључујући и оне чијим родитељима недостају лична документа или који немају правни статус. Важан корак у глобалној кампањи за искорењивање апатридије управо и јесте да сва деца буду уписана у матичне књиге рођених и књиге држављана“.

Република Србија је потписница Конвенције о правном положају лица без држављанства из 1954. године, Конвенције о смањењу броја лица без држављанства из 1961. године као и Конвенције о правима детета.

На седници Националне коалиције за спречавање дечјих бракова, која је у организацији Нишавског управног округа одржана у Нишу 01. октобра 2019. године, в. д. помоћница Генералног секретара Наташа Јовић, указала је да је даље ширење Коалиције неопходно, посебно представницима правосудног система, односно судова и тужилаштава. Без њиховог адекватног учешћа и на правима детета заснованог одговора на појаву дечјег брака, није могуће делотворно успостављање стратешког и системског приступа, а колико је важно да се правосудни систем активније укључи показала је и недавна јавна дебата о пресудама донетим у случају девојчице која је у дечји брак увучена са 13 година, нагласила је Јовић.

Јовић је такође истакла да се и сада показује основаност иницијативе Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело ванбрачна заједница са малолетником. Она је указала да ово кривично дело не потпада у групу кривичних дела против полне слободе, чиме се искључују додатни заштитни механизми за децу жртве прописани тзв. Маријиним законом. Она је позвала Коалицију да међу своје приоритете стави иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, као и иницијативу за редефинисање Општег и посебних протокола за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања.

Житељи Босилеграда, представници тамошње локалне самоуправе, медијских кућа и невладиних организација имали су данас прилику да своје проблеме непосредно предоче заштитнику грађана Зорану Пашалићу. Посети заштитника грађана овој општини, овога пута, придружили су се омбудсманка Бугарске Дијана Ковачева и амбасадор Бугарске у Београду Радко Влајков.

Босилеград је једно од 13 места у Србији које је Пашалић посетио ове године у оквиру пројекта који има за циљ повећање доступности институције заштитник грађана становницима места која живе у унутрашњости Србије.

Грађани Босилеграда су указали на проблеме које имају са судовима, службом катастра и другим републичким институцијама, али њихов основни захтев био је да им Пашалић помогне у заштити животне средине и обезбеђивању здраве пијаће воде.

Највећи број грађана изразио је сумњу у исправност пијаће воде и изразио убеђење да је да због присуства олова, арсена и других метала у води повећан број оболелих од малигних и других тешких болести.

Један од притужитеља је истакао је да животну средину становника Босилеграда угрожавају отпадне воде из рудника "Караманица" и рудника олова и цинка "Грот" у Кривој Феји.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је изјавио да ће се већ наредног дана обратити надлежним министарствима и инсистирати да се укључе у решавање еколошких проблема на које су указали становници Босилеграда.

Општина је урадила мониторинг вода, ваздуха и земљишта, али је проблем на релацији оних институција које се на на нивоу републике баве тим питањима. Екологија у Босилеграду је озбиљан проблем, истакао је Пашалић након састанка са председником општине Босилеград Владимиром Захаријевим.

Он је похвалио све оно што је општина Босилеград урадила на инклузији Рома и обезбеђивању личних пратилаца деци са сметњама у развоју. Интерресорна комисија ради ажурно, а деца са сметњама у развоју су интегрисана у редовне школе. У овој општини школе немају „специјална“ одељења нити се деца упућују у „специјалне“ школе. Поред тога, општина финансијски помаже 150 ученика из сиромашних породица, како би редовно похађали школу.

Председник општине Босилеград Владимир Захаријев демантовао је тврдње мештана да је вода за пиће загађена тешким металима и да је повећана смртност становништва због карцинома.

Ми у Босилеграду пијемо воду са извора у селу Извор, а тамо нема рудника. Подаци републичког Инситута за јавно здравље говоре да је по броју оболелих од малигних болести Пчињски округ коме припада и Босилеград на самом дну лествице у нашој земљи, изјавио је Захаријев.

Раније тога дана, на заједничкој конференцији за медије двоје омбудсмана и амбасадора Бугарске, Пашалић је рекао да је за десет година Заштитнику грађана укупно упућено 82 притужбе, док је у току само четири сата разговора са грађанима, примио 16 притужби. Грађани су се притужили на рад судова, катастра, али у притужбама доминирају еколошки проблеми, изјавио је Пашалић и додао да ће решавању овога проблема посветити посебну пажњу. Изразио је захвалност Бугарској, посебно бугарском амбасадору у Београду Радку Влајкову на подршци у реализацији пројекта „Дани Заштитника грађана“.

Ковачева је на конференцији за медије изјавила да су након разговора са грађанима Босилеграда издвојиле две главне теме којима ће њена институција посветити посебну пажњу: неиздавања возачких дозвола, као и споре процедуре за добијање бугарског држављанства за грађане Босилеграда.

Амбасадор Влајков је рекао да у Босилеграду забрињава смањење броја становника у последњих 18 година.

Омбудсмани Пашалић и Ковачева у пратњи амбасадора Радкa Влajкова, посетили су и КИЦ "Босилеград" и у разговору са његовим председником Иваном Николовим и његовим сарадницима упознали се се са положајем бугарске мањине у Србији.

Пројекат "Повећање доступности заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије", реализован је захваљујући финансијској подршци Владе Републике Бугарске, а посредством амбасаде те земље у Србији.