a

Иако се у пракси као најчешћи вид тортуре и нечовечног поступања јавља неадекватно поступање полицијских и затворских службеника према лицима лишеним слободе, које се огледа првенствено у прекомерној, односно противправној примени силе, посебно су угрожена и лица која се налазе психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа. Ограничења слободе тих лица, материјални услови смештаја и неодговарајући кадровски капацитети у установама у којима се налазе, стварају ризик да постану жртве злостављања и нехуманог поступања, указује институција Заштитника грађана поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре, и додаје да право на физички интегритет и људско достојанство спадају у основна људска права, а заштити тих права служи забрана мучења и других облика злостављања. Ова забрана данас има специјални статус у општем међународном праву и третира се као императивна норма која је обавезујућа за све државе.

Обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, Заштитник грађана је посетио 650 места где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио 2300 препорука за отклањање утврђених недостатака. Између осталог, указао је на потребу да се системски региструју све повреде лица лишених слободе као и да се те информације без одлагања и без изузетка достављају надлежним органима, да се предузму активности у циљу побољшања заштите особа са менталним сметњама и старијих особа, и развијања система континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама.

Заштитник грађана констатује да у Републици Србији не постоји системска тортура и да постоји тенденција унапређења заштите права лица лишених слободе, као и спречавања тортуре и других облика злостављања. Борба против мучења, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања лица лишених слободе захтева свеобухватан приступ који обухвата превенцију, али и ефикасно поступање онда када је до кршење забране злостављања дошло.

Заштитник грађана указује да је неопходно одредбе Кривичног законика ускладити са дефиницијом тортуре из члана 1. Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Веома је значајно и да што пре буде донета Стратегија за остваривање права жртава и сведока кривичних дела, која би препознала и жртве тортуре као посебно рањиву групу жртава, којој су потребне додатне мере заштите и пружање одговарајуће специјализоване подршке и помоћи, као и заштите од секундарне виктимизације.

У календару Уједињених нација 26. јун посвећен је подршци жртвама тортуре и обележава се, од 1998. године, широм света, двоструким поводом. Тога дана, 1945. године потписана је Повеља Уједињених нација, међународни документ који државе чланице обавезује и на поштовање права човека и основних слобода за све. Истога дана 1987. године, ступила је на снагу Конвенција Уједињених нација против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака, као један од кључних инструмената у борби против тортуре.

Заштитник грађана утврдио је да Центар за азил Боговађа и Међуопштински центар за социјални рад за општине Љиг, Лајковац и Мионица нису предузели одговарајуће мере поводом физичког насиља радника обезбеђења над малолетним мигрантима који су били смештени у центру у Боговађи и од Министарства унутрашњих послова Републике Србије затражио да утврди све околности овог случаја.

Поступајући по сопственој иницијативи, Заштитник грађана је у раду ова два центра утврдио бројне пропусте и затражио да о целом случају одмах обавесте Министарство унутрашњих послова Републике Србије.

Поступак контроле законитости и правилности рада Комесаријата за избеглице и миграције, Центра за азил Боговађа и Међуопштинског центра за социјални рад за општине Љиг, Лајковац и Мионица Заштитник грађана је покренуо након што му се обратила Група за децу и младе „Индиго“ који су га обавестили да им се 11. 5. 2020. године обратио малолетни мигрант без пратње који је смештен у Центру за азил Боговађа са тврдњама да малолетни мигранти без пратње смештени у овом центру трпе физичко насиље од стране припадника обезбеђења.

Он је Групи „Индиго“ доставио снимке и фотографије насиља и повреда, које је ово удружење проследило Заштитнику грађана. Снимци и фотографије су, како су навели из ове групе, настали у ноћи 10/11. 5. 2020. године, у периоду од 21.05 до 3.25 часова.

У препорукама које је Заштитник грађана упутио органима чији је рад контролисао, наводи се између осталог да је потребно да Центар за азил Боговађа и Међуопштински центар за социјални рад за општине Љиг, Лајковац и Мионица одмах обавесте Министарство унутрашњих послова Републике Србије о свим чињеницама и околностима које се односе на физичко злостављање малолетних миграната без пратње од стране радника обезбеђења Центра за азил Боговађа у ноћи између 10/11. 5. 2020. године.

Министарство унутрашњих послова, како наводи Заштитник грађана, треба да утврди да ли су тачни наводи да су полицијски службеници у ноћи између 10/11. 5. 2020. године интервенисали у Центру за азил Боговађа како би обезбедили одржавање мира у просторијама за спавање, да ли је полицијским службеницима било познато да је те ноћи дошло да насиља над малолетним мигрантима од стране радника обезбеђења и да ли су поводом тога предузимали било какве мере и активности.

Заштитник грађана у препоруци наводи и да Комесаријат за избеглице и миграције треба да изради одговарајуће смернице о начину поступања руководилаца центара у случајевима сумње на насиље и злостављање малолетних миграната без пратње.

Заштитник грађана сматра да се поступањем по датим препорукама може унапредити рад Комесаријата за избеглице и миграције и центара у његовом саставу, те је одређене препоруке дао у правцу унапређења компетенција и успостављања додатних правила рада.

Србија дочекује Светски дан избеглица као земља која се и даље суочава се проблемима људи који су током сукоба на простору бивше Југославије морали да напусте дом, али и са приливом миграната са Блиског истока и Африке, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић. Грађани Србије нису окренули леђа онима којима је потребна помоћ, јер су сами делили избегличку судбину. Стога само солидарност и разумевање за избеглице и мигранте и проблеме са којима се суочавају, али и одговорне институције са развијеним механизмима посебне заштите њихових права могу бити стожер за стварање толерантног амбијента у коме се препознају и штите најрањивији, истакао је Пашалић.

Према последњим подацима укупно 4.796 миграната је смештено у оквиру капацитета Комесаријата за избеглице и миграције, у прихватним центрима и центрима за азил, које су представници Заштитника грађана и Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) контролисали и у време ванредног стања. У овом периоду тим НПМ-а је интензивирао свој рад како би се проверило на који начин се на овим местима спроводе мере у борби против ширења коронавируса и како се у овим околностима обезбеђује остваривање основних права миграната. У више наврата су посећени прихватни центри у Обреновцу и Адашевцима, Центар за азил у Крњачи, а такође и Прихватилиште за странце у Падинској скели након којих су уследиле и препоруке надлежнима за уклањање недостатака у раду.

Поводом Светског дана избеглица, повереник за људска права СЕ указао је на значај омбудсмана и националних институција за људска права у заштити најрањивијих категорија и позвао их да са посебном пажњом прате и извештавају о инцидентима на границама како би притисци и насиље које се спроводи над избеглицама и мигрантима било заустављено. Придружујући се апелу Заштитник грађана подсећа да је на те појаве годинама уназад упозоравао.

Одлуком Генералне скупштине УН, 20. јун се, као Светски дан избеглица обележава од 2000 године, са циљем да се скрене пажња на положај избеглица широм света и укаже на значај пружања помоћи, која је овим људима и више него потребна.

Заштитник грађана је данас донео Одлуку о избору удружења са којима ће у наредном периоду сарађивати у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ). Одлуком Заштитника грађана, сарадња ће се успоставити са удружењима: А11 – Иницијатива за економска и социјална права, Одбор за људска права Ваљево, Центар за интеграцију младих, Виктимолошко друштво Србије, Хелсиншки одбор за људска права у Србији и Комитет правника за људска права.

Законом о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака одређено је да Заштитник грађана обавља послове НПМ и да у обављању тих послова сарађује са омбудсманима аутономних покрајина и удружењима чијим је статутом предвиђени циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода. Поступак избора удружења спроведен је по Јавном позиву који је објављен на интернет страници Заштитника грађана 4. јуна 2020. године.

Attachments:
Download this file (Odluka JP.pdf)Одлука

b_300_0_16777215_00_images_SE_18062020.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са заменицом шефа Канцеларије Савета Европе (СЕ) у Београду Нађом Ћук, њеном сарадницом Мајом Стојановић и представницима УНС-а, Владимиром Радомировићем и НУНС-а, Радетом Ђурићем и Тамаром Филиповић. Tема састанка je била Споразум о успостављању Платформе за евиденцију случајева угрожавања безбедности и притисака на новинаре и остале медијске актере, који је недавно потписан између Заштитника грађана и медијских удружења, асоцијација и синдиката.

Јединствена евиденција и прецизније дефинисање појмова, који се односе на нападе и притиске на новинаре у значајној мери доприносе успостављању ефикаснијег механизма заштите безбедности новинара. Сматрам да ће тачно евидентирање сваког појединачног случаја угрожавања безбедности и облика притиска на новинаре и медијске раднике, утицати на делотворније поступање надлежних државних органа у таквим ситуацијама, изјавио је Пашалић и додао да ће Заштитник грађана, након добијених података о свим врстама напада иницирати нова законска решења која ће их препознати и санкционисати.

Нациoнални механизам за превенцију тортуре (НПМ) током септембра 2019. године био је у ненајављеним посетама седишту Полицијске управе у Врању, Полицијској станици у Сурдулици и Окружном затвору у Врању. Иако су посете биле ненајављене, сва службена лица у седишту ПУ Врање, ПС Сурдулица и ОЗ у Врању, сарађивали су са тимом НПМ, пружили све тражене информације, омогућили увид у релевантну документацију, обилазак и фотографисање просторија за задржавање. Након завршене контроле, НПМ је контролисаним органима упутио Извештај са препорукама.
ПУ Врање, изјаснила се, у складу са препорукама НПМ, да ће у наредном периоду, у сарадњи са надлежним организационим јединицама МУП-а, обезбедити посебну просторију за саслушање лица, која ће бити опремљена аудио и/или видео техником. Такође, да ће обезбедити посебну просторију за чување одузетих предмета који су у вези са кривичним делима, као и да ће ПС Сурдулица предузети активности у циљу инсталирања видео надзора у просторији за задржавање, са могућношћу чувања видео записа у трајању не краћем од 30 дана.
ПУ Врање прихватила је и препоруке да се свим задржаним лицима уручују обавештења о правима доведеног и задржаног лица на матерњем језику или језику који разумеју, а да се лицима која се задржавају до 48 сати по основу ЗКП-а уручују и права ухапшеног. По препоруци НПМ, као почетак задржавања, у решењима о задржавању, уносиће се моменат хапшења или одазивања на позив када су се стекли услови за задржавање у кривичном поступку.
ОЗ у Врању је поступило по свим препорукама НПМ. У спаваоници предвиђеној за полицијско задржавање постављен је видео надзор како би се омогућио константан надзор над лицима која се у њој налазе.
НПМ је обавештен и о томе да је управник ОЗ у Врању издао наредбу да, код постојања навода лица лишеног слободе о насилном поступању према њему и/или телесних повреда, лекар има обавезу да од лица узима изјаву о начину настанка повреда, фотографише их и евидентира у посебном обрасцу са мапом тела, као и да их детаљно опише. Лекар треба и да убележи своје мишљење о повезаности навода лица о начину настанка повреда и самих уочених повреда. Такође, наредба обавезује лекара да, у случају уочавања повреда које указују на злостављање или када лице лишено слободе наведе да је било злостављано, о томе писмено обавести управника, а ОЗ у Врању ће обавестити надлежно јавно тужилаштво.

Страна 3 од 452