a

Заштитник грађана је у циљу спречавања секундарне виктимизације деце жртава кривичних дела апеловао на надлежне органе да приликом њиховог саслушања у потпуности примењују техничка средства за пренос слике и звука како се не би поновило да малолетна жртва буде неколико пута саслушавана о трауматичном догађају.

Заштитник грађана је у поступку контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад Новог Сада и тамошње Полицијске управе, који је покренут после сазнања из медија да је дете жртва сексуалног узнемиравања поводом истог догађаја више пута саслушавано, утврдио да и даље постоји потреба за унапређењем рада органа у поступцима у којима је дете жртва кривичног дела.

Већ приликом првог саслушања детета сведока или жртве потребно је да надлежни органи користе законом предвиђене могућности - техничка средства за пренос слике и звука, а увек када је то могуће у посебно опремљеним и деци прилагођеним просторијама, како би се овакав исказ детета касније користио као доказ у кривичном поступку, навео је Заштитник грађана у мишљењу упућеном надлежним органима.

Заштитник грађана сматра да је неопходно и да изјаве од детета узимају лица која поседују посебна знања за разговор са децом жртвама кривичних дела и наглашава значај мултисекторске сарадње и размену информација надлежних органа у спречљавању додатне трауматизације детета жртве кроз вишеструка саслушања.

Заштитник грађана је мишљење упутио Републичком јавном тужилаштву, Министарству унутрашњих послова, Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарству правде и Центру за социјални рад Нови Сад.

Заштитник грађана је, у поступку покренутом после сазнања из медија да је дете из Малог Црнића уз асистенцију полиције и судије крајем прошле године измештено из своје породице, утврдио да је дете било хигијенски, интелектуално и социјално запуштено, да су родитељи делимично лишени родитељског права и да је дете због сталног занемаривања смештено код хранитеља.

Заштитник грађана покренуо је у новембру 2020. године поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања после навода у медијима да је Центар за социјални рад Мало Црниће због сиромаштва одузео дете од родитеља.

Из достављене документације о надзору који је ресорно министарство извршило над радом ЦСР Мало Црниће утврђено је да је ЦСР родитељима више пута указивао да је дете неухрањено и да хигијенски услови у кући нису задовољавајући, као и да је због таквог стања интензивиран рад са породицом и уведен корективни надзор над вршењем родитељског права.

ЦСР Мало Црниће је затим, како је утврдио Заштитник грађана, покренуо судски поступак за делимично лишење родитељског права оба родитеља, те да је у том поступку ЦСР Велико Градиште и Голубац, који је одређен да изврши процену, утврдио да је дете неухрањено и хигијенски, интелектуално и социјално запуштено и предложио делимично лишење родитељског права, што је и учињено судском пресудом која је постала правноснажна у децембру 2019. године.

С обзиром да није било добровољне предаје детета, Центар је наставио праћење породице и организовао теренске посете а пред судом је покренут извршни поступак па је у октобру 2020. године дете преузето од родитеља и смештено у хранитељску породицу, наводи се у извештају достављеном Заштитнику грађана.

Пре преузимања детета, како је утврдио Заштитник грађана, стручњаци ЦСР су са извршним судијом и полицијским службеницима из Малог Црнића договорили да ће се од извршења одустати ако дете буде узнемирено или буде пружало отпор, а пошто до тога није дошло мајка је спаковала основне ствари, а након лекарског прегледа дете је смештено у хранитељску породицу, где се и данас налази.

Родитељи су, како даље проистиче из документације министарства, покренули судски поступак за враћање родитељског права, а ЦСР Велико Градиште и Голубац треба да процени да ли је у односу на претходну процену дошло до битних промена значајних за вршење родитељског права оба родитеља.

Поступајући по препоруци Заштитника грађана о хитном запошљавању стручних радника у центрима за социјални рад широм Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило је сагласност Владе Србије за запошљавање укупно 187 нових стручних радника на неодређено време, од којих ће 108 бити запослено у центрима за социјални рад.

Преосталих 79 стручних радника, према закључку Комисије Владе за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава од 28.10.2020. године, биће запослено у установама социјалне заштите, проистиче из обавештења о мерама које је по препоруци Заштитника грађана предузело надлежно министарство.

Заштитник грађана је у ранијим препорукама, укључујући и збирне препоруке из 2016. и 2018. године, надлежним органима посебно указао на проблем недовољног броја стручних радника у центрима за социјални рад, а затим почетком октобра 2020. године од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства финансија тражио да што хитније омогуће пуну примену стандарда стручног рада и адекватно поступање центара.

У обавештењу Министарства се наводи да је закључком владине комисије дата сагласност за пријем у радни однос на неодређено време укупно 108 лица, и то 107 лица са високом стручном спремом на пословима социјалног рада и један извршилац на техничким пословима.

У ЦСР „Сокобања“, у којем није био запослен ниједан социјални радник због чега је Заштитник грађана затражио од министарстава да што хитније обезбеде адекватан број стручног кадра, према обавештењу ресорног министарства биће запослена два извршиоца са високом стручном спремом на пословима социјалног рада.

Заштитник грађана је обавештен и да је закључком Комисије Владе за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава од 28.10.2020. године дата сагласност за пријем у радни однос на неодређено време 15 извршилаца на пословима социјалног рада у Градском центра за социјални рад Београд.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Bojan_Stankovi_3.jpegЗаменица Заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић данас је разговарала са Бојаном Станковићем, држављанином Републике Србије чијој супрузи Ефрозини, држављанки Руанде, није одобрен привремени боравак у нашој земљи по основу спајања породице а детету рођеном прошле године још увек није издата здравствена књижица.

Стојановић је у разговору предочила Станковићу да је Заштитник грађана пре седам дана, тачније одмах по сазнању из медија за њихов проблем, по сопственој иницијативи покренуо поступак према Министарству унутрашњих послова и Републичком фонду за здравствено осигурање.

Заменица Заштитника грађана је навела и да очекује да одговоре надлежних органа добије средином наредне недеље.

Заштитник грађана је 10. фебруара 2020. године из медија сазнао да је држављанки Руанде наплаћена здравствена услуга у Клиници за гинекологију и акушерство УКЦС иако је удата за држављанина Србије, као и да њиховом детету које је рођено средином прошле године у Републици Србији још увек није издата здравствена књижица.

Због ових, али и медијских навода о разлозима због којих држављанки Руанде није одобрен привремени боравак у Републици Србији по основу спајања породице, Заштитник грађана је покренуо поступак према МУП-у и РФЗО и одредио рок од 15 дана да га известе о свим околностима овог случаја.

Заштитник грађана утврдио је да су припадници Министарства унутрашњих послова током протеста у јулу 2020. године у Београду и Новом Саду незаконито и неправилно поступали према појединим грађанима, да нису имали видно истакнутe идентификационе ознаке и да је Сектор унутрашње контроле само у једном случају утврдио идентитет лица која су незаконито поступала.

Заштитник грађана је, по сопственој иницијативи на основу сазнања добијених из медија и видео снимака са друштвених мрежа, покренуо осам поступака контроле правилности и законитости рада МУП-а и утврдио да у свим тим случајевима постоје пропусти у поступању полицијских службеника према појединим грађанима у периоду од 8. до 11. јула 2020. године.

Пропусти се састоје у недозвољеној употреби силе и незаконитој и неправилној употреби средстава принуде од стране полицијских службеника према појединим грађанима чиме су им повређени право на неповредивост физичког и психичког интегритета и право на достојанство, а затим у томе што полицијски службеници нису имали видно истакнутe идентификационе ознаке што је отежало спровођење истраге и утврђивање њихове индивидуалне одговорности.

Заштитник грађана је као пропуст утврдио и то што Сектор унутрашње контроле није одмах по сазнању, односно без одлагања, предузео све радње и активности у циљу утврђивања чињеничног стања и прибављања доказа, као и индивидуалне одговорности полицијских службеника који су незаконито и неправилно поступали према појединим грађанима.

Заштитник грађана у препорукама наводи да је потребно да МУП континуираним обукама обезбеди да сви полицијски службеници приликом примене овлашћења поступају у складу са законом, као и да обезбеди да сви полицијски службеници приликом обезбеђења јавних скупова, одржавања јавног реда и мира и примене полицијских овлашћења према грађанима имају видно истакнуте идентификационе ознаке на основу којих их је могуће лако идентификовати.

„Министар унутрашњих послова, директор полиције и начелници полицијских управa ће, остварујући своју улогу у борби против некажњивости за тортуру, послати снажну поруку да је неадекватно поступање према грађанима противзаконито, непрофесионално и да подлеже одговарајућим санкцијама. Достизање наведеног циља ће се осигурати спровођењем делотворне истраге, утврђивањем индивидуалне одговорности и санкционисањем одговорних полицијских службеника“, наводи се у препоруци.

Заштитник грађана у препоруци наводи да Сектор унутрашње контроле у будућем раду треба одмах по сазнању да је дошло до незаконитог поступања на штету права грађана предузима све радње усмерене на откривање одговорних полицијских службеника.

Заштитник грађана очекује да га МУП Републике Србије у року од 60 дана обавести о поступању по овој препоруци.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи, после сазнања из медија о постојању сумње на бројне пропусте надлежних органа по питању остваривања права држављанке Руанде која је удата за држављанина Републике Србије, поступак према Министарству унутрашњих послова и Републичком фонду за здравствено осигурање.

Заштитник грађана је из медија сазнао да је држављанки Руанде наплаћена здравствена услуга у Клиници за гинекологију и акушерство УКЦС иако је удата за држављанина Србије, као и да њиховом детету које је рођено средином прошле године у Републици Србији још увек није издата здравствена књижица. Заштитник грађана ће испитати и медијске наводе о разлозима због којих држављанки Руанде није одобрен привремени боравак у Републици Србији по основу спајања породице.

Од МУП-а Заштитник грађана тражи да га у року од 15 дана извести о свим околностима овог случаја, а превасходно о томе да ли се држављанка Руанде обраћала овом министарству захтевом за одобрење привременог боравка у Србији по основу спајања породице и уколико јесте из којих разлога јој привремени боравак није одобрен.

Такође, Заштитник грађана тражи да га МУП, с обзиром да постоји неопходност останка држављанке Руанде у Србији јер је удата за нашег држављанина и да са њим има дете, извести које активности је могуће предузети како не би дошло до раздвајања породице.

Од РФЗО, Заштитник грађана тражи да га у року од 15 дана извести о свим околностима овог случаја, а пре свега о томе да ли је држављанка Руанде у време порођаја прошле године била здравствено осигурана преко свог супруга и да ли је болница исправно поступила када је овој страној држављанки наплатила здравствену услугу.

Заштитник грађана тражи и да га надлежни здравствени фонд извести из којих разлога још увек није издата здравствена књижица детету чији отац има пребивалиште у Србији и њен је држављанин, као и које мере ће бити предузете да детету иста буде издата у што краћем року.

Страна 10 од 490