a

b_300_0_16777215_00_images_20200130_OEBS.jpegЗаменик заштитника грађана Слободан Томић и генерална секретарка институције Оља Јовичић одржали су данас радни састанак са шефом Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС у Србији Џоном Клејтоном (John Clayton), на којем се говорило о могућностима и начинима унапређења сарадње између Мисије ОЕБС и Заштитника грађана. Учесници састанка су посебну пажњу посветили реализацији предстојећих заједничких активности за ову годину у области добре управе, као и о заштити и унапређењу људских и мањинских права, родне равноправности, борби против дискриминације и злочина из мржње.

b_300_0_16777215_00_images_20200128_slika11.jpeg

Заменица заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре др Наташа Тањевић са сарадницом из Одељења Националног механизма за превенцију тортуре, обавила је надзор над принудним удаљењем држављанина Украјине. Надзор је започео у раним јутарњим часовима у Прихватилишту за странце, где је са држављанином Украјине обављен ненадзирани разговор. Држављанин Украјине није имао примедбе на поступање полицијских службеника, истакао је да жели да се врати у Украјину и да му је авионске карте обезбедила Међународна организација за миграције (ИОМ). Током разговора са њим, нису уочени било који знаци узнемирености због удаљења и/или поступања полицијских службеника према њему.

Након тога, остварен је увид у релевантну документацију и обављен разговор са службеним лицима на околност поштовања права ових лица током боравка у Прихватилишту. У поступку принудног удаљења надзирано је смештање држављанина Украјине у службено возило и пут до Аеродрома Никола Тесла. У Прихватилишту за странце обављен је и ненадзирани разговор са држављанином Авганистана, чије је удаљење такође планирано за данашњи дан.

b_300_0_16777215_00_images_20200128_slika22.jpeg

На Аеродрому Никола Тесла, посећена је просторија у међународном транзитном простору аеродрома намењена смештају странаца, који не испуњавају услове за улазак у Републику Србију, у којој су затечена петорица пунолетних мушкарца, држављана Турске, Украјине, Туниса и Индије, као и посебно опремљена просторија за смештај жена са децом, у којој у тренутку посете није било никога.

Др Наташа Тањевић је са једним од странаца, који је затечен у просторији у међународном транзитном простору аеродрома обавила ненадзирани разговор и он није имао примедби на поступање полиције према њему. Након тога је о начину поступања према овој категорији странаца и начину на који та лица остварују своја права током боравка у транзиту, обављен разговор са полицијским службеницима у станици граничне полиције.

Током поступка надзора, као и током посете Аеродрому, сви полицијски службеници остварили су пуну сарадњу са представницима Заштитника грађана и пружили све тражене информације.

О обављеној посети и надзору над поступком принудног удаљења, НПМ ће у предстојећем периоду сачинити посебне извештаје.

 

Притужиља С.Б. из Бујановца обратила се у јуну месецу 2019. године Заштитнику грађана и у својој притужби навела да је припадница ромске националности, да живи у веома тешким условима, да је мајка четворо деце, али да због неадекватног поступања Министарства унутрашњих послова, односно Полицијске станице Бујановац, не може да изврши промену пријаве пребивалишта. Због тога, иако је у тешком финансијском положају, није у могућности ни да користи права из области социјалне заштите и оствари право на родитељски додатак.

У притужби је навела да има пријављено пребивалиште на територији АП Косово и Метохија, али да већ девет година живи у Бујановцу на адреси улица …. бб. Због промене пријаве пребивалишта више пута се обраћала Полицијској станици Бујановац, али тај државни орган одбио је да то учини.

Заштитник грађана обратио се надлежном органу и тражио информације о наводима притужиље. Министарство унутрашњих послова информисало је Заштитника грађана да притужиља није поднела уредан захтев са потребном документацијом, али је накнадно позвана да уреди захтев за пријаву пребивалишта, што је притужиља и учинила. У децембру 2019. године Заштитник грађана се још једном обратио МУП-у да би се информисао о томе да ли је о притужиљином захтеву одлучено у законском року. Министарство унутрашњих послова информисало је Заштитника грађана да је у поступању у предмету за пријаву пребивалишта поднет од стране притужиље С. Б., Министарство унутрашњих послова РС, Управа у Врању, Полицијска станица у Бујановцу у новембру донело решење којим се притужиљи утврђује пребивалиште.

Оштра осуда и непристајање на било какав вид дискриминације на основу расне, етничке, националне, верске и друге припадности или различитости, бескомпромисна борба против појаве сваке фашистичке или екстремистичке идеологије, јесу обавеза и дуг савременог друштва према жртвама холокауста. Страдање припадника јеврејског народа у Другом светском рату јасно упозорава на страхоте ка којима воде нетолеранција и дискриминација, чак и када се догађају као појединачни и изоловани инциденти. И систематски прогон Јевреја, у коме је страдало више од шест милиона недужних жртава, почео је изолованим случајевима кршења људских права, а завршио се готово потпуним истребљењем тог народа, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 27. јануара Међународног дана сећања на жртве холокауста.

Србија је и сама била жртва безумне политике нациста, будући да су се на њиховом пут, као припадници „ниже расе“, сем Јевреја нашли и Срби, Роми и други словенски народи. Само неговањем духа толеранције, суживота и уважавања различитости можемо показати да смо одговорни према прошлости и да смо свесни своје обавезе да градимо и даље развијамо друштво у којем ће се концепт људских права примењивати универзално, без икакве дискриминације.

Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц- Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у Европи, Генерална скупштина је указала на потребу реафирмaције људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње.

b_300_0_16777215_00_images_bec_13.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима боравио је данас у радној посети Аустријском борду омбудсмана како би разговарao о модалитетима развоја билатералне сарадње у области заштите и унапређења људских права, конкретно, успостављању ефикаснијих механизама у решавању животних проблема наших грађана који живе у Аустрији.

Усвајање новог Закона о Заштитнику грађана је најважнији задатак који нам предстоји, изјавио је Пашалић у разговору са својим аустријским колегом, председавајућим Аустријског борда омбудсмана Вернером Амоном (Werner Amon) и додао да је овом комплексном проблему приступио како би грађанима кроз повећање капацитета институције обезбедио ефикаснију заштиту њихових права . Пашалић је подсетио да је усвајање измена и допуна Закона о Заштитнику грађана обавеза која је предвиђена и Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са Европском унијом, који имају за циљ јачање мандата и гаранције независности институције.

b_300_0_16777215_00_images_bec_12.jpegОн је истакао да се предложене законске промене односе, између осталог, и на продужење рокова за подношење притужбе који је до сада био једну годину од извршене повреде права грађана, (односно од последњег поступања, односно непоступања органа управе), али и могућност вођења поступка иако нису искоришћена сва правна средства, како је то сада случај по постојећем закону. Свој суд о новом Закону о Заштитнику грађана дала је Венецијанска комисија, чији предлози и сугестије су такође инкорпорирани у текст закона, истакао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_bec_1.jpegПашалић је упознао аустријске колеге са податком да Заштитник грађана годишње прими неколико хиљада притужби, али и да је лично у протеклом периоду разговарао са преко 2 500 грађана. Он је рекао да се притужбе односе на рад свих органа јавне власти, али је посебно издвојио оне који се односе на рад правосуђа, које чине чак трећину од укупног броја и над којима институција нема овлашћења да поступа. У 2018. години чак 82 одсто пресуда Европског суда за људска права у поступцима које су покренули грађани Србије односе се на правосуђе, односно на суђење у разумном року, поштовање правичности суђења и извршење судских пресуда, нагласио је Пашалић.

Пашалић и Амон су истакли значај будуће сарадње две институције у размени искуства у заштити људских права, у конкретном раду на притужбама, посебно наших грађана који се налазе на приременом раду у Аустрији.

b_300_0_16777215_00_images_20200123_CSRTrstenik.jpegЗаменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић посетила је данас са сарадницима Центар за социјални рад у Трстенику. Ово је њена прва посета установи социјалне заштите, а са директором Драгојлом Минићем и са запосленима у центру је разговарала о условима рада, као и о степену остваривања права грађана у области социјалне заштите. Посебан акценат је стављен на остваривање права детета и заштиту жена од насиља.

Заменици заштитника грађана је у центру указано да се центри за социјални рад хронично суочавају са недовољним бројем стручних радника, чиме се угрожава пружање услуга социјалне и породичноправне заштите.

b_300_0_16777215_00_images_20200123_CSRTrstanik2.jpegСтојановић је истакла да Заштитник грађана од увођења економских мера штедње 2014. године непрестано указује да је ограничавање запошљавања у јавном сектору извршено линеарно, без претходне процене утицаја ограничења на грађане, нарочито оне у осетљивом положају. Она је посебно указала да је у новембру 2018. године упућен низ препорука органима власти, између осталог и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству финансија, управо због неадекватног броја стручних радника у центрима за социјални рад који онемогућава или значајно отежава спровођење стручних поступака у случајевима насиља над женама и насиља, злостављања и занемаривања деце.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обратило се, у складу са препорукама Заштитника грађана, захтевом за додатно запошљавање, али број запослених и даље је испод потребног. Законом о буџетском систему одржана је забрана запошљавања у јавном сектору и у 2020. години.

Потреба и спремност да чују мишљење запослених у Центру, отвореност за нове предлоге и идеје и искрене намере за унапређење међусобне сарадње су нешто што радује и враћа веру у тако важан орган какав је Заштитник грађана, стоји између осталог у писму директора Центра за социјални рад „Трстеник“ Драгојла Минића упућено заштитнику грађана Зорану Пашалићу након посете заменице заштитника грађана Јелене Стојановић. 

Страна 10 од 437