a

Заштитник грађана сматра да су тврдње о раду Заштитника грађана, које је изнео Комитет правника за људска права (ЈУКOM) на завршној конференцији пројекта „Заштитник грађана у контексту европских интеграција“ 20. децембра 2019. године, нетачне и једностране, да обилују произвољним оценама и да имају за циљ да оспоре досадашњи рад и резултате како би дочарале наводни пад поверења грађана у институцију омбудсмана.

„Потпуно је разумљиво да неко ко долази из теорије не разуме практично функционисање правног система. Нејасно је, међутим како је ЈУКОМ на основу методологије истраживања које је представио у претходним извештајима дошао до појединих закључака, која захтевају додатна истраживања и инструменте. Говорити о поверењу грађана у институцију подразумева пре свега истраживање ставова грађана, што овде није био случај, те стога стичем утисак да је извештај заснован на произвољним проценама“, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

У извештају ЈУКОМ-а једна од области која је анализирана је рад по притужбама где, како тврде, и даље постоји проблем одбацивања великог броја притужби због ненадлежностпада и што, по њиховом мишљењу, значи да грађани. недовољно познају надлежности заштитника грађана. Истовремено, Заштитник грађана се критикује због намере проширења надлежности.

„Истина је да се сада притужбе одбацују брже, пре свега да грађани не би били месецима у неизвесности, па да им се тек накнадно, након неколико месеци пошто су се обратили Заштитнику грађана саопштава да институција није надлежна, што је била десетогодишња пракса. Због тога смо увели две нове редовне активности - Дан отворених врата (у Београду) и Дане омбудсмана (у градовима и општинама Србије). Дакле, увели смо праксу одлажења грађанима „на ноге“ управо да бисмо им приближили надлежности институције и упознали их са начинима заштите права која су им нарушена“, навео је Пашалић.

„Број притужби је и даље просечан на годишњем нивоу, док је укупан број обраћања Заштитнику грађана повећан у односу на претходну годину за скоро 15 одсто. То је резултат директног контакта са грађанима“, додао је заштитник грађана.

„ЈУКОМ наводи и податке о проценту решених притужби по годинама, који су условно речено тачни, али нису свеобухватни. Из тих података нигде се не види да је раније пракса институције била да се неки предмети раде и по неколико година. Због тога сам почетком ове године оформио Одељење за хитно поступање чији је задатак да поступке који су хитни, који не трпе одлагање и административно компликовање и у којима често оштећени буду деца или старије особе, спроводи по хитној процедури“, наглашава Пашалић.

Омбудсман истиче да су потпуно нетачни наводи из извештаја ЈУКОМ-а да се није придржавао бројних закона и стандарда, да је смањио ниво ефикасности променом интерних капацитета у покушајима да повећа своју надлежност, да је одбио да номинује особе за избор заменика и да није реаговао на велика кршења људских права.

„Прошле године овој институцији обратило се више од 9.000 грађана, а примљено је више од 3.000 притужби у којима су грађани указивали на повреде својих права, у највећем броју у области добре управе, те у економско-имовинској и социјалној сфери“, навео је Пашалић.

Такође, посебна организациона једница која обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), ојачана је повећањем броја извршилаца који ће радити на унапређењу и заштити права лица лишених слободе и спречавању тортуре. У овој години је НПМ извршио два и по пута више надзора над радом неуропсихијатријских установа и установа за социјално старање у односу на број надзора извршених у претходних десет година над радом ових установа.

Такође, на представљању пројекта из ЈУКОМ-а су упорно наглашавали да омбудсман изворно треба да буде контролор управе, а не судова, не узимајући у обзир најзначајније праксе институција заштите људских права у Европи, односно да у већини европских држава омбудсман има право да контролише судску управу, сматра Пашалић. 

Он је нагласио да је нетачна и информација о датуму покретања поступка контроле МУП-а у случају хапшења запосленог у „Крушику“. Наиме, Заштитник грађана је у новембру, месец дана пре него што је А.О. пуштен из притвора, покренуо по сопственој иницијативи и у оквиру својих надлежности поступак контроле рада МУП-а, а потом упутио и ургенцију пошто одговор није достављен у траженом року.

„Зато не разумем лицемерну изјаву да Заштитник грађана треба, како је навео ЈУКОМ, да „до краја испрати случај А.О.“, иако нема ни Уставом ни законом прописану могућност вршења контроле рада тужилаштва и судова. Дакле, са једне стране се заговара да треба да настави поступак и према органима за које није надлежан, а са друге стране оспорава му се ширење надлежности на контролу судске управе.

Подсећамо и да је невладина организација Комитет правника за људска права представила је у новемебру Извештај о раду омбудсмана Србије у периоду 2015-2019. године, који је упућен Глобалној алијанси националних институција за људска права, у коме се наводи су у последњих пет година значајно смањени интегритет, ефикасност и видљивост те институције, али и затражено од Алијансе да статус Омбудсмана Србије са нивоа „А“ снизи на нижи ниво у процесу реакредитације.

С обзиром да су представници ЈУКОМ-а процењивали, како су сами навели, капацитете институције Заштитника грађана да осигура заштиту и промоцију људских права, требало би утврдити њихове капацитете да се оваквим проценама баве, посебно у светлу њихове препоруке Глобалној алијанси националних институција за људска права да статус Омбудсмана Србије са нивоа „А“ снизи на нижи ниво у процесу реакредитације“, рекао је Пашалић.

„Овакву препоруку ЈУКОМ-а после скоро 15 година година рада мојих претходника и мене на заштити људских права у Србији, као и њихову оцену да би поновно добијање статуса „А“ „потенцијално довела до укидања“ саме институције омудсмана, сматрам, најблаже речено, произвољном и заснованом на непознавању ситуације и истинског рада свих запослених у институцији Заштитника грађана“, закључио је Пашалић.

 

Attachments:
Download this file (VodicKrozPostupke (2).pdf)Водич

Поступајући по сопственој иницијативи, а на основу сазнања до којих је дошао из средстава јавног информисања, Заштитник грађана je у новембру 2019, године покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова и затражио неопходна појашњења у случају хапшења А. О. у кругу фабрике наменске индустрије „Крушик“ у Ваљеву.

Новински текстови који су се бавили овим догађајем указивали су на могућност да је приликом спровођења поступка лишавања слободе овог лица било незаконитости и неправилности у раду од стране полицијских службеника, што је био повод да Заштитник грађана затражи изјашњења МУП-а по питањима које могу утврдити тачност ових тврдњи. Питања су се односила на правни основ за спровођење хапшења А. О. (односно постојању налога овлашћеног органа), мере, радње и овлашћења које су полицијски службеници применили приликом лишења слободе наведеног лица, време и начин примене полицијских мера, као и радњи и овлашћења приликом лишења слободе наведеног лица.

Такође, од контролисаног органа је тражена информација да ли се А.О. жалио на поступање полицијских службеника приликом спровођења процедуре његовог хапшења и да ли су наводи из његове евентуалне жалбе испитани.

С обзиром да изјашњење није достављено у остављеном року, МУП-у је јуче упућена ургенције и дат додатни рок од 7 дана од његовог пријема за поступање по првобитном захтеву.

Институције омбудсмана Србије и Босне и Херцеговине потписале су данас Меморандум о разумевању који треба да њихову постојећу сарадњу даље формализује, учини бржом и ефикаснијом, јер предвиђа директну комуникацију, ослобођену непотребне администрације, па тако и губљења времена.

b_300_0_16777215_00_images_20191216_Memo.jpegЗаштитник грађана Србије Зоран Пашалић је нагласио да се оваквим билатералним споразумима, који су закључени и са другим државама, решавају проблеми наших грађана у иностранству, као и грађана тих држава код нас, наводећи да се досадашња сарадња додатно формализује и учвршћује. Он је навео случајеве који се решавају оваквим споразумима - довођење деце насилно одведене из Србије, изналажење наших грађана који су погинули или преминули у другим државама, до контаката са лицима у затвору.

Председавајући институције Омбудсмена Босне и Херцеговине Љубинко Митровић је истакао да се овим меморандумом добија нова димензија сарадње, која, осим решавања притужби грађана, подразумева размену информација, међусобне консултације, организовања узајамних посета, радионица.

Потписивање Меморандума о разумевању је од великог значаја за грађане, нагласили су омбудсмани двеју држава.

b_300_0_16777215_00_images_20191216_olja.jpegКроз програм практичне наставе у оквиру дводневне посете Заштитнику грађана, студенти новосадског Правног факултета упознаће се са радом институције, њеним надлежностима и делокругом рада. Практична настава за студенте спроводи се на основу Протокола о сарадњи, између Правног факултета из Новог Сада и Заштитника грађана.

Оља Јовичић, генерална секретарка Заштитника грађана, са сарадницима упознала је студенте са правним оквиром поступања овог органа, а уз интерактивни рад са запосленима у институцији, студенти су пратили поступања у текућим предметима и радили анализу одабраних случајева из досадашњег рада ове институције.

У току једне школске године програм практичне наставе код Заштитника грађана одвија се кроз два циклуса са по десет студената, којима се након успешно обављеног програма уручује сертификат.

Протеклих неколико недеља напади на новинаре и новинарска удружења су учестали и бруталнији, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић, и додаје да је само у току јучерашњег дана у институцију Заштитника грађана стигao велики број обраћања.

Поред редакције Курира и УНС-а, нападе и претње преко друштвених мрежа пријављивали су и други новинари тражећи заштиту Омбудсмана. Овим догађајима претходили су и напади на новинаре и редакцију Н1, вређање новинарке РТС-а, као и спречавање новинарске екипе Алџазире да присуствује медијском догађају.

Данашња блокада РТС-а којој су изложени сви који су се затекли у згради је врхунац насиља до те мере да се новинарима ограничава улазак и излазак из зграде, изјавио је Пашалић. Овај вид насиља, који добија нове облике, почео је негирањем права на критичко мишљење и слободу изражавања и предуслов је за појаву сваке врсте искључивости.

Јавност је узнемирена нетрпељивошћу и антагонизмом у друштву, а мржња према неистомишљеницима и поларизација друштва се прелила између осталог и на новинаре и ескалирала у директне физичке и вербалне обрачуне путем друштвених мрежа. Привикавамо се на увреде, позиве на линч и вређања, свакога дана све бестидније, оценио је Пашалић. Иако је Нацрт закона о Заштитнику грађана окончан, тражићемо проширење надлежности и у домену заштите новинаре.

Пашалић у међувремену позива све новинаре да се обрате институцији Заштитника грађана која ће поред заштите радити и на информисању новинара на заштити безбедности и професије, јер је према евиденцији институције у највећој мери угрожена управо новинарска професија.

Не пристајем да појединачним оглашавањем окончавам решавање проблема безбедности новинара, те сам са медијским удружењима пре две године иницирао оснивање медијске платформе за eвидентирање напада и притисака на новинаре и медијске раднике, а због потребе успостављања ефикаснијег механизма заштите њихове безбедности, изјавио је Пашалић.

Платформа би евидентирала сваки појединачни случај угрожавања безбедности и сваки облик притиска на новинаре и медијске раднике и директно доприносила делотворнијем поступању надлежних државних органа у случајевима угрожавања безбедности новинара. Платформа је добила подршку медијских удружења и асоцијација, који су заједнички радили на дефинисању Платформе и пратећег Споразума и очекујемо да ће ускоро заживети, изјавио је Пашалић.

Свака врста напада на новинаре представља претњу са тешко предвидивим последицама по друштво, изјавио је Пашалић захтевајући од надлежних да у случајевима угрожености новинара, постојања претњи по безбедност или имовину медијских радника, реагују ефикасно и одговорно и на тај начин утичу на стварање услова у којима ће новинарима бити омогућено да свој посао обављају на достојанствен и професионалан начин.

 

 

Страна 10 од 433