a

Насилно понашање појединих јавних личности доживело је јуче кулминацију упућивањем бесрамних увреда једној девојчици, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић. Појединачни случајеви вређања и омаловажавања деце у јавности узроковани су низом фактора на које Заштитник грађана годинама упозорава, али пре свега неефикасним реаговањем надлежних и инертношћу друштва да им се супростави. Праг толеранције према насилницима уместо да се смањује, свакодневно се повећава, док су њихове жртве све чешће они најрањивији у друштву, понајвише деца, нагласио је Пашалић. 

Заштитник грађана подсећа на чињеницу да су друштвеним и правним нормама недопустиви и забрањени сви облици насиља и злостављања деце у Републици Србији, као и на обавезу ефикасног реаговања и санкционисања сваке врсте насиља над децом. Посебно апелује на све учеснике у јавном животу да у обрачунима са својим неистомишљеницим не користе децу као оруђе, што је бесрамно понашење недостојно традиције и културе на које се сви толико позивамо и поносимо и у супротности са вредностима модерног друштва за које се залажемо.посебно 

b_300_0_16777215_00_images_decje_selo_1.jpegЗаменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић са сарадницима, посетила је данас Дечје село у Сремској Каменици у коме је измештено шесторо малолетне деце из општине Алибунар. Како је Стојановић навела, циљ посете је био прикупљање информација о поступку пријема деце и упознавање са условима смештаја. Уједно, у разговору са директором Мирком Јанкелићем и запосленима у Дечјем селу, заменица заштитника грађана је обавештене о мерама које су предузете у заштити права деце.

Након посете заменица заштитника грађана је апеловала на медије да се приликом извештавања о шесторо деце из Алибунара воде пре свега најбољим интересом деце и да не објављују информације које воде урушавању њиховог достојанства и интегритета.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита грађанима празник Дан државности Републике Србије, који се обележава 15. и 16. Фебруара у знак сећања на два историјска датума у новијој српској историји: подизања Првог српског устанка 1804. године и доношења Сретењског устава, једног од најлибералнијег устава тога доба.

Притужиља из Сјенице, која је рођена 1933. године, обратила се у јануару месецу ове године Заштитнику грађана притужбом, у којој је указала да је још пре 2 године поднела захтев Министарству унутрашњих послова за утврђивање држављанства Републике Србије, али да одговор до тог дана није добила.

Навела је такође, да иако од 1953. године живи на територији Републике Србије, нема држављанство Републике Србије, јер је рођена у Црној Гори, те да не може да оствари право на породичну пензију и друга права.

Поступајући по притужби, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова и после само неколико дана од покретања поступка, притужиља је обавестила Заштитника грађана да је добила решење којим се прима у држављанство Републике Србије.

Тимови Националног механизма за превенцију тортуре посетили су данас и јуче шест полицијских станица у саставу Полицијске управе за Град Београд - ПС Звездара, ПС Палилула, ПС Чукарица, ПС Раковица, ПС Врачар и ПС Земун. НПМ је приликом посета полицијским станицама пратио спровођење препорука из Извештаја о посети Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања (CPT) Републици Србији из 2017. године.

Посебна пажња посвећена је мерама заштите од неадекватног поступања и начину остваривања права задржаних лица током задржавања, документовању употребе средстава принуде од стране полицијских службеника, поступању са привремено одузетим предметима и предузетим активностима ради стварања услова за аудио/видео снимање саслушања.

Полицијски службеници су показали висок степен кооперативности, дали одговоре на сва постављена питања, омогућили приступ просторијама за задржавање и другим просторијама у полицијским станицама, као и преглед, увид и фотографисање целокупне тражене документације.

Омогућен је и несметан и ненадзирани разговор са затеченим лицима лишеним слободе по избору чланова НПМ тима. Лица са којима је обављен ненадзирани разговор у просторијама за задржавање нису имала примедбе на поступање полицијских службеника према њима.

b_300_0_16777215_00_images_dkc_tribina_13022020.jpegЗаштитник грађана и Дечји културни центар Београд покренули су циклус програма у оквиру којег је јуче одржана трибина под називом "Право деце и младих на културу".

У уводном обаћању заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да децу врло често истичемо када из света донесу престижне награде, али и да се на њих заборави чим се рефлектори угасе.

Обично се каже да су деца наша будућност, али деца су наша садашњост. Зато им пружимо садашњост каква им треба и какву заслужују, а они ће се, сигуран сам у будућности снаћи и добити оно што им припада, нагласио је Пашалић на отварању округлог стола у Дечјем културном центру Београда.

b_300_0_16777215_00_images_dkc_1.jpegТражио сам истраживања која би ме убедила у то да се деца и млади питају за оне културне садржаје којима су изложени, да се питају шта би желели. Нажалост, она су ретка и често се деца у њима помињу ради пројекта, а не ради њихових ставова, рекао је Пашалић.
Пашалић је рекао да су Заштитник грађана и Дечји културни центар покренули кампању у области заштите права детета и организацију радионица на којима би се говорило првенствено о правима деце и младих на културу. Он је рекао и да је циљ радионица да деца изнесу оно што сматрају да су њихова права.

Дајмо им садашњост онакву каква њима треба и какву заслужују, поручио је Пашалић.

Заменица заштитника грађана Јелена Стојановић је рекла да је право деце на културу неодвојиво од осталих права деце. Како је навела Заштитник грађана је прва институција која је увела децу у оквиру Панела младих саветника, као саветодавно тело, што као пракса у државним органима није примењивана.

Стојановић је подсетила да је 2019. године у Медија центру, на трибини Заштитника грађана на којима су учествовали млади панелисти посебно истакнут значај медија и јавностии и поручено да желе да медији извештавају о њиховим успесима у школи и заједници у којој живе, а мање о насиљу.

Дечја права на културу запостављена су, и по мом мишљењу су на дну лествице. Право на културу није само право на уметничко стваралаштво, већ је, између осталог и право и на изражавање, закључила је Стојановић.

Подсетила је такође да је Србија ратификовала Конвенцију о правима детета, али да је питање да ли је урађено све да се деци пружи лепше детињство.

Директор Дечјег културног центра Драган Марић истакао је да неопходно да питање права деце на културу и образовање буде стално присутна тема.

Страна 7 од 437