a

Догађаји у Дому за смештај одраслих и старих лица у Трбуњу, почетком године узнемирили су јавност. Медији су пренели вест о три смртна случаја у установи, а фотографијама документовали изузетно лоше услове у којима су корисници збринути. Надлежна министарства и инспекције реаговале су по објављивању медијских текстова и започеле поступке из своје надлежности.

b_300_0_16777215_00_images_20190704trbunje.jpegНедостатак кревета, постељина, гардеробе за кориснике, али и зидови прекривени мемлом и незагрејане просторије пратили су медијски опис стања установе и упућивали на лош положај корисника и кршење њихових људских права.

Реагујући у оквиру свог мандата, НПМ Заштитника грађана је крајем јуна обавио ненајављену посету дому у Трбуњу ради даље провере законитости и правилности рада установе, током које су запослени у дому остварили пуну сарадњу са представницима НПМ-а, омогућивши им увид у документацију и разговоре са особљем и корисницима.

У току је израда извештаја о посети са препорукама, а по прикљупљању свих информација и утврђивања релевантних чињеница, Заштитник грађана ће обавестити јавност.

b_300_0_16777215_00_images_borka.jpegДраматуршкиња и директорка Центра за културну деконтаминацију Борка Павићевић је рођена 1947. у Котору, дипломирала је драматургију 1971. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, где је и магистрирала 1976. године.

У Атељеу 212, у драматуршком одељењу, радила је 10 година, у БИТЕФ-у 20 година, а била је и драматуршкиња у другим позориштима у Београду, као и у Зеници, Сплиту, Скопљу, Љубљани и Суботици.

Оснивачица је театра Нова осећајност у старој београдској Пивари, учесница покрета КПГТ (Казалиште, позориште, гледалиште, театар). Павићевић је била уметничка директорка Београдског драмског позоришта, учесница Цивилног покрета отпора и чланица Београдског круга, удружења слободних интелектуалаца, од његовог оснивања.

Била је оснивачица и директорка Центра за културну деконтаминацију у Београду од 1994. године. Писала је колумне у часопису Сусрет, затим недељнику Време, од његовог оснивања, и у дневном листу Данас. Објавила је три збирке есеја.

Од 1991. године учествовала је у многобројним антиратним акцијама у Београду и другим југословенским градовима, у сарадњи са југословенским организацијама које су се залагале за демократизацију и развој цивилног друштва у Србији и региону.

Добитница је награде Хирошима фондације за мир и културу 2004; награде „Рутс“ Европске културне фондације за 2009. годину, награде „Освајање слободе“ коју додељује фонд ”Маја Маршићевић Тасић” 2005. године, и носилац је Ордена легије части Републике Француске 2002. године.

Борка Павићевић је била истакнута боркиња за људска права, која је оставила неизбрисив траг у борби за поштовање људских и мањинскх права.

b_300_0_16777215_00_images_20190629pride4.jpegПета парада „Понос Србије“, под слоганом "Борба још увек траје – придружи се" одржана је данас у центру Београда без инцидента. Учесници су прошетали централним градским улицама захтевајући пре свега правно регулисање питања истополних заједница, затим депатологизацију транс идентитета и доступност хормонске терапије, сензибилизацију запослених у јавном сектору за рад са ЛГБТИ особама, као и повећање буџетских давања за рад ЛГБТИ организација.

b_300_0_16777215_00_images_20190629pride3.jpegУ поворци централним градским улицама, од Пионирског парка, преко Трга Николе Пашића, Теразија, Кнез Михајловом улицом до Студентског парка, било је око сто учесника. Као знак подршке Заштитника грађана захтевима и поштовању права припадника ЛГБТИ заједнице, шетњи су се придружиле и представнице стручне службе те институције.

b_300_0_16777215_00_images_delegacija_eu_28062019.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са шефицoм политичког одељења Делегације Европске уније у Србији Норoм Хајринен (Noora Hayrinen) о кључним налазима Извештаја Европске комисије за Србију за 2019. годину и Редовном годишњем извештају Заштитника грађана за претходну годину.

Притужбе у области заштите имовинско-економских права су оне које преовлађују међу осталим притужбама грађана у 2018. години, што ће и у даљем раду представљати приоритет. Поред тога, у специјалистичким областима, као што су права детета, особа са инвалидитетом, националних мањина и старијих, лица лишених слободе и у родној равноправности, не мањим интезитетом настављена је контрола рада државне управе и државних институција, покренутих по притужбама грађана или по сопственој иницијативи, истакао је Пашалић. Посебни извештаји у области о стању права детета у Републици Србији, заступљености жена на руководећим местима у држави, службеној употреби језика мањина, те извештаји НПМ-а, дају оцену стања о заштити права грађана у овим областима, са конкретним предлозима државним органима за њихово унапређење, нагласио је заштитник грађана.

И у наредном периоду ће у фокусу бити слобода медија, рекао је Пашалић и додао да ће заштити безбедности новинара допринети израда медијске платформе на којој ће бити представљени физички напади, притисци и претње који се врше на новинаре. Кроз серију састанака са представницима медијских удружења, штампаних, електронских и дигиталних медија, иницирао сам да се по угледу на платформу Савета Европе, у Србији успостави јединствена медијска платформа која би регистровали све нападе на новинаре и обезбедили тачну евиденцију, прецизно пратили напади на новинаре, као и реаговање надлежних државних органа, рекао је Пашалић.

Он је навео да се Заштитник грађана интезивно бави случајем који је у јавности познат као „нестале бебе“. Додао да је институција извештавала Комитет о својим активностима, а Посебан извештај Заштитника грађана је и цитиран у пресуди Зорица Јовановић против Србије. Истакао је потребу да се законски успостави механизам истраге, којим би се утврдиле релевантне чињенице, а установљавање ДНК базе узорака родитеља, као једно од могућих решења за утврђивање судбине нестале деце.

Не мање важан приоритет у даљем раду је измена и допуна Закона о Заштитнику грађана, што је обавеза предвиђена и Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са ЕУ, а којима ће се ојачати мандат и гаранције независности интитуције, рекао је Пашалић.

Агенција Европске уније за основна права (ФРА) спроводи други круг европске анкете о ЛГБТИ популацији у Европској унији. Истраживањем се траже одговори од свих који себе сматрају ЛГБТИ, који су старији од 15 година и живе у Европској унији, Републици Србији или Северној Македонији.

Истраживање има за циљ да се прикупе подаци о искуствима дискриминације и злочина из мржње или узнемиравања, као и свакодневним животима, проблемима и изазовима с којима се суочавају ЛГБТИ особе у поштовању, заштити и промовисању својих права, како би се дошло до сазнања да ли се ситуација за ЛГБТИ особе побољшава – или не – широм Европске уније.

Република Србија по први пут има право да учествује у оваквој врсти истраживања, имајући у виду да је Одлуком Савета за стабилизацију и придруживање нашој држави 2018. године одобрен статус посматрача у Европској агенцији за основна права (ФРА). Учешће Србије као посматрача у раду ове Агенције важан је корак ка постепеном усклађивању са правом ЕУ у области основних права. Посебно ће допринети размени најбољих пракси које ће олакшати напредак на конкретним темељним питањима у складу са важећим стандардима ЕУ.

Истраживање се спроводи попуњавањем онлајн анкете, која ће бити отворена најкасније до 7. јула 2019. године. Одговори учесника/ца ће бити обрађени на анониман начин, како би се осигурала њихова приватност.

Резултати истраживања ће бити укључени у процену напретка од стране Европске комисије за 2020. годину. На овај начин, подаци се могу користити за процену делотворности политика и мера за борбу против дискриминације и виктимизације. Они ће такође помоћи у промовисању партиципације ЛГБТИ особа у друштву. Резултати ће омогућити поређења и указати на трендове између првог и другог истраживања.

Заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 27. јуна, Међународног дана поноса указује да, иако је у претходном периоду дошло до извесног напретка када је реч о заштити права припадника ЛГБТИ заједнице, ове особе као и они који подржавају остваривање њихових права још увек се не осећају сигурно. Изложене су насиљу, укључујући и физичко насиље и злостављање. Због изражених предрасуда и стереотипа везано за особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета у нашем друштву, оне су и даље, у великој мери, изложене дискриминацији, као и говору мржње. Управо због неприхватања од стране друштва, па чак и уже породице, ЛГБТИ особе често држе у тајности своју сексуалну оријентацију и родни идентитет. Из тог разлога Заштитник грађана у својим редовним годишњим извештајима стално даје препоруку да је потребно континуирано спроводити мере и активности посвећене подизању свести јавности о неопходности поштовања права ЛГБТИ особа.

Зоран Пашалић и овом приликом подсећа на неопходност да се правно уреде истополне заједнице и правне последице прилагођавања пола и родног идентитета, да се обезбеде едукације о положају и правима ЛГБТИ особа, организују активности усмерене на разбијање предрасуда и стереотипа и развијање услуга подршке, посебно за младе ЛГБТИ особе које су без дома јер су их породице одбациле.

Заштитник грађана указује и на специфичан положај интерсекс особа о чијим правима и проблемима се не зна и не говори довољно, а које се суочавају са дискриминацијом на основу полних карактеристика.

Међународни дан поноса се обележава широм света као знак сећања на протесте ЛГБТИ особа против систематског хапшења, прогона и злостављања од стране америчких власти, који су почели у ноћи између 27. и 28. јуна 1969. године у Њујорку и представљају зачетак организованог активизма и савременог покрета за успешно остваривање права ЛГБТИ заједнице у Америци, а затим и у остатку света. Понос у контексту прославе Међународног дана поноса означава потребу да ЛГБТИ особе живе достојанствено и равноправно са осталим грађанима и грађанкама.

Страна 7 од 407