Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић учествовала је данас, на Међународни дан солидарности, на друштвеном дијалогу са темом „Бескућништво – мапирање и први кораци ка друштвеној укључености”, организован од стране Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. На скупу, који је окупио велики бој представника државних институција, међународних организација и организација цивилног друштва, наглашено је да је питање бескућништва сложена, осетљива и болна тема, која је у исто време тест хуманости нашег друштва, као и да је друштвени дијалог добар пут да се приступи системском решавању тог проблема.

Др Тањевић је указала на то да бескућници нису само људи без крова над главом, већ су вишеструко рањиви јер неретко имају проблема са менталним здрављем, болестима зависности, тежим хроничним обољењима, или су пак жртве насиља. Нагласила је да неадекватно решавање проблема најрањивијих група, Рома, интерно расељених лица, избеглица, бивших осуђених лица, жртава насиља, лица са менталним сметњама и сл. овај проблем продубљује и многе оставља у ризику од бескућништва, а да после „улaскa” у бeскућништвo, расту други ризици, попут ризика oд сeксуaлнoг злoстaвљaњa и осталих видова насиља, трговине људима, самоубистава итд. С тим у вези, навела је као један од примера, ситуацију у којој се налазе бивша осуђена лица, а која се суочавају са бројним проблемима након изласка из затвора – од сложених потреба попут проналажења трајног смештаја, преко незапослености до одржавања апстиненције од злоупотребе психоактивних супстанци. Ако немају одговарајући социјални прихват, породицу, запослење, смештај, неретко долазе у ситуацију бескућништва и поново су у ризику да понове кривично дело.

Учесници скупа закључили су да упркос томе што постоји развијен систем услуга социјалне заштите за ову рањиву категорију људи, бескућништво се не може решавати само у домену социјалне заштите, већ да његова елиминација подразумева активно укључивање институција из области социјалног становања, здравства, запошљавања, те да има много простора за заједничко деловање свих делова друштва како би се проблем бескућништва боље сагледао и на њега на што бољи начин институционално одговорило.

Системски проблеми захтевају и системска решења, а управо за проблем бескућништва су потребна како привремена тако и дугорочна системска решења, која укључују међуресорну сарадњу и укључивање свих друштвених актера, закључила је др Тањевић.

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је 17. октобра 2022. године обавио ненајављену посету Полицијској станици у Тутину, након чега је сачинио извештај о посети. Поступајући по препорукама из извештаја упућене тој полицијској станици, отпочело се са уручивањем писаних обавештења о правима задржаних лица на обрасцу у ком су наведена сва права задржаног лица из члана 29. Правилника о полицијским овлашћењима.

НПМ је обавештен и о томе да ће се  сва обилажења и разговори са лицима на задржавању уредно уносити у записнике о задржавању заједно са напоменама уколико постоје, као и да ће полицијски службеници, у записнике о задржавању уносити и податак о томе када је члан породице или друго блиско лице задржаног обавештено о његовом лишењу слободе.

На тај начин ПС Тутин је поступио по свим препорукама које су му упућене, а извештај НПМ-а је достављен на упознавање и поступање и свим другим организационим јединицама Полицијске управе Нови Пазар.

Attachments:

Извештај

Одговор органа о поступању

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 9. децембра 2022. године ненајављену посету Специјалној затворској болници у Београду. Била је то тематска посета и обављена је у циљу праћења поступања завода према лицима лишеним слободе која се налазе у било ком облику изолације од других лица лишених слободе, њиховом положају и остваривању њихових права. Током посете, НПМ је обавио ненадзиране разговоре са лицима која су се у тренутку посете налазила на извршењу дисциплинске мере упућивања у самицу, извршио увид у релевантну документацију, обишао просторије намењене за извршење самице и са службеницима разговарао о начину њеног извршења.

То је била последња посета у серији посета заводима за извршење кривичних санкција посвећених одређеној теми које су обављене током ове године. Налази посете биће објављени у оквиру посебног тематског извештаја.

Професионално поступање руководства и запослених у заводу током трајања посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је број правно невидљивих лица у Републици Србији значајно смањен, али да и даље има грађана и деце које систем не препознаје, посебно из ромских заједница у неформалним насељима.

Пашалић је на конференцији, коју су поводом осме годишњице глобалне кампање #ЈаПрипадам (#Ibelong) за потпуно искорењивање апатридије организовали Министарство државне управе и локалне самоуправе, Заштитник грађана и Агенција Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), навео да су становници неформалних насеља и даље у тешком положају и у ризику од апатридије.

Пашалић је апеловао на надлежне органе да учине додатне напоре како би се ублажиле последице пандемије које су и даље видљиве у социјалном и економском сегменту живота припадника ромске заједнице у неформалним насељима.

Министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић је изјавио да је системским решењима омогућен несметан упис у матичну књигу рођених и унапређена и друга права из личног статуса и додао да случајеви да неко лице није уписано у матичну књигу рођених сада јављају тек као изузетак.

Мартиновић је навео да ће фокус министарства у будућности бити усмерен на решавање преосталих, али и спречавање појаве нових случајева правно невидљивих лица, посебно када је реч о припадницима ромске заједнице.

В.д. шефа Представништва УНХЦР у Србији Стефани Краусе указала је да је број Рома без личних докумената у Србији значајно смањен од 2014. године, када је покренута кампања #ЈаПрипадам, и додала да би Србија могла постати једна од првих земаља у Европи која ће искоренити ризик од апатридије у наредне две године, до завршетка кампање.

Заменица Заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић изјавила је данас да се у Републици Србији заштита деце од насиља у школама углавном заснива на реаговању на насиље и да школе често не препознају своју улогу у заштити деце и оценила да превенција представља предуслов за сузбијање насиља у школама.

"Систем заштите деце од насиља је више фокусиран на реаговање и заштиту него на превенцију. Програми превенције су ретки и најчешће немају велики обухват. Континуирана, свеобухватна и систематска превенција насиља се не спроводи, а Заштитник грађана сматра да је превенција предуслов за сузбијање насиља у школама", рекла је Стојановић на скупу „Србија по мери детета - инфраструктура и изазови у спровођењу“.

Стојановић је скупу, који су организовали Мисија ОЕБС у Србији и цивилна организација "Центар за права детета", рекла да подаци до којих је Заштитник грађана дошао у поступцима контроле надлежних органа показују да велики број школа у Србији и даље нема функционалан Тим за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања као и да ученици немају сазнање о његовом постојању.

Као забрињавајући податак Стојановић је изнела да се у школама и даље дешава насиље над ученицима од стране запослених и то у нижим разредима основне школе, али и то што родитељи често нису спремни да сарађују са школама и да прихвате васпитне мере које су изречене њиховој деци због насиља.

Стојановић је подсетила да је у септембру 2022. године одржана по први пут Летња школа Заштитника грађана о правима детета коју је похађало 20 деце и младих из целе Србије узраста од 13 до 17 година, која је организована у циљу унапређења знања деце о њиховим правима и доступним механизмима заштите, као и препознавању различитих облика насиља и начинима заштите.

Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је данас поводом Међународног дана људских права – 10. децембра да највеће достигнуће у области људских права представља свест да поред права која свако тражи за себе треба да постоји и потреба да се помогне свима чија су права угрожена.

"Кључна реч је солидарност, тачније узајамна подршка и потреба да се помогне другоме. Солидарност представља традицију људи са ових простора, што се показало у најкритичнијим ситуацијама, чак и у новијој историји“, изјавио је Пашалић.

Пашалић је рекао да солидарност подразумева поштовање права сваке особе и оснаживање њених потенцијала кроз подршку и помоћ и подсетио на важности добробити сваког човека јер смо сви на бројне начине повезани, посебно у кризним временима.

"Свакога дана треба да имамо на уму да сваки наш суграђанин, комшија или колега, сваки човек има иста она права која себи признајемо. Та права сви ми појединачно треба да поштујемо али и да их штитимо и помогнемо у случајевима када су нека од њих угрожена“, навео је Пашалић.