a

b_300_0_16777215_00_images_20190410Brisel.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић учествовао је 8. и 9. априла на конференцији Европске мреже Омбудсмана у Бриселу, под називом Стање европске демократије: Учинити учешће грађана смисленим, са питањима као што су који механизам за учествовање грађана функционише и које су промене потребне да би се осетили да је њихов глас важан. Омбудсмани су дискутовали на четири, данас веома актуелне теме: парципативна демократија, ефекат Опште регулативе о заштити података на рад омбудсмана и одборе за петиције, изазови са којима се суочавају друштва која старе и развој компетенција („меких моћи“) омбудсмана. Такође се говорило и о здравственој заштити на нивоу целе Европе, о породичним накнадама и старатељством над децом као и о социјалним правима упућених радника.

У Бриселу је такође завршен пројекат оснивања Балканске мреже Омбудсмана, који је инициран имајући у виду слични менталитет и проблеме у друштвима региона, али и због доприноса унапређењу остваривања људских права на Балкану и очувању мира и стабилности у региону.

После састанка са представницима новинарских удружења и са уредницима и новинарима штампаних медија, заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је у петак и са новинарима и уредницима електронских медија о покретању онлајн платформе за регистрацију свих врста напада на новинаре у Србији. Пашалић је образлажући своју иницијативу за постављање платформе рекао да то није нова идеја, с обзиром да већ постоји платформа Савета Европе и једна регионална платформа Западног Балкана за заговарање медијских слобода и безбедности новинара, те да би на узору тих платформи, а прилагођавањем нашим условима слична платформа би могла да заживи и у Србији.

"Поводом тога, треба да се формира једна радна група, коју бисте ви делегирали и која би урадила концепт платформе. Заштитник грађана се ту јавља као посредник, а на ваш захтев, био би и пуноправни сарадник", рекао је Пашалић новинарима.

b_300_0_16777215_00_images_20190408Sastanak_sa_elek.jpegДруги део посла, како је навео, односи се на дефиницију појмова, који тренутно представљају велики проблем, јер је у контактима са новинарским удружењима на састанцима увидео да свако евидентира нападе на свој начин и свако има различиту евиденцију. Није прецизно дефинисано шта су све притисци и напади, тако да удружења, полиција, тужилаштва, судови – сви имају различиту евиденцију, рекао је Пашалић. "Мислим да би та јединствена платформа, коју би већина новинара подржала, имала свој значај и имала би своју тежину", нагласио је заштитник грађана.

На питање новинара, зашто постоји потреба за том платформом, када се зна шта је кривично дело и када судови имају своју евиденцију, Пашалић је навео да Заштитник грађана сваки дан добија информације о нападу на новинаре, а највећи број не спада ни у прекршајно ни у кривично дело, него у својеврсну врсту притисака, који се тешко могу процесуирати, или где надлежне институције не сматрају да има елемената за поступање. То се завршава приватним тужбама за клевету и увреду, где је разнолика судска пракса, односно пресуде су другачије.

Заштитник грађана се до сада редовно оглашавао саопштењима у којима је осудио нападе на новинаре и позвао, апеловао на надлежне органе за хитну реакцију, али да поврх тога иницира и покретање онлајн платформе, и позива новинаре да га подрже у тој идеји. На платформу би се заправо поставиле информације о врсти притисака или напада, када и ком новинару су били упућени, и што је најбитније, да ли су надлежни органи и институције реаговали и у ком року, рекао је Пашалић и додао да верује да би оваква платформа свакако дала позитивне резултате.

b_300_0_16777215_00_images_0704_dan_roma.jpegРоми су и даље једна од најугроженијих група, која се још увек суочава са тешким животним условима и дискриминацијом у свакодневном животу. Упркос томе што је држава предузела низ мера и активности у претходној деценији у области образовања, здравства и добијања личних докумената, етничка дистанца према Ромима се не смањује, упозорио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 8. априла, Светског дана Рома.

Афирмативне мере у области образовања допринеле су повећању броја високообразованих Рома и Ромкиња, али је изостала подршка у запошљавању, о чему све чешће говоре и притужбе упућене Заштитнику грађана. Млади високообразовани Роми и Ромкиње упозоравају на препреке на које наилазе приликом запошљавања рекао је Пашалић и додао да су управо радно место и финансијска сигурност најефикаснији начини оснаживања ромске мањине.

Нажалост, већина ромске националне мањине и даље живи у екстремном сиромаштву. Ромкиње се удају у раном узрасту, очекују их вишеструке трудноће у кратком временском периоду. Посебно забрињава финансијска и друга зависност од старијих чланова породице и партнера, као и висок ризик од насиља у породици и партнерским односима. Целокупни развој ромске деце у сиромаштву и неформалним насељима носи са собом многе ризике, а посебно забрињава чињеница да је већина њих осуђена да и даље живи у зачараном кругу беде у коме су рођени и њихови родитељи, истиче Пашалић.

Заштитник грађана ће у 2019. годину припремити Посебан извештај о спровођењу Стратегија за инклузију Рома и Ромкиња и на основу прикупљених података упутити препоруке за унапређење положаја Рома, најавио је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана, поступајући по сопственој иницијативи, спровео је контролу законитости и правилности рада центара за социјални рад у 26 јединица локалне самоуправе, а у вези са испуњавањем законске обавезе обезбеђивања архитектонске и других облика приступачности особама са инвалидитетом. Реч је о центрима за социјални рад у Белој Паланци, Димитровграду, Лебану, Лесковцу, Владичином Хану, Пироту, Јагодини, Свилајнцу, Сомбору, Суботици, Кањижи, Зрењанину, Трстенику, Мионици, Руми, Прокупљу, Тополи, Алексинцу, Краљеву, Брусу, Рашки, Пожаревцу, Нишу, Блацу, Жабљу и Апатину. Након обављених теренских посета и утврђивања свих релевантних чињеница и околности, Заштитник грађана упутио је сваком од центара који је био предмет контроле појединачно мишљење са препоруком у циљу отклањања уочених недостатака и унапређења постојећег стања до постизања потпуне приступачности особама са тешкоћама у кретању и сензорним инвалидитетом.

Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са представницима штампаних медија о успостављању медијске платформе у циљу унапређивања медијских слобода, слободе изражавања и заштите новинара од свих врста притисака. Пашалић је представио идеју да се по угледу на европску платформу, а кроз најшири могући јавни консензус у Србији, региструју сви напади на новинаре и на тај начин обезбеди јединствена евиденција, која ће омогућити прецизно праћење напада на новинаре, али и реакција надлежних државних органа.

b_300_0_16777215_00_images_20190405slika11.jpeg"Ово што се данас дешава је да се новинари и медијски радници на свом послу осећају несигурно - од економске несигурности, преко тога да ли су им доприноси пријављени и да ли су кредитно способни, па до притисака и напада. Наша идеја је да изађемо са јединственом платформом по узору на платформу Савета Европе где би новинари и медији били носиоци пројекта. Кроз ту платформу би се пратило све оно што бисмо у најширем смислу назвали нападом на новинаре, као и реакције надлежних. Овде, на почетку, можемо наићи на два проблема. Прво, потребан је најшири могући консензус око успостављања платформе коју би прихватили сви посленици медијске струке и зато је ово један у низу састанака. Други проблем је да се јасно и опет уз широки консензус дефинишу појмови који се подводе под нападе на новинаре - од вређања преко притисака до физичких напада", рекао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20190405slika2.jpegОбјаснивши да овлашћења за овај потез црпи из Закона о заштитнику грађана, Пашалић је рекао да, у складу са тим, заштитник грађана не може радити посао полиције, тужилаштва или суда. "Посао заштитника грађана би био да реагује користећи сва законска средства када изостане реакција тужилаштва и суда, односно када она није могућа, као што је то случај у ситуацијама притиска на медије, будући да та категорија не представља ни кривично ни прекршајно дело. Заштитник грађана ту види своју улогу, јер би континуирано могао да обавештава јавност да појединци или групе врше притисак на новинаре", рекао је Пашалић, и закључио да чак 70 одсто напада на новинаре нема судски епилог.

Представници медија показали су заинтересованост за предлог Заштитника грађана и сагласили се са тим да је медијима и запосленима у медијима потребна додатна заштита. Такође, указали су и на проблеме на које би израда платформе и њен даљи развој могли да наиђу, пре свега у вези са дефинисањем појмова важних за њено функционисање и постизања јединственог става медијских радника. 

На састанку са заштитником грађана учествовали су представници Вечерњих новости, Курира, Данаса, Информера, Српског телеграфа, новосадског листа Дневник, БИРН-а и ЦИНС-а.

b_300_0_16777215_00_images_03042019_ministarstvo_kulture_.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са државним секретаром из Министарства културе и информисања Александром Гајевићем о могућности унапређења сарадње два државна органа у области заштите људских права и слобода.

Основна тема састанка односила на положај новинара у друштву и активности које институција Заштитника грађана спроводи у заштити њихових права. Новинари на свом послу осећају економску несигурност, раде по неповољним уговорима, у великом броју им се не пријављују доприноси, често трпе различите притиске, изјавио је Пашалић и додао да без слободе медија и независног правосуђа не можемо бити део заједнице у којој се поштују европске вредности.

Састанку су поред државног секретара присуствовали и помоћник за информисање и медије Славица Трифуновић, начелница у сектору за информисање Снежана Печенчић, као и шефица кабинета заштитника грађана Марија Подунавац и помоћница генералног секретара Тања Длеск.

Страна 7 од 399