Уважавајући мишљење Заштитника грађана, Министарство просвете и репрезентативни просветни синдикати договорили су измене Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика према којима број деце и имовинско стање више нису међу главним већ су постали допунски критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба.

Заштитник грађана је поступајући по сопственој иницијативи упутио мишљење Министарству просвете да у Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика треба изменити критеријуме за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, прописаних чланом 34.  став 1. тачка 5. и тачка 7.

Заштитник грађана је указао да је потребно изменити критеријум - имовно стање запосленог и критеријум – број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 године старости, тако што ће се исти примењивати само као допунски, a не као главни критеријум.

Министарство просвете је усвојило мишљење Заштитника грађана на тај начин што је преговарало са репрезентативним синдикатима, са којима је затим Влада Републике Србије 21. октобра 2022. године закључила Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика којим је прописано да се критеријуми имовно стање запосленог и број деце примењују као допунски критеријуми, односно у случајевима када више запослених има исти број бодова.

Истим изменама Посебног колективног уговора прихваћено је још једно мишљење Заштитника грађана донето након поступка покренутог по притужби Синдиката образовања Србије, Одбор Јабланичког округа, да школе неправилно и незаконито примењују чланове 34-36. Посебног колективног уговора што доводи до повреде и угрожавања права запослених, као и регуларности спровођења поступка бодовања запослених за чијим радом је престала потреба.

Мишљење Заштитника грађана да је потребно уредити састав и број чланова комисије која директору образовне установе даје предлог запосленог за чијим радом је престала потреба уважено је тако што је изменама Посебног колективног уговора прописало да комисија има најмање три члана, да је број чланова увек непаран и да је обавезни члан секретар установе.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Мишљење Заштитника грађана по сопственој иницијативи

Заштитник грађана Зоран Пашалић данас је у Шапцу потписао споразум о сарадњи са Удружењем омбудсмана Србије у циљу заједничког рада на унапређењу заштите права грађана и промоцији људских и мањинских права и слобода у Републици Србији.

"Локалне самоуправе су међу надлежним органима на чији рад се грађани врло често притужују Заштитнику грађана. Због тога подржавамо израду закона којим би био регулисан положај и статус локалних омбудсмана а тиме уједно унапређена заштита права грађана у локалним самоуправама", рекао је Пашалић после потписивања споразума.

Пашалић је навео да би новим законом о локалним омбудсманима требало да буде прописана обавеза да свака општина и град у Србији имају свог заштитника људских права, а да положај локалног омбудсмана мора бити уређен до детаља - трајање мандата, начин рада, али и како ће бити заштићен када његов мандат престане.

"Када локални омбудсман обавља добро свој посао то може имати далекосежне последице и по њега и по његову породицу због чега сматрамо да заштита локалног омбудсмана након истека мандата мора да буде експлицитно дефинисана законом", рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је најавио да ће у наредном периоду, у циљу бољег сагледавања проблема грађана у локалним заједницама, обилазити општине и градове у којима постоје локални омбудсмани али и оне у којима тај орган још није успостављен.

Председница Удружења омбудсмана Србије Марина Попов Иветић, која је у име удружења потписала споразум, захвалила је Пашалићу на континуираној подршци и помоћи у раду локалних омбудсманима и изразила задовољство због будућег заједничког рада на унапређењу права и слобода грађана.

Према споразуму, Заштитник грађана и Удружење локалних омбудсмана између осталог спроводиће заједничке активности, обуке, медијске промоције, пројекте и истраживања у циљу унапређења и промоције људских права.

Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог да га обавести да ли је припремило подзаконске акте којима би се омогућила примена Закона о родној равноправности којим је, између осталог, прописано да лице које није здравствено осигурано по било ком другом основу стиче то право по основу неплаћеног рада у кући.

Пашалић је у допису надлежном министарству подстио да је Законом о родној равноправности, који је ступио на снагу 1. јуна 2021. године, прописано да се подзаконски акти за спровођење овог закона доносе у року од годину дана од дана ступања закона на снагу.

Заштитник грађана од ресорног министарства, које врши надзор над применом овог закона, тражи да га у року од 15 дана обавести о мерама које је самостално предузело и у сарадњи са другим надлежним органима како би се омогућила примене законских одредби у пракси.

Пашалић подсећа да по Закону о родној равноправности лица која нису здравствено осигурана по било ком другом основу стичу то право по основу неплаћеног кућног рада  (вођење домаћинства, старање о подизању деце, старање о осталим члановима породице, неплаћени рад на пољопривредном имању и др).

Република Србија сваке године бележи напредак у поштовању права особа са инвалидитетом, али ти помаци су недовољни за оцену да је положај те рањиве групе у 21. веку задовољавајући, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 3. децембра - Међународног дана особа са инвалидитетом.

Он је истакао да право појединца да живи у заједници и буде укључен у њу, као и његово право на једнак избор са осталим члановима заједнице произилази из најосновнијих стандарда људских права.

Држава новим законима и ратификацијом међународних конвенција за унапређење положаја особа са инвалидитетом даје добар нормативни оквир, али и даље долази до значајног кршења њихових права, указао је Пашалић. Он је навео да притужбе упућене Заштитнику грађана указују да су највећи проблеми јављају у остваривању права на образовање, социјалну и здравствену заштиту, запошљавање, али и недостатак посебних услуга и сервиса подршке у заједници.

Заштитник грађана помно прати положај особа са инвалидитетом и позивам грађане да нам се и даље обраћају, а надлежне да добром интерсекторском сарадњом ефикасно решавају проблеме и недостатке у поштовању права особа са инвалидитетом као и свих грађана из рањивих друштвених група, поручио је Зоран Пашалић.

Резултати прошлогодишњег истраживања Удружења студената са хендикепом показују да само 16 јединица локалне самоуправе у Републици Србији континуирано расписује конкурсе за додељивање ученичких и студентских стипендија са блажим критеријумима  деци и младим особама са сметњама у развоју и са инвалидитетом. Стога је Заштитник грађана ове године упутио Мишљење свим јединицама локалне самоуправе у којем их је позвао да ради унапређења положаја и степена остваривања права на образовање деце и младих особа са сметњама у развоју и са инвалидитетом, у складу са својим могућностима, континуирано расписују конкурсе са блажим критеријумима, истакао је данас заменик заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Слободан Томић.

Томић је на конференцији „Дијалог о унапређењу инклузивних политика – подршка ученицима и студентима са хендикепом“, организованој поводом Међународног дана особа са инвалидитетом од стране Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Београду, истакао да су потребни блаже дефинисани критеријуми за стипендирање ученика и студената са сметњама у развоју и са инвалидитетом у свим конкурсима локалних самоуправа за доделу ученичких и студентских стипендија, како би се омогућило инклузивно образовање и васпитање што већем броју деце и младих са инвалидитетом, као предуслов за запошљавање на отвореном тржишту рада, а тиме и њихово економско осамостаљивање и оснаживање.

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је истакао да овакав друштвени дијалог представља путоказ за остварење инклузивног образовања, приступачног за све, прилика за представљање примера добре праксе и за сагледавање и отклањање баријера у образовном процесу. Он је додао да су многи проблеми интерсекторски и треба стално да водимо рачуна не само о ономе шта морамо, већ и ономе шта треба да урадимо како би људска права била остварена.

Извршни директор Удружења студената са хендикепом Милан Јанковић је рекао да жели да сваког дана свака особа са хендикепом може остварити своја права, а да и поред свих баријера и изазова са којима се сусрећу особе са хендикепом, оне су израженије код млађе популације. Инклузивно друштво је одговорност свих нас и треба га омогућити без изговора, указао је Јанковић.

Унапређење нормативног оквира и превентивних механизама и политика у области заштите деце од сексуалне експлоатације и злостављања у приватном сектору, као и едукација деце и одраслих о препознавању и заштити од ове врсте насиља најбољи су начин за побољшање положаја деце, оцењено је данас на конференцији „Национални дијалог о заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања“.

Конференцији, коју су организовали Заштитник грађана Републике Србије и Мрежа организација за децу Србије, присуствовали су представници посланичких група и одбора у Народној скупштини Републике Србије, представницима ресорних министарстава, државних и покрајинских институција, градских управа, судова, струковних удружења, цивилног сектора, независних државних институција и међународних организација.

Отварајући конференцију, заштитник грађана Зоран Пашалић је изјавио да су последњих година деца најчешће жртве трговине људима, а да је најзаступљенији вид њиховог злостављања управо сексуална експлоатација.

„Приватни сектор и привреда, а посебно туризам и угоститељство, представљају критичну тачку у којој су деца у посебном ризику од сексуалне експлоатације. За ефикасну борбу против сексуалног искоришћавања деце неопходне су, пре свега, измене нормативних аката, али и ангажовање друштвено одговорних компанија“, рекао је Пашалић.

Директор Мреже организација за децу Србије Саша Стефановић је такође нагласио важност учешћа приватног сектора и цивилног друштва у спречавању сексуалне експлоатације деце путем примене интерних норми кроз ауторегулативу и корегулативу и додао да је та организација израдила интерне политике које могу да користе свим удружењима која раде директно са децом.

Потпредседница Народне скупштине Републике Србије и чланица скупштинског Одбора за права детета Елвира Ковач представила је активности парламента на изменама домаћег законодавства и примени међународних конвенција у области заштите права детета и навела да су у борби против сексуалне експлоатације потребне и вршњачке едукације.

Министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић нагласила је да је неприхватљива свака врста насиља и да је у борби против сексуалне експлоатације деце веома важна превенција и указивање на сексуално узнемиравање које је често увод у сексуално злостављање.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић указао је да се центри за социјални рад често први сусрећу са случајевима сексуалног злостављања деце и навео да ова тема захтева ангажовање више надлежних органа и других државних актера и исказао спремност министарства да учествује у активностима на заштити деце од сексуалне експлоатације.

„Сваке године милиони деце су изложени сексуалном злостављању у оквиру породице, друштвене заједнице, у спорту, у школи… Свака држава има проблем са сексуалним искоришћавањем деце а разлика је само у приступу решавању тог проблема“, рекла је директорка УНИЦЕФ-а у Србији Дејана Костадинова.

Помоћница директора Сектора за пружање подршке у заступању и заштити интереса чланица, Привредне коморе Србије Гордана Тиодоровић рекла је да у Србији постоје компаније које примењују интерне протоколе за заштиту деце од злостављања и да је ПКС спремна да својим ангажманом потпомогне начин решавања проблема сексуалне експлоатације деце у приватном сектору.

Заменица заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић представила је активности ове независне институције на заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања, али и превентивни рад кроз Панел младих саветника Заштитника грађана у оквиру којег деца и млади уче о правима детета и начинима њихове заштите.