a

b_300_0_16777215_00_images_2020_NPM.jpegТим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 30. августа 2021. године ненајављену посету Полицијској управи у Смедереву и то Саобраћајној полицијској испостави и Полицијској станици Велика Плана.

Током ових посета, НПМ је наставио са својим активностима које су везане за праћење начина остваривања основних права доведених и задржаних лица, као што су право на приступ лекару и адвокату, право да о свом лишењу слободе обавесте блиску особу, и начину на који се доведена и задржана лица информишу о својим правима. Тим НПМ је, такође, обишао просторије за задржавање како би проверио да ли су исте у складу са прописаним условима, односно важећим стандардима и обавио ненадзирани разговор са једним лицем које je у тренутку посете било задржано у СПИ Смедерево.

Пре обављања посета наведеним полицијским станицама тим НПМ-a је у Окружном затвору у Смедереву разговарао притвореним лицима о поступању полиције према њима приликом лишења слободе, задржавања и примене полицијских овлашћења.

Професионално поступање руководства и свих полицијских службеника током посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

Заштитник грађана затражио је од Града Зајечара да без одлагања успостави услугу личног пратиоца за сву децу са сметњама у развоју у том граду којима је та услуга неопходна, као и да га о поступању по препорукама обавести до почетка школске 2021/2022 године.

У поступку контроле правилности и законитости рада надлежних органа покренутом по притужби хранитељке детета са сметњама у развоју, Заштитник грађана је утврдио да су органи града Зајечара начинили пропуст у раду на штету права деце са сметњама у развоју на додатну помоћ и подршку у образовању јер ни прошле ни првих месеци ове године нису успоставили услугу личног пратиоца за сву деци са сметњама у развоју у том граду.

Заштитник грађана је утврдио и да је Градска управа града Зајечара начинила пропуст у раду на штету права детета са сметњама у развоју на додатну помоћ и подршку у образовању тако што му није обезбедила услугу личног пратиоца и поред мишљења Интерресорне комисије тог града.

Градска управа Зајечара је у изјашњењу Заштитнику грађана навела да је избијање пандемије изазване вирусом Ковид-19 отежало процедуру стварања предуслова за пружање услуге лични пратилац детета, да је створило друге приоритете у раду и да се према мишљењу релевантних фактора тог града не препоручује увођење нове услуге у тренутку док је јавно здравље угрожено.

Заштитник грађана истиче да органи јединица локалне самоуправе и сви други органи, установе и службе имају, према Конвенцији о правима детета, Конвенцији о правима особа са инвалидитетом, закону и подзаконским прописима, утврђену обавезу да детету са сметњама у развоју пруже помоћ и подршку у свакодневном животу, а посебно у образовном процесу.

Квалитетно образовање детета не сме зависити од недостатака или пропуста у раду градских органа, а органи управе су дужни да благовремено, ефикасно и у потпуности предузимају све радње и активности прописане законом како би се деци обезбедили остваривање права на различите услуге, мере и облике помоћи и подршке у образовању, наглашава Заштитник грађана

Заштитник грађана истиче и да постојећа епидемија не сме бити изговор за не предузимање радњи за обезбеђивање подршке у образовању детету са сметњама у развоју јер се права детета не могу ограничавати, као и због тога што је реч о најрањивијој и најосетљивијој категорији коју неблаговремено поступање и штетне последице погађају теже него остале.

Заштитник грађана утврдио је да су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије неблаговремено и неефикасно поступали приликом спречавања нарушавања јавног реда и мира у галерији „Стара капетанија“ у Земуну, уништења изложених уметничких дела и нарушавања безбедности присутних грађана и затражио утврђивање одговорности полицијских службеника због пропустa у раду.

Заштитник грађана је у поступку контроле правилности и законитости рада МУП-а, покренутом по притужби грађана, утврдио да су полицијски службеници Полицијске станице Земун начинили пропусте у раду поводом догађаја од 13. октобра 2020. године у галерији „Стара капетанија“ јер су неблаговремено и неефикасно поступали иако су претходно били обавештени о постојању претњи смрћу и уништавања имовине.

У поступку контроле рада МУП-а, Заштитник грађана је утврдио да је Полицијска станица Земун вече пре инцидента била обавештена да су на Фејсбук страници галерије „Стара капетанија“ на којој је најављена изложба остављене претње смрћу ауторима као и претње да ће галерија бити запаљена.

Заштитник грађана је утврдио да након пријема пријаве о претњама 12.10.2020. године полицијски службеник о њима није обавестио свог непосредно претпостављеног, услед чега је изостало благовремено и ефикасно поступање полицијских службеника на спречавању спорног догађаја, те је дошло је до неометаног упада десет лица у галерију, од којих је до сада идентификовано њих пет, уништења изложених радова, нарушавања јавног реда и мира и угрожавања безбедности грађана који су присуствовали изложби.

У препорукама за отклањање пропуста Заштитник грађана тражи од МУП-а да предузме све потребне мере у циљу утврђивања идентитета преосталих лица која су учествовала у упаду у галерију а која до сада нису идентификована, као и све активности везане за прикупљање и обезбеђење свих расположивих доказа.

Такође, Заштитник грађана тражи да МУП спроведе дисциплински поступак против полицијског службеника који је пропустио да обавести надређеног старешину о пријави претњи, као и да полицијски службеници Полицијске станице Земун у будућем раду поступају у складу са законским прописима и начелима обављања полицијских послова и законито и правилно, односно без одлагања, савесно и ефикасно поступају по пријавама грађана.

О поступању по препорукама МУП треба да обавести Заштитника грађана у року од 60 дана.

Тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 19. августа. 2021. године посету Окружном затвору у Смедереву. Посета је обављена у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака.

Током посете, тим НПМ је обавио групне и појединачне разговоре са осуђеним лицима која се налазе у затвореном одељењу као и лицима према којима су у заводу примењиване мере принуде.

Поред наведеног, извршен је увид у документацију која се односи на употребу мера принуде, ванредне догађаје, притужбе лица лишених слободе, Књигу повреда, начин обављања првог лекарског прегледа по пријему у Завод, као и лекарских прегледа након примене мера принуде.

Такође, НПМ је током посете обавио разговоре са преко 20 притворених лица о поступању полицијских службеника према њима током хапшења и приликом примене других полицијских овлашћења.

У тиму НПМ био је и лекар специјалиста судске медицине.

Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду надлежних органа из области социјалне заштите на штету детета са сметњама у развоју и инвалидитетом из села код Велике Плане које због административних и процедуралних пропуста годину и по дана није могло да оствари своја права на додатак за помоћ и негу другог лица и увећани додатак по истом основу.

Заштитник грађана је по притужби мајке детета покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Центра за социјални рад Велика Плана, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, филијала у Смедереву и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а сви контролисани органи имају рок од 30 дана да Заштитника грађана обавесте о поступању по препорукама.

ЦСР Велика Плана је, како је утврдио Заштитник грађана, од септембра 2019. године филијали РФЗО у Смедереву послао два захтева за обављање контролног прегледа у којима је наведена погрешна адреса детета, док је на свим документима упућеним лекарској комисији и филијали РФЗО у Смедереву наведена исправна адреса детета као и исправан контакт телефон мајке.

Заштитник грађана је утврдио да је филијала РФЗО у Смедереву начинила пропуст у раду јер супротно начелу добре управе и ефикасности рада органа управе није телефонским путем контактирала мајку детета или ЦСР Велика Плана већ је захтев за вештачење, због два неуручена позива на заказани преглед, вратила том центру.

Чак и када је после десет месеци чекања, након ангажмана мајке контролни преглед детета обављен крајем августа 2020. године, а у новембру исте године у ЦСР Велика стигао налаз вештака РФЗО - Дирекције Београд да и даље постоји потреба за помоћи и негом другог лица и телесно оштећење у висини од 80 одсто и да је иста постојала и октобра 2019. године, корисник није могао да оствари своја права.

Наиме, у ЦСР Велика Плана у новембру 2020. године није било дипломираног правника јер је једини запослени на тим пословима отишао у пензију те није било могуће да се изради решење о признању права детету на додатак за помоћ и негу другог лица и на увећани додатак. Ресорно министарство је, после више ургенција Центра и локалне самоуправе, тек крајем марта 2021. године дало сагласност за пријем дипломираног правника у радни однос.

У препорукама за отклањање недостатака, Заштитник грађана тражи од филијале РФЗО у Смедереву и ЦСР Велика Плана да у складу са начелима добре управе предузму све мере како би остварили одговарајућу сарадњу и благовремену размену информација са корисницима како се због административних грешака убудуће не би понављали пропусти у раду на штету остваривања права детета са сметњама у развоју и са инвалидитетом и свих других особа са инвалидитетом.

Заштитник грађана од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поново тражи да благовремено обезбеди адекватан број стручних радника у центрима за социјални рад.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Cajetina_2.jpegЗаменица Заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је да су старије особе у Републици Србији често угрожене, некада и неправедно маргинализоване због бројних стереотипа који владају и да већина њих нису ни свесни да су дискриминисани и да су њихова права повређена.

„Због тога је улога свих нас да им предочимо да су они веома важни за наше друштво. Желимо да их оснажимо да та своја права остваре и да их задржимо на том путу“, рекла је Стојановић на радионици коју су на тему заштите од дискриминације и насиља над старијим женама у Чајетини организовала удружења „Снага пријатељства - Амити“ и „Златиборски круг“.

Стојановић је истакла да су најчешћи проблеми са којима се сусрећу старији сиромаштво и насиље, као и занемаривање унутар породице које укључује располагање имовином без њиховог пристанка, затим отежано остваривање права на материјалну подршку када су у тешкој животној ситуацији и отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица.

„Старије жене у сеоским срединама се сусрећу са неплаћеним кућним радом, тешкоћама у остваривању права из здравственог и социјалног осигурања и непостојањем услуга у заједници“, рекла је Стојановић и додала да су многи од наведених проблема посебно били изражени током ванредног стања уведеног због пандемије вируса Ковид-19.

Заштитник грађана сматра да је неопходно успоставити ефикаснији систем социјалне заштите усклађен са потребама старијих особа, обезбедити услуге и посебне сервисе подршке у локалним срединама и предузети све расположиве мере како би се старијим особама и у редовним и у ванредним околностима обезбедила адекватна здравствена заштита.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Cajetina_1.jpegПредседница Удружење грађана „Снага пријатељства – Амити“ Надежда Сатарић рекла је на радионици да је свака десета особа у Србији која је изложена насиљу старија од 75 година и да су то углавном жене на селу.

„Желимо са старијим особама да причамо о томе шта све препознају као акте насиља и ту не мислимо само на физичко насиље које најчешће и препознајемо. Старије особе често не препознају разне облике економског искоришћавања, нити занемаривање потреба које имају, као и облике психолошког насиља“, рекла је Сатарић.

Учесници радионице, старије жене и мушкарци из Чајетине, Беле земље, са Златибора, Мачката и Криве реке, истакли су да се сусрећу са системском дискриминацијом, кршењем њихових економских и социјалних права и права на достојанство услед ниских пензија, као и са недоступношћу и неодоварајућим квалитетом здравствених услуга и високом ценом лекова који су им преписани. Такође, навели су да су свесни постојања насиља у породици у њиховој околини, али да га нису непосредно доживели.

Радионица је реализована у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији“, који спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Wомен), у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике.

Страна 6 од 508