a

Од почетка мигрантске кризе Србија је показала спремност да сваком грађанину који се нађе на њеној територији обезбеди услове достојне човека и пуну заштиту његових права. Чињеница је да је кроз нашу земљу до сада прошло више од милион људи и деце и упркос толиком броју миграната потребна помоћ никоме није ускраћена.

Заштитник грађана подсећа да је у погледу спољних миграција, Србија традиционално емиграционо подручје, па и данас када је реч о њеним држављанима важи за подручје претежне емиграције. На њеној територији регистровани су имиграциона и транзитна кретања, као и осталом на целом западном Балкану. Управо због догађаја са којима се Србија суочавала у последњој деценији 20. века, посебно имајући у виду чињеницу да је преко пола милиона избеглица уточиште тада пронашло управо у Србији, не смемо толерисати дискриминаторске покличе појединаца који подстичу расну, националну и верску мржњу, поручио је Пашалић. Како је додао, неко ко је преживео толико страдања, као што је случај са нашим грађанима, мора пронаћи разумевања за оне који се нађу у сличној ситуацији.

У Србији тренутно борави око 5000 миграната, од којих је већина смештена у прихватним центрима и центрима за азил, велики број деце похађа предшколске и школске установе, а свим мигранитима је обезбеђена и здравствена заштита, наглашава Пашалић.

Притужилац из Књажевца обратио се Заштитнику грађана у јулу 2019. године незадовољан поступањем Инспекције за заштиту животне средине Општинске управе општине Књажевац. Како је у својој притужби навео, инспекцији се обраћао због буке која је допирала из оближњег ресторана и настављала се упркос његовим пријавама, будући да, како је навео, поступајућа инспекција није предузимала све мере из своје надлежности.

Након што је Заштитник грађана покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Инспекције за заштиту животне средине Општинске управе општине Књажевац, на чије се поступање подносилац притужио, инспектор за заштиту животне средине извршио је заједнички инспекцијски надзор са Полицијском станицом Књажевац и потом забранио извођење музичког програма у објекту док се оно не усклади са важећим прописима и прописаним условима. Притужилац је о томе обавестио Заштитника грађана и потврдио да је угоститељски објекат у међувремену прекинуо обављање делатности.

Имајући у виду да је орган отклонио пропуст у раду, Заштитник грађана је обуставио поступак, али је истовремено Општинској управи општине Књажевац, указао на потребу благовременог поступања по захтевима грађана.

b_300_0_16777215_00_images_20200220_slika11.jpegДанашњом радионицом, у којој су учествовала деца из вртића „Каспер“ ПУ Врачар, завршен је први циклус радионица за децу предшколског узраста, које су заједнички организовали и одржали Дечји културни центар Београд и Заштитник грађана.

b_300_0_16777215_00_images_20200220_slika22.jpegУ претходна четири дана кроз радионице Заштитника грађана, чији је циљ био да најмлађима приближи концепт права детета, прошло је више од стотину деце из београдских вртића. У ту сврху, запослене у сектору за права детета и родну равноправност Заштитника грађана, припремиле су интерактивну представу „Чаробна земља дечјих права“ која је извођена у оквиру радионица.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић сматра да су се радионице, судећи по реакцијама деце, показале као добро решење, због чега је, како је рекла, у плану да се у предстојећем периоду организују нови циклуси радионица.

Поступајући по притужбама осуђеника смештених у КПЗ у Панчеву и КПЗ Сремска Митровица, у којима су указали да су мере принуде које су стражари применили према њима биле претеране те да су им нанете физичке повреде, Одељење за хитно поступање је 18. и 20. фебруара 2020. године извршило ненајављене посете овим установама за извршење кривичних санкцијa и покренуло поступке контроле законитости и правилности рада тих установа.

Након утврђивања свих чињеница и околности које се односе на повреде права лица лишених слободе указане у притужбама, Заштитник грађана ће предузети мере у складу са складу са Законом о Заштитнику грађана и другим позитивним прописима.

Национални механизам за превенцију тортуре посетио је Полицијску станицу Стари град у јуну 2019. године и на основу утврђених чињеница Министарству унутрашњих послова и тој полицијској станици упућен је Извештај о посети са препорукама. Како ни до почетка 2020. године, НПМ није добио изјашњење МУП-а о упућеним препорукама, мониторинг тим НПМ-а обавио је контролну посету ПС стари град 30. јануара 2020. године. Након контролне посете, МУП је доставио одговор у којем се наводи да је поступљено по свим препорукама НПМ-а.

Поступајући по препоруци, Полицијска станица Стари град наменила је две канцеларије у којима ће се обављати саслушања лица, обе су окречене, а будући да нису опремљене и стављене у функцију, ПС Стари град упутила је писани захтев Сектору за материјално финансијске послове МУП-а. По сазнањима полицијских службеника, у буџету МУП-а за 2020. годину опредељена су средства за опремање техничком опремом посебних просторија за саслушање лица и ПС Стари град би требало да буде прва станица у Полицијској управи за Град Београд у којој ће ове просторије бити опремљене потребном техничком опремом за аудио и видео снимање поступака саслушања лица.

У ПС Стари град, такође у складу са препоруком НПМ-а, обезбеђена је и посебна просторија намењена адекватном чувању одузетих предмета у вези са кривичним делом. Мониторинг тим НПМ-а обишао је просторију и утврдио да се у њој, у металном орману, налазе одузети предмети у вези са кривичним делима, који су прописно обележени и на којима је назначен број предмета на који се односе. Увидом у књигу одузетих предмета утврђено је да се јединствена евиденција одузетих предмета уредно води.
Такође, прихваћена је и препорука да се видео записи са видео надзора у ПС Стари град чувају у трајању не краћем од 30 дана.

Социјална правда као идеал хуманог и демократског друштва, које уважава право на достојанствен живот свих својих грађана, обезбеђује једнаке шансе појединцима за напредак и развој и поштује различитости сваке врсте, темељи се на бескомпромисном поштовању људских и мањинских права и одлучној борби у искорењивању и смањивању сиромаштва, неједнакости и насиља, истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 20. фебруара Светског дана социјалне правде.

У Србији, према последњим доступним истраживањима, око пола милиона људи, односно око 7 процената становништва не може да задовољи основне егзистенцијалне потребе. Ризику од сиромаштва највише су изложени млађи од 18 година, а породице са троје или више издржаване деце, старији, болесни и незапослени често су у посебно тешком положају, због чега је питање сиромаштва и даље од изузетног значаја. Упркос мерама штедње, мере социјалне политике морају укључивати даље развијање услуга подршке деци, младима и старијима, јачање права у области социјалне и здравствене заштите, улагање у образовање и запошљавање. Важно је, поручио је Пашалић, да као друштво подстичемо солидарност и одговорност за оне који су најугроженији и који без помоћи шире друштвене заједнице не могу решити своје основне егзистенцијалне проблеме. Да на томе морамо радити још више и интензивније упозорава нас низ тешких ситуација, чији смо били сведоци, а у којима често изостаје очекивана реакција најближе, локалне заједнице, упркос очигледним проблемима са којима се пред очима заједнице суочавају чак и деца, старији или болесни. Наша је дужност да најпре у својој средини развијамо односе разумевања и спремности да помогнемо, јер само на тај начин можемо успети на путу изградње праведног и хуманог друштва, за које се начелно и увек залажемо.

Светски дан социјалне правде, одлуком генералне скупштине Уједињених нација, обележава се 20. фебруара, како би на посебан начин били истакнути глобални проблеми сиромаштва, социјалне и економске искључености и незапослености на нивоу светске популације.

Страна 6 од 437