a

У међународном праву насиље према деци третира се као повреда права детета на живот, опстанак и развој, односно повреда основних права детета. Забрањени су сви облици насиља, злостављања, злоупотреба, експлоатације и занемаривања деце, којима се нарушавају физички, психички и морални интегритет личности детета. Република Србија је остварила напредак на плану развоја система заштите деце од насиља, али постоји разлог за забринутост због великог броја пријављених случајева насиља над децом. Међу њима су најизложенија деца која живе у домовима за институционалну бригу и деца са сметњама у развоју, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 19. јуна, Међународног дана заштите деце од насиља.

Деца су данас изложена разним облицима насиља скоро у свим сферама живота: у школи, на интернету, у заједници, у породици. Широко је распрострањено вршњачко насиље у школама већ годинама уназад, а напори надлежних за његово искорењивање до данас нису дали очекивани резултат.

Један од најтежих облика насиља са дугорочним последицама по психичко здравље детета јесте насиље које дете доживи у породици, било да је директна жртва насиља, било да је сведок насилног чина, наглашава Пашалић. За то колико су нам деца незаштићена није нам потребно веће упозорење од трагедија која се десила у Београду пре само неколико дана, када је трогодишње дете страдало од руке своје мајке. У појединим медијским садржајима не води се рачуна о заштити идентитета детета које је жртва насиља. Уместо да се у таквим ситуацијама дете посебно заштити, оно се изнова повређује сензационалистичким писањем, које поред самог чина насиља које је доживело има несагледиве последице на његов целокупан развој.

Стога заједнички именитељ на државном и друштвеном нивоу мора бити борба за нулту толеранцију на насиље. У том правцу интердисциплинарни приступ жртви, брза и ефикасна заштита и правилно и правично санкционисање извршиоца насиља, мора бити и начин рада надлежних у спречавању насиља над децом, наглашава Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20190618pristup1.jpegГрадови Лесковац, Сомбор, Смедерево, Лозница и ГО Врачар су добитници награде које је Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије данас доделио за највећи допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2018. години.

Град Лесковац је награду добио за допринос развоју приступачности садржаја у области културе, Сомбор и Смедерево за допринос развоју информационо – комуникационе приступачности, Лозница за допринос развоју архитектонске приступачности, док ГО Врачар за институционалну подршку развоју приступачности. Признање је добила општина Свилајнац, док су похвалу заслужили град Вршац, општина Мионица, град Врање, Градска општина Пантелеј, Ниш, Градска општина Савски венац, Београд, општина Бела Паланка, град Зрењанин, град Нови Пазар, општина Рашка, општина Врњачка Бања и општина Параћин.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић навела је да је данас прилика да се поздраве афирмативни примери градова локалних самоуправа у Србији који се труде да своје амбијенте и своје окружење направе приступачним свим грађанима, наравно и особама са инвалидитетом и старијим лицима.

b_300_0_16777215_00_images_20190618pristup2.jpegПрема њеним речима, мисија Заштитника, која је пре три године започета додељивањем ове награде, била је да учини Србију приступачнијом за све људе, као и да друштво учине што хуманијим. „Јер, где год постоји појединац којем нешто није доступно у Србији, ми не можемо досегнути део којем тежимо“, истакла је генерална секретарка.

Како је рекла, неопходно је да се подигне свест свих грађана да међу нама постоје и особе са инвалидитетом и старија лица којима нису у сваком тренутку доступни сви садржаји који су доступни остатку популације. „Оно чему смо ове године нарочито посветили пажњу јесте резултат тога што смо уочили да кроз културу и културно наслеђе, комуникацију са људима је добро правити артикулисани амбијент за све људе“, навела је Јовичић и додала да то значи да је потребно да све буде приступачно, односно да се направи друштво у целини где ће квалитет живота бити на задовољавајућем нивоу.

Заштитник грађана заједно са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина трећу годину заредом додељује награде и похвале градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Грађани су се у 2018. години најчешће притуживали на повреде начела и принципа добре управе, посебно на повреде права на ефикасно поступање органа, док се трећина свих притужби односи на повреде економско-имовинских и социјално-културних права, рекла је данас генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић у Народној скупштини Републике Србије.

b_300_0_16777215_00_images_20190617OljaOdbor.jpegОна је, представљајући Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2018. годину скупштинском Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, истакла, да извештај представља пресек стања о поштовању људских и мањинских права у поступању органа јавне власти у Србији према грађанима и документ о начину и резултатима рада ове независне контролне институције. Како је навела, Заштитнику грађана се током 2018. године обратило 9.120 грађана. Од 3.338 примљена предмета, рад је окончан на 2.346, а заједно са оним заосталим из претходних година који су узети у поступање, укупно је прошле године окончано 3.789 предмета. У току извештајне године Заштитник грађана је упутио 497 препорука органима јавне управе, од којих највећи број - 144, из области родне равноправности.

Одбор је прихватио извештај и заједно са Предлогом закључка поводом разматрања Редовног годишњег извештаја Заштитника грађана за 2018. годину, проследио Народној скупштини на разматрање.

Насиље над старијим особама један је од најтежих облика насиља, међу којима су жене најчешће жртве. Карактерише га недостатак друштвене одговорности што проблеме старијих особа чини недовољно уочљивим и препознатљивим. Оно што нарочито забрињава је чињеница да велики број старијих препознаје дискриминацију која се врши над њима, али да због укорењених ставова то сматра „нормалним“, због чега се у веома малом броју случајева одлучује за коришћење неког правног средства како би заштитио своја права, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Заштитник грађана указује да насиље над старијим особама није породична ствар, већ кривично дело. Углавном је реч о комбинацији физичког насиља и занемаривања унутар породице. Непостојање услуга и сервиса подршке је и даље присутно, нарочито услуге помоћи у кући које су често неопходне овој популацији, имајући у виду да неретко старији живе сами и немају сроднике да брину о њима. Велики број корисника домова за старе смештен је у домове без свог, а уз пристанак њихове деце или најближих сродника, чак и ако лице које се смешта у овакву установу није лишено пословне способности. И даље постоје нелегални домови за старе који не испуњавају прописане услове за рад, немају лиценце и дозволе за рад. Њиховим нестручним и неконтролисаним радом масовно се крше загарантована права старијих особа смештених у оваквим установама.

Упркос законској забрани, у свету, али и код нас, деца се и даље економски искоришћавају и изложена су тешком физичком раду. Најгори облици дечјег рада озбиљно угрожавају права детета, штетни су по физичко и ментално здравље, по развој и квалитет живота деце, отежавају и онемогућавају приступ школовању, услугама здравствене и социјалне заштите и заштите од насиља и злостављања, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. јуна, Међународног дана борбе против дечјег рада.

По проценама међународних организација у свету је радно ангажовано чак 218 милиона деце старости између 5 и 17 година. Међу њима, 152 милиона су жртве дечјег рада, а скоро половина њих, 73 милиона, укључено је у опасан дечји рад.

Заштитник грађана је у својим редовним и посебним извештајима указивао и даље указује на кључне системске недостатке који су препрека за суштинско и делотворно превазилажење овог проблема. Непознавање и неразумевање појаве, недостатак евиденција и података, искљученост деце и недоступност услуга, недостатак активности органа на терену, као и непотпун и неодговарајући правни оквир за сузбијање и превенцију најгорих облика дечјег рада доводи до феномена дечјег рада. Заштитник грађана сматра да је за отклањање ових пропуста неопходно да се одговарајућим законодавним интервенцијама и мерама обезбеди, пре свега, декриминализација деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада, економској експлоатацији, пуна породичноправна, кривичноправна и друга заштита, уз успостављање услуга за опоравак и реинтеграцију у заједницу.

Заштитник грађана посебно апелује на заштиту деце миграната која без пратње прелазе границе, чинећи посебно рањиву категорију изложену свакој врсти експлоатације и злоупотребе.

Заштитник грађана Зорана Пашалић и висока повереница за људска права Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова разговарали су данас са потпредседником Ђорђем Милићевићем о сарадњи независних институција и информисали га о изузетно високом нивоу билатералне сарадње, која је заснована на поштовању и истинском пријатељству.

b_300_0_16777215_00_images_20190606Skupstina.jpegВисока повереница за људска права Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова говорила је о Споразума о сарадњи који је 2018. године потписан између омбудсмана Србије и Русије, а који ће у значајној мери унапредити правовремено и адекватно деловање у пружању помоћи из области рада заштитника грађана, српским држављанима у Русији и обратно. Она је истакла да постоје примери добре праксе у заштити људски права у Србији, као што је рад Националног превентивног механизма за превенцију тортуре и да размена искустава може имати обострану корист. С тим у вези Москалкова је навела да је обезбеђено усавршавање запосленима из Заштитника грађана на Националном институту за људска права који је прошле године отворен у Москви.

b_300_0_16777215_00_images_skupstina_ruska_ombudsmanka_.jpegПашалић је на конференцији за новинаре указао да је било погрешног тумачења билатералних споразума омбдусмана, прецизирајући да се у том акту у детаље разрађују обавезе једне и друге институције према грађанима обе државе.

Ово је далеко бржи и значајнији пут и омогућава много лакше и брже решавање проблема грађана Србије у Русији и Русије у Србији. За наше грађане који бораве у Русији, ако се нађу у проблему, њихови сродници могу се обратити омбудсману у Србији и ми ћемо проблем брзо решити, објаснио је Пашалић.

Он је то илустровао примерима кад је неки грађанин Србије у Русији у притвору или болници, онда је родбини, уместо да иду у ту земљу, лакше да проблем пријаве заштитнику грађана у Србији, који потом предузима даље кораке са руским колегама.

Говорећи о овлашћењима омбудсмана, Пашалић је нагласио да та институција у Русији има већу моћ, па је тако, рецимо, успешно решила проблем кредита грађана у швајцарским францима, док у Србији за то не постоје законска овлашћења.

Он је додао да се нада да ће изменама Закона о Заштитнику грађана и омбудсман у Србији добити шира овлашћења. Пашалић је подсетио да Заштитник грађана у Србији има потписане билатералне споразуме о сарадњи са осам држава, а да очекује да до краја године буду потписана још четири.

Москалкова је рекла да се, због укидања виза, из године у годину повећава број Срба који путују у Русију и обрнуто и да се заштитницима грађана обраћају људи који се нађу у тешким животним ситуацијама.

Решавање проблема посредством званичних органа власти много је теже него преко омбудсмана, рецимо - кад се човек нађе у затвору или кад му прети депортација ако прекрши имиграциона правила, објаснила је она и додала да је увек важно наћи равнотежу између закона и правде.

На питање шта ће учинити у заштити руског службеника Унмика, кога су на северу Косова претукли припадници косовске полиције, Москалкова је одговорила да је у Русији покренута истрага о том кривичном делу због "грубог кршења норми међународног права" и да се нада да ће у сакупљању доказа помоћи и колеге из Србије.


Они који су га напали имали су сазнање да је реч о службенику УН. То сведочи о посебном цинизму са којим је то било урађено, констатовала је она.
-------

Омбудсмани Русије и Србије посетили руског држављанина, радника УНМИК администрације Михаила Красношченка

b_300_0_16777215_00_images_20190606Bolnica.jpegЗоран Пашалић и Татјана Николајевна Москалкова посетили су данас руског држављанина, радника УНМИК администрације Михаила Красношченка на Војномедицинској академији, у којој је хоспитализован након што је брутално претучен на Косову и Метохији.

Пашалић се уверио да је пацијент збринут у веома добрим условима на ВМА, исказао посебну забринутост за здравље пацијента и пожелео му брзи опоравак.

Москалкова је рекла да очекује објективну истрагу, како би се прикупили сви докази и одговорни били приведени правди. Најавила и да ће се лично обратити комесарки Савета Европе за људска права Дуњи Мијатовић како би све надлежне институције дале „адекватну оцену минулих дешавања“.

Красношченко је изјавио да се осећа боље захваљујући напорима српских доктора, али да није сигуран да ли ће након опоравка моћи да се врати својим обавезама на Косову због „питања политике и безбедности“.

Начелник ВМА Мирослав Вукосављевић рекао је да је стање Красношчекова стабилно, али да је још рано говорити када ће се у потпуности опоравити.
--------

5. јун 2019. године

Пашалић и Москалкова о унапређењу сарадње омбудсмана Србије и Русије

b_300_0_16777215_00_images_20190606Prijem.jpeg

Делегација Високог повереника за људска права Руске Федерације допутовала је данас у дводневну посету Заштитнику грађана Републике Србије. Првог дана посете омбудсманка Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова и заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић одржали су заједно са својим сарадницима радни састанак у просторијама институције, на којем су истакли значај унапређења сарадње у области заштите и остваривања људских права. Посебно је било речи о садржају Меморандума о разумевању, који, између осталог, предвиђа стварање услова за сарадњу у области поступања по притужбама, размену искустава, најбољих пракси и информација, пружање узајамне помоћи у промоцији и заштити људских права, као и организовање заједничких конференција, пројеката и програма.b_300_0_16777215_00_images_20190606Sastanak.jpeg

Разговору омбдусмана је присуствовао и председник Националног савета руске националне мањине у Србији Леонид Кампе који је представио рад савета и говорио о неговању историје, традиције и културе руске националне мањине на овим просторима. Москалкова и Кампе су поздравили Пашалићеву иницијативу за обједињавањем културних, историјских, уметничких и других утицаја националних мањина које живе на територији Р. Србије како би се истакао њихов посебан допринос на развој Србије.  

Страна 9 од 407