На основу сазнања из медија да је отац из Бруса малолетну ћерку продао за новац и приморао је да се уда за његовог знатно старијег познаника, Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи испитни поступак оцене законитости и правилности рада надлежних државних органа.

Заштитник грађана затражио је од Центра за социјални рад општине Брус да у року од 15 дана достави податке о томе да ли је породица детета од раније на евиденцији Центра за социјални рад и ако јесте које активности из надлежности центра су предузете у претходном периоду. Такође, потребно је да се доставе подаци које активности су предузете поводом наведених сазнања у циљу заштите права и најбољих интереса детета као и подаци о сарадњи са полицијом и Центром за заштиту жртава трговине људима у наведеном случају.

Истовремено, потребно је да Министарство унутрашњих достави извештај о активностима које је предузело у овом случају, а Центар за заштиту жртава трговине људима да достави податке о предузетим активностима у циљу заштите права и најбољих интереса детета као и информације о сарадњи са полицијом и Центром за социјални рад општине Брус.

Заменица заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе др Наташа Тањевић учествовала је данас на Друштвеном дијалогу под називом „Ресоцијализација и реинтеграција бивших осуђених лица - пут до корисног члана друштва“. Дијалог је одржан у Скупштини града Крагујевца у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Градском управом Крагујевца.

Др Тањевић је говорила о активностима Заштитника грађана, посебно Националног механизма за превенцију тортуре које су предузете у циљу унапређења стања у тој области и даљим изазовима у вези са спровођењем процеса ресоцијализације осуђених лица и њихове реинтеграције у друштво. Она је указала на значај радног ангажовања, стручног оспособљавања и образовања у затвору, испуњавањa слободног времена адекватним садржајем и спровођењa специјализованих програма третмана, односно улагања у третманске програме и садржаје. „Уколико су затворски услови бољи, третмански облици разноврснији, затворско особље довољно бројно и адекватно обучено за рад са овом популацијом, утолико је већа могућност да се осуђена лица преваспитају и врате у друштвено прихватљиве облике понашања“, рекла је др Тањевић. Такође, истичући да завршну фазу реинтеграције представља постпенални третман, који би требало да превенира поновно вршење кривичних дела, а самим тим и смањи ризике од поврата, указала је да ће се даљи изазови и кључни приоритети у тој области односити на развијање прилагођених програма припреме за отпуст, програма постпеналног прихвата као и обука запослених у служби за третман и повереничким канцеларијама за њихову примену, посебно програма постпеналног прихвата нарочито осетљивих категорија затвореника.

Друштвени дијалог је организован у склопу обележавања 75 година Универзалне декларације о људским правима и Светског дана нулте толеранције дискриминације, а у циљу сагледавања положаја маргинализованих група, међу којима бивша осуђена лица спадају у посебно рањиву групу, и окупио је представнике надлежних министарстава, Управе за извршење кривичних санкција, независних институција, академске јавности, организација цивилног друштва.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је током 2022. године обавио ненајављене посете притвору Казнено-поправног завода у Пожаревцу – Забели (КПЗ Пожаревац-Забела), као и седишту Полицијске управе у Пожаревцу, Полицијској испостави Пожаревац (ПИ Пожаревац) и Полицијској станици Велико Градиште (ПС Велико Градиште), о којима је сачинио извештај.

Министарство унутрашњих послова је обавестило НПМ да ће, у даљем раду, ПС Велико Градиште и ПИ Пожаревац унапредити поступање и вођење евиденција, те ће у записнике о задржавању које су задржана лица одбила да потпишу, констатовати разлоге које је за то изнело лице, односно да ће уносити податке да је задржаном лицу понуђен оброк, али да га је лице одбило. НПМ је обавештен и да се ПУ Пожаревац писаним путем обратио КПЗ Пожаревац-Забела ради омогућавања задржаним лицима најмање један сат на свежем ваздуху, уколико се у том заводу налазе на задржавању дуже од 24 часа.

НПМ ће у даљем раду пратити реализацију препорука које се односе на унапређење материјалних услова у ПС Велико Градиште и ПИ Пожаревац.

Attachments:

Извештај

Одговор органа о поступању

Заменица Заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић изјавила је да је потребно додатно унапредити заштиту деце и породице у области социјалне политике пре свега кроз измене важећих нормативних аката, стручно усавршавање и повећање броја запослених у центрима за социјални рад, али и кроз промену имиџа ових центара у јавности.

"На првом месту потребне су измене Породичног закона како би се онемогућило склапање брака лицима старијим од 16 година уз одобрење суда. Затим, треба изменити Закон о јавном реду и миру који актуелно не искључује одговорност детета за учествовање у просјачењу и не признаје статус жртве детету укљученом у ове активности", навела је Стојановић на конференцији "Фестивал права и социјалне заштите 2023" у Лесковцу.

Стојановић је на скупу, у организацији Коморе социјалне заштите и Удружења правника социјалне заштите „Аргумент“, навела да су ограничење запошљавања у центрима за социјални рад које је било на снази, неформирање свих центара за породични смештај и усвојење у пуном капацитету, изостанак социјално-здравствених установа и неуједначено финансирање услуга личног пратиоца имали негативне последице на пружање услуга породицама и деци.

Још један од изазова у остваривању права детета је и недовољан број стручних радника у центрима за социјални рад што је последица забране запошљавања која је важила до недавно, али и одлива стручног кадра, док се истовремено број активности и корисника услуга по различитим основама увећава, рекла је Стојановић и додала да оваква ситуација утиче на поступање запослених али и на пропусте који се дешавају у поступцима који дођу до Заштитника грађана.

"Прописи о ограничењу запошљавања су негативно утицали на развијеност и на доступност услуга у области социјалне заштите, када су у питању деца. Утврдили смо и да је радницима у социјалној заштити потребно обезбедити одговарајуће обуке за јачања стручних капацитета установа и професионалаца у социјалној заштити“, рекла је Стојановић и подсетила да је после препоруке Заштитника грађана почетком 2021. године Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило сагласност Владе Републике Србије за запошљавање 187 нових стручних радника.

Заменица Заштитника грађана је навела и да је медијска слика о установама социјалне заштите неповољна и да грађани често немају поверења у њих, нарочито онда када изостане реакција центара у случајевима који се медијски актуелизују, и да је потребно да својим радом и комуникацијом са јавношћу раде на поправљању поверења.

"Пред Заштитником грађана се пре пар година нашао случај који је у потпуности медијски актуелизован. Медији су утицали на креирање става јавности што је довело до тога да се притисак јавности на надлежне институције појача, иако иста та јавност није била детаљно упозната са ситуацијом. Медији су свакодневним извештавањем о овом случају утицали на креирање става јавности о раду установа социјалне заштите, затим негативног односу према хранитељству на које се гледа као на начин зараде а не као на вид збрињавања детета до којег долази у крајњим ситуацијама, онда када је дете угрожено", рекла је Стојановић.

Стојановић је најавила да ће Заштитник грађана наставити да непрекидно и са великом пажњом прати рад свих надлежних државних органа и установа задужених за заштиту права детета и хитно реаговати на све њихове пропусте у раду са циљем да се деци обезбеди највећи степен заштите права и интереса.

На основу информација из медија да је двогодишња девојчица из села у околини Зајечара преминула након што ју је претукао ванбрачни супруг њене мајке, Заштитник грађана је покренуо поступке контроле законитости и правилности рада надлежних државних органа.

Центар за социјални рад Зајечар у року од 15 дана треба да обавести Заштитника грађана да ли је и пре трагичног догађаја у породици преминуле девојчице било пријава или сазнања за насиље у породици или занемаривање детета од стране мајке, као и о свим чињеницама и околностима овог случаја.

Такође, Заштитник грађана је затражио од  Министарства за бригу о породици и демографију да изврши надзор над стручним радом Центра за социјални рад Зајечар и у року од 15 дана обавести Заштитника грађана да ли је било пропуста у раду центра у поступцима који се односе на породицу девојчице, а посебно када је у питању поступање органа старатељства у заштити детета од насиља, злостављања и занемаривања.

Заштитник грађана је од Здравственог центра у Зајечару затражио да га у року од 15 дана  обавести да ли су код девојчице од стране здравствених радника центра, који су до сада пружали здравствену заштиту девојчици, уочавани или пријављивани знаци насиља или знаци родитељског занемаривања када је у питању здравствени статус детета.

Даље, потребно је да Министарство унутрашњих послова обавести Заштитника грађана да ли су и пре трагичног догађаја надлежни органи МУП-а имали сазнања или добијали пријаве за насиље или занемаривање детета у породици у којој је живела девојчица, као и о свим предузетим активностима полиције након трагичног догађаја.

На Светски дан социјалне правде, 20. фебруара, заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић учествовала је на друштвенoм дијалогу под називом „Бескућништво - решавање питања личних докумената на путу ка друштвеној укључености“. Дијалог је организован од стране Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Градским секретаријатом за социјалну заштиту Града Београда.

Др Тањевић је у уводном излагању указала на конкретне примере из праксе рада институције Заштитника грађана, односно активности које је тај орган предузимао у циљу заштите права подносиоца притужби који се односе на питање решавања личних докумената лица у ситуацији бескућништва. Такође, подсетила је и да је прошле године потписан трећи по реду Споразум о разумевању о наставку сарадње Заштитника грађана, Министарства државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР-а на искорењивању апатридије у Србији.

У другом делу излагања, заменица заштитника грађана је скренула пажњу на проблеме са којима се суочавају бивша осуђена лица по изласку из затвора, међу којима је и решавање питања личних докумената којим се обезбеђује основно право на функционисање сваког члана друштва.