Заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић присуствовао је у својству посматрача спровођењу изборног процеса у Руској Федерацији за представнике државне Думе, регионалних и локалних парламената, који је трајао од 17. до 19. септембра 2021. године.

Пашалић је у својству посматрача у Москви надгледао услове за одржавање избора на позив високе поверенице за људска права Руске Федерације, у оквиру споразума о билатералној сарадњи који су две институције потписале у новембру 2018. године, којим је омогућено лакше и брже решавање проблема грађана Србије у Руској Федерацији, и Руске Федерације у Републици Србији, као и свака врста помоћи и сарадње.

Током три дана трајања избора, Пашалић је обишао велики број бирачких места и надгледао услове током самог гласања, са посебним нагласком на услове из домена надлежности омбудсмана: доступност бирачких места, гласање особа са инвалидитетом и лица лишених слободе, као и гласање лица која су веома удаљена од бирачких места.

У нормативном смислу видљиви су помаци на унапређењу положаја ЛГБТИ популације у Србији, али су неопходне даље измене важећих прописа како би се побољшало остваривање права те заједнице, поготово у мањим срединама. Припадници ЛГБТИ заједнице су и даље веома често изложени дискриминацији, насиљу, предрасудама и стереотипима услед чега се често суочавају са нападима, претњама и говором мржње и другим тешким кршењима права у различитим сферама живота. Посебно забрињава висок степен нетолеранције младих према њима, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Параде поноса у Београду. Учествовањем у данашњој шетњи представници Институције Заштитника грађана пружили су подршку захтевима за побољшање положаја ЛГБТИ популације у Србији.

Заштитник грађана је недавно упутио мишљење Комисији за лекове РФЗО и Управном одбору РФЗО указујући на неопходност обезбеђивања одговарајуће хормонске терапије транс женама. На жалост, и поред више пута упућених препорука институције, још увек нису правно уређене истополне заједнице нити последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, те је 2020. године препоручио Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог да што пре изради нацрте закона којима би ови недостаци били отклоњени. Министарство је израдило Нацрт закона о истополним заједницама, али тај закон још увек није усвојен, као ни закон којим се уређују правне последице прилагођавања пола и родног идентитета, навео је Пашалић.

У складу са мишљењем Заштитника грађана Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године препознаје ЛГБТИ децу као децу из осетљивих група која су у ризику од насиља због своје сексуалне оријентације и родног идентитета. Међутим, супротно сугестијама Заштитника грађана, стратегијом није предвиђен довољан број активности посвећен заштити и унапређивању положаја ЛГБТИ деце, додао је Пашалић.

У оквиру пројекта Савета Европе ,,Промоција различитости и равноправности“, који се спроводи уз финансијску подршку Европске уније, Заштитник грађана и Асоцијација „Дуга“ током 2020. и 2021. године спроводе обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе посвећене укључивању ЛГБТИ особа у локалне акционе планове. Обука је један од првих корака у реализацији од 2017. године више пута поновљене препоруке Заштитника грађана органима јединица локалне самоуправе да у локалне акционе планове експлицитно укључе ЛГБТИ особе и пропишу мере за унапређивање положаја те заједнице.

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је данас да је предузимање мера за унапређења положаја ЛГБТИ особа у локалним заједницама у којима живе од суштинске важности за потпуно остваривање права припадника ове заједнице која су им грантована законима и Уставом Републике Србије.

„Заштитник грађана сматра да су у законодавном смислу учињени видљиви помаци на унапређењу положаја ЛГБТ особа али да су неопходне даље измене важећих прописа како би се побољшало остваривање права ове друштвене групе“, рекла је Стојановић на почетку обуке у локалној самоуправи у Смедереву за укључивање ЛГБТИ особа у локалне стратешке планове из области социјалне заштите, родне равноправности и младих.

Стојановић је још нагласила да је веома важно да се предузму одређене мере заштите и унапређења положаја ЛГБТИ особа у јединицама локалне самоуправе и да органи јединица локалне самоуправе треба да у локалне акционе планове експлицитно укључе ЛГБТИ особе и пропишу мере за унапређивање положаја ових особа, као и да за те активности одвоје одговарајућа буџетска средства.

Заштитник грађана у сарадњи са Асоцијацијом Дуга организује обуке у јединицима локалне самоуправе у Србији у оквиру заједничког пројекта Савета Европе и Европске Уније "Промоција различитости и равноправности".

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после информација на друштвеним мрежама да је у Општини Апатин већем броју деце са сметњама у развоју укинута услуга личног пратиоца и тиме им ускраћено право на образовање, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада ове локалне самоуправе.

С обзиром да постоји могућност угрожавања или повреде права и најбољих интереса детета јер деца са сметњама у развоју без личног пратиоца не могу да похађају школу, Заштитник грађана од Општинске управе Апатин тражи да га обавести о свим околностима везаним за наводе на друштвеним мрежама, као и о мерама и активностима које ће предузети у овом случају.

Заштитнику грађана у року од 15 дана Општина Апатин треба да достави тражене податке и документацију.

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 3. септембра 2021. године ненајављене посете полицијским станицама у Сопоту и у Младеновцу.

Обављеним посетама настављене су активности НПМ које су везане за праћење начина остваривања основних права доведених и задржаних лица, пре свега права на приступ лекару и адвокату, права да о свом лишењу слободе обавесте блиску особу и начину на који се информишу о својим правима. Тим НПМ-а је, такође, обишао просторије за задржавање како би проверио да ли су исте у складу са прописаним условима, односно важећим стандардима.

Професионално поступање руководства и свих полицијских службеника током посете представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

Заштитник грађана је, у поступку покренутом по притужби особе са инвалидитетом, утврдио да комисије за решавање стамбених потреба учесника НОР-а, војних инвалида и ратних војних инвалида у поступку израде прелиминарне листе за решавање стамбених потреба нису поступале у складу са законом и пресудама Управног суда којима је поништено више њихових одлука.

По притужби особе са инвалидитетом, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Секретаријата за имовинске и правне послове Градске управе града Београда, Заједничке комисије за решавање стамбених потреба учесника НОР-а, војних инвалида и чланова породица палих и умрлих бораца и ратних војних инвалида и Комисије за стамбена питања градоначелника града Београда.

Притужилац је у обраћању навео да је Заједничка комисија крајем октобра 2015. године усвојила предлог прелиминарне листе за решавање стамбених потреба према којој он има нула бодова за учешће у рату иако је приложио Уверење о оствареном ратном стажу добијено од надлежне војне јединице, те да је месец дана касније, незадовољан бодовањем, тој комисији доставио приговор и правноснажно решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање којим му је време проведено у ратним акцијама признато као посебан стаж у двоструком трајању.

Такође, притужилац је навео да је посебан стаж у двоструком трајању требало да буде верификован кроз бодове на ранг листи, али пошто му надлежне комисије нису ове бодове признале тренутно је девети на ранг листи, док би са признатим бодовима био трећи, а у конкретном случају се дели шест станова.
Заједничка комисија је одбила притужиочев приговор као неоснован, а он је, незадовољан наведеном одлуком, поднео тужбу Управном суду, који је тужбу уважио и поништио одлуку Заједничке комисије, а предмет вратио надлежном органу на поновно одлучивање. Ни Комисија за стамбена питања градоначелника града Београда није поступала по пресудама Управног суда.

Увидом у документацију коју су доставили контролисани органи, Заштитник грађана је утврдио да су надлежне комисије поступале незаконито, да нису уважиле правноснажно решење РФ ПИО о оствареном ратном стажу притужиоца, који му је признат као посебан стаж у двоструком трајању, да четири пута нису поступале у складу са пресудама Управног суда којима су поништене одлуке комисија о одбијању приговора притужиоца и да нису предузеле мере из своје надлежности како би се у законском року одлучило о захтеву за остваривање права особе са инвалидитетом.

У препорукама за отклањање пропуста, Заштитник грађана тражи од Комисије за стамбена питања градоначелника града Београда да поступи у складу са пресудама Управног суда, уз уважавање правноснажног решења РФ ПИО, и да предузме све мере како би исправиле учињене пропусте на штету особе са инвалидитетом.

Заштитник грађана тражи од контролисаних органа да га у року од 30 дана обавесте о поступању по препорукама, као и да због начињених пропуста у раду у писаној форми упуте притужиоцу извињење.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана