Представници Институције за људска права и равноправност Републике Турске су од 13. до 16. маја 2019. године посетили институцију Заштитника грађана. Током посете, размењена су искуства у области превенције тортуре и методологије рада Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ). Гости су имали прилику и да заједно са члановима НПМ-а посете просторије за задржавање ПУ за Град Београд и Службу за психијатрију Опште болнице „Др. Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу и да се упознају са аспектима којима српски НПМ у свом раду посвећује посебну пажњу.

Заштитник грађана Зоран Пашалић позвао је данас грађане Србије да се у што већем броју обрате тој институцији, уколико су им права повређена.

Он је после пријема притужби грађана у згради Народног музеја у Краљеву и разговорао са представницима локалне самоуправе, најавио да ће посетити друге градове у Србији како би грађане поштедео трошкова доласка у Београд.

"Изузетно ми је драго што постоји интересовање грађана за разговор и зато је у Краљево самном дошло више сарадника да би могли да чујемо притужбе што већег броја грађана и проблеме и ако је могуће да их решимо на лицу места", рекао је Пашалић на конференцији за новинаре после разговора са представницима локалне самоуправе.

Додао је да је то начин да се, у случају да притужбу није могуће одмах решити, грађанима дају смернице коме да се обрате. Када се дуго чека на испуњење права, грађани, као је казао, губе наду. Становнике Краљева, према његовим речима, муче исти проблеми као и оне у другим деловима Србије и то су најчешће они из социјално-економске сфере, а оценио је и да велики проблем представља то што су судски спорови дуги.

На питања новинара да ли ће заштитник грађана решавати и проблем остварења права на здраву животну средину, Пашалић је казао да је то основно људско право.
"Еколошка ситуација у Србији је лоша, обишли смо земљу од севера до југа и видели еколошка жаришта", казао је Пашалић.

Указао је и да, када се на проблеме заштите животне средине заштитник грађана обрати надлежним институцијама, оне најчешће кажу да тренутно нема средстава и кадрова за њихово решавање.

"У том случају питамо надлежне да ли ће у буџетима за наредну годину планирати новац за санирање еколошких жаришта", рекао је Пашалић.

Најавио је и да ће инсистирати на формирању институција локалних заштитника грађана са којима ће сарађивати, јер би то, како је нагласио, обезбедило квалитетније решавање проблема.

"У Србији можда само једна трећина локалних самоуправа има омбудсмана", казао је Пашалић.

Одговарајући на питање новинара да ли прима притужбе грађана због изградње мини хидроелектрана на потоцима и да ли је стигла притужба грађана Краљева и Лепенице због изградње хидроелектране на реци Лепеници, Пашалић је рекао да се институција Заштитника грађана бави и тим проблемима.

"То питање захтева детаљну анализу да би се утврдили ефекти изградње хидроелектрана на водоснабдевање и земљиште, као и евентуални пропусти при додели дозвола", рекао је он и позвао грађане да "отварају" и те проблеме.

Он је у разговору са градоначелником Краљева Предрагом Терзићем одмах покренуо разматрање притужби које је добио од грађана тог града. Терзић је оценио да је то добра политика Заштитника грађана и додао да ће се мењати нормативна акта која су неопходна за проширивање права грађана, а да су она већ побољшана у сфери бесплатне оплодње и обезбеђења социјалних станова за избегла и угрожена лица.

Грађани су се Пашалићу највише жалили на повреду права из области социјалне заштите, имовинских односа, а било је и притужби због тога што им нису прихваћене идеје, као на пример о подизању споменика одређеним личностима у том граду. Једна од притужби грађана односила се и на недовољну помоћ за обнову оштећене куће у земљотресу, због чега су представници локалне самоуправе обећали да ће размотрити ту и остале притужбе.

Пашалић је разговарао и са представницима јавних установа, јавних предузећа и организација цивилног друштва у Краљеву.

Помоћница Генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић учествује у дводневном семинару Европске мреже омбудсмана за децу, који се одржава у Манчестеру 9. и 10. маја. Семинар је посвећен овогодишњој теми Европске мреже – дигиталним правима деце.

У сусрет тридесетогодишњици Конвенције о правима детета и интернета, Европска мрежа омбудсмана за децу припрема документ којим ће обухватити кључне аспекте дигиталних права деце и потреба да се интензивирају напори на обезбеђивању и заштити права деце у дигиталном свету. Први нацрт документа биће представљен учесницима у циљу размене мишљења о његовом садржају и унапређењу текста.

Посебан аспект дводневног рада је интеракција са децом, која ће представити своје виђење равнотеже између доступности и заштите од ризика, између заштите и партиципације и дати своје предлоге који ће бити уграђени у документ Европске мреже омбудсмана за децу.

Генерална секретарка Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић упознала је данас овогодишње полазнике Школе еколошког права на Правном факултету у Београду са искуствима стручне службе Заштитника грађана у области заштите животне средине на основу притужби грађана по којима је поступано у институцији. Генерална секретарка је у свом предавању говорила и о надлежностима и овлашћењима Заштитника грађана са посебним акцентом на заштиту права грађана на здраву животну средину. Полазници школе су током дискусије након предавања показали велико интересовање за проблеме грађана у области заштите животне средине и њихове притужбе.
Предавање за свршене и несвршене студенте Правног факултета у Београду организовали су Архус центар Крагујевац и Мисија ОЕБС у Србији.

Заштитник грађана позива девојчице и дечаке узраста од 13 до 15 година са пребивалиштем на територији Републике Србије да се пријаве за учешће у Панелу младих саветника Заштитника грађана. Чланство у Панелу младих саветника обнавља се у 2019. години новим члановима основношколског узраста и тим поводом Заштитник грађана упућује деци – ученицима шестог и седмог разреда у школској 2018./2019. години Јавни позив, који ће бити отворен од 07.05.2019. године до 31.05.2019. године. Јавни позив биће објављен на интернет странама Заштитника грађана и упућен свим основним школама у Србији и свим установама социјалне заштите у којима бораве деца.

Панел младих саветника Заштитника грађана постоји од 2010. године и чини га тридесеторо деце и младих из свих региона Републике Србије, који се бирају Јавним позивом на период од две године. Панел представља облик трајног учешћа деце у раду Заштитника грађана и његова основна улога је да пренесе Заштитнику грађана теме које су важне деци и младима, да укаже на проблеме са којима се деца сусрећу, да представи ставове, идеје и предлоге деце и покрене питања која су од значаја за побољшање положаја деце и младих у Србији. Број младих саветника је сталан, а нови чланови се бирају периодично или по потреби.

Чланови Панела ће бити изабрани по следећим принципима: сразмерна регионална заступљеност, једнак број дечака и девојчица и заступљеност деце из осетљивих друштвених група.

Attachments:

Јавни позив

Брошура

Поводом трагичне авионске несреће која се догодила на московском аеродрому Шереметјево, у којој је погинула 41 особа заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је телеграм саучешћа амбасадору Руске федерације у Београду Александру Чепурину.

"Искрено жалимо због трагичне авионске несреће на московском аеродрому у којој је страдала 41 особа. Ваша земља доживела је велику трагедију и дубоко саосећамо са Вама због чињенице да међу страдалима има и деце. Верујемо да ће надлежни учинити све да олакшају губитак онима који су у овој трагедији остали без својих најближих.

Дозволите ми да у своје лично име и у име Стручне службе Заштитника грађана, изразе искреног саучешћа упутим Вама, породицама страдалих, као и читавом руском народу", наводи се у телеграму саучешћа заштитника грађана Зорана Пашалића.