a

b_300_0_16777215_00_images_KPZ_Pozarevac.jpegТим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 1. априла 2021. године посету Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу. У тиму су поред запослених из Заштитника грађана биле и представница Виктимолошког друштва Србије и лекар специјалиста судске медицине.

Имајући у виду да је 21. децембра прошле године обележено десет година од усвајања Правила УН о третману жена затвореница и ванзаводским мерама за жене које су учиниле кривична дела, познатих под називом Правила из Бангкока (Бангкочка правила), као и чињеницу да је НПМ Србије на Међународни дан жена 8. март, по први пут заједнички са Асоцијацијом за превенцију тортуре и већим бројем мониторинг тела из читавог света, позвао државне органе на континуирано деловање у циљу заштите жена у затвору, НПМ је током посете пратио усклађеност са Бангкочким правилима.

b_300_0_16777215_00_images_KPZ_POzarevac_1.jpegТим НПМ је обишао смештајне капацитете у Заводу, новоизграђени објекат, економију, део Завода у коме су смештене осуђенице са децом, остварио увид у релевантну документацију у Служби за опште послове, Служби за здравствену заштиту, Служби за третман и Служби за обезбеђење. Такође, обављени су разговори са руководством Завода и начелницима надлежних служби, као и са више осуђеница. Посебна пажња посвећена је начину остваривања здравствене заштите осуђеница, као и положају трудница и осуђеница које у Заводу бораве са децом.

Професионално поступање руководства и свих службеника завода током посете НПМ представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честитао je Ускрс свим грађанима Србије који празник славе по Грегоријанском календару са жељом да га проведу у здрављу и радости и нагласио неопходност сваке врсте толеранције и узајамног уважавања у измењеним околностима у којима живимо.

„Честитам Ускрс свим грађанима који по Грегоријанском календару већ други пут славе највећи хришћански празник у измењеним животним околностима које је наметнула пандемија вируса Ковид-19. У таквим условима солидарност, међусобно уважавање и разумевање су нам свима преко потребни, као и висока свест о примени заштитних мера од ове заразне болести приликом породичних окупљања“, навео је Пашалић.

То су главни предуслови да безбедно, здраво и успешно одговоримо на све изазове који су пред нама у овим захтевним животним околностима, навео је Заштитник грађана.

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је поводом 2. априла - Светског дана подизања свести о аутизму да су особе са аутизмом и даље искључене из друштвеног живота, да се свакодневно сусрећу са неприхватањем околине и да нису законски препознате у систему.

“Неопходно је искористити све расположиве могућности како би се особе са аутизмом учиниле видљивим и широј заједници и правном систему јер је та друштвена група најчешће маргинализована. Поред неприхватања и предрасуда њих свакодневно прати и стигматизација што је последица раширеног непознавања аутизма у друштву”, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је навео да је и даље непознат тачан број особа са аутизмом у Србији јер још увек није формиран национални регистар особа са аутизмом, чије би успостављање допринело развијању специфичних услуга подршке које су им потребне ради њиховог пуног укључења у друштво.

“Поново наглашавам да је развијање програма ране интервенције, услуга подршке у образовању, услуга у заједници и других сервиса подршке деци и одраслима са аутизмом неопходно како би им се у потпуности омогућило пуно уживање права и слобода“, нагласио је Пашалић.

Генерална скупштина УН усвојила је 2007. године резолуцију којом је 2. април је проглашен Светским даном подизања свести о аутизму, а иницијатива је потекла од државе Катар.

Заштитник грађана Зоран Пашалић позвао је данас све медије у Србији да се обрате тој институцији уколико имају примедбе на резултате конкурса за суфинансирање медијских проjеката, без обзира да ли конкурсе организују локалне самоуправе, градске или републичке власти, и навео да је то један од начина на који Заштитник грађана може да допринесе унапређењу положаја представника ове професије.

„Заштитник грађана инсистира на побољшању социо-економског положаја новинара од почетка израде јединствене платформе за заштиту новинара, у којој ће поред напада и претњи бити бележени и овакви притисци. То је најзначајније питање јер за собом повлачи многа друга“, рекао је Пашалић на он-лајн дебати поводом представљања истраживања „Перцепције социо-економског положаја новинара и медијских радника у Војводини“ коју је израдило Независно друштво новинара Војводине уз подршку Мисије ОЕБС у Србији.

Заштитник грађана може да реагује у случајевима примедби на резултате конкурса за медијско суфинансирање јер то по Закону о Заштитнику грађана спада у ред његових надлежности, навео је Пашалић.

„Друга тема која је врло значајна је међусобна солидарност новинара, која ће се показати ускоро када јединствена платформа коју правимо са медијским удружењима и синдикатима почне са евидентирањем напада и притисака на новинаре преузевши практично базе од оних који те евиденције имају“, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је навео да социо-економски положај и солидарност новинара говоре о суштинском проблему а то је страх новинара да се организују и приступе синдикатима и страх да синдикално делују како би побољшали свој социо-економски положај.

„Трећа тема која је са становишта заштите новинара важна Заштитнику грађана су напади на новинарке који су најчешће мизогино и сексистички обојени, са циљем да се та особа увреди и повреди. Такви напади нису усмерени на указивавање или критиковање нечега што би могло бити предмет критике већ за циљ имају увреду особе по родној основи“, нагласио је Пашалић.

Заштитник грађана је после сазнања из медија да се у близини Ковилова налази депонија угинулих животиња и да ни после пријава надлежна инспекција није реаговала месец дана, по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Заштитник грађана тражи од надлежног министарства да га, имајући у виду могућност здравствене и еколошке угроженост грађана и животне средине, што пре а најкасније у року од 15 дана обавести о свим предузетим активностима у конкретном случају и достави релевантну документацију.

b_300_0_16777215_00_images_sombor_PU.jpegТим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 25. марта 2021. године ненајављену посету седишту ПУ Сомбор.

НПМ је током посете посветио пажњу начину на који се омогућава остваривање основних права задржаних лица као што су право на приступ лекару и адвокату, право да о свом лишењу слободе обавесте блиску особу, као и начину на који се информишу о својим правима. Тим је такође обишао просторије за задржавање које су недавно реновиране у складу са прописаним условима, односно важећим стандардима.

Професионално поступање полицијских службеника током посете НПМ представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ.

Страна 4 од 490