a

Према наводима притужби и информацијама са којима је упознат Заштитник грађана, грађевински инспектор Градске општине Земун 31. јула 2018. године донео је решење којим се колективној стамбеној згради у улици Новоградска број 19 у Земуну забрањује коришћење објекта, јер су због насталих оштећења доведени у опасност живот и здравље људи, као и безбедност суседних објеката и околине.

Како је наведено у притужбама грађана који су се обратили Заштитнику грађана, до оштећења је дошло после интервенције надлежних на санацији квара на уличној водоводној мрежи. Истовремено, у притужбама се наводи да Град Београд није понудио решење за санацију објеката, и да нису предузете конкретне активности како би се стекли услови за безбедно коришћење објеката и повратак станара у њихове домове.

После две посете Националног механизма за превенцију тортуре КПЗ-у Сремска Митровица и упућеног извештаја и препорука надлежним органима, Управа за извршење кривичних санкција обавестила је у свом одговору НПМ о томе да је израдила нацрт упутства односно протокола са стандардним оперативним процедурама које се односе на функционисање здравствене службе у заводима, чији су саставни део обрасци извештаја поводом примене мера принуде и телесни дијаграм за евидентирање повреда. Упутство ће у најкраћем року бити дистрибуирано свим заводима.

b_300_0_16777215_00_images_20191120_kpzsm.jpegНПМ очекује да ће увођењем образаца бити решен вишегодишњи проблем неодговарајућих извештаја које састављају службе за здравствену заштиту у заводима приликом примене мера принуде.

У КПЗ-у Сремска Митровица биће запослена и 24 нова припадника Службе за обезбеђење, чиме ће у одређеној мери бити ублажен хроничан недостатак припадника Службе. Тај недостатак константован је и у претходном извештају, у коме је наведено да у пријемном одељењу на 125 лица лишених слободе, по смени раде два командира.

У свом извештају о посетама КПЗ-у Сремска Митровица, које су обављене у фебруару и априлу 2019. године, наводи се да су током прве, ненајављене посете чланови НПМ тима проверавали употребу видео надзора, примену мера принуде и услове у пријемном одељењу будући да су током претходних посета у тим питањима евидентирани одређени проблеми. Друга посета је била најављена и усмерена искључиво на проверу тога да ли су лица која су у првој посети разговарала са представницима НПМ-а трпела неке последице и утврђено је да нису.

Иако право на заштиту од свих облика насиља данас представља основно право сваког детeтa, сведоци смо да у нашој стручној и широј јавности и даље постоји неразумевање ове појаве, посебно сексуалног злостављања деце, његових облика и раширености, изјавио је поводом Европског дана заштите деце од сексуалног искоришћавања и злостављања заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је, између осталог, потребно редефинисати сексуално злостављање у законима Републике Србије, како би у свим случајевима и у свим облицима сексуалног злостављања деца имала адекватну кривичноправну, породичноправну и другу заштиту, али и да овакве појаве на време буду сузбијене и спречене.

Заштитник грађана је у бројним навратима указивао на проблем недовољно адекватног законодавног оквира када је реч о заштити деце од сексуалног насиља и недовољне усклађености националних закона са Конвенцијом Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, навео је Пашалић.

Он је подсетио да није у потпуности поступљено по Иницијативи Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика поднете 2011. и 2012. године, заједничкој Иницијативи Заштитника грађана и организације Инцест траума центар за измене и допуне Кривичног законика и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, као ни по Мишљењу и препорукама Заштитника грађана за коришћење заштитних механизама у судским поступцима ради спречавања секундарне трауматизације деце жртава кривичних дела, посебно оних сексуалне природе.

b_300_0_16777215_00_images_odihr_1511209.jpegЈабланка Табаш, в.д. помоћница генералног секретара стручне службе Заштитника грађана и Марија Подунавац, шефица кабинета Заштитника грађана, разговарале су јуче са представницима Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а о досадашњим запажањима Заштитника грађана током избора и најчешћим повредама права на која су упозоравали грађани. Посебно је било речи о притужбама грађана на пропусте у раду надлежних орагана током избора 2017. године.

Табаш је навела да је у том периоду примљено 33 притужбе грађана из дијаспоре у којима су упозоравали у највећем броју на техничке проблеме приликом гласања у дипломатско конзуларним представништвима. Како је навела, Заштитник грађана је до сада пратио изборе са становишта заштите људских и мањинских права у циљу отклањања пропуста државних органа и институција.

У претходних неколико година остварен значајан напредак у области службене употребе језика и писама националних мањина, а у 2018. години усвојене су и измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писама. Међутим, Заштитник грађана скреће пажњу на проблеме у вези са остваривањем права на службену употребу језика и писама који се и даље јављају у раду органа јавне управе, посебно права на упис личног имена на језику и писму националне мањине,  изјавила је данас саветница у Стручној служби Заштитника грађана Драгана Вујков на седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине, која је одржана у Градској управи Панчева.

b_300_0_16777215_00_images_20191115_sednica1.jpegВујков је навела да је од 2007. године примљено 1.565 притужби у области права националних мањина. Окончан рад на 1.471 притужбе, а од 2007. закључно са 2018. годином упућено је укупно 209 препорука.

Заштитник грађана је у 2018. години спровео истраживања о службеној употреби албанског и мађарског језика и писма, на основу којих је сачинио Посебан извештај о службеној употреби албанског језика и писма са препорукама и Посебан извештај о службеној употреби мађарског језика и писма са препорукама.

Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је данас у Нишу да је неопходно формирање асоцијације балканских омбудсмана.

Пашалић је то објаснио тиме да је проток људи и роба, и уопште комуникација између земаља региона на том нивоу да, како је рекао, често проблеми који се појављују могу бити решени брже и делотворније ако се то уради у сарадњи омбудсмана или институција које се баве заштитом људских права.

b_300_0_16777215_00_images_nis_3_.jpegМного је примера за то, а најновији је случај породице Бурмазовић. Оно што се није видело је изузетна и велика сарадња између омбудсмана Србије и Турске, која је за резултат имала епилог због којег смо сви срећни, рекао је Пашалић на конференцији која је окупила заштитнике грађана балканских земаља.

Он је казао да има примера да је више месеци, некада и више година постојао проблем грађана у иностранству, а сарадњом заштитника грађана проблем је решен за мање од месец дана.

Грађани Србије за 10 година постојања институције заштитника грађана нису довољно упознати са својим правима и могућношћу да та своја права остваре преко институције заштитника грађана. Отуда и стални контакт са грађанима, обилазак места у Србији и оснивање хитне службе која омогућава да се реагује моментално када проблем искрсне, изјавио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_nis_2.jpegОн је рекао да се велики број притужби грађана односи на непоштовање суђења у разумном року, неизвршење судских одлука и на право на правично суђење. Фрапантан је податак да се од од укупног број пресуђених предмета наших грађана у суду у Стразбуру, 82 одсто односи на суђење у разумном року, рекао је Пашалић.

Он је подсетио да је институција Заштитника грађана у протеклих 19 месеци реализовала пројекат "Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашности Србије", који се посебно бавио проблемима националних мањина. У оквиру пројекта Заштитник грађана је обишао је 13 градова и општина у Србији, међу којима су и Димитровград и Босилеград, како би непосредно разговарали са грађанима и примили њихове притужбе.

Најчешће се заштита права националних мањина своди на заштиту права употребе језика, писма и на заштиту права школовања на матерњем језику, изјавио је Пашалић.

Он је додао да је добро што нема системског кршења људских права.

Током дводневне регионалне конференције у Нишу представници канцеларија Омбудсмана из земаља региона – Србије, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније, Грчке, Турске и Румуније говорили су о својим искуствима о доступности својих институција грађанима, о положају националних мањина у Србији и региону, о мониторингу активности у борби против трговине људима у Републици Србији и о јачању установе заштитника грађана у складу с Венецијанским принципима.

Страна 4 од 420