a

Министартво унутрашњих послова обавестило је Национални механизам за превенцију тортуре о поступању по препорукама из извештаја о посети седишту Полицијске управе Лесковац.

У циљу спровођења препорука и унапређења поступања, ПУ Лесковац је примерке извештаја доставила својим унутрашњим организационим јединицама, а у њеном одговору наводи се да су ради отклањања утврђених неправилности у раду предузете и конкретне активности:

- да је у седишту ПУ Лесковац и у ПС Лебане обезбеђена недостајућа постељина за лежајеве у просторијама за задржавање;
- да је наређено да се задржавање до 24 сата рачуна, у складу са Законом о прекршајима, од момента започињања полицијског овлашћења довођења;
- да је указано полицијским службеницима да средства за везивање примењују у потпуности у складу са важећим прописима тако да (прекомерним стезањем или на други начин) везаном лицу не наносе непотребну телесну бол или повреде, као и да повремено обилазе задржана лица и у записнике о задржавању уносе податке о томе.

Наводи се такође и да ће Одељење полиције ПУ Лесковац у наредном период спроводити контролно-инструктивне делатности у циљу праћења и контроле поступања по наложеним мерама, као и да ће у случају уочавања пропуста предузимати мере дисциплинске одговорности.

НПМ ће даље пратити поступање у погледу адаптације просторија за задржавање у седишту ПУ Лесковац, у ПС Власотинце и ПС Лебане, за које се наводи да ће радови отпочети у наредном периоду.
Национални механизам за превенцију тортуре је у септембру 2019. године, обавио редовну, ненајављену посету седишту Полицијске управе Лесковац и том органу је, на основу утврђених чињеница, упутио Извештај о посети са препорукама.

 

b_300_0_16777215_00_images_20200519_PUNS.jpegНационални механизам за превенцију тортуре обавио је јуче посете Окружном затвору и Полицијској управи у Новом Саду.

Током посете Окружном затвору Национални механизам за превенцију тортуре пажњу је посветио питању присуства психоактивних супстанци у заводу и мерама које завод предузима у том погледу. Тим поводом, Национални механизам за превенцију тортуре је разговарао са запосленима у служби за обезбеђење, третман и здравствену заштиту.

Такође, тим Националног механизма за превенцију тортуре разговарао је и са притвореним лицима о поступању полиције према њима приликом примене полицијских овлашћења.

Национални механизам за превенцију тортуре посетио је и две полицијске испоставе у саставу Полицијске управе у Новом Саду у оквиру којих је контролисао поступање по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања и обавио разговор са затеченим задржаним лицем на околности поступања полицијских службеника током лишења слободе.

Заштитник грађана упутио је данас свим јединицама локалне самоуправе у Републици Србији Посебан извештај са препорукама о условима у ромским насељима у ситуацији ванредног стања и примене мера заштите услед пандемије коронавируса.

Велики број становника неформалних насеља, којих у Србији има близу шест стотина, нема приступ води, струји нити интернету и нису у прилици да одржавају основну хигијену, а још мање да деци омогуће праћење школске наставе. Егзистенцијални проблеми са којима се становници ромских насеља свакодневно суочавају, додатно су увећани проглашењем епидемије коронавируса у Србији. Заштитник грађана је у циљу превентивног деловања у току ванредног стања организовао састанке са председником Националног савета ромске националне мањине, министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и позвао их да у оквиру својих надлежности и што краћем року предузму неопходне активности у свим насељима у којима живи ромско становништво и обезбеде им основне егзистенцијалне услове за живот, а пре свега воду за пиће и хигијену, прехрамбене и хигијенске пакете. Такође, свим јединицама локалне самоуправе упућени су дописи да неодложно предузму све мере ради заштите становника неформалних ромских насеља.

У циљу непосредне провере поштовања права ромске заједнице, Стручна служба Заштитника грађана је, уз поштовање свих мера заштите, обавила значајан рад на терену и током ванредног стања, у априлу и мају 2020. године обишла десет ромских насеља. У пет градова и општина (у Београду, Градској општини Чукарица, у Ковину, Панчеву, Пожаревцу и Костолцу), представници Стручне службе Заштитника грађана заједно са представницима невладине организације А11, посетили су насеља Чукаричка шума, Циган мала, Мали рит 1 и Мали рит 2, Сутјеска, Канал, Стари Костолац, Хотел Костолац, Узун Миркова и Ђурђеве рупе.

Посебан извештај, који је урађен у сарадњи са невладином организацијом А11, резултат је посета ромским насељима током ванредног стања и садржи десет препорука за поступање. Јединице локалне самоуправе имају рок од 60 дана од пријема препорука да обавесте Заштитника грађана о активностима које су предузете и плановима за спровођење мера заштите у случају поновног избијања заразе.

На основу сазнања добијених из средстава јавног информисања, да је двоје социјалних радника из Врања лажно приказивало чињенице у извештају Центра за социјални рад у Врању, у поступку за усвојење детета, Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи поступке контроле законитости и правилности рада надлежних државних органа.

У акту упућеном Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Заштитник грађана тражи да министарство изврши надзор над стручним радом Центра за социјални рад у Врању у вези са околностима наведеног случаја и да извештај о извршеном надзору достави Заштитнику грађана.

Министарству има рок од 15 дана од да институцији Заштитника грађана достави затражено изјашњење и копију релевантне документације.

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је на повећан ризик од насиља над женама у кризним ситуацијама каква је актуелна епидемија коронавируса и апеловао на надлежне институције да унапреде и развијају механизме којима ће се женама у таквим ситуацијама пружити сви видови помоћи у циљу оснаживања, осамостаљивања и пријављивања насиља.

Поводом 18. маја, националног Дана сећања на жене жртве насиља, Пашалић наводи да се у ситуацијама кризе са највише изазова сусрећу жене са инвалидитетом, жене на селу и Ромкиње, које су и пре пандемије биле у осетљивом положају, и истиче да последице пандемије - страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, које може довести и до трагичних исхода.

Из тих разлога, Пашалић је током ванредног стања иницирао измену Уредбе о мерама за време ванредног стања Владе Србије, како се на жртве насиља у породици не би примењивале мере забране кретања. Том приликом је истакао да је неопходно да надлежни органи у пуној мери примењују Закон о спречавању насиља у породици, а да жртвама буду доступне Сигурне куће или други видови алтернативног смештаја, као и друге мере помоћи и подршке у време ванредног стања.

Велики корак ка унапређењу заштите жена од породичног насиља представљало би усвајање Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима, и пратећег Акционог плана, сугерише Пашалић.

Затим, неопходно је ускладити Кривични законик са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, а посебно је потребно доследно, свеобухватно и благовремено примењивати Закон о спречавању насиља у породици и друге прописе, наводи Пашалић.

Смањењу насиља над женама највише доприноси подизање свести о апсолутној недозвољености и кажњивости родно заснованог насиља, у чему изузетно значајну улогу имају медији. Истовремено, медији имају одговорност да поштују професионалне стандарде и да се уздрже од сензационалистичког извештавања, релативизације и оправдавања насилника у случајевима убистава жена и других видова родно заснованог насиља, нагласио је Пашалић.

Влада Републике Србије је 2017. године прогласила 18. мај за Дан сећања на жене жртве насиља, а на основу предлога који је потписало 8.000 грађанки и грађана који је подржао и Заштитник грађана. Датум је одабран у знак сећања на 16, 17. и 18. мај 2015. године, када је чак седам жена у Србији убијено у породичном и партнерском насиљу.

b_300_0_16777215_00_images_20200517Razvijanje_zastava.jpegЗаменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић је развила заставе дугиних боја на згради ове институције поводом 17. маја, Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије, у знак подршке грађанима другачије сексуалне оријентације и родног идентитета који се у Србији често суочавају са кршењем права, насиљем и дискриминацијом.

ЛГБТИ особе су и даље изложене нападима и претњама, често су жртве стереотипа, предрасуда, говора мржње и злочина из мржње, а присутан је висок степен нетолеранције младих према особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања овог међународног дана.

Заштитник грађана указује на посебан проблем младих ЛГБТИ особа које, након што родитељи и породица сазнају њихову сексуалну оријентацију, морају да напусте своје домове. Овај проблем је посебно дошао до изражаја током актуелне пандемије вируса Ковид-19, с обзиром да у Србији тренутно не постоје сигурне куће или друге услуге привременог збрињавања, нити друге мере и услуге за младе ЛГБТИ особе у оваквој ситуацији.

Заштитник грађана наводи да је за поправљање положаја и заштиту ЛГБТИ особа важно извршити измене и допуне најбитнијих законских регулатива у Републици Србији и подсећа да нису спроведене ни суштинске мере Акционог плана за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације од 2018-2021. године, те да је тај план престао да важи прошле године, а нови још није усвојен.

Потребно је, пре свега, извршити измене и допуне Кривичног законика којима ће се у свим кривичним делима, чији је циљ кажњавање и спречавање расизма и нетолеранције, инкриминисати радња извршења ових кривичних дела и на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.

Поред тога, неопходне су и измене и допуне Закона о полицији у циљу забране дискриминације и на основу сексуалне оријентације. Заштитник грађана подсећа да је у редовном годишњем извештају за 2019. годину поновио препоруку Министарству унутрашњих послова Србије да обезбеди обуке за запослене у полицији у циљу сензибилизације према ЛГБТИ особама, препознавања злочина из мржње, између осталог, на основу сексуалне оријентације и родног идентитета и адекватног реаговања у циљу спречавања секундарне виктимизације ЛГБТИ особа и идентификовања нападача на те особе.

Закон о бесплатној правној помоћи и поред више упућених препорука Заштитника грађана, није као категорије корисника у осетљивом положају увео и ЛГБТИ особе које се суочавају са тешким кршењима права у различитим сферама живота.

У Закон о уџбеницима није уврштена одредба која садржи експлицитну забрану дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, нити експлицитну забрану садржаја којима се подстиче формирање предрасуда и стереотипа, нити су запослени у образовно-васпитним установама обучени у циљу сензибилизације и одговарајућег поступања према ЛГБТИ особама.

Заштитник грађана истиче и да у Србији нису правно уређене истополне заједнице, као ни последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, а и даље је уочљив проблем у вези са одржавањем хормонског статуса транс особа. У извештају Заштитника грађана за прошлу годину, поновљена је препорука Влади Србије о потреби регулисања правних последица прилагођавања (промене) пола и родног идентитета и упућена препорука Министарству здравља да предузима мере у циљу спровођења програма депатологизације транс идентитета, у складу са ревизијом Међународне класификације болести (МКБ 11) Светске здравствене организације којом је трансродни идентитет уклоњен са листе менталних обољења.

Када је реч о заштити права интерсекс особа, Заштитник грађана је у извештају за 2019. годину указао да Закон о забрани дискриминације и други релевантни закони не садрже одредбу којом се експлицитно забрањује дискриминација интерсекс особа, односно дискриминација на основу полних карактеристика, иако је Република Србија у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа Уједињених нација 24. јануара 2018. године добила препоруку да у прописе укључи заштиту ЛГБТИ особа од дискриминације по основу интерсексуалног статуса.

Међународни дан борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије се обележава у знак сећања на тај дан 1990. године када је Светска здравствена организација уклонила хомосексуалност са листе болести.

Страна 11 од 455