a

Организатори просјачења деце у Србији у последњих годину и по дана уопште нису процесуирани, а на централним улицама свих већих градова свакодневно "ради" више стотина деце. Појединачни случајеви "просјачења" су се, међутим, нашли пред прекшајним судовима, али је процесуирано свега 1.135 за годину и по дана, а свега шест случајева за такозвано просјачење у групи, указао је Заштитиник грађана Зоран Пашалић у изјави за Тањуг.

Напомињући да је реч о веома малом броју случајева у односу на реалност, Пашалић је нагласио да међу процесуираним особама има и малолетника, а за децу до 16 година одговарају родитељи. Највише просјачења је у великим градовима, и тачно се зна у којим терминима и интервалима у години и на којим локацијама се оно ради, рекао је Пашалић, уз опаску да су то места на којима се креће највећи број грађана.

Он сматра да је за решење овог проблема, а ради заштите интереса деце, неопходна боља сарадња између надлежних институција и истиче да је за Канцеларију Заштитиника грађана приоритет заштита права деце и саме деце.

Због тога је, како је навео, Канцеларија Заштитника грађана упутила препоруку Министарству за рад и социјална питања да се стави ван снаге упутство из 2018. године, којим је центрима за социјални рад сугерисано да деца која раде на улици и баве се просјачењем, треба да у судском поступку буду одузета од родитеља, односно да се упуте у домове или у хранитељске породице.
"Мислимо да ово није било најбоље решење јер ту се не штите интереси детета. Просјачење није само прекршај и често деца која се баве просјачењем потичу из екстремно сиромашних породица због чега треба сваки случај индивидуализовати", изричит је Пашалић.

Он је додао да сваки случај треба посматрати појединачно и видети да ли је у питању екстремно сиромашна породица која нема други излаз сем да се бави просјачењем или да се деца баве просјачењем, или је у питању нешто друго. "То друго, могу слободно да назовем 'организованим криминалом'. Не бих улазио у квалификације да ли је у питању прекршај, кривично дело трговина људима или нешто треће. Суштина је у томе да су интереси детета на првом месту", нагласио је Заштитиник грађана.

За велики број "деце улице" Заштитиник грађана је од Министарства за рад добио објашњење да немају добру сарадњу са полицијом и са комуналном милицијом по овом питању. "Ако постоји проблем у тој сарадњи, ми ћемо тражити да се она побољша. Тражимо да се сваки случај детета које се бави просјачењем посматра индивидуално", рекао је Пашалић.

Напомењући да је поврат у просјачењу (понављање истог прекршаја од истих лица) изузетно чест, он сматра да би се поврат спречио управо тако што би се сваки од ових случајева посматрао појединачно па би се могли утврдити узроци зашто се та деца налазе на улици и зашто се баве радом на улици.

Када су у питању центри за социјални рад, чије поступање често критикује његова Канцеларија, Заштитник грађана је навео да су они за своје пропусте у раду махом истицали мањак запослених и лоше услове рада. "Не мислимо да је само то узрок, али сматрамо да према броју случајева или према таквој средини где је изражен већи број случајева, Министарство за рад треба да омогући већи број запослених, како би уопште могли да изађу на крај са људима којима треба социјална помоћ", навео је Пашалић.

Према подацима Министарства за рад, који су достављени Заштитнику грађана, на основу периодичних извештаја центара за социјални рад, у Србији је у протеклом периоду обезбеђена заштита за укупно 96 "деце улице". Двадесеторо њих је смештено у хранитељску породицу, 44 деце у домове за децу без родитељског старања или прихватну станицу, а 28 деце је одузето од родитеља и покренути су судски поступци за лишење родитељског права њихових родитеља. Такође, за четворо деце се планира измештање из породице јер интервенције у оспособљавању родитеља за адекватно врше родитељског права нису имале позитиван исход.

Са 82 породице и 11 малолетника се планира и ради на успостављању родитељске компетенције, како би деца остала у свом породицном окружењу, а 67 породица се налазе на праћењу органа старатељства при центрима за социјални рад.

Пашалић каже да се уз то, инсистира на адекватној заштити "деце улице" и скреће пажњу да је потребно ефикасније процесуирање оних који организују рад те деце на улици и њихово драстичније кажњавање", јер, како је подсетио, "за годину и по дана ниједна пријава није поднета против организатора".

Закон о јавном реду и миру предвиђа новчану казну за индивидуално просјачење од 5.000 до 10.000 динара или казну затвора до 30 дана, а ако је реч о кривичном делу које је извршено у групи од три или више лица, запрећена је казна од 10.000 до 30.000 динара или казна затвора до 30 дана.

Суштина сваког проблема најбоље се може сазнати у директном разговору, док писана комуникација често не може да осветли проблем, каже омбудсман

Интервју заштитника грађана Зорана Пашалића дневном листу "Политика", аутор: Александар Бојовић

У Новом Козјаку код Алибунара шесторо деце живи без родитеља. Мајка их је напустила, отац је у затвору. Деца имају од три до 16 година и сами се у трошној кући брину једни о другима. Када се ова вест појавила у медијима, многи грађани су се јавили како би тој деци пружили помоћ. Огласио се и Зоран Пашалић, заштитник грађана. Омбудсман је у овом случају утврдио да су сви надлежни органи начинили пропусте у раду услед чега деци није пружена адекватна и благовремена заштита права, због чега су малишани на очиглед свих државних органа и установа били препуштена сама себи. Заштитник грађана је констатовао и да је свеукупно (не)поступање надлежних било неправилно, а да су утврђени пропусти свих државних органа довели до тога да живот и безбедност деце буду угрожени, као и да двоје малишана не заврши основну школу у 21. веку, што је утицало на њихову будућност.

Зоран Пашалић је више од три године заштитник грађана Србије. Од када је на тој функцији разговарао је са више хиљада грађана који су се жалили на различите проблеме. У интервјуу за „Политику” открива да му поједине институције не одговарају у законом предвиђеном року и да се током короне број грађана који су тражили помоћ омбудсмана – увећао.

Да ли грађани Србије препознају институцију заштитника грађана? Да ли људи знају како да вам се обрате?

Они све више препознају институцију омбудсмана као инстанцу која може да им помогне да реше одређене важне животне проблеме. Међутим, то препознавање иде полако јер се ова институција пре мог доласка није много трудила да објасни грађанима шта све може за њих да уради, али ни где њене надлежности престају. То покушавам да исправим од доласка на ову функцију па сам увео праксу „отворених врата” где сам у директним контактима причао са више хиљада грађана из целе Србије. Суштина сваког појединачног проблема најбоље се може сазнати у разговору са грађанима, док писана комуникација често може да не осветли евентуални проблем са праве стране.

Да ли се током пандемије вируса корона повећао број грађана који су тражили вашу помоћ?

Вишеструко се увећао, а самим тим и поверење које грађани имају у ову институцију. То најбоље показује једно истраживање невладиних организација где се наводи да су током ванредног стања грађани Србије имали највише поверења у заштитника грађана, али и велики број порука и писама захвалности које и даље добијамо готово свакодневно.

На шта су се грађани највише жалили током короне?

На мере ограничења кретања, које су у почетку створиле велике проблеме деци са аутизмом и њиховим родитељима, а након нашег обраћања Влади Србије омогућено им је несметано кретање. Проблем је настао и око добијања дозвола ради виђања родитеља са дететом са којим не живе што смо решили директном сарадњом са локалним самоуправама и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Помогли смо и око тога да се забрана кретања не односи на особе које напуштају станове и куће због заштите од насиља у породици, повратка наших грађана из иностранства у Србију на почетку избијања епидемије. Имали смо бројне теренске посете, али смо често, због хитности ситуације, телефонским путем решавали проблеме како би грађани што пре могли да остваре неко своје право.

Од којих институција током контроле најчешће тражите извештаје? Да ли сте имали искуство да нека од њих неће да сарађује са заштитником грађана?

Проблеми грађана, како сам приметио, најчешће се своде на економска питања која задиру у ресор многих министарстава. Када је реч о најмањој спремности на сарадњу, то се пре свега односи на локалну самоуправу која често не уме да сагледа системске проблеме већ гледа само локални проблем и како да га реши. Ипак, не може се издвојити ниједан орган управе који више сарађује од другог јер све зависи од случаја до случаја. Због тога је посао омбудсмана да сталним активностима исправља недостатке и проблеме.

Како оцењујете сарадњу са Министарством унутрашњих послова Србије? Да ли вам у предвиђеном року из МУП-а достављају извештаје?

Када је реч о управним пословима, сарадњу са Министарством унутрашњих послова Србије могу да оценим као добру. Ово министарство показало се као једна од најодговорнијих државних институција што се тиче поступања по захтевима и препорукама заштитника грађана. У погледу захтева за изјашњење поводом појединих случајева који су изазвали посебну пажњу јавности често се дешава да не одговоре у законом предвиђеном року и због тога нам успоравају цео поступак. У будућности ћемо се трудити да тај ниво сарадње поспешимо.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је за Радио телевизију Србије да је у случајевима одузимања "деце улице" од родитеља важно раздвојити организовани криминал од индивидуалних случајева крајњег сиромаштва. Пашалић је најавио да ће тражити измену прописа.

Центри за социјални рад су пре две године добили налог од надлежног министарства да се свако дете које живи и ради на улици по хитном поступку одузме од родитеља или старатеља, а Заштитник грађана је недавно уложио жалбу на ту одлуку.

Пашалић је, гостујући у “Београдској хроници”, навео да је Министарство на жалбу одговорило поруком да они раде у оквиру закона. "Ми првенствено имамо тај морални и етички аспект и ми морамо да посматрамо сваки случај појединачно", истиче Пашалић.

Наглашава да није сваки случај исти и да се морају посматрати појединачно, да не би били неправедни. "Имате ситуацију када неко проси зато што је из јако сиромашне средине и зато што сви у тој породици једино тим послом стичу неке приходе, и ситуацију када је у питању организовани криминал и када се неко бави злоупотребом деце и трговином људима", објашњава Пашалић.

Истиче да центри за социјални рад тим породицама треба да се баве када сазнају да постоји неки проблем. Дужни су да им пруже помоћ, а ако немају средстава и довољан број запослених, онда се обраћају локалној самоуправи, објаснио је Пашалић. Заштитник грађана поручује да је важно раздвојити организовани криминал од индивидуалних случајева крајњег сиромаштва.

Упитан за следеће кораке, најављује да ће тражити измену свега тога и напомиње да то није једноставан посао, објављено је на сајту РТС-а.

Извор: Pink.rs, 21.08.2020.


Зоран Пашалић заштитник грађана, говорећи о епидемиолошким мерама, правима грађана и демонстрацијама против мера каже да се у последње време наслушао свега и свачега.
Пашалић је рекао да су за време ванредног стања радили и појачано и да су сада прилично активни.
Он је навео да иза сваког проблема због којег грађани долазе стоји неко нерешено економско питање.
- Да ли је у питању имовинско право, да ли право из радних односа... Не морају да буду судски процеси, грађани некад буду лоше информисани, ми не можемо да делујемо ако је суд узео учешће, али свакако можемо да помогнемо у свакој ситуацији када смо ми надлежни - казао је Пашалић за Ново јутро ТВ Пинк.

Пашалић је навео да се то десило скоро, када се око 3.500 породица у Београду које имају статус станара пожалило на висину станарине.
- Ми смо помогли, мислим на добар начин... Сада ћемо морати да се бавимо и питањем власника станова, и они имају своја права и морамо помоћи и њима - рекао је Пашалић.

Говорећи о епидемиолошким мерама које су спроведене и које су биле повод за насилне демонстрације, као и критикама Саше Јанковића, Пашалић каже да то није била кртика већ коментар.
- Ја се на коментаре осврћем само ако они могу да ми помогну да радим боље - казао је Пашалић.
Пашалић каже да му ни дан данас није јасно да неко ко нема неке резултате, са скромним знањем и без већег утицаја тражи медијску пажњу по сваку цену, често износећи неистине, полуистине и често погрешно цитирајући законске одреднице.
- Тога сам се наслушао од кризе са коронавирусом. И сада позивам, ако некоме нешто није јасно и треба да му се појасни, институција стоји на располагању 24 сата сваког дана у недељи - навео је Пашалић и истакао да грађани морају правовремено и на време да добију информацију која би им помогла.
Како каже, у оваквим ситуацијама код људи се појављују страх и несигурност и томе не доприносе лажне информације.

Страна 6 од 57