Инклузија је у потпуности заживела у српском образовању, изазови су бројни, али нису нерешиви, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић.
Пашалић је на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о инклузивном образовању у Палати Србија у Београду указао да се увек појављују препреке које се стално истичу, а то су број стручних лица која треба да се баве децом која имају потребу за инклузивним образовањем, и то је питање на којем ми дан данас радимо. Зато је данас организован скуп на којем је присутан и министар за рад, како би ти технички проблеми успешно били решени, рекао је Пашалић.
Заштитник грађана је указао да је недовољан број стручних сарадника у образовним установама и даље проблем за ефикасно спровођење инклузивног образовања, да је недовољна обученост наставника, васпитача и сарадника о инклузивном образовању и моделима пружања додатне подршке деци.
„Бројни су изазови пред нама, али они нису нерешиви“, поручио је Пашалић и додао да оно што не можемо лако решити јесте однос према тој деци, односно предрасуде које постоје у друштву.
„Ми увек говоримо о деци са посебним потребама, а не истичемо довољно ону децу која такође спадају у инклузивно образовање, а то су деца са посебним талентима“, рекао је заштитник грађана.
Министар за рад, борачка и социјална питања Никола Селаковић је истакао да су након првих петнаест година инклузивног образовања у Србији успеси делимични и да тај систем морамо фокусирати на појединца. Он је нагласио да постоји све мање интересовање за посао личног пратиоца, да су листе чекања за личног пратиоца дугачке, а узроковане су, како је рекао, ниским примањима људи који обављају тај посао, као и недовољним интересовањем људи да се баве тим послом.
Више од половине ученика се не дружи са учеником којем је потребна додатна подршка у редовном школовању. Та деца нису изложена директном насиљу од стране својих вршњака, али су маргинализована и искључена из стварања приснијих односа, показује истраживање Заштитника грађана о инклузивном образовању.
Заштитник грађана је формулисао 16 предлога и препорука за унапређење услуге додатне подршке у образовању деце. Између осталог предлаже надлежним органима да обезбеде финансијске, људске и друге ресурсе како би се омогућило да свако дете коме је утврђена потреба за додатном подршком у образовању такву услугу и добије, да обезбеде обавезне и континуиране едукације просветних и радника у системима социјалне и здравствене заштите о значају инклузивног образовања, али и обуке деце и ученика, почев од предшколског образовања.
Извештај је израђен и одштампан у оквиру пројекта „Праћење спровођења инклузивног образовања у Републици Србији “ који је подржала Европска мрежа националних институција за људска права (ENNHRI) кроз програм Малих грантова.
Информатор о раду
