Најчешће постављана питања

Ко се може жалити и како?

Заштитнику грађана могу се обратити сви грађани (жене, мушкарци – пунолетни или деца), без обзира на држављанство. Заштитнику грађана се може обратити и свака група грађана, удружење, предузеће или друго правно лице, домаће или страно (синдикати, невладине организације и сл.). Заштитнику се, међутим, може жалити само на органе који примењују прописе Републике Србије. Заштитник нема овлашћења према органима других држава или међународних организација.

Пре подношења притужбе подносилац је дужан да покуша да заштити своја права у одговарајућем правном поступку.

Најједноставнији начин да поднесете притужбу је да попуните образац који је доступан у просторијама Заштитника грађана или преузети овде.

На кога и на шта се можете жалити ?

Заштитнику се, међутим, можете жалити само на органе који примењују прописе Републике Србије. Заштитник нема овлашћења према органима других држава или међународним организацијама. Тако се можете жалити на незаконит, неправилан или лош рад:

• Органа државне управе

• Органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије,

• Других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.

Разлог због кога се можете жалити Заштитнику грађана је повреда слобода и права учињена актом, радњом или нечињењем органа управе, ако се ради о повреди републичких закона, други прописа и општих аката.

Да ли се на притужбу плаћа такса?

Подношење притужбе, као и читав поступак пред Заштитником грађана је потпуно бесплатан.

Пожељно је да грађани искористе своје право и обрате се Заштитнику грађана  у случајевима када је то заиста потребно и оправдано. Неодговорним подношењем притужбе крше се права других, нерационално троши новац свих пореских обвезника, одузима  драгоцено  време за решавање основних притужби и онемогућава или отежава заштита права грађана уопште.

На ком се језику можете обратити Заштитнику грађана?

Било којим језиком и писмом које користите у свакодневној комуникацији.

Када Заштитник узима у разматрање притужбу?

Заштитник грађана узеће у разматрање вашу притужбу:

• када предмет притужбе јесте у надлежности Заштитника грађана

• када од повреде права до подношења притужбе није прошло више од годину дана

• када сте претходно своја права покушали да заштитите свим расположивим правним средствима и

• када сте притужбу је потписали и попунили подацима потребним за поступање Заштитника грађана.

Ако неки од наведених услова није испуњен, сматра се да нема основа за поступање Заштитника  грађана због ће Ваша притужба бити одбачена, а Ви обавештани о разлозима за одбацивање.

Изузетно, уколико неки од ових услова није испуњен Заштитник грађана може Вас позвати да притужбу допуните. У случају да то не учините, ваша притужба биће одбачена.

Можете ли имати штетне последице због обраћања Заштитнику грађана?

Грађани не могу бити изложени кривичној, прекршајној, дисциплинској или било којој другој одговорности односно санкцији због тога што су се у циљу заштите и остварења својих права и интереса обратили Заштитнику грађана или пружили информације од значаја за поступак који Заштитник води, осим уколико није реч о прутужби посебно увредљиве или претеће садржине.

Шта се сматра злоупотребом права на обраћање Заштитнику грађана?

Како се поступак по поднетим притужбама или по сопственој иницијативи води првенствено у јавном интересу – интересу успостављања законитог и правилног поступања органа власти и остваривања права грађана, то се свако понашање подносиоца притужбе које је очигледно супротно сврси права на обраћање Заштитнику грађана и које спречава његово прописно функционисање или прописно вођење поступка сматра злоупотребом права на обраћање Заштитнику грађана.

„Злоупотреба“ је стандард, појам чију садржину је немогуће и непотребно тачно и таксативно дефинисати, односно набројати, већ се цени у сваком конкретном случају коришћењем разума, оправданих очекивања, искуства, околности конкретног случаја, посебности конкретног притужиоца и других критеријума примерених демократском друштву. Тако на пример, понашање које би се могло оценити као злоупотреба коју чини грађанин који поседује високо правничко образовање, не мора нужно бити цењено као злоупотреба ако буде учињено од стране правног лаика.

Примери понашања које би се могло окарактерисати као „злоупотреба“ права на подношење притужбе су: изношење нетачних чињеница и подношење фалсификованих документа, или на други начин показивање намере да се створи погрешна представа о неком догађају који је предмет притужбе; прикривање дела чињеница или битних околности (које не иду у прилог подносиоцу притужбе) а које су му познате и свестан је њиховог значаја; учестало подношење неоснованих притужби, тј. притужби  које су у суштини истоветне са притужбом коју је овај орган већ разматрао и обавестио притужиоца о свом ставу поводом ње; постављање реторских, општих питања која умногоме превазилазе сврху законом прописаног обраћања органу; грубо вређање Републике Србије и њених грађана; подношење притужби са увредљивим или претећим садржајем и сл.