Заменици заштитника грађана

Народна скупштина Србије је 26.новембра 2013. године већином гласова изабрала Гордану Стевановић, Владану Јовић и Роберта Сепија за заменике заштитника грађана, док је Милошу Јанковићу, дотадашњем заменику заштитника грађана, продужен мандат.

Заменици заштитника грађана су ступили на дужност 2. децембра 2013. године, након полагања заклетве у Народној скупштини.

Гордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност

Гордана Стевановић рођена је 1970. године у Лозници. Дипломирала је 1998. године на Правном факултету Универзитета у Београду, 2001. године положила је правосудни испит, а 2009. године завршила мастер студије на Факултету политичких наука. Усавршавала се кроз обуке у области јавне управе, управљање људским ресурсима, државне управе и постала овлашћени тренер за управљање променама за запослене у државним органима управе.

Од 1999. до 2001. године радила је као судијска приправница у Четвртом општинском суду у Београду. Током 2001. године била је правна саветница у НВО „Друштво за унапређивање ромских насеља“, где је учествовала у реализацији низа пројеката и истраживања који су се бавили унапређењем положаја припадника ромске популације, превасходно остваривањем и заштитом права на рад и права жена и деце на здравље и образовање. Од 2002. године радила је као виша саветница у Савезном министарству националних и етничких заједница. Од краја 2002. до 2003. године, у оквиру OXFAM, радила на едукацији грађана, а нарочито жена, о спровођењу здравствене заштите жена и деце. У исто време, од 2001. до 2009. године радила је као правна консултанткиња у НВО „Ромски женски центар Бибија“. Водила је правно саветовалиште и учествовала у пројектима: Практиковање женских људских права кроз здравствену заштиту; Утицај породичног насиља на женско здравље; Форум театар – Насиље над женама; Насиље над женама и утицај на децу; Истраживање о преваленцији насиља над женама и децом у ромским заједницама; Породични пројекат: људска, женска и права деце у ромским породицама; Здравље младих и здравље деце у ромским породицама; Женска људска права младих ромкиња у Србији: од теорије до иницијативе; Мобилизација заједнице: заједно у борби против трговине женама и децом.

Од 2004. до 2009. године руководила је Службом Републичког одбора за решавање о сукобу интереса. Од 2009. до избора за заменицу заштитника грађана била је помоћница Генералног секретара у Стручној служби Заштитника грађана и руководила пословима у Сектору за поступање притужбама. У овом периоду посебно је била ангажована на заштити права и поступцима контроле у погледу права жена на родитељство, приватност жена у медицинским процедурама, као и заштити здравља жена, здравствене заштите и здравственог осигурања деце.

Заменик заштитника грађана за права особа са инвалидитетом

Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина

Рођен је 1969. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1994. године, правосудни испит положио 2000. и 2006. године магистрирао на Правном факултету. На истом факултету му је 2007. године одобрена израда докторске дисертације. Похађао је бројне домаће и међународне специјалистичке обуке и курсеве у различитим областима. Објавио је низ чланака и ауторских радова у области људских права и основних слобода у кривичном, грађанском и привредном праву, права ЕУ, међународних правосудних институција и права националних мањина.

Од 1992. до 1995. године радио је као правник и дипломирани правник у приватном предузећу. Од 1997. до 2001. године био је судски приправник и стручни сарадник у Окружном суду у Ваљеву. Од 2002. до 2004. године радио је као самостални саветник у Министарству правде и локалне самоуправе.

Од 2004. до 2007. године био је истраживач-сарадник у Институту за упоредно право. Од 2007. године до избора на место заменика заштитника грађана радио је на месту помоћника генералног секретара Заштитника грађана и руководио Сектором за праћења поштовања и израду прописа из области заштите људских и мањинских права. У овом периоду посебно је био ангажован на заштити права припадника националних мањина при запошљавању у органе локалних самоуправа, остваривању слобода и изјашњавању припадника националних мањина на националну припадност, права на правну видљивост припадника маргиналних група, заштити језика и писма при упису у матичне књиге и лична документа.

Милош Р. Јанковић, заменик заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре у Републици Србији

Рођен је у Београду 1961. године. Након завршене V београдске гимназије, дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду и положио правосудни испит. Приредио је неколико публикација о организацији и раду Националног механизма за превенцију тортуре у Србији, аутор је низа стручних радова о правима лица лишених слободе, спречавању мучења и злостављања, правима особа са менталним сметњама, организацији и раду Националног механизма за превенцију и међународним инструментима за заштиту људских права. Одржао је бројна предавања у Москви, Женеви, Марсеју, Мадриду, Амстердаму, Варшави, Кијеву, Одеси, Бакуу на тему превенције тортуре и заштите права лица лишених слободе.

До 1992. године радио је на пословима осигурања и бавио се предузетништвом. Од 1992. до 2004. године бавио се адвокатуром. Био је директор Управе за извршење заводских санкција 2004. године, а након тога извршни директора ЈКП „Београд-пут“. Од 2008. године, до данас, у два мандата, обавља дужност заменика заштитника грађана и руководи сектором заштите и унапређења права лица лишених слободе и то, лица у полицијском задржавању, притвору, затворима, заштити и унапређењу права особа са менталним сметњама у психијатријским болницама, као и особа смештеним у резиденцијалним установама социјалне заштите, прихватилиштима за странце и центрима за азиланте.

Одлуком већине држава чланица Oпционог протокола уз Конвенцију против тортуре, 2011. године је изабран за члана Поткомитета УН за превенцију тортуре, где обавља послове у складу са мандатом овог органа УН, који су предвиђени Опционим протоколом.