Светски и европски дан борбе против смртне казне је веома значајан датум у области заштите и унапређења људских права, јер подсећа на важност заштите људског живота и људског достојанства. Пораст броја аболиционистичких земаља у Европи директно је узрокован прихватањем Протокола бр. 6 уз Европску конвенцију о људским правима, којим се препоручује укидање смртне казне у националним кривичним законодавствима. Њено укидање сматра се нужним за заштиту људског достојанства, као и за прогресиван развој људских права, изјавила је данас заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић поводом 10. октобра, Светског и Европског дана борбе против смртне казне.

Смртна казна је у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена 1992. године. Последњих година се у јавности повремено покреће питање увођења смртне казне, а такав став грађана је у корелацији са случајевима монструозног насиља над децом и у породици, као и организованих злочина који оправдано изазивају велику осуду и узнемиреност јавности и захтевају најстроже кажњавање. Такви ставови изискују континуирано указивање на то зашто би поновно увођење смртне казне било неприхватљиво.

Став против смртне казне произлази из универзалног и основног права на живот. Право на живот је урођено право и држава је дужна да га штити и поштује, а не да га одузима. Он је такође уткан у људско достојанство сваког људског бића, укључујући и оне који су починили најсвирепије злочине, указала је Тањевић.

Такође треба имати у виду да не постоје докази о томе да смртна казна има генерално превентиван значај. У земљама које примењују смртну казну стопа криминалитета није мања од стопе криминалитета у земљама које су је укинуле, нити је после укидања смртне казне у појединим земљама дошло до пораста тешког криминалитета. Најзад, треба имати у виду и могућу судску грешку, због које би невина особа могла бити осуђена на смрт.

Обележавањем 10. октобра државе, организације и људи широм света потврђују своју опредељеност за укидање смртне казне у земљама у којима она још постоји и своју одлучност да не допусте њено поновно увођење у земљама које су је већ укинуле.

Устав Републике Србије људски живот проглашава неприкосновеним и Заштитник грађана остаје одлучан у свом ставу да се поновно увођење смртне казне никада не дозволи.

Пандемија болести COVID-19 донела је бројне изазове у свим сегментима наших живота. Изолација, ожалошћеност, страх, губитак посла и прихода, доводе до повећане потребе за очувањем менталног здравља и јачањем психосоцијалне подршке. Стога је сада више него икада важно улагање у превенцију менталних поремећаја, поготово код деце и младих као најосетљивије популације, којима услуге заштите менталног здравља морају бити једнако доступне и квалитетне, указао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања Светског дана менталног здравља.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре од почетка 2021. године посетио Специјалну болницу за психијатријске болести „Ковин“, Службу за психијатрију Опште болнице у Лесковцу, Клинику за психијатрију и Центар за заштиту менталног здравља Клиничког центра у Нишу. У извештајима из посета, Заштитник грађана је, између осталог, указао на потребу да се интензивирају активности на деинституционализацији у смислу напуштања праксе дугорочног смештања пацијената у болницама, као и потребу успостављања ванинституционалног збрињавања и подршке у заједници особама са менталним сметњама и њиховим породицама у циљу омогућавања живота и лечења у заједници. Такође је указао на потребу формирања центара за заштиту менталног здравља у заједници, уз обезбеђивање потребних ресурса ради превенције, унапређења и постхоспиталног лечења пацијената у заједници.

Заштитник грађана подсећа да је неопходно без одлагања развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици, кадровски оснажити постојеће специјализоване службе при здравственим установама, обезбедити континуирану едукацију запослених у области менталног здравља, предузимати континуирано активности на подизању свести о значају менталног здравља и додатно улагати у реформе у области менталног здравља у правцу поштовања људских права и третмана особа са менталним сметњама у складу са принципима савремене психијатрије.

Заштитник грађана указује и на значај сарадње и партнерства владиног и невладиног сектора, повезивање стручњака и институција на локалном нивоу на промоцији менталног здравља и борби против стигматизације.

Заштитник грађана похваљује успостављање Националне телефонске линије за пружање психосоцијалне подршке грађанима којима је потребна. Број телефона је 0800 309 309, као и посебни телефони Института за ментално здравље: 063 7298260 (за младе и родитеље деце до 18 година) и 063 1751150 (за особе старије од 18 година).

Заштитник грађана је по притужби Националног савета хрватске националне мањине у Републици Србији због дискриминације и негирања хрватског језика покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Завода за унапређивање образовања и васпитања Републике Србије.

Заштитник грађана тражи од ових надлежних органа да му у року од 15 дана доставе податке о конкретном случају и релевантну документацију.

У притужби Заштитнику грађана, Национални савет хрватске националне мањине наводи да је Одбор за стандардизацију српског језика на захтев Завода за унапређивање образовања и васпитања донео став према којем у јужнословенске језике треба навести српски, бугарски, македонски и словеначки језик и према којем Хрвати спадају међу народе који се користе српским језиком, али га називају хрватским, као и да у уџбеницима српског језика за осми разред основне школе, који су објављени, стоји оваква дефиниција.

Заштитник грађана подсећа да је Република Србија прихватила Европску повељу о регионалним или мањинским језицима 1992. године чиме је прихватила хрватски језик као мањински језик који је дужна да штити и да предузима активности у циљу његовог очувања.

Након поступка контроле законитости и правилности рада Републичког фонда за здравствено осигурање који је средином јуна 2021. године покренуо Заштитник грађана, ова здравствена установа обезбедила је финансијска средства за иновативну терапију за лечење 13 оболелих од цистичне фиброзе - деветоро деце и четири одрасла пацијента.

Заштитник грађана је на основу притужби грађана покренуо поступак контроле рада РФЗО са захтевом да га обавести о могућности да се лек „Trikafta“ обезбеди као терапија деци оболелој од цистичне фиброзе из средстава обавезног здравственог осигурања.

Након увида у извештај контролисаног органа, Заштитник грађана утврдио да лек „Trikafta“ није регистрован у Републици Србији, а да Комисија РФЗО за лечење ретких болести на основу увида у достављену потпуну документацију надлежне здравствене установе, према акту Владе Републике Србије, доноси одлуку о лечењу осигураних лица оболелих од ретких болести лековима за лечење ретке болести из средстава буџета Републике Србије.

Заштитник грађана је утврдио да је РФЗО обезбедио одређена финансијска средства за изузетно скупу иновативну терапију за лечење оболелих од цистичне фиброзе и да су именовани чланови Комисије РФЗО који се баве лечењем цистичне фиброзе.

Ова комисија је крајем августа 2021. године, у складу са финансијским средствима којима тренутно располаже, одобрила почетак лечења 13 оболелих од цистичне фиброзе (деветоро деце и четири одрасла пацијента) лековима „Kaftrio+Kalydeco“, покренула поступак јавне набавке ових лекова и о овим одлукама обавестила здравствене установе у којима се лече пацијенти којима је одобрена терапија.

Заштитник грађана позива девојчице и дечаке узраста од 13 до 15 година са пребивалиштем на територији Републике Србије да се пријаве за учешће у Панелу младих саветника Заштитника грађана. Заштитник грађана је 2010. године формирао Панел младих саветника као облик трајног учешћа деце и младих у раду ове институције. Чланство у Панелу се обнавља у 2021. години новим члановима основношколског узраста. У том циљу Заштитник грађана расписује Јавни позив за попуњавање чланства у Панелу младих саветника који ће бити отворен од 07. 10. до 30.10. 2021. године и на који могу да се пријаве ученици VII и VIII разреда основних школа.

Детаљније о раду Панела и о начину пријављивања погледајте у приложеном позиву и брошури, или позивом на број телефона Заштитника грађана (011) 2068 100.

Attachments:

Јавни позив

Брошура