У протеклих неколико месеци напади на новинаре, посебно новинарке, не јењавају. Увреде и исмејавање новинарки, шта више, све су чешћи и бруталнији и упозоравају на растућу нетрпељивост, као и немогућност успостављања елементарног дијалога у друштву, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић.

У јучерашњoj емисији „Хит твит“ ТВ Пинк, певач Аца Лукас је на најпримитивнији начин извређао новинарку ТВ Н1 Жаклину Таталовић, а да није оштро упозорен од водитељке да су његове речи недопустиве и непримерене телевизијском наступу. У покушају да буде духовит и забаван, вулгарно је исмејаo Жаклину Таталовић и тиме на делу демонстрирао показну вежбу вербалног насиља, свестан да за такво понашање неће сносити последице. Ни он, нити ауторка и водитељка емисије „Хит твит“, као и емитер ТВ Пинк. Јер у већ загађеном јавном говору мизогинија се подразумева, толико да све ређе јавно осуђујемо увреде и претње које се упућују женама, констатује Пашалић.

Заштитник грађана је кроз серију састанака са представницима медијских удружења, по угледу на платформу Савета Европе, иницирао и основао у Србији јединствену медијску платформу за регистровање свих напада на новинара, као и реаговање надлежних државних органа. Вербално насиље на новинарке је и до сада било у самом врху свих напада и повод је да надаље буде посебан сегмент у раду медијске платформе. Евидентирањем ових напада, њиховом јавном осудом и одговарајућом санкцијом, медијска платформа ће недвосмислено ставити до знања да су овакве појаве недопустиве и кажњиве у нашем друштву, истиче Пашалић.

Заштитник грађана апелује на државне органе и институције да на сваком месту и у свакој прилици обезбеђују услове за рад новинара и новинарки на њиховим радним местима. Доследним реаговањем на све појаве насиља и агресивног понашања, државни органи и институције, као и сви учесници у јавном животу допринеће смиривању тензија и напетости у друштву.

Представници тима Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а и Сектора за заштиту права детета посетили су 6. новембра 2020. године Интеграциону кућу Педро Арупе у Београду и Кућу спаса у Лозници које су намењене за смештај малолетних миграната без пратње. Оба објекта су основале и воде невладине хуманитарне организације и представљају алтернативни смештај у односу на капацитете које су  успоставили Комесаријат за избеглице и миграције и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Представници Заштитника грађана су обишли објекте, разговарали са њиховим корисницима и стручним лицима, ангажованим на пружању помоћи и подршке у интеграцији. У обе куће је било смештено по пет малолетних миграната.

Посете су обављене у сарадњи са удружењем Центар за интеграцију младих, а преводиоце за разговор са малолетним мигрантима обезбедио је УНХЦР.

Заштитник грађана је, у поступку контроле рада надлежних институција покренутом после протеста родитеља деце оболеле од спиналне мишићне атрофије због наводног кашњења са применом јединог лека, утврдио да тај лек није регистрован у Србији, али да је одобрено његово клиничко испитивање и започете студије у које су укључени само пацијенти који су у фази регрутације испитаника испуњавали услове.

После сазнања из медија да деца оболела од спиналне мишићне атрофије шест месеци чекају лек „Рисдиплам“, који је уједно и једина терапија коју та деца могу да приме и да им се стање у међувремену погоршава, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Клинике за неурологију и психијатрију за децу и омладину, Републичког фонда за здравствено осигурање и Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

Заштитник грађана је утврдио да Агенцији за лекове и медицинска средства Србије до 02.11.2020. године није поднет захтев за издавање дозволе за регистрацију лека поменутог незаштићеног имена, нити је поднет захтев за увоз лека за који у Србији није издата дозвола.

У изјашњењу су из Агенције навели да ће о леку моћи да одлучују у случају када овлашћено правно лице или представништво страног произвођача поднесе захтев Агенцији за издавање дозвола за лек и када овлашћени увозник, на основу предлога здравствене установе, поднесе захтев за увоз нерегистрованог лека по основу јавне набавке или донације, односно хуманитарне помоћи.

Из Агенције додају да су одобрена клиничка испитивања за поменути лек и започете студије у које су укључени само они пацијенти који су у фази регрутације испитаника испуњавали услове, као и да нема сметњи да се студије наставе.

По документацији достављеној Заштитнику грађана, у клиничко испитивање могу да се укључе само они испитаници који испуњавају услове за укључивање, што значи да овај вид не представља опциону доступност за све пацијенте којима би од значаја било да започну терапију леком.

Поводом притужби већег броја осуђених лица на смештајне услове у тзв. IV павиљону у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици, уједно пратећи поступање по упућеној препоруци НПМ-а из 2012. године да се без одлагања приступи адаптацији тог павиљона с обзиром да не испуњава услове за смештај осуђених, Заштитник грађана је 4. новембра 2020. године обавио надзор и контролну посету Заводу. Подносиоци притужби указали су да су им повређена права на неповредивост људског достојанства и на примерен смештај, на тај начин што су смештени у изразито лоше материјалне услове и у пренасељене спаваонице.

Приликом посете, руководство и запослени у Заводу остварили су пуну сарадњу са Заштитником грађана, омогућили обилазак павиљона, ненадзиране разговоре са појединим осуђеним лицима и пружили све информације од значаја за остваривање надлежности Заштитника грађана у поступању по притужбама и остваривању мандата Националног механизма за превенцију тортуре.

Заштитник грађана ће, имајући у виду утврђене чињенице и околности у даљем поступку по примљеним притужбама, као и у превентивном деловању, а у циљу обезбеђења смештајних услова у складу са важећим прописима и стандардима, одлучити о основаности притужби и потреби предузимања других мера из надлежности овог органа.

Заштитник грађана утврдио је да полицијски службеници у Београду, Нишу и Новом Саду због неблаговременог и неефикасног поступања по пријавама грађана нису утврдили идентитет нити размотрили постојање основа за подношење прекршајних пријава против непознатих лица која су се ноћу окупљала на крововима зграда у време ванредног стања и препоручио покретање дисциплинских поступака против полицијских службеника који су били задужени за поступање по пријавама грађана.

У препорукама за исправљање пропуста у раду, Заштитник грађана је од Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије затражио да предузме све потребне мере да полицијски службеници у будућем раду благовремено предузму све потребне радње у циљу успостављања јавног реда и мира (изађу на лице места, идентификују учиниоце прекршаја, поднесу захтеве за покретање прекршајног поступка уколико има основа за то).

Полицијске управе МУП-а у Београду, Нишу и Новом Саду треба да спроведу дисциплинске поступке против полицијских службеника који су били задужени за поступање по пријавама грађана о окупљању непознатих лица на крововима стамбених зграда у периоду 29.4.2020. до 3.5.2020. године, како би утврдили да ли су у поступању по наведеним пријавама учинили неку од тежих повреда радне дужности из члана 207. Закона о полицији, навео је Заштитник грађана.

МУП ће водити рачуна да се не догађају слични пропусти у поступању по пријавама грађана у циљу спречавања извршења прекршаја и кажњавања одговорних лица, навео је Заштитник грађана и од овог министарства затражио да га обавести исходу покренутих дисциплинских поступака, а у року од 60 дана и о предузетим мерама.

У поступку покренутом по сопственој иницијативи после сазнања из медија, Заштитник грађана је утврдио да су полицијски службеници у ова три града непоступањем по пријавама које су грађани подносили од 29.04.2020. до 03.05.2020. године пропустили да спрече окупљања непознатих лица на крововима стамбених зграда која су том приликом користила пиротехничка средства (бакље, петарде), у време у коме је важила забрана кретања на јавним местима.

Заштитник грађана је утврдио да због наведених пропуста у раду полиције није утврђен идентитет лица која су потенцијално учиниоци прекршаја против јавног реда и мира, који су нормирани Законом о јавном реду и миру, и прекршаја против забране кретања за време ванредног стања, која је прописана Уредбом о мерама за време ванредног стања.

Последица оваквог поступања полицијских службеника била је опасност од нарушавања јавног реда и мира у наведеном периоду, али је доведена у питање и ефикасна примена мера Владе Србије за сузбијање и спречавање ширења заразне болести Ковид-19 и заштита становништва, утврдио је Заштитник грађана.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана