Више од трећине здравствених установа из Плана мреже здравствених установа уопште немају на паркиралиштима обезбеђена места за паркирање возила особа са инвалидитетом.
У циљу заштите и унапређењу људских и мањинских права и слобода и побољшања доступности и приступачности здравствене заштите особама са инвалидитетом Заштитник грађана је упутио мишљење Министарству здравља о активностима које је потребно да предузме да би здравствене установе омогућиле особама са инвалидитетом, посебно особама које за кретање користе колица, несметан приступ објектима здравствених установа на једнакој основи као и осталим особама.
Поводом Светског дана детета, који се широм света обележава 20. новембра са циљем да се сваком детету обезбеди пуно уживање загарантованих људских права и слобода, Заштитник грађана подсећа да су права детета темељ сваког уређеног и праведног друштва. Ратификацијом Конвенције Уједињених нација о правима детета, Србија се обавезала да обезбеди да сва деца живе у безбедном окружењу, имају приступ образовању, здравственој и социјалној заштити, као и заштиту од насиља, занемаривања и злоупотребе, уз право да активно учествују у одлукама које их се тичу.
Према проценама Републичког завода за статистику, у Србији деца у 2024. години чине 17,4 одсто становништва, док ће, према пројекцијама, 2052. године тај удео износити 16,5 одсто. У таквим демографским околностима, обавеза је свих институција да стално унапређују механизме подршке деци и младима и да омогуће да се њихов глас чује у процесима креирања јавних политика.
Заштитник грађана са посебним поносом истиче да ће у децембру ове године бити обележено 15 година Панела младих саветника – јединственог саветодавног тела које омогућава деци и младима да активно учествују у раду институције, предлажу решења, указују на проблеме и утичу на обликовање политика које их се непосредно тичу. Панел младих је током година окупио велики број ученика широм Србије који су својим ангажовањем значајно допринели унапређењу положаја деце у нашој земљи.
Јубилеј Панела младих биће обележен кроз два догађаја. Први је представљање Посебног извештаја Заштитника грађана о улози младих у заштити животне средине, заснованог на истраживању које је CeSID спровео током септембра и октобра 2025. године у сарадњи са Панелом младих саветника, на узорку од више од 1000 ученика основних и средњих школа у Србији. Извештај ће бити представљен 1. децембра 2025. године у Палати Србија и биће основ за даљи дијалог о еколошком образовању, локалном активизму младих и развоју јавних политика које подржавају њихово учешће.
Други догађај биће свечана прослава 15 година постојања Панела младих саветника, током које ће млади учесници, садашњи и бивши, заједно са представницима институције осврнути се на бројне активности, радионице, иницијативе и препоруке које су у претходних петнаест година упутили државним органима, школама и локалним заједницама. Ово ће бити и прилика да се размотре будући правци развоја Панела и дефинише дугорочни план рада.
„Током године одржавамо радионице са ученицима основних и средњих школа на којима се разговара о правима детета, улози Заштитника грађана у заштити њихових права, али и о значају провере извора информација које су деци на интернету доступне, препознавању ризичних ситуација и знању о томе које су то одрасле особе које имају дужност да их штите. На овим радионицама активно учешће узимају наши млади панелисти, јер је вршњачка едукација најбољи начин да деца усвоје знања о темама које су за њих значајне“, поручио је Заштитник грађана.
Он је додао да се „радионице реализују током целе године, јер о правима детета не смемо говорити само поводом значајних датума, већ сваког дана и у свим срединама“.
Национални механизам за превенцију тортуре учествовао је на другом састанку Мреже националних превентивних механизама Југоисточне Европе, који је одржан 5. и 6. новембра 2025. године у Подгорици у Црној Гори.
Тема састанка је била хоспитализација без пристанка у предистражном и грађанском поступку. Присутне чланице Мреже су имале презентације о тој теми, а НПМ Србије је представио своје налазе, искуства и најзначајније препоруке.
Као заједнички проблеми констатовани су пренасељеност установа и објеката за смештај пацијената, недостатак особља, недостатак адекватне подршке у заједници, стигматизација тих пацијената, као и недостаци у погледу пристанка пацијената на смештај у психијатријску установу. Усвојени су закључци Мреже, који се налазе у документу приложен у наставку текста.
Conclusions:
Any form of involuntary hospitalization should be applied only as a measure of last resort, following an individualized assessment and upon the decision of a competent, independent judicial authority. All decisions should be based on clear medical and legal criteria, subject to periodic review and immediate access to appeal.
Persons subjected to involuntary admission should be granted independent legal counsel, free of charge when it is necessary, and be informed in an accessible manner of their rights and the reasons for their detention. Judicial proceedings should be prompt, impartial, and transparent.
State authorities must ensure the availability of a sufficient number of qualified and continuously trained professionals, including psychiatrists, psychologists, nurses, and social workers, who are educated in human rights standards, de-escalation techniques, and non-coercive approaches to treatment.
The treatment environment must respect the inherent dignity and autonomy. Any derogation regarding autonomy should be based upon law and only relate to clearly and strictly defined exceptional circumstances.
State authorities must develop and adequately fund community-based mental health and social support services to ensure continuity of care after discharge. No person should be involuntary hospitalized once medical grounds for hospitalization cease to exist merely because there is no alternative housing or community support available. This constitutes a violation of the right to liberty and may amount to inhuman or degrading treatment.
Special attention must be paid to the protection of vulnerable groups, including women, children, older persons, whose particular needs and risks must be addressed through tailored safeguards and gender- and age-sensitive approaches.
Институција Заштитника грађана Републике Србије свечано је обележила двадесет година од усвајања Закона о Заштитнику грађана организовањем дводневне међународне научне конференције која је јуче и данас одржана у Београду под називом „Заштитник грађана – првих 20 година“.
На отварању скупа, заштитник грађана Зоран Пашалић је истакао да највећим успехом институције током две деценије њеног рада сматра то што успела да задобије поверење грађана.
„Када сам дошао на чело институције, свега 20 одсто наших препорука било је испуњено, а данас је тај проценат већи од 90 одсто. То је велики напредак и потврда да се наш рад све озбиљније уважава, како међу грађанима, тако и међу органима јавне власти“, истакао је Пашалић.
Заштитник грађана је нагласио да су поверење грађана, раст броја притужби, али и све ефикаснији одзив институција на препоруке Заштитника грађана значајан показатељ јачања владавине права и унапређења заштите људских права у Србији.
Говорећи о плановима за наредни период, Пашалић је најавио да ће институција ускоро представити предлоге иновација у области основног и средњег образовања, али и да се анализирају искуства других земаља у вези са могућом забраном употребе мобилних телефона у школама, с обзиром на то да је та тема већ увелико актуелизована на глобалном нивоу у настојању да се предузму мере у најбољем интересу деце, родитеља и наставника.
Међународна научна конференција окупила је представнике законодавне, извршне и судске власти, омбудсмане и експерте из више земаља, представнике академске заједнице и међународних организација, независних институција и организација цивилног друштва.
Да независност институције омбудсмана није само питање правних норми, већ и један од предуслова за институционалну одрживост, стварну заштиту људских права и демократски развој, један је од кључних закључака научне конференције коју је организовао Заштитник грађана у сарадњи са Криминалистичко-полицијским универзитетом и Институтом за упоредно право.
Национални механизам за превенцију тортуре Заштитника грађана објавио је извештај о посети Малој домској заједници Дома за децу и омладину „Вера Благојевић“, током које је праћено поступање по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ), које је упутио Републици Србији након периодичне посете коју је обавио 2021. године.
Национални механизам за превенцију тортуре Заштитника грађана је у том извештају упутио пет препорука за отклањање уочених недостатака и унапређење поступања према корисницима Мале домске заједнице Дома за децу и омладину „Вера Благојевић“.
Дом је обавестио НПМ да је, поводом уоченог недостатка особља послао захтев за сагласност за попуњавање једног упражњеног радног места васпитача, као и да ће се поново обратити надлежним институцијама – ресорном министарству и Републичком фонду за здравствено осигурање, за сагласност за запошљавање здравственог радника.
Такође, Дом је интерном процедуром уредио мере које се у случају инцидентних ситуација могу предузети у циљу заштите корисника, с обзиром да још увек није донет акт који би се ово питање регулисало на нивоу свих установа социјалне заштите домског типа; притужбени поступак је ускладио са одредбама Закона о правима корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити и успоставио евиденцију притужби и приговора; предузео је активности у циљу информисања корисника МДЗ о праву на бесплатну правну помоћ. Обавештени смо и да је израђен нацрт писменог информатора о боравку у Дому, те да ће израдити графички дизајн и одштампати у довољном броју примерака по обезбеђивању финансијских средстава за ову намену.
Национални механизам за превенцију тортуре Заштитника грађана је извештај доставио и Министарству здравља, како би у оквиру својих надлежности преиспитало терапију која је преписана корисницима Мале домске заједнице Дома за децу и омладину „Вера Благојевић“, имајући у виду препоруку ЦПТ и налазе НПМ који указују на појаву полифармације и да се лекови новије генерације не примењују.
Мишљење Заштитника грађана
Одговор органа о поступању
Информатор о раду
