Притужиља је у континуитету пуних осам и по година на листама чекања за уградњу вештачког зглоба кука и толико дуго чека на неопходну здравствену услугу. У идентичној или сличној ситуацији је велики број осигураника који су знатно дуже од прописаног максималног времена чекања на листама чекања за медицинске интервенције и на тај начин им је повређено право на доступну и квалитетну здравствену заштиту у оквиру обавезног здравственог осигурања.

Републички фонд за здравствено осигурање, игноришући обавезујуће прописе, не спроводи надзор над листама чекања и не врши послове из своје надлежности, што за последицу има повреду права грађана на доступну и квалитетну здравствену заштиту и  повреду права на поштовање прописа, утврдио је Заштитник грађана.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама и мишљењем Заштитника грађана

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је 17. октобра 2022. године обавио ненајављену посету Полицијској станици у Тутину, након чега је сачинио извештај о посети. Поступајући по препорукама из извештаја упућене тој полицијској станици, отпочело се са уручивањем писаних обавештења о правима задржаних лица на обрасцу у ком су наведена сва права задржаног лица из члана 29. Правилника о полицијским овлашћењима.

НПМ је обавештен и о томе да ће се  сва обилажења и разговори са лицима на задржавању уредно уносити у записнике о задржавању заједно са напоменама уколико постоје, као и да ће полицијски службеници, у записнике о задржавању уносити и податак о томе када је члан породице или друго блиско лице задржаног обавештено о његовом лишењу слободе.

На тај начин ПС Тутин је поступио по свим препорукама које су му упућене, а извештај НПМ-а је достављен на упознавање и поступање и свим другим организационим јединицама Полицијске управе Нови Пазар.

Attachments:

Извештај

Одговор органа о поступању

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 9. децембра 2022. године ненајављену посету Специјалној затворској болници у Београду. Била је то тематска посета и обављена је у циљу праћења поступања завода према лицима лишеним слободе која се налазе у било ком облику изолације од других лица лишених слободе, њиховом положају и остваривању њихових права. Током посете, НПМ је обавио ненадзиране разговоре са лицима која су се у тренутку посете налазила на извршењу дисциплинске мере упућивања у самицу, извршио увид у релевантну документацију, обишао просторије намењене за извршење самице и са службеницима разговарао о начину њеног извршења.

То је била последња посета у серији посета заводима за извршење кривичних санкција посвећених одређеној теми које су обављене током ове године. Налази посете биће објављени у оквиру посебног тематског извештаја.

Професионално поступање руководства и запослених у заводу током трајања посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је број правно невидљивих лица у Републици Србији значајно смањен, али да и даље има грађана и деце које систем не препознаје, посебно из ромских заједница у неформалним насељима.

Пашалић је на конференцији, коју су поводом осме годишњице глобалне кампање #ЈаПрипадам (#Ibelong) за потпуно искорењивање апатридије организовали Министарство државне управе и локалне самоуправе, Заштитник грађана и Агенција Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), навео да су становници неформалних насеља и даље у тешком положају и у ризику од апатридије.

Пашалић је апеловао на надлежне органе да учине додатне напоре како би се ублажиле последице пандемије које су и даље видљиве у социјалном и економском сегменту живота припадника ромске заједнице у неформалним насељима.

Министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић је изјавио да је системским решењима омогућен несметан упис у матичну књигу рођених и унапређена и друга права из личног статуса и додао да случајеви да неко лице није уписано у матичну књигу рођених сада јављају тек као изузетак.

Мартиновић је навео да ће фокус министарства у будућности бити усмерен на решавање преосталих, али и спречавање појаве нових случајева правно невидљивих лица, посебно када је реч о припадницима ромске заједнице.

В.д. шефа Представништва УНХЦР у Србији Стефани Краусе указала је да је број Рома без личних докумената у Србији значајно смањен од 2014. године, када је покренута кампања #ЈаПрипадам, и додала да би Србија могла постати једна од првих земаља у Европи која ће искоренити ризик од апатридије у наредне две године, до завршетка кампање.

Заменица Заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић изјавила је данас да се у Републици Србији заштита деце од насиља у школама углавном заснива на реаговању на насиље и да школе често не препознају своју улогу у заштити деце и оценила да превенција представља предуслов за сузбијање насиља у школама.

"Систем заштите деце од насиља је више фокусиран на реаговање и заштиту него на превенцију. Програми превенције су ретки и најчешће немају велики обухват. Континуирана, свеобухватна и систематска превенција насиља се не спроводи, а Заштитник грађана сматра да је превенција предуслов за сузбијање насиља у школама", рекла је Стојановић на скупу „Србија по мери детета - инфраструктура и изазови у спровођењу“.

Стојановић је скупу, који су организовали Мисија ОЕБС у Србији и цивилна организација "Центар за права детета", рекла да подаци до којих је Заштитник грађана дошао у поступцима контроле надлежних органа показују да велики број школа у Србији и даље нема функционалан Тим за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања као и да ученици немају сазнање о његовом постојању.

Као забрињавајући податак Стојановић је изнела да се у школама и даље дешава насиље над ученицима од стране запослених и то у нижим разредима основне школе, али и то што родитељи често нису спремни да сарађују са школама и да прихвате васпитне мере које су изречене њиховој деци због насиља.

Стојановић је подсетила да је у септембру 2022. године одржана по први пут Летња школа Заштитника грађана о правима детета коју је похађало 20 деце и младих из целе Србије узраста од 13 до 17 година, која је организована у циљу унапређења знања деце о њиховим правима и доступним механизмима заштите, као и препознавању различитих облика насиља и начинима заштите.