Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу медијских информација о трагедији у селу Доње Бријање код Лесковца где је син убио оца, а потом себе, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад Лесковац и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.
Заштитник грађана од ЦСР Лесковац тражи да га у року од 15 дана извести да ли су упознати са ситуацијом у тој породици, да ли се породица налазила на евиденцији Центра, да ли је у протеклом периоду било пријава за насиље, као и о радњама које је Центар евентуално предузео како би се пружила адекватна подршка и заштита могућим жртвама насиља у породици.
Од МУП-а, Заштитник грађана тражи да га у истом року извести о поступању у конкретном случају и евентуално оствареној сарадњи са ЦСР, тужилаштвом и другим органима по ранијим пријавама породичног насиља уколико су подношене, као и о томе да ли су полицијски службеници поступали у складу са Законом о спречавању насиља у породици и Општим и посебним протоколом за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима.
Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) посетио је током марта 2021. године прихватне центре у Шиду и Принциповцу, Полицијску станицу Шид и Регионални центар граничне полиције према Хрватској ради праћења поступања према мигрантима на државној граници. У извештају о посетама упућена је препорука да се у Прихватном центру у Принциповцу уредно води евиденција ванредних догађаја, за шта је НПМ обавештен да је Комесаријат за избеглице и миграције обучио лица радно ангажована у центрима за коришћење електронске базе података, која ће олакшати и убрзати систем пријављивања инцидената, правовременог одговора и контроле рада центара и запослених.
Мали број миграната који се налази у посећеним прихватним центрима жели да уђе у поступак азила. У дану посете, у прихватним центрима ниједан мигрант није био регистрован са намером да тражи азил у Србији. Механизам принудног удаљења у Републику Хрватску се практично не примењује: последњи случај удаљења странца који је обавио РЦГП Хрватска се догодио 2019. године, када је удаљен држављанин Савезне Републике Немачке. Са друге стране, према подацима РЦГП Хрватска, по споразуму о реадмисији, током 2020. године Републици Србији је предато 28 лица у скраћеном поступку, као и 57 лица у редовном поступку реадмисије.
НПМ је у извештају указао Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству унутрашњих послова на недостатак ресурса за поступање према мигрантима на граници са Хрватском. Истовремено, похвалио је евидентирање ванредних догађаја у Прихватном центру Шид и истакао да је то у складу са раније упућеном препоруком НПМ-а. Такође, похваљена је пракса благовременог обавештавања полиције о ремећењу реда у центрима и препуштања поступања према изгредницима овлашћеним службеним лицима.
НПМ је током посета прихватним центрима од миграната добио више навода о противправном протеривању из суседних земаља, те је НПМ у извештају изнео став да је потребно подстаћи државе на што виши степен сарадње, подразумевајући под тим вршење истраге свих навода о кршењу људских права. НПМ је затражио и добио одговор од МУП-а о поступању по пријавама о незаконитом поступању страних службеника према мигрантима, да се Управи граничне полиције од стране полицијских управа и регионалних центара редовно достављају извештаји о идентификованом, односно пријављеном незаконитом поступању страних службеника према мигрантима, који се одмах достављају Дирекцији полиције, а у складу са депешом из 2017. године предметне информације се преко заједничких контакт центара достављају суседним граничним органима.
Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић посетио је 7. марта 2022. године Полицијску станицу Стара Пазова и Полицијску станицу Инђија, чиме је након посета обављених 1. и 3. марта 2022. године НПМ посетио све полицијске станице у саставу Полицијске управе у Сремској Митровици.
Током тих посета, НПМ је контролисао поступање полицијских службеника у вези са остваривањем основних права задржаних лица, као што су право на приступ лекару и адвокату, право да о свом лишењу слободе обавесте блиску особу и начину на који се доведена и задржана лица информишу о својим правима. Тим НПМ-а је, такође, обишао просторије за задржавање како би проверио да ли су исте у складу са прописаним условима, односно важећим стандардима.
Професионално поступање свих полицијских службеника током посете НПМ представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.
Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић предводила је тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) током ненајављене посете Окружном затвору у Зајечару октобра 2021. године. Посета је обављена у циљу провере постојања тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака у тој установи. Након посете, НПМ је сачинио извештај у којем је упутио препоруке за унапређење рада ОЗ Зајечар.
Поступајући по препорукама у посећеном заводу предузимају се активности како би се, осуђена лица која су разврстана у затворено одељење, у већем броју радно ангажовала, као и да се притвореним лицима омогући остваривање права на боравак на свежем ваздуху у трајању од најмање два сата дневно. Окружни затвор у Зајечару је обавестио Заштитника грађана и о прихватању препорука које се односе на рад лекара у погледу начина обављања првог лекарског прегледа и обилазака осуђених лица која се налазе на извршењу дисциплинске мере упућивање у самицу, а тим НПМ ће пратити спровођење тих препорука.
У сарадњи са Казнено-поправним заводом у Нишу, Окружни завод у Зајечару је извршио замену старих и дотрајалих душека у собама-спаваоницама, чиме су унапређени материјални услови у тој установи.
Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић указала је на тежак положај жена на селу пре свега јер нису економски самосталне а често им је отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници и позвала их да се за све повреде њихових права обрате Заштитнику грађана.
„Жене на селу у ретким случајевима поседују имовину, не остварују увек право на пензију, до недавно није постојао законски основ да им се вреднују бројни сати које проводе у неплаћеном кућном раду, водећи бригу о другим члановима породице, о домаћинству и о пољопривредном газдинству“, рекла је Стојановић на трибини „Превенција насиља над старијим женама у условима пандемије и изазови у приступу услугама социјалне и здравствене заштите“.
Стојановић је на скупу у Тополи рекла да жене на селу често имају отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници, као и јавном превозу и позвала их да се обрате Заштитнику грађана у свим ситуацијама када сматрају да су њихова права повређена или када надлежни органи нису предузели мере из својих надлежности како би жене, посебно оне старије, оствариле своја права.
Заменица заштитника грађана је истакла да је неопходно радити на подизању свести жена, посебно старијих, о различитим облицима насиља у породици и и о механизмима заштите који су им на располагању, као и да је веома важно оснажити жене на селу да остваре и заштите своја права.
Фото: Заштитник грађана
Представница Волонтерског центра у Тополи Светлана Младеновић је навела да су у том центру запослене геронто-домаћице из села Блазнава, Шаторије, Липовац и других које су током пандемије непрекидно достављале храну и лекове до врата корисника и делиле хигијенски материјал.
Представница удружења „Снага пријатељства-Amity“ Надежда Сатарић је истакла да трећину волонтера чине старије особе које на тај начин промовишу активно старење, предупређујући усмаљеност и омогућавајући да буду од помоћи некоме ко је у тежој ситуацији од њих.
„На тај начин се постиже физичка и ментална активност и размена позитивних емоција између волонтера и оних особа којима пружају помоћ. Надлежни органи треба да креирају ваљан правни основ за унапређивање положаја жена на селу а жене не треба да дозволе да се макар део имовине не води на њих јер ће их сви, па и рођена деца, више ценити ако имају нешто своје“, рекла је Сатарић.
Скупу су присуствовале бројне волонтерке и волонтери Волонтерског центра „Кораци“ у Тополи, али и из околних села Липовца, Блазнава, Шаторије, Жабара, Винче, Кићевца, Јаблановаца, Наталинаца и Клоке који су истакли да током пандемије нису у довољној мери имали приступ услугама здравствене заштите, нарочито када је требало да здравствени радници изађу на терен и помогну непокретним пацијентима.
Трибина је део пројекта „Промоција недискриминације и заштите од насиља над старијим женама у условима пандемије“, који је подржало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у оквиру програма „Спровођење антидискриминационих политика у Републици Србији за 2021. годину“, који се финансира из буџета Републике Србије.
Информатор о раду
