Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), је током последњих 10 дана 2022. године, обавио ненајављене посете полицијским станицама у саставу Полицијске управе за град Београд. У саставу тима био је и представник Комитета правника за људска права.

Посећене су ПС Врачар, ПС Палилула, ПС Звездара и ПИ Миријево, затим ПС Нови Београд, ПС Стари град и ПС Савски венац, као и седиште ПУ за град Београд, ПС Вождовац и ПС Раковица. Обављеним посетама настављене су активности НПМ које су везане за праћење начина остваривања основних права доведених и задржаних лица, пре свега права на приступ лекару и адвокату, права да о свом лишењу слободе обавесте блиску особу и начину на који се информишу о својим правима. Тим НПМ-а је, такође, обишао и просторије за задржавање у посећеним полицијским станицама како би проверио да ли су исте у складу са прописаним условима, односно важећим стандардима и том приликом обавио разговоре са затеченим задржаним лицима.

Овим посетама је претходила посета Окружном затвору у Београду, где су чланови тима, подељени у два подтима обавили ненадзиране разговоре са притвореним лицима на околност поступања полицијских службеника према њима током лишења слободе и задржавања и начина остваривања основних права доведених и задржаних лица. Осим тога, посебна пажња је посвећена начину обављања првог лекарског прегледа по пријему у наведени затвор као и документовање повреда.

Професионално поступање свих службеника током посета НПМ представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је у циљу смањења ризика од фемицида неопходно унапредити комуникацију надлежних органа приликом рада на заштити жртава породичног насиља укључивањем здравствених установа, односно лекара психијатријске струке у рад Група за координацију и  сарадњу које су образоване при тужилаштвима.

"Лекари психијатри могу имати најпрецизније податке о психичком стању насилника који су неретко зависници од алкохола или наркотика и који су били на хоспитализацији пре извршеног фемицида, што је веома значајно за процену ризика и одређивање мера заштите за жртву породичног насиља и спречавање убиства жртве, односно понављања насиља", рекао је Пашалић на конференцији "Институционални одговор на фемицид у Републици Србији" одржаној у Дому Народне скупштине Републике Србије.

"У поступцима контроле рада надлежних органа које смо по сопственој иницијативи водили у случајевима фемицида утврдили смо да је било тешко охрабрити жртву да пријави насилника надлежним органима посебно у случајевима дугогодишњег насиља, када је процењени ризик од понављања насиља био висок“, навео је Пашалић на конференцији коју су организовали Женска парламентарна мрежа и Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије.

Заштитник грађана је рекао да је у тим поступцима утврђено и да су многе жртве које су се одважиле да насилника пријаве, често одустајале од кривичног гоњења насилника и повлачиле своје исказе, што је онемогућавало вођење кривичног поступка.

Пашалић је додао да је контролним поступцима утврђено да су жртве у поступцима због насиља у породици који су претходили фемициду врло ретко биле позиване и охрабриване да учествују у раду Група за координацију и сарадњу, а једна од наших препорука јесте да жртве учествују ако желе и уколико је то могуће јер оне најбоље познају насилнике и могу бити од велике помоћи надлежним органима приликом процене ризика од насиља и прижања заштите и подршке жртви.

 "Најтежа последица дугогодишњег насиља у породици јесте што оно отвара зачарани круг насиља тако што од деце прави или будуће насилнике или будуће жртве. У једном од поступака које смо водили утврдили смо да је син почео да поприма обрасце оца насилника-убице и да осуђује мајку због покушаја да напусти насилника, а да је ћерка преузела улогу жртве и повукла се у себе“, рекао је Пашалић.

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић подсетила је у дискусији да је Министарство за бригу о породици и демографију формирало Радну групу за измену Породичног закона, у чијем раду је Заштитник грађана узео учешће у циљу измене дефиниција насиља у породици, као и увођења нових мера заштите жртава насиља у породици.

Стојановић је навела да се институција Заштитника грађана залаже за прописивање нових мера које би подразумевале издавање налога за лечење од алкохолизма и наркоманије као и издавање налога за укључивање у психосоцијални третман или специјализовани третман починиоца насиља, које би могли да изричу грађански судови.

Стојановић је навела да је Закон о спречавању насиља у породици значајно унапредио рад надлежних органа у одговору на насиље, али да посебни извештаји и случајеви које је Заштитник грађана водио у случајевима фемицида показују да је додатно унапређење потребно и то као боља сарадња између различитих државних органа.

Неопходно је да се у рад на заштити жртава насиља укључе органи из области  здравства, образовања, али и Управа за извршење кривичних санкција посебно у случајевима када насилник завршава са издржавањем казне затвора због кривичних дела у вези са насиљем у породици о чему би надлежни центар за социјални рад требало да има сазнања, рекла је Стојановић.

Заштитник грађана је у поступку контроле рада надлежних органа, покренутом поводом туче ученика средње школе у Обреновцу, закључио да је у случајевима када се ученици који изврше вршњачко насиље испишу из школе потребно да нове школе у које се они упишу наставе рад са учеником ради адаптације и превенције проблема у понашању.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу медијских информација о вршњачком насиљу у средњој Техничкој школи „Буда Давидовић“ у Обреновцу, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства просвете.

Просветна инспекција је затим извршила ванредни надзор над поступањем школе у овом случају и обавестила Заштитника грађана да је школа предузела активности из Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, али да није до краја спровела васпитно-дисциплински поступак јер се ученик који је извршио насиље исписао из школе пет дана после туче.

Школа је ипак у исписницу ученика унела напомену да је против њега покренут васпитно-дисциплински поступак, а Заштитник грађана сматра да када ученик настави школовање у другој установи, стручни сарадници у новој школи треба да разматрају и податке о досадашњем образовању и понашању ученика и да наставе рад са њим ради адаптације и превенције проблема у понашању и учењу.

Средња школа у Обреновцу је покренула васпитно-дисциплинске поступке против свих ученика који су учествовали у тучи, оних који су тучу посматрали и оних који су снимали тучу и дистрибуирали снимак, као и против ученика који је повређен јер је утврђено да је наговаран од стране других ученика да учествује у тучи, утврдио је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је из достављене документације утврдио да је дводневни сукоб двојице ученика првог разреда средње школе у Обреновцу резултирао тучом у парку током великог одмора уз присуство великог броја ученика и да је туча завршена тако што је један ученик ударио ногом у главу другог ученика који је пао и онесвестио се, након чега га је превезен у Ургентни центар а полиција је извршила увиђај уз присуство професора.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честитао је Бадњи дан и Божић грађанима који тај велики хришћански празник славе по грегоријанском календару.

„Нека радост Божића испуни домове топлином и срећом, а вернике подстакне на међусобно поштовање, солидарност и бригу о другима. Желим вам да овај празник радости и љубави проведете у кругу породице, окружени својим најближима, у добром здрављу и благостању“, поручио је Пашалић у честитки.

Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић учествовала је данас, на Међународни дан солидарности, на друштвеном дијалогу са темом „Бескућништво – мапирање и први кораци ка друштвеној укључености”, организован од стране Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог. На скупу, који је окупио велики бој представника државних институција, међународних организација и организација цивилног друштва, наглашено је да је питање бескућништва сложена, осетљива и болна тема, која је у исто време тест хуманости нашег друштва, као и да је друштвени дијалог добар пут да се приступи системском решавању тог проблема.

Др Тањевић је указала на то да бескућници нису само људи без крова над главом, већ су вишеструко рањиви јер неретко имају проблема са менталним здрављем, болестима зависности, тежим хроничним обољењима, или су пак жртве насиља. Нагласила је да неадекватно решавање проблема најрањивијих група, Рома, интерно расељених лица, избеглица, бивших осуђених лица, жртава насиља, лица са менталним сметњама и сл. овај проблем продубљује и многе оставља у ризику од бескућништва, а да после „улaскa” у бeскућништвo, расту други ризици, попут ризика oд сeксуaлнoг злoстaвљaњa и осталих видова насиља, трговине људима, самоубистава итд. С тим у вези, навела је као један од примера, ситуацију у којој се налазе бивша осуђена лица, а која се суочавају са бројним проблемима након изласка из затвора – од сложених потреба попут проналажења трајног смештаја, преко незапослености до одржавања апстиненције од злоупотребе психоактивних супстанци. Ако немају одговарајући социјални прихват, породицу, запослење, смештај, неретко долазе у ситуацију бескућништва и поново су у ризику да понове кривично дело.

Учесници скупа закључили су да упркос томе што постоји развијен систем услуга социјалне заштите за ову рањиву категорију људи, бескућништво се не може решавати само у домену социјалне заштите, већ да његова елиминација подразумева активно укључивање институција из области социјалног становања, здравства, запошљавања, те да има много простора за заједничко деловање свих делова друштва како би се проблем бескућништва боље сагледао и на њега на што бољи начин институционално одговорило.

Системски проблеми захтевају и системска решења, а управо за проблем бескућништва су потребна како привремена тако и дугорочна системска решења, која укључују међуресорну сарадњу и укључивање свих друштвених актера, закључила је др Тањевић.