Правна клиника за еколошко право Правног факултета Универзитета у Београду примила је пету генерацију студената. На свечаности одржаној тим поводом говорили су декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић, генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић и професорка др Мирјана Дреновак-Ивановић.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић поручила је студентима да овај студијски програм има велику улогу у подизању свести о важности права на здраву животну средину. „Институција Заштитника грађана полази од става да право на здраву животну средину, припада корпусу Уставом загарантованих права грађана, због чега том питању посвећује посебну пажњу“, истакла је Јовичић.

Правну клинику за еколошко право похађало је преко 250 студената права који су стекли теоријско знање из области заштите животне средине, као и практичне вештине кроз рад у државним и независним институцијама, међу којима је и институција Заштитника грађана.

Данашњем догађају на Правном факултету присуствовали су и Стална представница Програма Уједињених нација за развој Францип Пикап и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио.

Од почетка рада извршитеља, од 2012. године, највећи број притужби које је Заштитник грађана примио на њихов рад односио се на висину тарифе о наградама и накнадама за рад извршитеља, као и доставу писмена у поступку.

Доношењем Јавноизвршитељске тарифе иницијално прописане накнаде за рад јавних извршитеља су смањене, међутим, због начина на који су одређене врсте накнада њихови износи су и даље превисоки, чиме се претварају у својеврсан вид казне и посебно угрожавају грађане лошег материјалног статуса.

Нужно је стога преиспитати Јавноизвршитељску тарифу водећи рачуна о општим економско-социјалним условима живота, како не би егзистенцијално угрожавала грађане, стоји између осталог у Мишљењу Заштитника грађана упућеног Комори извршитеља и Министарству правде.

Пашалић такође наглашава да је потребно успоставити ефикасан механизам достављања у поступку извршења који ће осигурати како ефикасност у поступању и спровођења извршења с једне стране, тако и пуну правну сигурност за извршног дужника с друге стране. Такође је важно да се у законским оквирима изврши стандардизација и уједначавање поступања јавних извршитеља приликом достављања, како би се обезбедило њихово једнообразно поступање.

У циљу заштите професије и јавног интереса, Пашалић истиче да је неопходно ојачати механизме контроле рада и одговорности јавних извршитеља ради обезбеђивања законитости и правилности њиховог рада, те доследно и у потпуности примењивати прописе којима је регулисан надзор над њиховом радом.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Заштитник грађана покренуо је поступке контроле законитости и правилности рада Полицијске управе у Новом Саду и Центра за социјални рад Нови Сад, поводом навода притужбе да је десетогодишње дете било изложено вишеструком испитивању о преживљеном сексуалном злостављању.

Према наводима притужбе и информацијама са којима је упознат Заштитник грађана, након пријаве сексуалног злостављања детета, дете је седам пута давало изјаве надлежним органима: најпре пред полицијским службеницима, потом пред органом старатељства и на крају пред надлежним јавним тужилаштвом. Ове информације указују на могућност да је дете било изложено вишеструкој ретрауматизацији, упркос постојању законских одредби које омогућавају да дете жртва кривичног дела против полне слободе буде саслушавано на начин који спречава секундарну трауматизацију и штити добробит детета које је претрпело трауму.

Полицијска управа и Центар за социјални рад обавезни су да доставе Заштитнику грађана све информације у року од 15 дана.

Заштитник грађана ће од надлежних органа затражити и информације о начину узимања изјава од деце по поднетим кривичним пријавама за сексуално злостављање и сексуално искоришћавање деце, посебно о броју саслушања деце оштећене кривичним делима против полне слободе и коришћењу скрин соба и других механизама заштите деце од секундарне трауматизације.

Концертом „За дечја права“ данас је у Дечјем културном центру Београда обележен Међународни дан детета и 30 година од усвајања Конвенције о правима детета. Основни принципи Конвенције су право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију. У музичко-сценском програму учествовала су деца која желе јавно да покажу свој таленат у певању, писању поезије, рецитовању и музицирању. Децу је на почетку концерта поздравио заштитник грађана Зоран Пашалић поруком да децу треба поштовати у сваком погледу.

Треба поштовати њихово време и све оно што их чини малим људима, због којих ми одрасли радимо све оно што треба да радимо да би њима њихов живот био бар нијансу бољи него што је наш, рекао је Пашалић. Он је најавио је да ће у јануару почети радионице на којима ће деца бити упозната са својим правима - не само о ономе што пише у законима, него оно што конкретно у свакодневном животу могу да остваре и на шта имају право. Да бисте знали како да се обратите и која су ваша права, ми ћемо у јануару одржати потребан број радионица, додао је Пашалић.

Међународни дан детета се слави 20. новембра, а установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумевање међу децом и добробит деце у свету, а обележава се и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.
Дечја права су утврђена Конвенцијом о правима детета, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1989. године, а коју су ратификовале 193 земље.

На основу сазнања о смрти пацијента, који се претходно у више наврата обраћао Одељењу хитне медицинске помоћи Дома здравља у Љубовији, а до којих је дошао из средстава јавног информисања, Заштитник грађана је поступајући по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства здравља у циљу испитивања поштовања начела добре управе.

Заштитник грађана тражи од надлежног министарства да се изјасни о томе да ли је предузело мере и активности из своје надлежности и уколико није, Заштитник грађана сматра да је неопходно да без одлагања спроведе проверу квалитета стручног рада здравствених установа у којима је пацијент лечен, укључујући и проверу квалитета стручног рада здравствених радника који су у конкретном случају пружали здравствену заштиту.

Такође, Заштитник грађана очекује од Министарства здравља да у складу са законском обавезом, и у заједничком интересу остваривања и заштите права грађана, без одлагања достави тражене информације.