a

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, после сазнања из медија да је дете ромске националности злостављано након привођења у полицијску станицу у Брусу услед чега се онесвестило, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Заштитник грађана тражи од МУП-а да му у року од 15 дана достави информације и релевантну документацију о активностима које су предузете како би се проверили наводи о могућем прекорачењу овлашћења полицијског службеника ПС Брус, као и о мерама које су предузете уколико је утврђена његова одговорност.

Од МУП-а Заштитник грађана тражи и да га извести да ли су тачни наводи да је дете приведено без родитељске пратње и да је саслушано без присуства лица обученог за рад са малолетницима.

b_300_0_16777215_00_images_IMG_0290_result.jpegЗаштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре обавио је почетком априла посету Дому за децу и лица ометена у развоју „Др Никола Шуменковић” у Стамници, како би испитао поступање према лицима са менталним и интелектуалним потешкоћама у време пандемије болести КОВИД-19, посебно у погледу њихове здравствене, правне и третманске заштите, као и могућности изласка из установе и остваривања контаката са породицом и пријатељима.

b_300_0_16777215_00_images_IMG_0293_result.jpegУ тиму је поред запослених из Заштитника грађана била и представница Хелсиншког одбора за људска права у Србији и лекар специјалиста психијатар
Тим је разговарао са руководством установе и запосленима о начину остваривања и поштовања основних права корисника у условима епидемије болести COVID-19, као и превентивним мерама које се спроводе у циљу заштите корисника. Пружене су тражене информације и извршен увид у релевантну документацију. Разговори са појединим корисницима су обављени у дворишту Установе.

О посети ће бити сачињен извештај.

Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а посетио је у периоду од октобра до децембра 2020. године седиште ПУ за град Београд и више полицијских станица, ради праћења поступања према доведеним и задржаним лицима у вези са поштовањем основних права: права на приступ адвокату и лекару, права да се блиска особа обавести о лишењу слободе и упознавање са правима. У Одељењу притвора ОЗ Београд тим НПМ-а је разговарао са више притвореника који су у претходном периоду примљени у Завод на околности поступања полиције.

О посети је сачињен Извештај са пет препорука ПУ за град Београд, које се односе на унапређење поступања у погледу обавештавања задржаних лица о њиховим правима и вођења документације о задржавању, обавештења блиске особе, начина обављања лекарских прегледа, обезбеђивања постељине и одговарајуће исхране.

Министарство унутрашњих послова је обавестило Заштитника грађана да је начелник ПУ за град Београд депешом пренео препоруке свим посећеним полицијским станицама и наложио да са њима упознају све полицијске службенике и предузму активности ради њихове примене. Полицијске станице су, како се наводи у акту органа, одговориле да су упознате са препорукама и да у потпуности поступају по њима.

Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Министарства за бригу о породици и демографију, које је преузело део надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, да стави ван снаге радни налог упућен пре три године свим центрима за социјални рад у Србији према којем су, између осталог, дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља и покрећу судске поступке за одузимање родитељског права.

„Поново наглашавам да аутоматско одузимање деце није решење јер је потребно утврдити да ли се ради о трговини људима, што подразумева злоупотребу деце и кршење њихових права, или та деца немају од чега да живе. Надлежни органи треба да се усмере на то да утврде и отклоне узроке који су довели до тога да деца буду на улици, а не на последице“, изјавио је Пашалић поводом 12. априла - Међународног дана деце укључене у живот и/или рад на улици.

Заштитник грађана је прошле године утврдио да Министарство за рад упућивањем радног налога у мају 2018. године поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација а центре за социјални рад усмерава на незаконито поступање. То министарство је 2020. године одбило да поступи по препоруци Заштитника грађана за укидање овог налога.

Проблем “деце улице“ не може да се посматра само као проблем Министарства за бригу о породици и демографију. То је питање и за Министарство унутрашњих послова које треба да утврди организаторе просјачења и процесуира одговорне где томе има места, али и за цело друштво - од појединаца који треба да се укључе у примећивање деце која раде и живе на улици и пријаве надлежним органима до центара за социјални рад који треба да обезбеде подршку породицама за излазак из сиромаштва или за јачање родитељских капацитета, наводи Пашалић.

Поред физичког рада, главни проблеми деце укључене у живот и рад на улици су екстремно сиромаштво и нередован приступ образовању, који су врло често праћени дискриминацијом, као и „дечји бракови“ који им ускраћују детињство и онемогућавају да уживају права која има припадају, наглашава Заштитник грађана.

„Деца улице“ се суочавају са бројним ризицима који остављају последице на њихово здравље и развој због чега надлежни органи треба да учине додатне напоре на заштити права и најбољег интереса детета, навео је Пашалић.

Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а је у периоду од децембра 2019. године до октобра 2020. године обављао посете установама за извршење кривичних санкција с циљем праћења поступања према зависницима од психоактивних супстанци. С тим у вези, изабран је узорак од 5 казнено-поправних завода (КПЗ Сремска Митровица, КПЗ Београд, КПЗ Панчево, КПЗ Ниш, КПЗ Пожаревац) и 5 окружних затвора (ОЗ Чачак, ОЗ Краљево, ОЗ Нови Сад, ОЗ Смедерево, ОЗ Београд). Проблем је посматран са три аспекта: безбедносног, третманског и здравственог, са намером да се провери које активности заводи предузимају у циљу откривања и спречавања уноса психоактивних супстанци, да ли у заводима постоје специјализовани програми за рад са осуђеним лицима која имају проблем зависности од психоактивних супстанци, који се програми спроводе, која се терапија нуди, да ли је особље едуковано да спроводи програме лечења, односно третмана, које се мере предузимају у циљу смањења потражње и доступности, превенције и редукције штетних последица.

У Тематском извештају који је сачињен након посета истакнуте су добре праксе које су уочене у посећеним заводима и уједно дате препоруке за унапређење стања у овој области, а имајући у виду да су зависници посебна група унутар затворске популације која захтева специјализован приступ.

У одговору на поступање по упућеним препорукама Управа за извршење кривичних санкција је, између осталог, обавестила НПМ о томе да је Нацртом нове Стратегије развоја извршења кривичних санкција за период 2021 – 2027 предвиђено унапређење безбедности у заводима и набавка и надградња система контрадиверзионе заштите, са посебним освртом на нове анализе система садржаја који се прегледају. Такође, Управа ће наставити са активностима на запошљавању припадника службе за обезбеђење и васпитних радника у заводима а свим заводима наложено је да предузму потребне мере да ангажују лекара специјалисту психијатрије или неуропсихијатрије, ради пружања услуга у заводу, при чему ће спровођење ове препоруке контролисати Одељење за инспекцију.

НПМ је обавештен и о томе да су у оквиру пројекта Савета Европе, који финансира Европска унија, израђени нови специјализовани програми за групни рад са осуђеницима, међу њима и Специјализовани програм за групни рад са зависницима од дрога који је дистрибуиран свим заводима.

Управа јe препоруку НПМ да се у свим заводима створе услови за реализацију индивидуалних циљева који се постављају осуђенима доставила Одељењу за инспекцију, како би приликом вршења надзора контролисао да ли су индивидуални циљеви и планирани поступци и активности и задаци особља у реализацији програма поступања реално постављени, у односу на могућности завода и да ли се они према плану спроводе.

Управа је обавестила НПМ и о томе да ће предузети мере на изналажењу најбољег решења за остваривање контакта и сарадње са надлежним центрима за болести зависности, који имају едуковани кадар за увођење супституционе терапије, како би се процениле индикације за увођење ове терапије лицима која нису започела лечење од болести зависности на слободи.

НПМ је 22. децембра 2020. године на састанку Мреже НПМ земаља југоисточне Европе, у својству председавајућег Медицинском групом Мреже представио основне налазе из овог извештаја.

 

Тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 5. априла 2021. године системску посету Специјалној болници за психијатријске болести „Ковин“. У тиму су поред запослених из Заштитника грађана били и лекар специјалиста психијатар и представница Хелсиншког одбора за људска права у Србији.

b_300_0_16777215_00_images_kovin_3.jpegТим НПМ-a је током посете обишао смештајне капацитете и разговaрао са управом ове здравствене установе о начину остваривања права пацијената, одвијању радно-окупационе терапије, мерама заштите и сл. Такође, извршен је увид у релевантну медицинску документацију у вези са процедуром пријема, лечењем и применом мере физичког спутавања.

Руководство и запослени остварили су пуну сарадњу са тимом НПМ.

НПМ похваљује активности које су предузете у правцу унапређења материјалних услова, а посебно напоре Специјалне болнице да преко мобилних тимова прати стање отпуштених пацијената, успостави телефонску линију за подршку током криза у породичном окружењу, као и активности у циљу едукације породице о природи болести њиховог члана и потреби сарадње у даљем току лечења.

Страна 18 од 505

panel flajer