- Детаљи
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 8. децембра 2020. године надзор над принудним удаљењем пет држављана Турске, који су незаконито боравили у земљи. Држављани Турске су након боравка у Прихватилишту за странце у Падинској Скели, у коме су проверили неко време, спроведени до Аеродрома Никола Тесла Београд и враћени у земљу порекла. Током боравка у Србији (приликом хапшења и током боравка у Прихватилишту) нису имали примедби на поступање полицијских службеника и сарађивали су у поступку удаљења.
Поступање полицијских службеника било је професионално, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа управе са Заштитником грађана.
- Детаљи
Клинички центар Ниш прихватио је препоруке из Извештаја о посети Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) Центру за заштиту менталног здравља при том клиничком центру, у циљу унапређења поступања према деци и адолесцентима при примени мере физичког спутавања.
У одговору је наведено да ће, поступајући по препорукама НПМ, Центар за заштиту менталног здравља спровести:
• посебну стручну обуку здравствених радника за поступање са децом, условима и поступку примене мере физичког спутавања, као и тренинге у примени напредних техника ненасилног физичког спутавања, а сходно посебном плану обучавања здравствених радника о начину и поступку примене мере физичког спутавања,
• обуке за немедицинско особље, како би у случајевима крајње нужде, а до обезбеђивања довољног броја медицинских техничара, били оспособљени за адекватно пружање асистенције медицинском особљу у спровођењу мере физичког спутавања,
• као и да ће на основу специфичних потреба израдити програм континуиране специјалистичке едукације средњег медицинског кадра.
Такође, Клинички центар Ниш прихватио је препоруку НПМ да, ради правовременог планирања запошљавања здравствених радника и благовременог едуковања потребног кадра за будући рад, сачини анализу структуре запослених у Центру за заштиту менталног здравља, према годинама радног стажа, специјализацији и субспецијализацији, и о томе обавести Министарство здравља.
 Извештај |
| Одговор органа о поступању |
- Детаљи
Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија о неодговарајућим условима рада и неадекватно организованој заштити здравља запослених од вируса Ковид-19 у Диспанзеру за плућне болести, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Здравственог центра Неготин.
Заштитник грађана од управе овог Здравственог центра тражи да га у року од 15 дана обавести о свим околностима које се односе на конкретан случај, а посебно о тачности навода да рендген техничари у диспанзеру раде без икакве помоћи других здравствених радника и да сваке седмице остају сами на свом радном месту од петка у 14 сати до понедељка у 7.30 сати.
Заштитник грађана тражи и да га управа Здравственог центра обавести да ли су тачни наводи да заштитна опрема коју рендген техничари користе није на одговарајући начин издвојена и заштићена од могућности да буде контаминирана вирусом Ковид-19 и да нису обезбеђене довољне количине алкохола за дезинфекцију.
Од надлежних у Здравственом центру Заштитник грађана тражи и одговор да ли су тачни наводи да није организовано редовно изношење медицинског и другог отпада из Диспанзера за плућне болести.
- Детаљи
Само два дана након обраћања Заштитника грађана са захтевом за укидање забране отуђења нових возила у трајању од 60 дана, Министарство унутрашњих послова доставило је депешу свим организационим јединицама којом се укида обавеза евидентирања ове забране за нова моторна и прикључна возила купљена од овлашћених дистрибутера у Републици Србији.
Заштитник грађана је по сопственој иницијативи 5. октобра 2020. године, после сазнања добијених од грађана да МУП купцима нових возила забрањује отуђење на 60 дана од дана куповине, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а.
У одговору који је доставио Заштитнику грађана, МУП наводи да је Управа криминалистичке полиције обавестила Управу за управне послове да са аспекта надлежности те управе не постоје сметње да се за нова моторна и прикључна возила, купљена од дистрибутера у Србији, након подношења захтева за регистрацију у саобраћајну дозволу не уписује забрана отуђења возила у трајању од 60 дана и да власници тих возила не потписују изјаву на обрасцу ИНТ 1.
„Свим организационим јединицама линије рада ове Управе дана 7. октобра 2020. године достављена је инструктивна депеша да се од дана пријема наведене депеше, обавеза евидентирања забране отуђења возила у трајању од 60 дана у саобраћајној дозволи и потписивање изјаве на обрасцу ИНТ 1 не односи на нова моторна и прикључна возила купљена од овлашћених дистрибутера у Републици Србији“, наводи МУП.
„За сва остала нова и коришћена моторна возила увезена из иностранства, у поступку регистрације врши се провера чињенице да ли су крадена у иностранству, на начин и по поступку утврђеном Упутством“, навео је МУП.
- Детаљи
Заштитник грађана је прва институција којој би се грађани Србије обратили у случају да им је повређено неко људско право, резултат је истраживања јавног мњења под називом „Људска права у очима грађана и грађанки Србије“ које је урађено у новембру 2020. године.
Чак 26,4 одсто грађана Србије у 2020. години je навело да би се прво обратили Заштитнику грађана у случају повреде неког људског права, што представља пораст од седам одсто у односу на резултат из прошле године, показује истраживање које су урадили Тим Уједињених нација за људска права у Србији, невладина организација Београдски центар за људска права и агенција Ипсос.
„Веома ми је драго што су грађани препознали истинску намеру и вољу Заштитника грађана да буде ослонац и подршка грађанима који не могу да остваре своја права код надлежних државних органа. О томе сведочи и вишеструко повећан број обраћања грађана овој институцији током 2020. године“, изјавио је Заштитник грађана Зоран Пашалић.
Због целе ситуације са пандемијом Институција Заштитника грађана ове године имала је неколико пута више посла него претходних година због чега смо реорганизовали начин рада наших стручних служби, увећали број поступака покренутих по сопственој иницијативи и појачали надзор над остваривањем права грађана, изјавио је Пашалић.
Заштитник грађана ће наставити да појачано контролише рад надлежних органа по питању остваривања гарантованих права грађана, посебно када су у питању рањиве категорије становништва, узимајући у обзир измењене услове живота које је наметнула пандемија вируса Ковид-19, нагласио је Пашалић.
Истраживање показује да су као најугроженија људска права у Србији у 2020. годину коју је обележила пандемија вируса Ковид-19 грађани Србије означили право на здравље, право на слободу кретења и слободу медија.
- Детаљи
Заштитник грађана сматра да органи извршне власти не могу да имају кључну и завршну реч у ограничавању људских права током пандемије и да њихове одлуке треба да буду под парламентарним, судским и надзором независних институција, изјавила је заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић поводом 10. децембра - Међународног дана људских права.
„У тешким околностима каква је пандемија овог смртоносног вируса, правосудни органи, институције и надлежни органи морају да обезбеде спровођење здравствених мера у амбијенту који неће угрозити људска права“, рекла је Стојановић на конференцфији коју је поводом обележавања овог међународног дана организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Стојановић је на скупу навела да надлежни органи, приликом доношења мера у циљу сузбијања пандемије Ковид-19, треба да се руководе правилима струке и ситуацијом на терену уз обавезно уважавање људских права, са посебним акцентом на рањиве категорије грађана.
Годину за нама у Србији и целом свету обележила је пандемија вируса Ковид-19 и готово сви светски омбудсмани разматрају да ли су мере које њихове државе предузимају оправдане у односу на ограничења људских права до којих неминовно мора доћи како би се сачували животи људи, истакла је заменица Заштитника грађана.
Стојановић је подсетила да је током ванредног стања Заштитник грађана редефинисао приоритете и организацију посла како би се помогло најугроженијима - становницима неформалних ромских насеља, прихватилиштима за странце, бескућницима, мигрантима и људима смештеним у привременим ковид болницама.
Заштитник грађана је иницирао и измену прописа којима је омогућен несметан излазак у шетњу деце са аутизмом, омогућено виђање детета са родитељем са којим не живи, омогућено кретање жртвама породичног насиља, особама које брину о старим, непокретним и особама са инвалидитетом, навела је заменица Заштитника грађана.