- Детаљи
Заштитник грађана организовао је поводом 10. децембра - Међународног дана људских права низ активности којима је указао на потребу непрестане заштите људских права у условима пандемије Ковид-19, са посебним освртом на заштиту права посебно рањивих категорија грађана.
Заменица заштитника грађана и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) др Наташа Тањевић је указала да у актуелној епидемиолошкој ситуацији потреба за унапређењем система заштите менталног здравља постаје још израженија и значајнија него у редовним околностима и да је неопходно повећати улагања у ментално здравље грађана, развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици, кадровски оснажити болничке установе и обезбедити континуирану едукацију запослених из области менталног здравља.
Руководилац НПМ-а је на онлајн састанку упознала в.д директорку Специјалне болнице за психијатријске болести „Ковин“ Јованку Петровић са радом овог механизма у вези са поступањем према особама са менталним сметњама у затвореним установама. Такође, с обзиром на то да је НПМ током године обављао тематске посете у циљу праћења поступања према форензичким пацијентима, односно лицима на извршењу мера безбедности обавезног лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана, обавезног лечења алкохоличара, као и на извршењу одговарајућих заштитних мера изречених у прекршајном поступку, на састанку су прибављене информације о поступању ове болнице према овој категорији лица.
Директорка болнице је представила активности које су предузете на поступању по раније упућеним препорукама НПМ, као и изазове са којима се та болница суочава у раду, посебно у погледу броја запослених, сарадње са центрима за социјални рад и континуираним специјалистичким обукама запослених.
У недостатку центара за заштиту менталног здравља у заједници, веома су значајни напори болнице да се преко мобилних тимова прати стање отпуштених пацијената, као и успостављање телефонских линија подршке током криза у породичном окружењу, едукација породице о природи болести њиховог члана и потреби сарадње са болницом у даљем току лечења.
Бројне активности уочи обележавања Међународног дана људских права имала је и генерални секретар Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић која сматра да је потребно уложити додатан напор у промоцију и поштовање људских права, посебно у контексту пандемије Кoвид-19 када државе посежу за ограничавањем људских права.
Јовичић је нагласила да људска права припадају појединцима, самим тим што су људска бића а не због тога што је тако записано у неком законском тексту, а држава не прописује, нити одобрава људска права већ гарантује њихову заштиту.
Јовичић је, као представник Институције Заштитника грађана, учествовала у низу међународних онлајн скупова крајем новембра и почетком децембра 2020. године који су, како је навела, обухватили изазове савременог доба који намећу преиспитавања стања људских права и слобода и напретка.
Јовичић је учествовала на годишњој конференцији коју је организовао ENNHRI на тему изградње заједничке подршке напретку људских права и демократије у Европи, као и препознавању улоге националних институција за заштиту људских права, као на видео конференцији коју је организовала Европска агенција за основна права (FRA) у сарадњи са Европском комисијом на тему јачања људских права у ЕУ у следећој декади.
На годишњој скупштини GANHRI, која је организована ради промоције интерактивног учешћа, Јовичић је учествовала у размени искустава и добре праксе и коришћењу ЕNHRI мандата и рада у условима пандемије Ковид-19. Било је речи и о улози националних институција за људска права током климатских промена.
Поводом обележавања Mеђународног дана љуских права, Сектор за права детета Заштитника грађана одржао је онлајн састанак са члановима Панела младих саветника Заштитника грађана, на којем је приказан филм „Деца поред нас“, који је Заштитник грађана снимио током 2014. године о животу и проблемима ромске деце.
Млади саветници Заштитника грађана су после пројекције филма оценили да положај ромске деце из ромских насеља, а пре свега оне која живе и раде на улици или користе услуге свратишта, у последњих шест година није побољшан и да је потребан већи ангажман надлежних државних органа како би добили потребну помоћ и подршку која им је неопходна у остваривању њихових права.
Деца која раде на улици су невидљива за систем, па је неопходно да најпре буду уведена у њега како би могли да користе све расположиве ресурсе подршке и остваре сва права која су им гарантована, а друштво у целини мора више да се ангажује како би се овој деци обезбедио нормалан живот, сматрају Млади панелисти Заштитника грађана.
- Детаљи
Заштитник грађана утврдио је, у поступку покренутом после сазнања из медија о сексуалном злостављању детета из Зајечара, да је тек након надзора Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања зајечарски Центар за социјални рад реаговао измештањем детета у хранитељску породицу, због чега су против стручних радника спроведени дисциплински поступци.
Из документације о надзору, коју је ресорно министарство доставило Заштитнику грађана, произилази да надлежни Центар током поступка процене случаја по пријави Полицијске управе Зајечар из 2019. године која садржи озбиљне наводе који указују на грубо занемаривање детета, није поступио у складу са законским овлашћењима и стандарднима стручног рада.
Заштитнику грађана је достављена документација која показује да је ресорно министарство током надзора над радом зајечарског Центра утврдило да тај орган старатељства није спровео свеобухватну процену случаја и свих сегмената који су од значаја за развој детета, односно није проверавао наводе из притужбе полиције на адекватан и поуздан начин.
Тек у поступку надзора надлежног Министарства је утврђено да су испуњени законски услови за хитно издвајање детета из породице родитеља и покренут поступак постављања привременог старатеља детету, након чега је оно смештено у хранитељску породицу.
Министарство је затим зајечарском Центру наложило да утврди одговорност стручних радника, којима је после спроведеног поступка изречена мера опомене са најавом отказа уговора о раду, као и да обезбеди да стручни радници Центра похађају адекватне обуке из области заштите деце од злостављања и занемаривања, утврдио је Заштитник грађана.
- Детаљи
Заштитник грађана мр Зоран Пашалић одржао је 7. 12. 2020. године онлајн састанак са председавајућим институције Омбудсмена БиХ проф. др Љубинком Митровићем.
Током састанка омбудсмани су разговарали о искуствима две институције у погледу остваривања људских права и слобода у време пандемије са посебним освртом на епидемиолошко стање последњих месец дана када је дошло до наглог погоршања ситуације у БиХ и Републици Србији. Током разговора омбудсмани су разменили искуства о остваривању права у време пандемије рањивих категорија становништва, односно деце, старијих особа, особа са инвалидитетом, самохраних родитеља, те особа које због хроничних обољења, аутоимуних болести и/или других здравствених тешкоћа спадају у ризичну групу грађана.
Закључак је омбудсмана да се основна људска права која су загарантована уставима који су на снази у Босни и Херцеговини и Републици Србији, као и међународним документима које су Босна и Херцеговина и Република Србија ратификовале морају поштовати у свим околностима. С друге стране, уживање одређених људских права може бити ограничено под тачно одређеним условима. При томе, треба истаћи три важна принципа: код ограничења права, нужно је утврдити време на које се ограничење односи, оправданост ограничења мора бити преиспитивана, и на крају, престанком разлога за увођење ограничења, иста се требају укинути. У сваком случају приликом доношења, ублажавања и укидања свих мера које се доносе у циљу сузбијања COVID-19 треба се водити правилима струке, ситуацијом на терену, уз уважавање људских права и основних слобода, при чему се посебна пажња треба посветити рањивим категоријама грађана.
Извршна власт не сме имати кључну и завршну реч у ограничавању људских права током пандемије, те је став омбудсмана да су парламентарни и судски надзор изузетно важни приликом доношења одлука извршне власти.
Обавеза је правосудних органа, институција и јавне власти да обезбеде спровођење здравствених мера у амбијенту који неће угрозити људска права и слободе гарантоване Европском конвенцијом о људским правима.
На састанку је посебно наглашена важност даље размене искустава и добрих пракси у унапређивању људских права.
- Детаљи
Заштитник грађана прихвата да врши функцију Независног надзорног механизма за спровођење Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, што је предвиђено радном верзијом новог закона о Заштитнику грађана која је израђена у овој институцији, изјавила је заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић.
Државе потписнице Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом имају обавезу да оснују и омогуће рад оваквог механизма, који треба да буде основан при националној институцији која функционише у складу са Париским принципима УН о националним институцијама за људска права, рекла је Стојановић отварајући иницијалну дискусију у Кући УН у Београду организовану поводом оснивања оваквог механизма.
Дугогодишње искуство у области заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом, старијих, жена, деце, ЛГБТИ особа, националних мањина и лица лишених слободе позитивно може да утиче на то да Заштитник грађана успешно спроводи активност Независног надзорног механизма, навела је Стојановић.
Заменик Заштитника грађана Слободан Томић нагласио је да су у Србији и даље присутни системски проблеми који онемогућавају остваривање права особа са инвалидитетом и као најуочљивије издвојио недовољно развијену приступачност објеката јавне намене, недовољну развијеност система услуга и сервиса подршке, праксу потпуног лишења пословне способности, сиромаштво и социјалну искљученост, као и проблеме са запошљавањем.
Томић је рекао и да предстоји процес развоја показатеља (индикатора) за праћење примене Конвенције УН, односно прилагођавање националном контексту постојећих индикатора који постоје на глобалном нивоу и да би у овом процесу на најбољи начин требало искористити постојећа искуства и праксе.
Заменица Заштитника грађана и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) др Наташа Тањевић навела је да тај механизам контролише сва места у којима се налазе лица лишена слободе (затвори, психијатријске болнице, полицијске станице, установе социјалне заштите домског типа) и да је због тога у Моделу методологије за независно праћење Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом препознат за праћење спровођења неколико чланова ове Конвенције УН.
Тањевић је навела да НПМ већ има искуство у праћењу појединих чланова Конвенције, увид у стање у овој области и потребу за унапређењем истог, има усвојену методологију и израђене упитнике које ће у складу са новим потребама унапредити у смислу лакшег и ширег праћења Конвенције.
- Детаљи
Заштитник грађана указао је да је положај особа са инвалидитетом, које се и иначе сусрећу са бројним тешкоћама, у време пандемије корона вируса додатно отежан и апеловало на надлежне државне и локалне органе да олакшају приступ услугама, обезбеде несметано функционисање услуга подршке у заједници и потпуно остваривање права особама са ивалидитетом.
„Особе са инвалидитетом у Србији се свакодневно сусрећу са системским проблемима у остваривању својих права, а њихов положај је у актуелној пандемији додатно отежан. Зато апелујем на све надлежне органе да у новонасталим условима уложе додатне напоре како би особе са инвалидитетом имале што мање тешкоћа да остваре своја права“, изјавио је Заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 3. децембра - Међународног дана особа са инвалидитетом.
Пашалић је затражио од надлежних државних и локалних органа да олакшају приступ свим услугама, а пре свега да обезбеде несметано функционисање услуга подршке у заједници, као што су становање уз подршку, сервис персоналних асистената, лични пратиоци деце и герoнто-домаћице.
Заштитник грађана је посебно апеловао на надлежне у домовима за смештај старих и особа са инвалидитетом и у прихватилиштима да у условима пандемије и надолазеће зиме омогуће и обезбеде адекватну заштиту свих корисника али и бескућника и свих грађана којима је таква помоћ потребна.
Пашалић је поновио да су у Србији и даље присутни системски проблеми који онемогућавају остваривање права особа са инвалидитетом и да је зарад њиховог отклањања предлогом новог Закона о Заштитнику грађана, који су израдили стручњаци ове институције, предвиђено да Заштитник грађана обавља послове Националног независног механизма за праћење спровођења Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом.
- Детаљи
Заштитник грађана је по сопственој иницијативи после сазнања да је старијем брачном пару ускраћена услуга геронто-домаћица јер је један од супружника заражен корона вирусом и да имају лекова и хране за још неколико дана, покренуо хитан поступак контроле правилности и законитости рада Градског завода за јавно здравље Београд и Геронтолошког центра Београд.
Заштитник грађана је упознат са проблемима са којима се суочава брачни пар из Београда који су корисници Службе „Помоћ у кући“ Геронтолошког центра Београд након што је један од њих позитиван на корона вирус.
У телефонском разговору са координатором Службе „Помоћ у кући“ Геронтолошког центра Београд 30. новембра 2020. године Заштитник грађана је упознат да је тај центар упутио упит Градском заводу за јавно здравље Београд о начину пружања услуге у новонасталој ситуацији у конкретном случају, односно да ли геронто-домаћице овим супружницима могу да пруже помоћ у набавци хране и лекова.
Како је Заштитник грађана обавештен том приликом, као и приликом телефонског разговора 1. децембра 2020. године, одговор Градског завода за јавно здравље Београд није примљен.
Заштитник грађана због тога тражи од ове две градске установе да га у што хитнијем року, уз достављање релевантне документације, обавесте о свим чињеницама и околностима, као и о предузетим активностима. Од Градског завода за јавно здравље Београд Заштитник грађана посебно тражи обавештење да ли је упутио одговор Геронтолошком центру Београд, те уколико то није случај да га обавести о разлозима за то.
Од ове две установе, Заштитник грађана тражи и обавештење на који начин је организовано пружање услуга корисницима Геронтолошког центра Београд у ситуацијама када су корисници или чланови њиховог домаћинства позитивни на корона вирус или се налазе у самоизолацији, као и на који начин је у тим ситуацијама организовано пружање услуга геронто-домаћица.