Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић предводила је тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) током ненајављене посете Окружном затвору у Зајечару октобра 2021. године. Посета је обављена у циљу провере постојања тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака у тој установи. Након посете, НПМ је сачинио извештај у којем је упутио препоруке за унапређење рада ОЗ Зајечар.
Поступајући по препорукама у посећеном заводу предузимају се активности како би се, осуђена лица која су разврстана у затворено одељење, у већем броју радно ангажовала, као и да се притвореним лицима омогући остваривање права на боравак на свежем ваздуху у трајању од најмање два сата дневно. Окружни затвор у Зајечару је обавестио Заштитника грађана и о прихватању препорука које се односе на рад лекара у погледу начина обављања првог лекарског прегледа и обилазака осуђених лица која се налазе на извршењу дисциплинске мере упућивање у самицу, а тим НПМ ће пратити спровођење тих препорука.
У сарадњи са Казнено-поправним заводом у Нишу, Окружни завод у Зајечару је извршио замену старих и дотрајалих душека у собама-спаваоницама, чиме су унапређени материјални услови у тој установи.
Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић указала је на тежак положај жена на селу пре свега јер нису економски самосталне а често им је отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници и позвала их да се за све повреде њихових права обрате Заштитнику грађана.
„Жене на селу у ретким случајевима поседују имовину, не остварују увек право на пензију, до недавно није постојао законски основ да им се вреднују бројни сати које проводе у неплаћеном кућном раду, водећи бригу о другим члановима породице, о домаћинству и о пољопривредном газдинству“, рекла је Стојановић на трибини „Превенција насиља над старијим женама у условима пандемије и изазови у приступу услугама социјалне и здравствене заштите“.
Стојановић је на скупу у Тополи рекла да жене на селу често имају отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама у заједници, као и јавном превозу и позвала их да се обрате Заштитнику грађана у свим ситуацијама када сматрају да су њихова права повређена или када надлежни органи нису предузели мере из својих надлежности како би жене, посебно оне старије, оствариле своја права.
Заменица заштитника грађана је истакла да је неопходно радити на подизању свести жена, посебно старијих, о различитим облицима насиља у породици и и о механизмима заштите који су им на располагању, као и да је веома важно оснажити жене на селу да остваре и заштите своја права.
Фото: Заштитник грађана
Представница Волонтерског центра у Тополи Светлана Младеновић је навела да су у том центру запослене геронто-домаћице из села Блазнава, Шаторије, Липовац и других које су током пандемије непрекидно достављале храну и лекове до врата корисника и делиле хигијенски материјал.
Представница удружења „Снага пријатељства-Amity“ Надежда Сатарић је истакла да трећину волонтера чине старије особе које на тај начин промовишу активно старење, предупређујући усмаљеност и омогућавајући да буду од помоћи некоме ко је у тежој ситуацији од њих.
„На тај начин се постиже физичка и ментална активност и размена позитивних емоција између волонтера и оних особа којима пружају помоћ. Надлежни органи треба да креирају ваљан правни основ за унапређивање положаја жена на селу а жене не треба да дозволе да се макар део имовине не води на њих јер ће их сви, па и рођена деца, више ценити ако имају нешто своје“, рекла је Сатарић.
Скупу су присуствовале бројне волонтерке и волонтери Волонтерског центра „Кораци“ у Тополи, али и из околних села Липовца, Блазнава, Шаторије, Жабара, Винче, Кићевца, Јаблановаца, Наталинаца и Клоке који су истакли да током пандемије нису у довољној мери имали приступ услугама здравствене заштите, нарочито када је требало да здравствени радници изађу на терен и помогну непокретним пацијентима.
Трибина је део пројекта „Промоција недискриминације и заштите од насиља над старијим женама у условима пандемије“, који је подржало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у оквиру програма „Спровођење антидискриминационих политика у Републици Србији за 2021. годину“, који се финансира из буџета Републике Србије.
Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу медијских информација о могућем физичком злостављању кориснице приватног дома за старе на општини Вождовац у Београду, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Од надлежног министарства Заштитник грађана тражи да га у року од 15 дана обавести о свим околностима и мерама које су предузете у овом случају, о томе да ли приватни дом за старе има лиценцу за рад, да ли су у прошлости добијали пријаве на рад овог дома, да ли су вршили инспекцијски надзор у овом дому и да ли су раније утврдили неправилности у раду и које мере су предузимали.
Заштитник грађана је 15. марта 2022. године из медијских навода добио податке да је корисницу приватног дома за старе у Београду унук затекао са огреботинама по лицу, са подливима на шакама и са пуно модрица. Запослени и власница дома су, како преносе медији, у вези са узроком настанка повреда дали контрадикторне изјаве.
Заштитник грађана предао је данас Народној скупштини Републике Србије редован годишњи извештај о свом раду и стању људских права у Републици Србији у 2021. години, на шта је обавезан по Закону о Заштитнику грађана.
У редовном годишњем извештају Заштитника грађана наведени су изазови са којима се ова независна државна институција сусретала током 2021. године у заштити људских права у несвакидашњим условима узрокованим пандемијом заразне болести Ковид-19, али и успеси које је Заштитник грађана остварио у оквиру својих надлежности.
Заштитник грађана је у редовном годишњем за 2021. годину, између осталог, представио податке о активностима у претходној години, уочене недостатке у раду органа управе, препоруке за побољшање праксе и нормативног уређења појединачних области, предлоге за унапређење положаја грађана у односу на органе управе, као и податке о спровођењу препорука и предлога из претходних извештаја.
Заштитник грађана према Закону о Заштитнику грађана подноси Народној скупштини редован Годишњи извештај најкасније до 15. марта наредне године за претходну годину и објављује га у "Службеном гласнику Републике Србије" и на својој интернет презентацији.
Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу медијских информација о вршњачком насиљу у Техничкој школи „Буда Давидовић“ у Обреновцу, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Заштитник грађана је из медија дошао до сазнања да су се двојица малолетних ученика те школе потукла 9. марта 2022. године у парку код Геронтолошког центра у Обреновцу, као и да је један ученик после туче послат у Дом здравља у Обреновцу а да се други ученик који је учествовао у тучи исписао из школе.
Заштитник грађана тражи да га ресорно министарство у року од 15 дана обавести о свим околностима везаним за наводе медија као и о мерама и активностима које су предузете у конкретном случају.
Заштитник грађана је данас по сопственој иницијативи, а поводом детаљних информација у медијима којима се указује на идентитет детета из Београда које је сексуално злостављано, покренуо поступке контроле правилности и законитости рада надлежних органа и апеловао на медије да у извештавању о оваквим случајевима не објављују податке који могу да открију идентитет детета жртве.
„У медијима су објављене изјаве и имена родитеља, слика куће и наведени подаци могу открити идентитет детета. На овај начин се дете жртва додатно трауматизује и виктимизује што може утицати на њен процес опоравка. Поново апелујем на медије да приликом извештавању о оваквим осетљивим случајевима не објављују податке који могу да открију идентитет детета жртве“, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић.
Заштитник грађана је покренуо поступке контроле правилности и законитости рада Градског центра за социјални рад у Београду, Регулаторног тела за електронске медије и Министарства културе и информисања.
Од Градског центра за социјални рад у Београду Заштитник грађана тражи да га у року од 15 дана обавести о околностима случаја, а од РЕМ-а и Министарства културе и информисања да покрену одговарајуће поступке како би утврдили да ли је овакво извештавање медија у складу са законом и у вези са тим предузму мере из своје надлежности, те да га о томе обавесте у року од 15 дана.
Информатор о раду
