Заштитник грађана затражио је данас од Министарства унутрашњих послова и од Центра за социјални рад у Краљеву да га у року од 15 дана известе о свим чињеницама и околностима које су им познате у случају злостављаног детета у Краљеву.

Наиме, Заштитник грађана је на основу медијског извештавања дошао до сазнања да је 09. новембра 2023. године у Краљеву ухапшен двадесетогодишњак из тог града због сумње да је у протеклих неколико дана у више наврата физички злостављао седмомесечну бебу. Према наводима из медија, осумњичени је ухапшен због постојања основа сумње да је у протеклих неколико дана у породичном стану, користећи одсуство своје супруге, у више наврата физички злостављао седмомесечну пасторку.

Заштитник грађана је од наведених органа затражио информације потребне за предузимање мера из своје надлежности, између осталог и о томе да ли су осумњичени и мајка детета раније кривично гоњени, односно осуђивани, и које су планиране мере Центра за социјални рад у Краљеву за подршке жртвама насиља у породици.

Заштитник грађана одржао је од 25. октобра до 8. новембра 2023. године у Врању, Бујановцу, Крагујевцу, Нишу и Лесковцу обуке о положају и надлежностима Заштитника грађана по новом Закону о Заштитнику грађана за представнике ромских невладиних организација и запослене у локалним самоуправама.

Обуке под називом "Положај и надлежности Заштитника грађана (нови Закон о Заштитнику грађана из 2021. године)" део су заједничког програма Европске уније и Савета Европе "Борба против дискриминације и промоција различитости у Србији" - Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску са циљем јачања постојећих антидискриминационих механизама и институција у складу са стандардима Савета Европе.

Са циљем оснаживања организација цивилног друштва које се баве правима ромске заједнице и људским правима уопште, као и запослених у локалним самоуправама и другим релевантним институцијама које се баве сличним темама, фокус обука био је на упознавању учесника са надлежностима Заштитника грађана, новинама које је донео Закон о Заштитнику грађана из 2021. године, као и на унапређењу ефикасног деловања у области заштите права ромске заједнице и рањивих група.

Полазницима обука представљени су изазови и решења у области заштите права Рома, као и релевантна знања и вештине за унапређење рада на промоцији инклузије Рома и Ромкиња и на заштити људских права уопште.

Обуке представљају значајан корак напред у остваривању права ромске заједнице и рањивих група и подржавају напоре за изградњу инклузивнијег друштва, а Заштитник грађана наставља са одржавањем обука у локалним самоуправама.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 27. септембра 2023. године ненајављену посету Окружном затвору у Краљеву са циљем провере постојања појаве тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Након посете НПМ је сачинио извештај са налазима, међу којима су да осуђена лица разврстана у затворено одељење завода у највећем броју нису радно ангажована. Имајући разумевање за чињеницу да је у заводу тешко обезбедити услове за радно ангажовање што већег броја осуђеника, НПМ ипак сматра да завод треба да уложи додатне напоре у правцу стварања наведених услова. Ово посебно имајући у виду да је рад осуђеног саставни део програма поступања, те да је сврха рада да осуђени стекне, одржи и повећа своје радне способности, радне навике и стручно знање како би му се омогућили услови за успешну реинтеграцију.

НПМ је похвалио чињеницу да се у заводу спроводи Општи когнитивно-бихејвиорални програм као и Специјализовани програм за групни рад са зависницима од дрога, те је у периоду од 1. јула 2023. године до 30. септембра 2023. године те програме похађало осам осуђених лица из затвореног одељења.

На основу службених навода и увида у документацију НПМ је констатовао да се све повреде лица лишених слободе описују, уцртавају у шематски приказ тела и фотографишу, као и да се уносе наводи лица о начину настанка повреда. Најзад, лекар у извештаје уноси и своје мишљење  о повезаности навода о начину настанка повреда и констатованих повреда. Увидом у поједине извештаје утврђено да се прегледи након примене мера принуде обављају у законом прописаним роковима и интервалима.

Лица лишена слободе са којима је НПМ обавио разговоре нису имала примедби на поступање службеника завода према њима. Наводили су да према њима нису биле примењиване мере принуде и да им није познато да су примењиване према било ком лицу нити да је ико био изложен недозвољеном поступању командира на било који начин.

Attachments:

Извештај

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас у Нишу да су старије жене на селу недовољно видљиве и да су угрожене, као и да им је најпре потребно пружити снажну и континуирану подршку како би се упознале са својим правима, а потом и добиле могућност да та права остваре. 

Представљајући „Посебан извештај Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу“, Пашалић је истакао да је постојећи нормативни оквир за остваривање права те категорије жена на селу веома добар, али да оне не могу да дођу у прилику да побољшају свој статус.

„Једна од кључних препрека која стоји између старијих жена на селу и доступности њихових права, која им гарантује закон односи се на њихову дигиталну способност, као и могућност да уопште поседују савремене електронске уређаје“, нагласио је Пашалић.  

Према његовим речима, неопходно је да надлежне институције, укључујући и локалне самоуправе уложе додатни напор како би старије жене на селу добиле прилику да остваре своја права, јер се оне још увек, и то у великој мери, суочавају са сиромаштвом, дискриминацијом и насиљем.

Заштитник грађана је такође истакао да та рањива група не ужива у потпуности социјална и здравствена права и то најпре због због недостатка посебних услуга и сервиса подршке, укључујући и услуге социјалне заштите, као и због отежаног приступа здравственим установама.

Пашалић је подсетио и да старије жене на селу ретко имају стална примања и личну имовину, као и да је готово непостојећи њихов утицај на развој локалних политика, или при доношењу одлука које директно утичу на њихове животе.

Потребно је афирмисати права старијих жена на селу и охрабрити их да своја права користе, јер су оне драгоцен ресурс и поседују знања и вештине која у великој мери доприносе не само одржању, већ и развоју локалних заједница и друштву у целини“, рекао је Пашалић. 

Председница удружења „Снага пријатељства – Amity“ Надежда Сатарић нагласила је да је социо-економски положај старијих жена на селу знатно неповољнији од оних које живе у градским срединама, да многе од њих немају стална примања или пензију, као и да већина тих жена трпи економско насиље.

Према њеним речима, попис из 2022. године показује да је у Србији регистровано 836.000 жена старијих од 65 година, и да њих око 336.000 живи на селу. „Према истим подацима, у сеоским срединама живи 74.000 жена старијих од 80 година и то највише у самачким домаћинствима", рекла је Сатарић и додала да су старије жене на селу у много неповољнијем положају од старијих мушкараца у сеоским срединама.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су припадници ЛГБТИ популације, као једне од најрањивијих друштвених група, увек у фокусу рада институције на чијем је челу и позвао их да му се обрате у вези са свим изазовима са којима се сусрећу у свакодневном животу.

„С обзиром да се, упркос унапређеним системским решењима, ЛГБТИ особе и даље сусрећу са дискриминацијом, говором мржње и насиљем, позивам их да се у ситуацијама у којима нису добиле одговарајућу заштиту и подршку надлежних органа обрате Заштитнику грађана“, рекао је Пашлић у уводној речи на представљању Извештаја о инцидентима мотивисаним мржњом према ЛГБТ+ особама у Србији у 2022. години који је израдило удружење „Да се зна!“.

Фокус Заштитника грађана је на заштити права свих рањивих група у нашем друштву, међу којима се посебна пажња поклања ЛГБТИ особама, рекао је Пашалић.

Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић рекла је да је положај припадника ЛГБТИ заједнице у Србији унапређен изменама више законских аката, пре свега Закона о родној равноправности и Закона о забрани дискриминације, али да су и даље веома уврежене предрасуде и стереотипи у вези са ЛГБТИ особама.

Стојановић је навела су подаци који су у изнети у извештају удружења „Да се зна!“ о инцидентима мотивисаним мржњом према ЛГБТ+ особама у Србији у 2022. години један од незаобилазних показатеља стања на терену у области заштите права ЛГБТИ особа, до којих надлежни органи долазе спорије и теже због неповерења које ЛГБТИ особе имају према њима.

„Због тога је много важније радити на подизању свести у јавности о правима ЛГБТИ особа и на развијању толеранције према рањивим групама грађана, међу којима су и ЛГБТИ особе“, рекла је Стојановић.