Министарство здравља је, преко здравственог инспектора, приликом спровођења надзора над радом Градског завода за хитну медицинску помоћ Београд, код подносиоца представке најпре створило оправдана очекивања да ће му бити достављени и тонски записи телефонских разговора који су вођени између њега и оператера у позивном центру 194, а потом, недоследном применом прописа министарство та оправдана очекивања притужиоца није испоштовало и тиме повредило принципе добре управе, утврдио је Заштитник грађана.

У складу са међународно прихваћеним начелима добре управе органи јавне власти дужни су да поступају у доброј вери, предвидиво, транспарентно и непристрасно. Органи управе треба да буду правични и независни у свом раду, да поштују оправдана и разумна очекивања грађана, јер било какво друго понашање је акт лоше управе који за последицу има неостваривање права грађана, код којих се ствара осећај сумње и несигурности, став је Заштитника грађана.

Министарство здравља доставиће притужиоцу тражене тонске записе, а у будућем раду ће у оквиру својих надлежности поступати по захтевима грађана на доследан начин, поштујући оправдана и разумна очекивања грађана, стоји између осталог у препорукама упућених Министарству здравља.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да би евидентирање проблема које медији имају на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја у јединствену платформу, коју израђује у договору са свим релевантним новинарским удружењима и синдикатима, омогућило овој институцији да уколико буде потребно иницира и измену постојећих прописа који регулишу ту област.

„Удружења или појединачни медији по питању суфинансирања медијских пројеката могу да траже од Министарства културе и информисања да изврши надзор по питању законитости и правилности поступка и одлука о додели средстава. Ако нису задовољни одговором министарства или ако не добију одговор у року од 30 дана тек тада могу да се обрате Заштитнику грађана. То је тренутно једини законски пут“, рекао је Пашалић.

Међутим, ако би сви проблеми око суфинансирања медијских садржаја били забележени у овој јединственој бази напада и притисака на новинаре, која је израђена по угледу на европску базу, то би убрзало реговање Заштитника грађана по питању ових и других проблема са којима се сусрећу новинари, рекао је Пашалић.

„Мислим да ћемо, уколико не дођемо до сагласја да имамо јединствену платформу и ако она што пре не буде почела да функционише, изгубити драгоцено време. Пре свега, у бржем реаговању Заштитника грађана на околности да медији, било локални било национални, нису задовољни начином на који је извршен поступак доделе средстава за суфинансирање. А то је онда довољан разлог да Заштитник грађана иницира измену прописа“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је још једном позвао сва новинарска удружења која су потписала споразум о изради јединствене платформе да што пре доставе податке и нагласио да ће та база омогућити да се утврде грешке у начину рада и пропусти који се понављају у дужем временском периоду што ће омогућити иницирање измене прописа или, ако буде потребно, доношење новог закона.

„Нећу одустати од израде јединствене платформе без обзира што по мом виђењу, уношење података у њу иде релативно споро. Овом приликом вас молим да окупимо све те податке и да пратећи такве појаве можемо јавно да укажемо да нешто није у складу са законом или да се показало као неделотворно и да кренемо у измене закона“, рекао је Пашалић на конференцији „Пројектно суфинансирање медијских садржаја – предности и недостаци“, коју је организовало удружење „Локал прес“.

Искуства стечена за време пандемије коронавируса показују да су недостаци у поштовању људских права старијих у том периоду постали још израженији и да су уведене мере значајно отежале приступ здравственој и социјалној заштити, утицале на финансијску сигурност као и на изложеност насиљу и дискриминацији, а највише тешкоћа су имале старије особе са менталним и физичким инвалидитетом, указао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић.

Он је поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима рекао да на основу обраћања грађана Заштитнику грађана најчешћи проблеми са којима се старији сусрећу су сиромаштво и насиље, као и занемаривање унутар породице, укључујући располагање имовином без њиховог пристанка, незадовољство остваривањем права на материјалну подршку услед тешке материјалне ситуације, отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица. Заштитник грађана сматра да је неопходно успоставити ефикаснији систем социјалне заштите усклађен са потребама старијих особа, обезбедити финансијски одрживе услуге и посебне сервисе подршке и предузети све расположиве мере и активности како би се старијим особама и у редовним и у ванредним околностима обезбедила адекватна здравствена заштита.

Заштитник грађана је истакао да је насиље над старијима један од најтежих облика насиља и да је то кривично дело које, најчешће, остаје невидљиво, прећутано, а жртве месецима, чак годинама трпе злостављање и дискриминацију. Како је рекао, старији грађани често због нарушеног физичког, здравственог или менталног стања изложени су насиљу и дискриминацији од стране своје породице, старатеља или социјалне установе која води бригу о њима. У посебно незавидном положају налазе се старији људи са села у неразвијеним општинама, који углавном немају коме да се обрате за помоћ, указао је Зоран Пашалић и позвао старије суграђане да пријаве сваки вид дискриминације и насиља према њима, јер имају право на сигуран и достојанствен живот.

Заштитник грађана указује и на недостатак нормативног оквира за ефикасну заштиту права старијих. Уједињене нације предвиђају да ће број људи старијих од 60 година у свету до 2050. године достићи две милијарде, а заштита људских права старијих и даље није довољно препозната у међународним законима, који обавезују државе да буду свесне права свих својих грађана подједнако. Заштитник грађана је става да је хитно потребна нова конвенција УН која ће осигурати поштовање права старијих суграђана.

Национални механизам за превенцију тортуре обавио је 11. јуна 2021. године контролну посету касарни „Војвода Петар Бојовић“ у Лесковцу ради праћења поступања по препорукама НПМ-а из Извештаја о посетама војним објектима Војске Србије које су реализоване у 2019. години.

Током посете проверавани су материјални и други услови у дисциплинској просторији, од војних старешина су прибављене информације о начину на који је поступљено по препорукама НПМ-а и извршен је увид у релевантну документацију.

Сарадња представника тима НПМ-а са припадницима Војске Републике Србије је, као и до сада, била на високом нивоу.

Тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а, који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 10 и 11. јуна. 2021. године посету Окружном затвору у Лесковцу. Посета је обављена у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Током посете, тим НПМ-а је обавио групне и појединачне разговоре са преко 70 осуђених лица, која се налазе у затвореном одељењу, на извршењу дисциплинске мере и према којима су примењене мере принуде.

Поред наведеног, извршен је увид у документацију која се односи на употребу мера принуде, ванредне догађаје, притужбе лица лишених слободе, Књигу повреда, као и начин обављања првог лекарског прегледа по пријему у Завод.

Такође, тим НПМ-а је обишао нови павиљон који је изграђен прошле године и који испуњава потребне стандарде, а са управником Завода разговарао о даљим активностима које су у плану везано за унапређење положаја лица лишених слободе, посебно у погледу могућности за радно ангажовање.

У тиму НПМ-а био је и лекар специјалиста психијатрије који је посебну пажњу посветио разговору са лицима која су се самоповређивала.

Професионално поступање руководства и запослених током посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.