Република Србија сваке године бележи напредак у поштовању права особа са инвалидитетом, али ти помаци су недовољни за оцену да је положај те рањиве групе у 21. веку задовољавајући, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 3. децембра - Међународног дана особа са инвалидитетом.
Он је истакао да право појединца да живи у заједници и буде укључен у њу, као и његово право на једнак избор са осталим члановима заједнице произилази из најосновнијих стандарда људских права.
Држава новим законима и ратификацијом међународних конвенција за унапређење положаја особа са инвалидитетом даје добар нормативни оквир, али и даље долази до значајног кршења њихових права, указао је Пашалић. Он је навео да притужбе упућене Заштитнику грађана указују да су највећи проблеми јављају у остваривању права на образовање, социјалну и здравствену заштиту, запошљавање, али и недостатак посебних услуга и сервиса подршке у заједници.
Заштитник грађана помно прати положај особа са инвалидитетом и позивам грађане да нам се и даље обраћају, а надлежне да добром интерсекторском сарадњом ефикасно решавају проблеме и недостатке у поштовању права особа са инвалидитетом као и свих грађана из рањивих друштвених група, поручио је Зоран Пашалић.
Резултати прошлогодишњег истраживања Удружења студената са хендикепом показују да само 16 јединица локалне самоуправе у Републици Србији континуирано расписује конкурсе за додељивање ученичких и студентских стипендија са блажим критеријумима деци и младим особама са сметњама у развоју и са инвалидитетом. Стога је Заштитник грађана ове године упутио Мишљење свим јединицама локалне самоуправе у којем их је позвао да ради унапређења положаја и степена остваривања права на образовање деце и младих особа са сметњама у развоју и са инвалидитетом, у складу са својим могућностима, континуирано расписују конкурсе са блажим критеријумима, истакао је данас заменик заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Слободан Томић.
Фото: Заштитник грађана
Томић је на конференцији „Дијалог о унапређењу инклузивних политика – подршка ученицима и студентима са хендикепом“, организованој поводом Међународног дана особа са инвалидитетом од стране Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Београду, истакао да су потребни блаже дефинисани критеријуми за стипендирање ученика и студената са сметњама у развоју и са инвалидитетом у свим конкурсима локалних самоуправа за доделу ученичких и студентских стипендија, како би се омогућило инклузивно образовање и васпитање што већем броју деце и младих са инвалидитетом, као предуслов за запошљавање на отвореном тржишту рада, а тиме и њихово економско осамостаљивање и оснаживање.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је истакао да овакав друштвени дијалог представља путоказ за остварење инклузивног образовања, приступачног за све, прилика за представљање примера добре праксе и за сагледавање и отклањање баријера у образовном процесу. Он је додао да су многи проблеми интерсекторски и треба стално да водимо рачуна не само о ономе шта морамо, већ и ономе шта треба да урадимо како би људска права била остварена.
Извршни директор Удружења студената са хендикепом Милан Јанковић је рекао да жели да сваког дана свака особа са хендикепом може остварити своја права, а да и поред свих баријера и изазова са којима се сусрећу особе са хендикепом, оне су израженије код млађе популације. Инклузивно друштво је одговорност свих нас и треба га омогућити без изговора, указао је Јанковић.
Унапређење нормативног оквира и превентивних механизама и политика у области заштите деце од сексуалне експлоатације и злостављања у приватном сектору, као и едукација деце и одраслих о препознавању и заштити од ове врсте насиља најбољи су начин за побољшање положаја деце, оцењено је данас на конференцији „Национални дијалог о заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања“.
Конференцији, коју су организовали Заштитник грађана Републике Србије и Мрежа организација за децу Србије, присуствовали су представници посланичких група и одбора у Народној скупштини Републике Србије, представницима ресорних министарстава, државних и покрајинских институција, градских управа, судова, струковних удружења, цивилног сектора, независних државних институција и међународних организација.
Отварајући конференцију, заштитник грађана Зоран Пашалић је изјавио да су последњих година деца најчешће жртве трговине људима, а да је најзаступљенији вид њиховог злостављања управо сексуална експлоатација.
„Приватни сектор и привреда, а посебно туризам и угоститељство, представљају критичну тачку у којој су деца у посебном ризику од сексуалне експлоатације. За ефикасну борбу против сексуалног искоришћавања деце неопходне су, пре свега, измене нормативних аката, али и ангажовање друштвено одговорних компанија“, рекао је Пашалић.
Директор Мреже организација за децу Србије Саша Стефановић је такође нагласио важност учешћа приватног сектора и цивилног друштва у спречавању сексуалне експлоатације деце путем примене интерних норми кроз ауторегулативу и корегулативу и додао да је та организација израдила интерне политике које могу да користе свим удружењима која раде директно са децом.
Фото: Заштитник грађана
Потпредседница Народне скупштине Републике Србије и чланица скупштинског Одбора за права детета Елвира Ковач представила је активности парламента на изменама домаћег законодавства и примени међународних конвенција у области заштите права детета и навела да су у борби против сексуалне експлоатације потребне и вршњачке едукације.
Министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић нагласила је да је неприхватљива свака врста насиља и да је у борби против сексуалне експлоатације деце веома важна превенција и указивање на сексуално узнемиравање које је често увод у сексуално злостављање.
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић указао је да се центри за социјални рад често први сусрећу са случајевима сексуалног злостављања деце и навео да ова тема захтева ангажовање више надлежних органа и других државних актера и исказао спремност министарства да учествује у активностима на заштити деце од сексуалне експлоатације.
Фото: Заштитник грађана
„Сваке године милиони деце су изложени сексуалном злостављању у оквиру породице, друштвене заједнице, у спорту, у школи… Свака држава има проблем са сексуалним искоришћавањем деце а разлика је само у приступу решавању тог проблема“, рекла је директорка УНИЦЕФ-а у Србији Дејана Костадинова.
Помоћница директора Сектора за пружање подршке у заступању и заштити интереса чланица, Привредне коморе Србије Гордана Тиодоровић рекла је да у Србији постоје компаније које примењују интерне протоколе за заштиту деце од злостављања и да је ПКС спремна да својим ангажманом потпомогне начин решавања проблема сексуалне експлоатације деце у приватном сектору.
Заменица заштитника грађана за права детета Јелена Стојановић представила је активности ове независне институције на заштити деце од сексуалне експлоатације и злостављања, али и превентивни рад кроз Панел младих саветника Заштитника грађана у оквиру којег деца и млади уче о правима детета и начинима њихове заштите.
Заменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је данас да надлежни органи треба да уложе додатне напоре како би се старијим женама на селу, које су слабо видљиве и социјално искључене, омогућило да у потпуности уживају сва гарантована права, посебно из области социјалне и здравствене заштите.
Стојановић је указала на потребу укључивања широког спектра релевантних актера на националном, покрајинском и локалном нивоу у решавању изазова важних за остваривање права посебно осетљивих група, као и организација цивилног друштва, како би се прикупили што конкретнији подаци о положају старијих жена на селу.
Стојановић је на конференцији „Заштита права старијих жена на селу кроз праћење спровођења Ревидиране Европске социјалне повеље“, коју је у Београду организовао Заштитник грађана, најавила и да ће ова независна институција за заштиту људских права следеће године путем прилагођених упитника прибављати податке од релевантних локалних, покрајинских и државних органа и организација које се баве заштитом права старијих жена на селу како бисмо имали потпуни приказ доступности и квалитета пружања услуге помоћ у кући и кућног лечења.
Заменик Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Слободан Томић је указао да је Заштитник грађана кроз притужбе грађана али и у непосредном контакту са старијим женама на селу уочио да постоји значајан простор за унапређење њиховог економско-социјалног положаја пре свега у остваривању права из социјалне и здравствене заштите, као и пензијско-инвалидског осигурања.
Крајњи циљ је заштита права ове посебно осетљиве групе кроз извештавање о спровођењу Ревидиране Европске социјалне повеље као инструмента који прокламује и подстиче пуну заштиту и уживање права старијих, рекао је Томић.
Фото: Заштитник грађана
Председница удружења „Снага пријатељства - Amity“ Надежда Сатарић је указала да поред сиромаштва, дискриминације и насиља, главни проблеми са којима се сусрећу старије жене на селу јесте недостатак посебних услуга и сервиса подршке, као и отежан приступ здравственим установама.
Сатарић је навела да су основне карактеристике положаја старијих жена на селу социјална искљученост, невидљивост, као и нижи ниво образовања и недовољна информисаност о њиховим правима, као и да је степен уживања економских права веома низак, иако учествују у стварању економских добара.
Говорећи о нормативном оквиру за остваривање економско-социјалних права старијих жена на селу, професорка Правног факултета у Нишу Невена Петрушић је истакла да је Србија ратификовала низ међународних уговора за заштиту и унапређење права старијих и да има добар нормативни оквир, али да се проблем јавља приликом њихове примене.
Представница Црвеног крста Србије - ХуманаС Наташа Тодоровић је говорила о капацитетима и начину организовања рада организација цивилног друштва које се баве заштитом права старијих жена на селу, док је о примени истраживачког приступа за праћење остваривања економско-социјалних права старијих жена на селу говорила истраживачица на Институту за филозофију и друштвену теорију Јелена Ћериман.
Конференција је организована у оквиру активности на подизању свести о правима друге генерације старијих жена на селу коју Заштитник грађана спроводи уз подршку Савета Европе кроз пројекат „Јачање капацитета Заштитника грађана у заштити и промоцији економско-социјалних права, у складу са ратификованим одредбама Ревидиране Европске социјалне повеље, са посебним фокусом на унапређење остваривања права старијих жена на селу“, у сарадњи са организацијом „Снага пријатељства – Amity“.
Заштитник грађана Зоран Пашалић данас је, поводом 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља над женама, позвао све жене у Србији које трпе психичко или физичко насиље да се охрабре да то пријаве надлежним органима и институцији на чијем је челу и указао на неопходност економског јачања жена жртава насиља.
"Неопходно је предузети мере да се економски ојачају жене жртве насиља да би могле да буду у прилици да, након проживљених траума, напусте насилника и да воде самосталан живот. Пре 18 година сам као судија Прекршајног суда у Београду почео да се бавим заштитом жртава породичног насиља, које се, како је пракса показала, у ситуацији када не могу да се економски одвоје од насилника, враћају у зачарани круг насиља", рекао је Пашалић.
Пашалић је подсетио да је на предлог Институције Заштитника грађана жртвама породичног насиља омогућен хитан бесплатан преглед код лекара судске медицине како би се „фиксирали“ докази и како би се тај лекарски извештај касније користио у судском поступку чиме би се омогућило да починилац насиља буде адекватно кажњен.
"Морамо радити на подизању свести грађана Републике Србије о нултој толеранцији на сваку врсту насиља. Најтежа последица породичног насиља јесте отварање новог круга насиља јер особа која живи са насиљем постаје или будући насилник или будућа жртва", додао је Пашалић.
Заштитник грађана Зоран Пашалић позвао је данас надлежне државне органе, међународне и организације цивилног друштва на унапређење комуникације и сарадње у циљу имплементације ревидиране Међународне класификације болести Светске здравствене организације којом је трансродни идентитет уклоњен са листе менталних обољења.
„Трансродни идентитет је 2019. године ревизијом Међународне класификације болести (МКБ 11) уклоњен са листе менталних обољења и премештен у домен сексуалног здравља. Република Србија има обавезу да примењује међународне стандарде и усклади своје прописе“, изјавио је Пашалић.
Пашалић је данас у седишту институције Заштитника грађана иницирао дијалог представника државних органа, здравствених установа, међународних и организација које се баве заштитом права трансродних особа, којем је присуствовао и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.
Министар Жигманов је рекао да се институционални оквир за имплементацију МКБ 11 изграђује, да су боља комуникација свих актера и интерсекторска сарадња неопходни како би се овај процес успешно окончао и да ће његово министарство дати допринос унапређењу системских мера и услуга у корист грађана.
Фото: Заштитник грађана
Дијалогу, одржаном на иницијативу удружења трансродних особа „Колектив Талас“, присуствовали су в.д. помоћника директора Управе за биомедицину Министарства здравља др Војислав Радосављевић, шефица Кабинета за трансродна стања Клинике за психијатрију КЦС прим. др Драгана Дуишин и председница Републичке стручне комисије за трансродна стања проф. др Светлана Вујовић.
Такође, састанку су присуствовали и представници Мисије УН у Србији и Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, Лекарске коморе Србије, Института за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић - Батут", Повереника за заштиту равноправности Републике Србије и представници удружења трансродних особа „Гетен“ и „XY Спектрум“.
Заменица заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић данас је поново указала на неопходност подизања свести о правима старијих особа, посебно старијих жена на селу које су у неповољном положају пре свега због недовољно развијених посебних услуга и сервиса подршке на локалном нивоу.
Старије жене на селу не уживају у пуном обиму права из области социјалне и здравствене заштите. Оне су често изложене дискриминацији, као и злостављању и насиљу, најчешће финансијском које не умеју да препознају, рекла је Стојановић на скупу о остваривању економских и социјалних права старијих жена на селу у селу Лаћарак код Сремске Митровице.
Стојановић је представила економска и социјална права која су гарантована у контексту Ревидиране Европске социјалне повеље и прописа Републике Србије, као и механизме заштите тих права и позвала присутне да се обрате Заштитнику грађана уколико сматрају да су им права повређена поступањем или непоступањем органа управе.
Фото: Заштитник грађана
Председница удружења „Снага пријатељства – Amity“ Надежда Сатарић је са учесницама скупа разговарала о проблемима са којима се сусрећу у остваривању економских и социјалних права, као и о томе које услуге социјалне и здравствене заштите су им доступне.
На скупу који је организовао Заштитник грађана у сарадњи са удружењем „Снага пријатељства – Amity“, су поред Слађане Марчете, заменице начелника за социјалну заштиту Градске управе града Сремска Митровица и старијих мештанки села Лаћарак, активно учествовале и представнице удружења Caritas из Сремске Митровице, удружења жена месне заједнице Лаћарак, удружења жена „Лаћаркуше“, као и удружења Рома Лаћарак.
Скуп у селу Лаћарак је одржан у оквиру пројекта Јачање капацитета Заштитника грађана у заштити и промоцији економско-социјалних права, у складу са ратификованим одредбама Ревидиране Европске социјалне повеље, са посебним фокусом на унапређење остваривања права старијих жена на селу, који Заштитник грађана спроводи у сарадњи са организацијом „Снага пријатељства – Amity“, уз подршку Савета Европе. Циљ пројекта је заштита права те посебно осетљиве друштвене групе кроз извештавање о спровођењу Ревидиране Европске социјалне повеље као инструмента која прокламује и подстиче пуну заштиту и уживање права старијих особа.
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) 22. новембра 2022. године је ненајављено посетио Аеродром „Никола Тесла“ Београд. Тим НПМ-а проверавао је услове боравка у просторијама за смештај странаца којима је одбијен улазак у земљу. Тим је обишао просторије и разговарао са странцима који су се у тренутку посете тамо налазили, а од службеника су прикупљене додатне информације о поступању према странцима, као и према онима којима је у претходном периоду одбијен улазак у државу.
Са полицијским службеницима Станице граничне полиције Београд остварена је изузетна сарадња.
Заштитник грађана је, у поступку покренутом по сопственој иницијативи на основу медијских информација да је почетком јуна ове године отац, страни држављанин, на силу узео своју децу и одвео их у суседну државу, утврдио пропусте у раду Градског центра за социјални рад у Београду јер није поступао по међународнoј конвенцији.
Заштитник грађана је поводом навода у медијима да су првостепеном одлуком нашег суда деца поверена мајци, али и да је мајка прекршила претходну одлуку суда у Швајцарској јер је децу довела у Србију, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства правде, Министарства унутрашњих послова и Градског центра за социјални рад у Београду.
Током поступка контроле, Заштитник грађана је, између осталог, утврдио да је Градски центар за социјални рад у Београду направио пропуст у раду јер није у конкретном случају применио одговарајући пропис - Хашку конвенцију о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу стране судске одлуке и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера за заштиту деце.
Наиме, у поступку је утврђено да је породица живела у Швајцарској, да је швајцарски суд приликом развода брака одлучио да се деца ставе под искључиво старатељство оца деце са местом становања на његовој адреси, али и да је мајка у априлу 2021. године, без знања оца, децу довела у Србију и да је истог месеца поднела нашем суду тужбу за развод брака.
Заштитник грађана је у поступку утврдио и да је отац деце, који је хрватски држављанин, у јануару 2022. године обавестио надлежни суд у Београду да је о разводу брака одлучио суд у Швајцарској, да је поднео кривичну пријаву против мајке деце због одузимања деце и да је раније мајку деце пријавио за насиље, због чега је са децом боравио у сигурној мушкој кући у Швајцарској - од јула до децембра 2020. године.
У овом случају, Министарство за бригу о породици и демографију извршило је надзор над стручним радом овог београдског Центра током којег је утврђено да Центар није поступао у складу са стандардима стручног рада јер није благовремено и целовито извршио процену стања, потреба и ризика за све чланове породице, наводи Заштитник грађана.
Ресорно министарство је у извештају о надзору навело да је мајка незаконито задржала децу у Србији у априлу 2021. године, да је у конкретном случају надлежност за одлучивање о родитељској одговорности и након незаконитог одвођења деце требало да задржи орган у Швајцарској и да није било основа за поступање органа старатељства за давање налаза и стручног мишљења.
Заштитник грађана је обавештен да је наведени пропуст, према мишљењу ресорног министарства, имао за последицу неосновано пролонгиран боравак деце у сигурној кући уз родитеља коме деца нису поверена на самостално вршење родитељског права.
Министарство је наложило Градском центру за социјални рад у Београду да покрене поступке за утврђивање дисциплинске одговорности запослених који су били укључени у рад на овом случају али и да све запослене у Центру упозна са извештајем надлежног министарства како би се спречило понављање сличних пропуста у будућности, утврдио је Заштитник грађана.
Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је обавештен да поступајући по препорукама НПМ-а лица задржана у кривичном поступку добијаће писмена обавештења о правима у којима ће бити наведена сва прописана права задржаног лица, да ће се надзор над задржаним лицима у Саобраћајној полицијској испостави Чачак вршити повременим обиласцима и разговорима са лицима, а у записнике евидентирати ти обиласци, да ће ПУ Чачак у записнике о задржавању уносити све податке о обавештењу блиске особе задржаног лица о његовом лишењу слободе, укључујући и време када је блиска особа обавештена, као и да ће се евидентирати сви подаци од значаја за приступ задржаних лица браниоцу: да ли је лице желело да ангажује браниоца по сопственом избору, да ли му је одређен бранилац по службеној дужности када је то законом обавезно и да ли је обавио неометан разговор са браниоцем.
Министарство унутрашњих послова је обавестило НПМ да је од 10. августа ове године у Јединственом информационом систему у употреби измењена верзија електронске „Евиденције доведених и задржаних лица“, која омогућава потпунији унос и јаснији преглед свих ових података. Поводом препорука да се у просторији за задржавање у СПИ Чачак обезбеди адекватно осветљење и да се снимци видео надзора чувају у трајању не краћем од 30 дана, НПМ је обавештен да су покренуте процедуре инсталирања адекватног вештачког осветљења и набавке новог уређаја за чување снимљеног материјала.
Поред тога, Казнено-поправни завод у Крагујевцу је обавестио НПМ да је Окружни затвор у Чачку привремено премештен у КПЗ Крагујевац, односно да су сви запослени из ОЗ Чачак привремено упућени на рад у КПЗ Крагујевац, а сва лица лишена слободе трајно премештена у тај завод, те да су све препоруке НПМ-а које се односе на ОЗ Чачак већ примењене у раду КПЗ Крагујевац.
