Насиље над старијима је један од најтежих облика насиља, а још суровијим га чини чињеница да се о том облику злостављања најмање говори. Верујем да смо одговорно друштво са довољним искуством и одговарајућим механизмима за стварање сигурног окружења за достојанствен живот наших најстаријих суграђана, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Пашалић је истакао да су старије особе међу најрањивијим члановима нашег друштва. Нажалост, многи од њих се суочавају са различитим облицима насиља, укључујући физичко, емоционално, психичко, финансијско злостављање, као и занемаривање и непружање адекватне неге. Насиље над старијима често остаје скривено, јер жртве ретко пријављују злостављање због страха, стида, осећаја беспомоћности или зависности од својих злостављача, навео је Пашалић.

Борби против насиља над старијима се и даље не посвећује довољно пажње, зато институција Заштитника грађана приоритет у раду даје управо заштити наших старијих, указао је Пашалић и истакао значај едукације јавности о проблему насиља над старијима као и значај препознавања и превенције насиља, подршке старијим особама које трпе насиље, али и сарадње институција и локалних организација.

Заштитник грађана је овом приликом поново позвао грађане, али и жртве, да пријаве сваки вид насиља и дискриминације над старијима.

Заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је данас да ће у наредном периоду, након предлога италијанског колеге Марина Фарделија, појачати напоре на успостављању "Београдске платформе" као заједничког одговора на савремене изазове у области заштите животне средине између Србије, Италије, Мађарске, Турске и Босне и Херцеговине.

Пашалић је затварајући дводневну међународну конференцију „Заједничким напорима ка здравој животној средини: Улога и значај омбудсмана“, коју у Београду организује Заштитник грађана Републике Србије уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, рекао да је "Београдска платформа" потребна како би се осветлили многи аспекти заштите животне средине.

„За заштиту животне средине кључна је едукација грађана, али и активно залагање свих актера који у том процесу учествују. Активно учешће свих нас у подизању свести о важности заштите животне средине и конкретно деловање у одређеној ситуацији основни су предуслов да будућим покољењима оставимо здраво окружење у којем ће живети“, рекао је Пашалић.

Другог дана конференције своје виђење заштите животне средине изнели су представници привредних субјеката, предузетника и медија, док су дан раније своје ставове представили омбудмани из Турске, Мађарске, Босне и Херцеговине и Италије, као и представници различитих грана власти, независних институција, академске заједнице, организација цивилног друштва, привредних субјеката и медија.

Председник Националне координације омбудсмана Италије и омбудсман регије Лацио Марино Фардели навео је на конференцији у четвртак да животну средину треба посматрати као динамички систем који се мења и предложио успостављање "Београдске платформе" која би била заједнички одговор на све изазове у области заштите животне средине.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је здрава животна средина једно од универзалних људских права и да су за обезбеђење таквог окружења у савременом добу неопходне заједничке активности различитих актера друштвеног живота како би се адекватно радило на очувању животне средине за будућа поколења.

Пашалић је у здању Народне скупштине Републике Србије отворио дводневну међународну конференцију „Заједничким напорима ка здравој животној средини: Улога и значај омбудсмана“, коју Заштитник грађана Републике Србије организује уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, у чијем раду учествују омбудмани из Турске, Мађарске, Босне и Херцеговине и Италије, као и представници различитих грана власти, независних институција, академске заједнице, организација цивилног друштва, привредних субјеката и медија.

У уводној речи, Пашалић је казао да се из године у годину суочавамо са великим изазовима који утичу на животну средину, климатске промене и загађење воде и ваздуха због чега је заштита животне средине постала веома важна за наш садашњи живот али и за будућност.

„Здрава и одржива животна средина, поред тога што су је Уједињене нације прогласиле универзалним људским правом, Уставом Републике Србије представља гарантовано право свих наших грађана. То право се тиче свих нас без обзира на наше различитости, а пошто обухвата широк спектар права јасно је да право на здраву животну средину нема само еколошку димензију, већ и економску и друштвену“, казао је Пашалић.

Председник Одбора за заштиту животне средине Милимир Вујадиновић рекао је да је у претходних десет година питање заштите животне средине постало једно од најважнијих тема у нашој земљи и да су сви државни органи партнери на том пољу.

Вујадиновић је рекао да су у последњих десет година 18 пута увећана издвајања из буџета за област заштите животне средине, да се интензивно радило на законском регулисању те области и да је Народна скупштина усвојила више од 20 закона из ове области.

Државна секретарка Министарства заштите животне средине Сандра Докић рекла је да је то министарство увек реаговало поводом случајева загађења животне средине у нашој земљи, али да се мора радити на побољшању заштите окружења због будућности свих нас, и додала да грађани треба да буду питани и укључени у доношење политика везаних за очување животне средине али и савезници на том задатку.

Шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији Владимир Валдес Гарсија изјавио је да Србија има јак законодавни оквир за заштиту животне средине али да треба још радити на решавању свих проблема у тој области и изградњи свести о неопходности заштите животне средине.

Председник Националне координације омбудсмана Италије и омбудсман регије Лацио Марино Фардели навео је да животну средину треба посматрати као динамички систем који се мења и предложио успостављање Београдске платформе која би била заједнички одговор на све изазове у области заштите животне средине.

Омбудсман за људска права Босне и Херцеговине Невенко Врањеш је као главне еколошке проблеме у тој земљи издвојио загађење ваздуха услед чега сваке године умре око 8.000 људи, дивље депоније којих има око хиљаду, пет термоелектрана које су велики загађивачи и „планирана изградња одлагалишта нуклеарног отпада у суседној Републици Хрватској“.

Омбудсман Републике Турске Јахја Акман изјавио је да је заштита права на здраво животно окружење заједничка одговорност свих држава и друштва, да се његова држава суочава са многим опасностима од загађења и нагласио да је веома важно да грађани буду активно укључени у цео процес.

Повереник за основна права Мађарске Акош Козма рекао је на конференцији да је потребно непрестано радити на повећању свести грађана о важности заштите животног окружења, али и адекватно системски реаговати на сталне изазове.

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је данас да је дечји рад веома ретко последица небриге родитеља већ да га најчешће узрокују сиромаштво и злоупотреба од стране одраслих због чега је неопходно да надлежни органи на свим нивоима обезбеде механизме за елиминисање радне експлоатације деце.

"Најважнија обавеза нас одраслих је да обезбедимо здрав психофизички развој свој нашој деци, а посебно деци која су жртве радне експлоатације. Неопходно је да се заједничким напорима надлежних органа утврде и отклоне узроци због којих су деца изложена физичком раду, тачније да ли раде јер живе у сиромаштву или је у питању злоупотреба и трговина људима", навео је Пашалић поводом 12. јуна - Међународног дана борбе против дечјег рада.

Пашалић је рекао да су принудном раду најчешће изложена деца која живе и раде на улици која се злоупотребљавају.

"Више од 80.000 деце у Србији, према доступним подацима, изложено је некој врсти радне експлоатације која оставља озбиљне последице по њихово здравље и развој. У обавези смо да јачамо законодавство и политике које штите децу од искоришћавања али и да оснажујемо институције које спроводе законе", казао је заштитник грађана.

Међународни дан борбе против дечјег рада - 12. јун, установљен је 2002. године као подсетник да у друштву постоје деце која су, због злоупотреба одраслих, онемогућена да буду срећна и задовољна да расту и развијају се у хуманим условима.

Унапређењу и заштити права грађана на здраву животну средину и даље се не придаје довољан значај у пракси, зато данашњи дан треба да схватимо као позив да се још снажније ангажујемо за очување нашег окружења, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 5. јуна, Светског дана заштите животне средине.

Како је навео, недовољно се примењује начело одрживог развоја, јер се захтеви заштите животне средине често стављају у други план уместо да их сагледавамо у истој равни с друштвеним и привредним развојем.

„Колико је заштита животне средине, природе и здравља подређена привредном расту, водимо ли бригу о здрављу грађана и осигуравамо ли све услове за даљи развој екологије су питања која нам морају бити у фокусу, а при налажењу одговора се морамо водити уставним одређењем права појединца и заједнице на здрав живот и здраву животну средину“, рекао је Пашалић.

Он је указао да начело предострожности тражи виши степен заштите животне средине и здравља, али се то отежано остварује. Стога би институције морале учинити много више како би осигурале ефикасну заштиту права на здравље, почевши од едукације и подизања свести о потреби очувања природе.

„Садашња генерација младих тражи и очекује живот у здравијем и равноправнијем свету, а наша је дужност да им то обезбедимо, нагласио је Пашалић.

Он је додао да ће Заштитник грађана својим препорукама, мишљењима, извештајима и другим активностима и даље доприносити унапређењу стања у заштити животне средине. Следећа активност у тој области је управо организовање међународне конференције заједно са Мисијом ОЕБС-а у Србији под називом Заједничким напорима ка здравој животној средини – Улога и значај омбудсмана, 13. и 14. јуна у Дому Народне скупштине Републике Србије.

Заштитник грађана је у испитном поступку контроле рада ПС Србобран који је покренуо по сопственој иницијативи, а након што је из средстава јавног информисања дошао до сазнања о томе да је задржано лице у ПС Србобран 06. маја 2024. године извршило самоубиство, утврдио пропусте у раду ове полицијске станице.

Заштитник грађана је, између осталог, утврдио да полицијски службеници који су преузели смену у 18 часова 06. маја 2024. године нису у континуитету предузимали мере и радње за које су надлежни и овлашћени а које су од значаја за безбедност задржаног лица. Поред наведеног, Заштитник грађана је констатовао да су просторије за задржавање у ПС Србобран реновиране на начин који повећава ризик од самоповређивања и других нежељених догађаја, с обзиром на то да се на новим улазним вратима са унутрашње стране, преко мањег отвора – прозора намењеног за непосредан надзор над задржаним лицем, налазе две дебље металне шипке на растојању довољном да се између њих провуче део постељине или одеће.

Имајући у виду да су без одлагања предузете радње усмерене на утврђивање индивидуалне одговорности, односно да су покренути дисциплински поступци и два полицијска службеника удаљена са рада, као и да је о наведеном догађају обавештено надлежно јавно тужилаштво, Заштитник грађана није упутио препоруке за покретање поступака у циљу утврђивања одговорности у конкретном случају, већ је затражио да буде обавештен о исходу покренутих поступака.

У циљу унапређења рада органа управе и спречавања сличних пропуста у будућности, Заштитник грађана је упутио препоруку да ПС Србобран обезбеди да се над сваким задржаним лицем врши надзор током боравка у просторији за задржавање који ће укључити континуирано праћење система аудио-видео надзора, као и повремене обиласке задржаног лица од стране полицијских службеника који ће се евидентирати у записник о задржавању.

Такође, Заштитник грађана је упутио препоруку да МУП, Дирекција полиције, ПУ Нови Сад, ПС Србобран без одлагања предузме активности како би се отклонили недостаци на вратима просторија за задржавање, односно ризик од самоповређивања и других нежељених догађаја.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас су и поред бројних законских регулатива, деца и даље изложена различитим врстама психичког и физичког насиља, међу којима је све израженије вршњачко, и поновио да је неопходно оснажити децу да насиље препознају и да га пријаве родитељима и наставницима, а ови даље надлежним органима.

"Неретко сведочимо да су од врло раног узраста деца жртве занемаривања, искоришћавања и насиља, од породичног до вршњачког. Због тога поново тражим од надлежних органа да се у складу са препоруком Заштитника грађана измени Закон о спречавању насиља у породици, тако што ће се изричито прописати да је дете жртва насиља увек када присуствује породичном насиљу", рекао је Пашалић поводом 4. јуна - Међународног дана деце жртава насиља.

Пашалић је нагласио да одрасли морају да створе услове за безбедан и здрав психофизички развој деце, али морају и да оснаже и науче децу да препознају и пријаве разне облике насиља.

"Изменама нормативног оквира морамо реаговати на појаву насиља над и међу децом.  Истовремено, деца морају да буду научена шта спада у злостављање и насиље, као и да буду оснажена да на прве назнаке неприхватљивог понашања, пре свега код својих вршњака, реагују и пријаве га одраслима", казао је заштитник грађана.

Пашалић је позвао све друштвене чиниоце, од породице преко рођака и наставника до надлежних органа, на координисану сарадњу и улагање додатних напора како би се деци обезбедила адекватна заштита од насиља.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је 21. септембра 2023. године посету Служби за психијатрију Опште болнице Ваљево при Здравственом центру Ваљево, након које је сачињен извештај о посети са препорукама за отклањање недостатака и унапређење поступања.

Министарство здравља - Сектор за инспекцијске послове обавестило је Заштитника грађана о обављеном ванредном теренском инспекцијском надзору Одељења здравствене инспекције - Одсека за здравствену инспекцију Чачак, уз достављање записника са наложеним мерама за отклањање недостатака и констатацијом да је информација сачињена након поступања по упућеним препорукама.

Из садржине достављеног записника и одговора Службе за психијатрију Опште болнице Ваљево при Здравственом центру Ваљево произилази да ће у првој фази планиране изградње новог комплекса болнице бити изграђен нови објекат психијатријског одељења у којем ће бити смештен амбулантни и стационарни део, као и дневна болница, на који начин ће бити побољшани материјални услови смештаја и пацијентима омогућено позитивно терапијско окружење, да је уређена процедура пријема пацијената да се подаци о историји болести уредно воде и да се сачињавају индивидуални планови лечења пацијената и да ће се обављати обдукција свих преминулих психијатријских пацијената чија смрт наступи на Одељењу психијатрије. Такође произлази да су информације о недељном и дневном плану активности истакнуте на видљивом месту доступном пацијентима, као и да су устројени књига жалби и утисака и сандуче за приговоре, примедбе и похвале и да су истакнуте информације о правима пацијената и механизмима њихове заштите, као и да је израђен план едукације за примену мере физичког спутавања, као и план континуиране едукације за медицинске сестре и техничаре и да је устројена Књига евиденције о примени мере физичког спутавања лица са менталним сметњама, као и да се евиденција о примени те мере улаже у историју болести лица са менталним сметњама.

Такође, успостављена је процедура која се односи на примену мера физичког спутавања лица са менталним сметњама.

У вези са препоруком упућеном Министарству здравља да сачини анализу постојећих потреба за одговарајућим службама за заштиту менталног здравља у заједници које могу да преузму бригу о пацијентима по отпуштању са лечења и предузме активности ради формирања служби за заштиту менталног здравља у заједници, Министарство здравља обавестило је Заштитника грађана да ће план и број потребних центара израдити комисија, а мишљење ће дати и Републичка стручна комисија за ментално здравље.

Поступање по појединим препорукама биће предмет даљег праћења НПМ-а.

Attachments:

Извештај

Одговор Министарства здравља

Одговор Здравствене инспекције

Одговор ЗЦ Ваљево

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да превенција негативних појава у друштву и посвећен рад на добробити деце и изградњи безбедног окружења у којем ће свако дете остварити свој пуни потенцијал представља приоритет деловања свих надлежних органа али и сваког грађанина понаособ.

"Више од 70 година у свету се указује на неопходност заштите добробити деце уз пуно уважавање њихових права, мишљења и најбољег интереса, и Република Србија је део тог процеса. Обавеза свих нас одраслих, и морална и законска, јесте да децу заштитимо од свих негативних утицаја", рекао је Пашалић поводом 1. јуна – Међународног дана деце.

Пашалић је навео да је потребно делотворније и ефикасније залагање надлежних органа на стварању услова за несметан раст и развој сваког детета у Србији, као и на заштити деце од сваке врсте експлоатације, злостављања и насиља.

"Неопходно је да улажемо у заштиту деце, адекватно и на време, јер од степена њихове добробити и могућности да расту и развијају се безбедно и сигурно зависи и њихова и наша будућност. То је као бумеранг - колико будемо улагали толико ће нам се вратити", казао је заштитник грађана.

Међународни дан деце - 1. јун је први пут проглашен 1925. године у Женеви на Првој светској конференцији о добробити деце, а званично је усвојен 1950. године.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су КПЗ у Београду-Падинска Скела и Управа за извршење кривичних санкција поступили по свим упућеним препорукама односно предузели активности у том циљу.

Подсетимо, Заштитник грађана је у испитном поступку контроле рада КПЗ у Београду - Падинској Скели који је покренуо по сопственој иницијативи, а након што је 20.03.2024. године из средстава јавног информисања дошао до сазнања о томе да је 04.02.2024. године прекршајно кажњено лице преминуо у том заводу, те да је био жртва психичког и физичког насиља и злостављања од стране тројице прекршајно кажњених лица са којима је боравио у спаваоници, утврдио пропусте у раду тог завода и с тим у вези сачинио Извештај о случају са препорукама које су упућене КПЗ у Београду- Падинској Скели и Управи за извршење кривичних санкција.

Извештај са препорукама је доступан на: Заштитник грађана утврдио бројне пропусте у раду КПЗ у Београду - Падинској Скели (ombudsman.rs)

Пашалић је даље навео да је Управа за извршење кривичних санкција препоруке Заштитника грађана проследила управницима свих завода којима је наложено да се у даљем раду придржавају истих. Уједно, из одговора Управе произлази да је Центру за обуку Управе наложено да у сарадњи са Специјалном затворском болницом организује обуку за све здравствене раднике КПЗ у Београду-Падинској Скели за примену Приручника за рад здравствених радника у заводима за извршење кривичних санкција, Приручника за примену Истамбулског протокола, као и да спроводе обуку свих запослених у Служби за обезбеђење овог завода о важећим прописима и стандардима у области заштите од злостављања као и о факторима ризика и препознавању знакова или индикација који могу указивати на то да је лице лишено слободе изложено насиљу.

Извештај Заштитника грађана достављен је Одељењу за инспекцију Управе како би даље контролисало да ли овај завод и други заводи поступају у складу са датим препорукама Заштитника грађана и Националног механизма за превенцију тортуре, редовним обављањем надзора и предузимањем мера у складу са законом. Такође, Управа је обавестила овај орган да је Одељењу за инспекцију наложено да предузме мере у циљу ближег одређивања начина рада приликом смештаја прекршајно кажњених лица на казну затвора до 30 и 30 дана у спаваонице и просторије за заједнички боравак, тако да се спроводи у сарадњи различитих служби завода и уз прослеђивање чињеница и података од значаја за оцену међусобног утицаја и опасности од физичког и психичког угрожавања. У том смислу, Директива Управе из 2015. године ће бити измењена.

КПЗ у Београду-Падинској Скели је обавестио Заштитника грађана да је у циљу поступања по препорукама предузео следеће активности: ангажовао лекара опште праксе, да су сви здравствени радници упознати са обавезом да о свим констатованим повредама које представљају знак или индикацију да је према лицу лишеном слободе примењено насиље увек и одмах обавесте усмено а потом и писмено управника завода и доставе потпуни лекарски извештај као и да фотографишу све повреде, односно да у свему поступају у складу са важећим прописима и међународним стандардима. Такође, сви запослени који су у непосредном контакту са осуђеним лицима упознати су са тим да су у законској обавези да евидентирају и извештавају претпостављене о свим догађајима и запажањима о осуђеним лицима а поготово о ситуацијама где је угрожена нечија безбедност или може бити угрожена. Најзад, завод је обавестио овај орган о томе да је у циљу побољшања општих услова за извршење казне лица осуђених за прекршај у марту месецу сачињена нова процедура смештаја и поступања према прекршајно кажњеним лицима која се примењује од почетка априла.

Заштитник грађана биће обавештен о исходу дисциплинских поступака покренутих против запослених у КПЗ Београду-Падинској Скели, додао је Зоран Пашалић.