a

Заштитник грађана Зоран Пашалић поднео је иницијативу за измене и допуне одредби Закона о становању и одржавању зграда којима би се омогућила адекватна исплата новчане накнаде закупцу стана у својини грађана, задужбина и фондација (заштићени станари) или власнику стана датог у закуп, чиме би се знатно убрзало решавање овог вишедеценијског проблема.

„Законски рок за решавање овог питања је крај 2026. године, али је већ сада извесно да ово питање није могуће до тада решити а свако даље одлагање рокова није у интересу ни власника који деценијама чекају да уђу у посед својих станова, ни закупаца који чекају решење свог стамбеног питања. Институција Заштитника грађана се првенствено држи закона, но у овом случају нам је веома важна била и морална страна целокупног проблема, односно чињеница да власници станова и станари предуго чекају на његово коначно решење”, изјавио је Пашалић.

Имајући у виду досадашњу динамику спровођења поступка исељења и пресељења, као и расположивост стамбеног фонда у јавној својини, извесно је да проблем закупаца на неодређено време није могуће решити у законом предвиђеном року. Нема потребе да чекамо 2026. годину да бисмо тек тада почели да решавамо овај проблем, појаснио је Пашалић.

Заштитник грађана наводи да је измене Закона о становању и одржавању зграда иницирао ради постизања пуне равнотеже између интереса власника станова и „заштићених станара”, и то у члановима 145 и 151 којима се уређују појам одговарајућег стана и поступак исплате новчане накнаде за одговарајући стан.

Изменом члана 145. регулисало би се адекватно нормирање појма одговарајући стан који би подразумевао стан који по величини, удобности и катастарској општини одговара стану из којег се исељава закупац. На овај начин би се онемогућило да приликом пресељења закупци добију на коришћење стан значајно мање квадратуре, што је била једна од негативних последица ранијег нормативног решења, наводи Заштитник грађана.

Нужност измене члана 151, којим је прописана обавеза локалне самоуправе о исплати новчане надокнаде у вредности одговарајућег стана из члана 145, произилази из потребе да износ те накнаде буде једнак висини тржишне вредности стана из којег се закупац исељава уместо износа који одговара вредности неког потенцијалног стана, прецизира Пашалић.

Заштитник грађана појашњава да једино исплата пуне, реалне вредности стана представља одговарајуће задовољење потреба и сатисфакцију за грађане који се морају одрећи своје континуиране повезаности са станом који називају дом.

Пашалић је иницијативу за измену Закона о становању и одржавању зграда поднео Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као инстанци која по Закону о министарствима обавља и послове државне управе који се односе на уређивање стамбених односа и стамбеног пословања.

 

panel flajer