a

Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) је пратећи остваривање основних права задржаних лица током посета полицијским управама и полицијским станицама у њиховом саставу уочио да постоји потреба за унапређењем евидентирања приступа лица лишених слободе браниоцу. Ово из разлога што евиденције о доведеним и задржаним лицима по правилу не садрже све податке о остваривању права на приступ браниоцу, односно податке о томе да ли је лице желело да ангажује браниоца по свом избору, да ли му је одређен бранилац по службеној дужности, када је то законом обавезно и да ли је обављен неометан разговор са браниоцем.

Потпуно евидентирање остваривања овог права би подразумевало да се уносе и подаци о браниоцу, времену када је контактиран, времену када је приступио доведеном и задржаном лицу и времену када је обавио разговор са лицем.

Могућност да лица која полиција лиши слободе имају приступ браниоцу представља важан механизам заштите од злостављања. Постојање те могућности има одвраћајући ефекат од лошег поступања, а бранилац је у ситуацији да предузме одговарајуће радње у заштити права и интереса свог брањеника уколико уочи да је до злостављања дошло.

Имајући у виду наведено, а у циљу унапређења поступања, НПМ је Министарству унутрашњих послова упутио препоруку да унапреди евидентирање остваривања права доведених и задржаних лица на приступ браниоцу, тако што ће предузети потребне активности да се у записник о задржавању лица, односно преглед података о доведеном лицу, уносе подаци о томе да ли је лице желело да ангажује браниоца по сопственом избору, да ли му је одређен бранилац по службеној дужности, када је то законом обавезно и да ли је обавио неометан разговор са браниоцем, уз евидентирање свих релевантних података о остваривању овог права: података о браниоцу, времену када је контактиран, времену када је приступио доведеном и задржаном лицу и времену када је обавио разговор са лицем.