a

Заштитник грађана затражио је од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Пореске управе да отклоне системске недостатке у случајевима повреде права грађана од стране послодаваца и да у случају сумње да је извршено неко од кривичних дела по основу рада поступају по Законику о кривичном поступку.

По притужби о повреди права по основу рада, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле правилности и законитости рада ових органа којима се притужиља обраћала за помоћ а који су на њу превалили сав посао исправљања неправилности.

Заштитник грађана је у поступку утврдио да је послодавац притужиље продао фирму и њу, док је била на породиљском одсуству, пријавио као запослену у својој другој фиктивној фирми, те да није уплаћивао порезе и доприносе, због чега она нема оверене здравствене кљижице за себе и дете. Такође, ускраћено јој је право на обавезно социјално осигурање након повратка са породиљског одсуства после првог детета, што је посредно утицало на немогућност да оствари право на накнаду зараде за време трудничког боловања са другим дететом на ком се налазила у моменту обраћања Заштитнику грађана.

Због оваквих околности притужиља није била у могућности ни да прибави отказ уговора о раду, чиме је онемогућена да се пријави на евиденцију Националне службе за запошљавање и оствари законом загарантована права за случај незапослености. Онемогућена је и да евентуално заснује радни однос код другог послодавца, јер је и даље запослена у фирми која постоји само формално а чије одговорно лице је недоступно државним органима.

У овом поступку, Заштитник грађана је утврдио да су надлежни органи само формално предузимали радње из своје надлежности, које нису имале стварног ефекта на остваривање права која до данас нису остварена и да је давањем предности форми над суштином, притужиља остала занемарена и невидљива за систем.
Заштитник грађана је утврдио да ниједан од надлежних органа није предузео активности за уређење правног статуса притужиље и поред неспорне чињенице да послодавац притужиље изиграва законе и органе Републике Србије. Тај посао преваљен је на притужиљу усмеравањем на различите органе и упућивањем да сама уреди свој статус иако није овлашћена и нема могућности да обезбеди доступност послодавца органима власти, нити је у могућности да га принуди на извршење својих обавеза.

Заштитник грађана подсећа да је још пре две године надлежним органима, после 22 примљене сличне притужбе, упутио препоруку за исправљање недостатака, по којима су до данас само делимично поступили а да су системски проблеми који су том препоруком обухваћени и даље актуелни.

С обзиром да надлежни органи од 2018. године до данас нису предузели потребне мере за измену прописа како би се обезбедило благовремено поступање органа у случају да послодавац поступа незаконито, изиграва законе и чини себе недоступним надлежним органима, Заштитник грађана поново тражи да исправе системске недостатке и да у сличним случајевима поступају у складу са Кривичним закоником и Закоником о кривичном поступку.