Права особа са инвалидитетом
Србија је 2009. године усвојила
Конвенцију Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом.
Конвенција је важан договор између држава.
Ова Конвенција говори о правима особа са инвалидитетом.
Србија је прихватила да поштује
и штити права написана у Конвенцији.
Особе са инвалидитетом имају иста права као и сви други људи.
Свака особа има право на слободу
Свака особа има право на поштовање.
Србија је прихватила и Опциони протокол.
Опциони протокол документ који допуњује Конвенцију и
даје додатну заштиту правима особа са инвалидитетом.
Ко прати да ли се поштују права из Конвенције?
Свака држава треба да прати да ли се поштују права особа са инвалидитетом.
У Републици Србији, Заштитник грађана прати примену Конвенције.
Заштитник грађана штити права свих људи у Републици Србији.
Заштитник грађана проверава како раде државни органи
који одлучују о правима свих грађана.
Државни органи су, на пример:
● министарства
● општине
● судови.
Заштитник грађана има посебан тим људи.
Тај тим се зове Независни механизам.
Независни механизам проверава да ли се поштују права особа са инвалидитетом.
Он ради самостално.
Сам доноси своје закључке.
Његови задаци су написани у Закону о Заштитнику грађана.
Шта ради Независни механизам?
Независни механизам има три главна задатка.
Први задатак
Он помаже да се поштују основна правила Конвенције.
Нека од тих правила су:
● особе са инвалидитетом треба да доносе одлуке о свом животу
● особе са инвалидитетом и особе без инвалидитета имају једнака права
● треба поштовати различитости
● жене и мушкарци су равноправни.
Други задатак
Независни механизам проверава прописе.
Прописи су закони и друга правила која доноси држава.
Он проверава да ли су прописи у складу са Конвенцијом.
Ако је потребно, предлаже како да се закони побољшају.
Трећи задатак
Независни механизам даје мишљење о новим законима.
Даје мишљење и када се мењају постојећи закони.
Како Заштитник грађана прикупља податке?
Заштитник грађана проверава да ли се поштују права особа са инвалидитетом.
За то користи упитнике.
Упитник је списак питања.
Заштитник грађана шаље упитнике државним органима.
Упитнике шаље и удружењима особа са инвалидитетом.
Тако особе са инвалидитетом могу да кажу шта мисле.
Могу да кажу и са којим тешкоћама се сусрећу.
Заштитник грађана посећује и установе
у којима живе или бораве особе са инвалидитетом.
У тим установама разговара:
● са руководиоцима
● са запосленима
● са особама које користе услуге установе.
Установе које посећују су, на пример:
● домови за смештај и негу особа са инвалидитетом
● психијатријске болнице.
Заштитник грађана разговара и са
особама са инвалидитетом које живе у својим кућама или становима.
Разговарају о проблемима са којима се сусрећу у животу.
Свака особа има право да живи у заједници.
Искуства особа са инвалидитетом су веома важна.
Особе са инвалидитетом најбоље познају свој живот.
Њихово мишљење помаже да се њихова права боље заштите.
Независни механизам поштује правило: „Ништа о нама без нас.“
То значи да особе са инвалидитетом учествују у доношењу одлука о свом животу.
Зато Независни механизам укључује особе са инвалидитетом у свој рад.
Сарадња са особама са инвалидитетом
Заштитник грађана сарађује са:
Националном организацијом особа са инвалидитетом Србије.
Ова организација се скраћено зове НООИС.
НООИС окупља удружења особа са инвалидитетом из целе Србије.
Заштитник грађана и НООИС су потписали споразум 2025. године.
Споразум је договор о томе како ће заједно радити.
Заједно прате да ли се поштују права особа са инвалидитетом.
Заједно раде да права особа са инвалидитетом буду боље заштићена.
Свако од њих има своје задатке и обавезе.
У овом послу учествују и особе са инвалидитетом.
Чланови Националне организације особа са инвалидитетом Србије
дају своје предлоге и савете.
Они предлажу које установе треба посетити.
Чланови ове организације могу да учествују у тим посетама.
Шта се дешава после посете?
Независни механизам после посете пише извештај.
Извештај шаље установи коју је посетио.
У извештају пише шта је добро у установи.
У извештају пише и шта треба побољшати.
Установа добија извештај.
У извештају пише шта установа треба да побољша.
Установа чита извештај и разматра предлоге.
И Министарство добија исти извештај.
Министарство проверава да ли установа добро ради.
Министарство и Независни механизам разговарају о томе шта треба побољшати.
Тај разговор треба да почне најкасније 60 дана након што установа добије извештај.
Годишњи извештај
Независни механизам сваке године пише Годишњи извештај.
У њему пише да ли се у Србији поштују права особа са инвалидитетом.
У извештају се објашњава како живе особе са инвалидитетом у Србији.
У извештају се предлажу :
● како да закони буду бољи за особе са инвалидитетом
● како боље пратити да ли се поштују права особа са инвалидитетом
● како људи могу више да науче о правима особа са инвалидитетом
● како особе са инвалидитетом могу више да учествују у доношењу одлука
које се тичу њиховог живота.
За више информација можете позвати или писати овим особама:
Драгана Вујков Радуловић
начелница Одељења Независног механизма за праћење
спровођења Конвенције о правима особа са инвалидитетом
Телефон: +381 11 2068 140
Имејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Тамара Благојевић
виша саветница у Одељењу Независног механизма за праћење
спровођења Конвенције о правима особа са инвалидитетом
Телефон: +381 11 2068 141
Имејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
