Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су старије жене на селу, посебно оне које живе у самачким домаћинствима, чувари нашег идентитета и традиције и да је неопходно да им се обезбеди да у потпуности уживају права на социјално, здравствено и пензионо осигурање.
“Наш идентитет и наша традиција се налазе на селу, а чувари те традиције су жене на селу, поготову старије жене које су остале саме. Оне чувају и воде своја домаћинства без права на социјално, здравствено и пензионо осигурање, и због тога је важан циљ активности Заштитника грађана да им се обезбеди да та права у пуном капацитету уживају”, рекао је Пашалић на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу у Крагујевцу.
Пашалић је навео да је ситуација у вези са положајем старијих жена на селу промењена у односу на пре десет година, да је измењен Закон о родној равноправности али да недостају подзаконски акти и најавио да ће институција на чијем је челу тражити да се убрза поступак доношења тих аката како би закон почео да се примењује у потпуности.
„У медијима се често о женама на селу, посебно старијим, често говори узгредно, представљају се како везу, праве зимницу или штрикају. Међутим, у тим женама постоји економски потенцијал, оне нешто производе у својим домаћинствима и могу да остваре економску добит, па ћемо од Министарства трговине тражити да се омогући да жене са села своје производе продају адекватно“, казао је Пашалић.
Председница удружења “Снага пријатељства – Амитy” Надежда Сатарић изјавила је да је већина старијих жена на селу у тешком положају јер живе у самачким домаћинствим у селима која се гасе, и додала да је њихов социоекономски положај далеко лошији у односу на све друге узрасне групе и на жене из градских средина.
“Ове жене одликује рад, рад и само рад од јутра до вечери а реч је о женама старијим од 65 година. Дакле, свака четврта жена на селу старости између 65 и 69 година још увек активно учествује у пољопровредној производњи, ради на њиви или у башти, а свака девета жена старија од 85 година учествује у пољопривредној производњи на неки начин”, нагласила је Сатарић.
Сатарић је навела да пензију нема 101.000 старијих жена, од којих је највећи број са села, да је њихов образовни статус нижи него код жена из градских средина, и да имају мале шансе да управљају имовином коју обрађују иако су власнице.
„Старије жене немају осигурање ни по једном другом основу и треба да га стекну на основу неплаћеног кућног рада. Ми постајемо стара нација, 46 година је просек старости жена које живе на селу, и док могу да раде оне имају живота“, рекла је Сатарић.
Информатор о раду
