Заштитник грађана Зоран Пашалић гостовао је у емисији Телевизије Тањуг.
О ситуацији на Косову и Метохији разговарамо са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Сведоци смо свега што се дешава на северу Косова и Метохије. Најавили сте да ћете тражити да се утврди да ли је извршена тортура над Србима на КиМ?
- Неспорно је тортура извршена, ако погледамо и члан 1, који је опис тортуре, шта значи тортура. Према конвенцији, који смо и ми ратификовали, апсолутно све улази у домен онога што конвенција говори о тортури као једном недозвољеном начину комуникације са онима који су осумњичени - не могу да кажем криви јер још није доказано - или који су сведоци, апсолутност се односи на управо овакве случајеве који се дешавају на северу Косова и Метохије.
Оно што смо такође сведоци, изостала је реакција институција које би требало да се баве заштитом људских права и првенствено борбом против тортуре. Реците нам, у питању је декларација која је донета 9. децембра 1975., ако се не варам.
- Декларација је донета 9. децембра 1975. године и односи се на забрану мучења, нељудског, суровог, понижавајућег понашања, односно онога што се спроводи приликом узимања исказа или у комуникацији са онима где постоји неки основ да су могли учинити или били сведоци неког од недозвољених понашања. Она је тачно описана у члану 1, који је се односи на оно што је наша држава ратификовала, а то је борба против тортуре. Та конвенција се односи на борбу против тортуре, против нељудског и понижавајућег понашања, односно против узимања исказа на начин који подразумева тортуру.
Ко је одговоран, која је адреса за ово? Ко је одговоран за ово што се дешава на Косову и Метохији?
- То ко је одговоран није предмет нашег деловања. Наше деловање се односи на све оне институције које су морале да реагују, чије је основно да реагују у ситуацијама када постоји сумња да се на неком лицу и на неким лицима или на већем броју лица спроводи тортура. Што значи, како је то у члану 1 поменуте конвенције и описано, а то је да се искази и уопште комуникација узима на тај начин што се наноси бол, психофизичка патња која је у вези са давањем тих исказа или у поступку доказивања.
Да ли сте којим случајем однекуд добили одговор?
- Јесмо. Ми смо се обратили готово свим међународним институцијама које се баве заштитом људи од тортуре, односно третирањем оваквих случајева у смислу њиховог откривања и санкционисања. За сада смо добили одговоре Међународног комитета Црвеног крста и европске институције којој је основна делатност заштита од тортуре и спречавање превентивног деловања да се тотура не би ни догодила. Морам ово да кажем. Нико не може правдати торту, тако је у конвенцији и постављено. Значи, и када је ситуација ванредна, када је пре неког ратног стања или у ратном стању, и када се у таквим ситуацијама, које су нередовне, спроводи, то није дозвољено.
Да ли постоји политичка воља да се то реши?
- То ћемо видети у односу на реакције тих међународних институција. Свакако мене чуди једно, а то је да су те институције реаговале у случајевима много мањег обима спровођења тортуре и у другим државама па и код нас у Републици Србији, а да је овај пут реакција изостала.
Поменули сте да вам је стигао одговор од Црвеног крста. Шта су рекли?
- Црвени крст је рекао да је то ствар билатералног односа између Комитета Црвеног крста и Владе или организације или већ оне институције која је у комуникацији са њима, где постоји указивање да је било могуће или да је вршена тортура и указали су нам на то да ће нас они упознати са оним шта они раде и на Балкану и у Европи, али наш одговор је такав да ми конкретно тражимо састанак и то у најкраћем могућем року, где нас првенствено интересује шта ће Међународни комитет Црвеног крста учинити у овом случају, а то је да се тортура проводи над нашим сународницима на Косову и Метохији.
Рекли сте Црвени крст. Да ли вас очекују разговори са још неким?
- Како не. Ми смо упутили писмо свима. То је Комитет за заштиту људских права, значи спречавање тортуре на европском нивоу, на светском нивоу, Удружење омбудсмана Европе, светско дружење омбудсмана, медитеранско удружење омбудсмана, удружења омбудсмана које се превасходно бави заштитом права детета и ми очекујемо да нам они одговоре шта ће у конкретном случају учинити.
Шта је сад рецимо још то што бисте ви могли да учините? Који су то механизми који су вам на располагању?
- Ми ћемо све оно што нам стоји на располагању искористити. Не само та комуникација, него комуникација и са онима којима није примарна делатност да се баве тортуром. Овима јесте, као што сам рекао, али који би морали да скрену пажњу да овај поступак према нашим сународницима на Косову и Метохију, на делу КиМ, апсолутно по конвенцији која се тако и зове - Конвенција против тортуре, нељудског, понижавајућег и суровог понашања према сваком човеку без обзира да ли је тај човек припада једној нацији, другој нацији, једној вери, другој религији, јер она се односи на све људе на свету.
Аљбин Курти је за скупштинском говорницом прочитао имена Срба које су ухапсили и који ће тек бити ухапшени. Да ли је ту преседан?
- То је преседан. Једноставно то се коси са свим неким општим правним принципима, првенствено са презумпцијом невиности да нико не може бити окривљен или речено да је он крив док се то не докаже у судском поступку до краја, до финалног поступка. То је прво, а друго, најаве хапшења представљају баш оно што је у дефиницији по члану 1 ове конвенције против тортуре и наглашено, а то је наношење психофизичког бола, у овом случају психичког бола. Ви најављујете неком да ће бити ухапшен, то се заиста не може другачије тумачити.
Је л' и у том случају нико није реаговао?
- Нико не реагује ни у једном случају. То је оно што је нас запањило од стране међународних институција које се налазе у Републици Србији. Затим нисмо приметили да неко други ко се бави заштитом од тортуре баш реагује. Говорим не о држави, говорим о организацијама које се овим баве.
Због чега мислите да је то тако?
- Не знамо. Зато и тражимо разлог да нам се наведе да ли сматрају да тортуре није било, па зато не реагују или неки други разлог постоји.
Колико заправо институција заштитника грађана има могућност уопште да провери шта се дешава?
- Институција заштитника грађана има цео један сектор који се бави заштитом од тортуре. Значи и превентивно, а и реактивно у случају да се утврди да је тортура већ спроведена. Оно што је суштински значајно што заштитник грађана има мандат, односно он је заштитник грађана на територији Републике Србије. Сад се ту поставља питање просторне надлежности заштитника грађана али свакако постоји институције које се налазе на Косову и Метохији, које би морале да се на основу овога што смо ми изнели огласе да успоставе комуникацију са нама и да нам дају информацију, па ако је потребно да заједно делујемо. Молим све те институције које се налази на КиМ, ништа изван онога што је наведено у Конвенцији против тортуре, нељудског понашања и да сад не набрајам, да не наводим пуно име, да заиста реагују и да спрече даљу тортуру. И оно што ми добијамо, информације које ми добијамо, то је заиста не само тортура него то је спречавање да се живи нормално, да тако кажем народским језиком, односно иде у домен онога, ви сте поменули декларацију, ја сам споменуо декларацију и конвенцију, али имате опште принципе на којима се базирају ове конвенције на опште принципе у члану 5 о правима човека. Имате оно што је исто тако врло важно, имате члан 7 Међународног пакта о заштити грађанских и политичких права из кога такође извиру ове декларације и конвенције, који стриктно описује шта се не сме и како се то санкционише у случају да неко то учини, да ли је то орган извршне власти или је неко ко то врши а орган извршне власти прећутно то одобрава.
Зато је битно да се јавност што боље упозна са тим.
- Апсолутно. Нужно је да се јавност упозна и да се тачно зна шта се дешава на северу Косова и Метохије са нашим суграђанима. Кад кажем са нашим суграђанима не мислим ту само на Србе, мислим на све наше суграђане који живе на Косову и Метохији без обзира које су нације, религијског убеђења, политичког убеђења, јер управо та конвенцијаа и декларација, а и општи принципи а и међународни пакт говоре о свим људима. Ја се извињавам што можда више пута понављам, али кад кажете сви људи онда је само то важно да се не сме вршити торта, радити такво понашање нељудско, сурово, понижавајуће, како је то декларисано у самом називу конвенције, спроводи над било ким.
Опште је познато, ако се више пута понови онда заиста добије на значају. Ако се не варам, ни невладине организације на Косову нису реаговале.
- Колико је мени познато, не. Не само на Косову.
Колико су дужне да то раде?
- Ако се бавите нечим као што је заштита од тортуре, онда је свакако да реагујете ако имате само назнаке да је могуће да се тортура над неким спроводи.
Да ли то онда говоримо о неким различитим аршинима за Србе?
- То ћемо видети, али оно што је најважније то је што међународна заједница, односно институције на међународном нивоу са којима имамо тесну сарадњу и поштујемо њихов рад и оно што је најважније, када су долазили и када долазе у Републику Србију да врше контролу наших извршних органа оних који су у могућности да спроводе торту, да се то ради крајње отворено, искрено, да они могу да уђу у било коју институцију Републике Србије ненајављено и да виде да ли постоји тортура или превентивно да се не деси тортура или реактивно ако постоји сумња да је тортура извршена. Ми смо имали изузетну сарадњу и ја верујем, односно морам да верујем да ће оне реаговати у случају када се ово дешава на северу Косова и Метохије.
И за крај, узевши комплетно све у обзир када погледамо и шта се дешава и информације које добијамо, да ли је ово кап која је прелила чашу?
- Не мислим да је кап која је прелила чашу и не сме да буде кап. Ту треба имати много стрпљења, али једноставно на нама је свима да схватимо шта се дешава и да заиста дигнемо глас против оног што се дешава. Нико овде не зове ни на какав посебан однос према овим догађајима, али ако смо сви прихватили ово као универзални принцип, а то је да не дозволимо, никако да не дозволимо, лепо пише у наслову, а то је тортура као сурово, нељудско, понижавајуће понашање, односно поступак или био како да га назовемо, истрага или поступак, суђење или било шта друго, онда морамо да будемо стално присутни и да стално наглашавамо то.
Верујем да су вас чули, ако не понављаћемо док не чују.
- Понављаћемо, верујте ми. Ми ћемо поновити ова писма. Ако не добијемо одговор ми ћемо тражити да нам се разјасни зашто нема одговора о овој ситуацији, да ли смо ми у грешци, да ли тортуре заиста доле нема или се не реагује поводам те тортуре.
Хвала много.