Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост Радио телевизије Србије.

О данашњој трагедији разговарам и са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Господине Пашалићу, незапамћене сцене у центру Београда. Како коментаришете? Каква је реакција?

- Пре свега, желим да изјавим најдубље саучешће у име институције коју водим, и у своје лично име рођацима погинулих, односно убијених. И да пожелим брз опоравак онима који се сада налазе у болницама. Ово се до сада није дешавало. И оно што је најзначајније, никада више не сме да се деси тако нешто. Као што сам изјавио, то је један од доказа да смо прешли ту критичну црту насиља које је, као што видимо у последње време, заиста учестало и добило велике размере.

Када су у питању случајеви насиља, ви утврђујете одговорност и пропусте. Овде имамо специфичну ситуацију. Како смо могли мало пре да чујемо и од мајора полиције, дете није пријавило да је било узнемиравано у школи, у школи глуме је потврђено да јесте. У том случају, ко је требало да реагује?

- Сви са којима дете долази у контакт, првенствено породица. Затим, сви остали - школа коју је похађао, школа глуме ако је у њу ишао и где се већ кретао, све контакте које је имао. И оно што је најзначајније, који су садржаји то дете занимали, мислим на медијске садржаје, на садржаје у смислу његових интересовања према одређеним медијима.

Које су ваше надлежности у овом случају, оно што је можда могуће утврдити као пропуст?

- Наше надлежности односе се на то да ли постоје формални пропусти који се тичу саме школе, који се тичу рада полиције. Ми до сада заиста нисмо уочили јер нико, али дословце нико није дао могућност да је ово могло да се наговести.

Шта нам говори ово што се догодило? Шта је најважније сада о чему треба да мислимо?

- Најважније је, понављам, да ово не сме више никад да се деси, већ да се све превентивне мере узму у обзир. Ја сам чак и рекао, ако треба на свакој школи да постоје контрадиверзиона врата, онда нека се и то уради, али ово заиста не сме да се деси. Наравно, то сам рекао у смислу да треба појачати надзор над децом, првенствено од стране родитеља, па онда и свих осталих у низу са којима деца долазе у контакт.

Да ли ћете разговарати са системом социјалне заштите и какви су следећи просто кораци?

- Систем социјалне заштите у овом случају је имао ингеренције да ако су се појавили одређени проблеми у породици, да на то реагује. Ми до сада нисмо добили информацију да је таквих проблема било.

И наредних дана хоће ли контрола бити појачана у школама? Је л’ овај случај довољна опомена да о томе мислимо?

- Није ствар у томе да ли ће контроле бити појачане, него је ствар о заузимању става у односу на васпитање деце јер ми често када говоримо о школама употребљавамо израз образовање. Често занемаримо васпитање. Затим, када се говори, то уосталом ради и институција Заштитника грађана у посебном сектору, а то су права детета, односно заштита дечијих права. Мало се ту говори о обавезама које деца имају и које се често пренебрегавају у оваквим ситуацијама. Ја сам у једној својој изјави рекао да сам приметио да су, не кажем сва деца, али добар део деце презаштићени. У ком смислу? У смислу да се једноставно не обраћа пажња на њихове обавезе него се само инсистира на њиховим правима типа, знате да је била идеја да се искључе мобилни, односно да се не дозволи ношење мобилних телефона у школе, па се десило да су сви били против тога, јер се ускраћују одређена дечија права.

Један од механизама када је у питању породица, ви ту надлежности немате просто. Али шта је оно чиме треба да се руководе родитељи, посебно после овакве ситуације?

- Ми имамо надлежности ако је породица дисфункционална, па социјална служба закаже. За сада немамо ту информацију. Оно што ми можемо да поручимо је свакако оно што смо видели у низу случајева и који нам дају право да тако нешто кажемо, а то је да не можемо рећи да је породица у оваквом облику афирмације адекватна.

Хвала вам на издвојеном времену и разговору!