a

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост емисије „Београдска хроника“ на Радио телевизији Србије.

Данас је саслушан отац који се сумњичи да је држао осмогодишњу ћерку заробљену у стану. Он се бранио ћутањем, али је признао да је у дужем периоду користио опојне дроге и алкохол. Суд му је на предлог тужилаштва одредио притвор од 30 дана. На терет му се ставља да је дуже од две године безобзирним понашањем угрожавао живот своје ћерке. Осумњичен је и за кривично дело насиља у породици према емотивној партнерки. Криминалистичка полиција у сарадњи са тужилаштвом утврђује и одговорност других лица која су посредно довела до ове ситуације. Гост Хронике данас је Зоран Пашалић, заштитник грађана. Добар дан!

- Добар вам дан и хвала на позиву!

Ви сте покренули хитан поступак контроле рада неколико институција почевши од Министарства за бригу о породици, МУП-а, институција на нивоу Града и општина. Да ли је неки извештај већ стигао?

- Стигло је обавештење, не извештај, од Дома здравља Звездара, с обзиром да се девојчица налазила на последњем пребивалишту општине Звездара, да никада није била у Дому здравља Звездара, нити је евидентирана, нити је вакцинисана. Први пут је тамо приспела када је нађена. И по прегледу је упућена у здравствену установу, односно у болницу у Тиршовој. Очекујемо да ћемо сутра добити из Дома здравља Палилула, где је претходно девојчица боравила на општини Палилула, па самим тим и Дома здравља Палилула.

Постоји ли неки рок који ове остале институције имају у ком морају да вам одговоре?

- До 15 дана је рок, с тим што ми очекујемо, да ће оне одговорити брже, с обзиром да је у питању хитан случај.

Када сте чули за овај случај од чега сте тачно кренули?

- Постоје органи који се баве заштитом деце и њиховим васпитањем, образовањем, бригом на сваки начин, од здравствене бриге до оне васпитне. И онда смо кренули тим редоследом ко би све могао бити у низу одговоран за стање у коме је девојчица затечена. Поврх тога су родитељи, односно отац са којим је живела.

Када сви ти извештаји стигну, ви их прочитате и шта се даље дешава? Која је даље процедура?

- Ми их прочитамо. Ми радимо на основу доказаних чињеница, значи, да видимо то што су навели у тим извештајима, ти органи којима смо се обратили. Да видимо шта од тога се може сматрати да је веродостојно, односно тачно. Ако сматрамо да није, онда идемо даље и тражимо оно што сматрамо да су изоставили намерно или ненамерно да би добили праву истину, да би имали чињенице које су доказиве.

Чекајте, очекујете ли да вам неко пошаље информације које нису тачне?

- Како не. Видите...

Схватила сам да сте се ви обратили свим званичним институцијама. Не очекујем сад да нека институција лаже.

- Не, нисам рекао да лаже. Али, рецимо, да не поседује информацију или да се може посумњати у тачност те информације не из разлога што лаже. Не мора да се лаже да би се изиграо рад институције Заштитника грађана, нити може да се говори неистина у вези са тим. Једноставно, може да се да информација која је непроверена.

Изјавили сте негде да ћете проверити да ли је полиција одреаговала када су комшије пријавиле да се чуо плач детета. Јесте ли то проверавали?

- Прво треба да утврдимо да ли су заиста комшије пријавиле. То значи, да ли у полицији постоје пријаве од стране комшија, од стране шире родбине, ако је било пријатеља. Па, ако је тих пријава било, онда проверавамо да ли је полиција адекватно реаговала на те притужбе.

А ко је требало да зна? Ви сте навели да дете није било вакцинисано, да дете није ишло у предшколско, није кренуло у школу. Мислим, то су неке ствари које су обавезне.

- Да, јесу.

Ко је требало то да зна?

- Локална самоуправа. Значи, локална самоуправа је дужна да када дете наврши оне године када треба да крене у школу, у први разред, да до краја фебруара те године обавести школу у којој ће дете бити уписано по месној надлежности, да је дете стасало за школу. Значи, до краја фебруара месеца те године. А школа, у случају да дете није уписано, 15 дана пре него што почне настава, је дужна да обавести јединицу локалне самоуправе. Првенствено се обавештавају родитељи ако дете не иде два, односно пет дана у школу, не похађа школу, а родитељи нису оправдали недолазак детета у школу.

Овде нико није одреаговао очигледно.

- Не знам. Не желим да прејудицирам ништа, видећемо за неколико дана, али чињеница је да дете школу похађало није.

Добро.

- А онда, опростите што вас прекидам, имате Дом здравља који даје извештај да ли је било прегледа. Видећемо у Палилули. Мора да констатује прво да ли психо-физички развој детета одговара његовим годинама. И физички и ментални. У ком смислу? У смислу, у пракси смо затицали да нека деца су практично много испод психичког и физичког статуса њихових година, да су неухрањена. Онда питање хигијене, у којим условима деца живе. И оно што је најважније, да ли деца имају неке повреде које су последица насиља, јер то се утврђује и онда се види да ли је дете трпело одређено насиље. То је једна врло значајна тема и волео бих да ми дате пар минута да о томе нешто кажем.

То јесте значајна тема и ја ћу вас звати да причамо о томе. Овај случај је потпуно страшан. Ја сад размишљам док причам са вама и док сад сви расправљају о том случају и јавност се бави тиме, јер су сви згрожени. Све се више задире у приватност тог детета. Колико то потенцијално може да утиче на то дете коме и онако живот није кренуо како треба?

- Одлично сте питање поставили. Од медијских кућа, уопште од медија, врло зависи колико ће дете бити секундарно виктимизовано. Данас сам у једној емисији навео пример девојчице која је доживела тешко насиље која је желела да разговара лично са мном. И која ми је рекла дословце ово - да је много теже доживела то што је у медијима била неколико недеља него оно што је доживела од насилника. Увек сам инсистирао на томе да медији врло пажљиво, врло пажљиво, користећи сва она ограничења које закон предвиђа, извештавају о деци. Јер шта се дешава? Ја нисам психолог и нећу да говорим о нечему о чему не знам, али је ствар у томе што последице тако нечега могу да се носе до краја живота.

Пошто и сами кажете да је тема насиља, причамо о томе колико то јесте важно и одвојићемо заиста време да причамо, данас на жалост, не можемо да стигнемо све да обрадимо, али ви реагујете када су питању најосетљивије категорије.

- Извините што вас прекидам. Ми реагујемо у свим ситуацијама кад нам се неко обрати где су угрожена његова људска права или када ми сазнамо путем медија, али свакако проверавамо информације.

То ми је јасно. Сад причамо о конкретном случају. Хоћу да вас питам за још два. Да ли ћете тражити извештај школе у Качареву?

- Хоћемо.

Хоћете. И Сурчин, где су ученици седмог разреда, знате и за тај случај?

- Да, знам, са наставницом. Реаговаћу на то, као што смо реаговали на овај случај који је стварно драстичан, а то је да је отац убио мајку петоро деце. То је та тема како треба третирати насиље у смислу - ми тражимо да у закону постоји препорука да се деца третирају као жртве насиља, иако га нису доживела као психичко или физичко насиље, већ ако су само били посматрачи. То је веома дуг период неког истраживања које сам радио, и моје лично. Ја то радим од 2003. године, где се ако дете гледа насиље, без обзира да ли су у питању родитељи, партнери или већ ко, отвара други круг насиља и оно се идентификује или са насилником или са жртвом. И онда томе краја нема. Зато тражимо да се закон измени и да се дете које је било посматрач, тако да кажем, насиља, третира као жртва насиља.

Добро. Хвала вам што сте данас били гост "Београдске хронике".