Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Ново јутро“ на Телевизији Пинк.

Тема која је узбуркала читаву Србију и о којој се много говори - то је бура око случаја девојчице коју је отац држао закључану у кади у стану у Миријеву. Та ситуација се не смирује. Ко ће одговарати за овај случај, ко је све заказао у систему, да ли је центар за социјални рад био дужан да контролише ову породицу без обзира што је дете судски додељено оцу на старање, какав монструм човек мора да буде да рођено дете држи заточено, у кади без хране и воде само су нека од питања за заштитника грађана Зорана Пашалића и психолога Зорана Црњанина. Добро јутро, добродошли.

- Добро вам јутро.

Покренули сте хитан поступак у овом случају контроле законитости правилности рада шест надлежних органа, затражили информације да се види где је пропуст, господине Пашалићу докле се стигло у томе?

- Послали смо, како сте рекли, захтеве на адресе шест органа надлежних да се старају не само о детету у околностима боравка у свом дому већ и у односу на школу, здравствене установе и све оно што сматра се бригом о деци. Питате ме где се стало? Очекујем да ћемо одговор добити најкасније до 15. дана од када смо послали, то је законски оквир, с тим што очекујем да због оваквог случајева ћемо одговоре добити много, много раније.

Где ви можете да процените да је систем заказао? Ми знамо...

- Тек када добијамо информације ми ћемо моћи да процењујемо где је систем заказао, да ли је у целини, односно сви ови које сам набројао, свих шест су заказали или неко појединачно.

Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" је у свом вештачењу навела да је отац девојчице способан да адекватно брине о девојчици и чини ми се да је то било пре неколико година. То је 2016.година.

- Тако је, 2016. године. Девојчица је рођена 2015. године.

То је једно од вештачења, друга ствар...

- Морамо нешто да разграничимо, постоји судска одлука коме је дете додељено.

О старатељству.

- Додељено је оцу, значи онај налаз и мишљење које су дали на неуропсихијатријској клиници инкорпориран је у пресуди и то не треба преиспитивати, суд је узео да је тај налаз и мишљење валидан и самим тим је тако и пресудио.

Да ли треба да се окренете ка клиници, да се управо то испита, како је отац тако окарактерисан као способан?

- То би значило да ми преиспитујемо и судску одлуку коју по закону немамо право да преиспитујемо, јер као што сам рекао тај налаз је инкорпориран у судску одлуку. Оно што је нама битно јесте ко је од ових шест органа то јест Министарство унутрашњих послова у погледу околности да ли је неко пријављивао насиље над дететом, занемаривање или грубо занемаривање које је кривично дело по члану 193 Кривичног законика, затим, какав је однос Министарства за бригу о породици и демографију, оно треба да изврши контролу социјалних установа које су се бавиле дететом, односно да су морале да се баве дететом, то су првенствено одељење Палилула, одељење Звездара. Потом локална самоуправа Звездаре конкретно на околности да ли је дете кренуло у школу да ли је припремљено за школу, односно да ли је припремна настава одржана адекватно, да ли је уписано на време, зна се тачно који је то законски рок. И свакако да ли је похађало школу. И оно што сматрам да је можда и најбитније а то је да ли је здравствена установа у којој је дете по територијалном на принципу требало да буде контролисано, по питању здравља девојчице, обавила све што треба да обави. Првенствено, да ли психофизички развој детета одговара њеном узрасту јер ми смо имали случајеве где деца од пет година још не знају да говоре, значи да су потпуно запостављена, запуштена. Потом, какви су услови у којима она живи, што се виде према њеном статусу у смислу одржавања хигијене. Затим, да ли постоје повреде које би указивале на насиље над дететом, и свакако вакцинација која се врши се приликом поласка у школу. Све су то околности које морају да се преиспитају, онда се утврђује ко је, да то тако колоквијално назовем, у ланцу одговоран. У чему је суштина? Суштина је у томе што све ово што сам побројао, сви они су морали да се баве дететом адекватно. Постоји један израз који се користи у средствима јавног информисања - дете је невидљиво. Дете није невидљиво, дете је рођено, регистровано у матичним књигама, значи евидентирано. Само се поставља питање да ли је вршена дужна пажња с обзиром на околности које су се могле претпоставити, с обзиром да је у породици у којој је дете живело имало одређених проблема, да тако најблаже могуће назовем.

Кажу, лукаво користио бирократске процепе да би сакрио ћеркицу од друштва, школе и вршњака, прети му 20 година робије, ево невероватно да је могао да користи те бирократске процепе.

- Не могу да кажем које је он бирократске процепе, како то пише, користио али свакако да није могао да их користи ако је свако обавио свој посао. То је закон.

Али очигледно да није.

- До краја фебруара локална самоуправа је дужна да обавести школу да на њеној територији се налазе деца која требају да крену у први разред. А ако дете не буде уписано до почетка школске године, онда се то пријављује локалној самоуправи, контакт са родитељима, локалне самоуправе, школе. Ако се дете не појави два до пет дана у школи о томе се алармирају свакако родитељи али и сви други који требају да воде бригу о томе. Значи ко је сад, које су то бирократске процедуре? Постоје јасно прописани услови како се неко стара...

Ми овде можемо да закључимо да неко није добро радио свој посао.

- То ћемо да утврдимо будите сигурни.

Друго, ми причамо сад о првом разреду, али имамо ту и предшколско.

- Предшколско, тако је.

……….

Господине Пашалићу, имамо прилику да чујемо и друге трагичне вести када је реч о овом насиљу, шокантан наслов, шокантан случај насиља у основној школи у Прогару, деца су гледала малтене да ли ће се наставница угушити која има тај проблем.

- Имате то пред Институцијом Заштитника грађана сваки дан.

Сваки дан?

- Сваки дан, али буквално сваки дан. Ево имате ово убиство.

У Јагодини, мајке петоро деце.

- Тако је. Ту смо исто покренули поступак. Ту се увек поставља питање ко је у систему заказао да лоцира проблем и да на време реагује. То је суштинско питање. Сви детаљи око тога какав је психолошки портрет насилника, какав је детета, су битни ако дође до поступка пред судом. Из ког разлога? Ако је у питању болесна особа, онда се поставља питање степена његове одговорности како ће суд то ценити. Ако је у питању здрава особа, зна се. Тачно норматива указује колико је, прво која је дела извршио, друго које су запрећене казне, треће како ће суд оценити.

Кажу до 20 година затвора. Данас у медијима видимо. А знате шта је овде исто.....

- Морам да вас прекинем. Шта значи до 20 година затвора? Прво, за која дела? Оно што је беспредметно коментарисати, то је да судски поступак још није ни кренуо. Ту имате елемената члана 193 - занемаривање, грубо занемаривање детета.

Нема квалификације дела још.

- Тако је. За које је запрећена казна до три године.

Кажем шта данас медији преносе. Али важно питање је и то да ова жена није пријавила насилника и да није пријавила да он држи заточену девојчицу у стану шта би се десило за неколико дана, јер смо чули да је стање девојчице било толико лоше да је питање да ли би можда још неколико дана била жива.

- Опростите. Ја сам исто из медија као и ви сазнао да је она пријавила овај случај тек кад је пријавила партнера, ванбрачног супруга, кога год, за насиље у породици. Значи да је то био окидач. Да то није био окидач, поставља се питање шта би било.

Чули смо неке разне врсте изјава и од надлежних у једној од установа, да сад то не помињем, да су ту криве малтене комшије које то нису пријављивале или не знам шта слично. То смо имали прилику да чујемо, невероватно.

- Оно што је наша пракса, а и моја пракса у раном периоду кад сам обављао неки други посао, а то је да се људи једноставно боје, затим неће да се мешају, сматрајући да су то приватни, породични или било какви односи између партнера, људи. Затим да постоји један врло, врло изразит недостатак емпатије за такве случајеве. Одузео бих вам много времена да правимо дигресију између времена која су била пре 20 и 30 година када су људи реаговали на сваку врсту насиља, заустављали насилника, хватали насилника, хватали онога ко чини неко кривично дело и онога потпуног ограђивања од овакве ситуације. Ово није први случај с којим сам се у пракси суочио где неко зна, поуздано зна да се у њиховом комшилуку, чак и да рођаци, да блиски пријатељи знају да неко врши насиље над женом, дететом или већ у којим релацијама и да не реагује. И то је оно што је најопасније. Тај недостатак реакције. Јер, наш однос према МУП-у у овом случају је управо тај. Да ли су комшије пријавиле? Да ли је милиција реаговала спрам њихових пријава? Како је реаговала? Шта је приликом њихове реакције, ако је и било, утврђено?

Много је питања овде. Значи, улога Центра за социјални рад, улога општине много је већа него комшија у овом случају. Које су све установе од којих сте затражили објашњење?

- Набројао сам. То је шест установа које сам рекао с тим што постоје да кажем, ми немамо право да контролишемо судове, али то се зове акт сарадње. Обратили смо суду, не желећи уопште да коментаришемо пресуду, нити смемо то да радимо, али на основу оне документације која се налази, имаћемо сигурно још неко сазнање које ће врло, врло битно утицати на неке наше будуће кораке.

Како да се системски реши овај проблем?

- Врло једноставно. А то је сталном повезаношћу свих...

Једноставно?

- Јесте једноставно. Сталном повезаношћу институција које воде бригу о нечему, у овом случају о деци. Ви знате да постоји наша препорука коју тражимо да се инкорпорира у закон а то је да дете, не мора да трпи насиље, значи физичко или психичко, довољно је присуствује насиљу да се карактерише као жртва насиља. То је потребно да би затворили тај круг јер се последице насиља преносе из генерације у генерацију, најчешће. То су нека наша проучавања показала, да деца која гледају насиље или се идентификују са насилником или са жртвом, у неком будућем..

То је учење по моделу?

- Тако је.

 ……………….

Кажу да је отац држао дете малтене као роба у стану, да је то нешто било, да кажемо потпуно необјашњиво и пријављено је тек кад је поломио нос својој невенчаној партнерки у Миријеву негде. Тек је она тада пријавила. То је тек на неки начин шокантно. И како разумети те случајеве? Ово је нешто што нас потреса. Како разумети уопште сад положај тог детета? Шта ће то бити с њим? То ће институције одлучити, ко ће преузети старатељство?

- Свакако.

Ко је заказао у овом систему, то ћемо сазнати, како рекосте, у наредних 15 дана?

- Тако је.

Бићете наш гост. Биће нам задовољство да и то чујемо. На крају крајева, ето, важно је да...

- Поставља се питање једно. Кажу, одговорна институција, па се појединац практично крије иза институције. Није то баш тако. Ви знате ако откријете да је нека институција одговорна, зна се тачно ко је конкретно, именом и презименом, појединац у тој институцији поступао. И да ли је поступао добро или је поступао лоше.

Или није уопште?

- Или није уопште.

Сазнаћемо. Чекамо те информације. Хвала вам много што сте били наш гост.