Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост емисије „Вести у 11“ на ТВ Тањуг.

Редован Годишњи извештај о раду Заштитник грађана већ је предао Народној скупштини и овај извештај указао је на велики проблем у друштву - насиље над старима. Како стати на пут насиљу над најстаријима, једна је од тема о којој разговарам са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Добар дан и хвала вам што говорите за Тањуг! Да кренемо одмах од извештаја. Шта је наведено у њему?

- Извештај је предат у року који је био 15. март. У прошлој години ми смо имали повећање броја притужби, то је око 16.000. Оно што је најважније јесте да смо одговорили на 87% тих притужби, што показује напредак у раду Заштитника грађана у решавању проблема грађана. Питали сте ме за насиље над старима - то гледамо сваки дан. Данас је био један случај где је претпоставка, нећу да прејудицирам истрагу, син убио мајку. Имали смо пре неколико дана опет ситуацију насиља над старима, имамо насиље по домовима за старе и због тога је Заштитник грађана ставио у фокус овај проблем и то као приоритет свих својих активности.

Колико је било пријава у извештајном периоду и колико је од тога решено?

- Као што сам рекао, 16.000 притужби а 87% је решено.

Рекли сте да ће фокус вашег рада у наредном периоду бити превенција насиља над старим особама.

- Не само насиља, него уопште третмана старих лица како у домовима за старе, без обзира да ли су државни или приватни домови, тако и уопште у друштву, јер оно што желим и увек наглашавам јесте да се хуманост једног друштва мери бригом према најосетљивијим групама, а то су деца и стара лица.

Шта можемо рећи, колико је често насиље над старим особама у нашој земљи?

- Углавном у јавност долази физичко насиље. Ретко се забележи психичко и један облик који је малтене невидљив, који ми тек када улазимо дубље у одређене притужбе грађана видимо, а то је економско насиље. То је практично одузимање средстава старих лица, пензије итд. Или на неки начин онемогућавање располагања од оних који су уживаоци тих пензија. Све је то у фокусу Заштитника грађана. Из тог разлога активности које предузимамо у наредном периоду, то је прво, обилазак свих домова јер то има превентивно дејство, без обзира што је њихов број јако велики. То је отприлике 250 домова, од тога 160 у Београду. Оно што ми не можемо да контролишемо то су илегални домови за старе, а претпоставка је да их има негде између 60 и 80. Зато ћемо се обратити ресорном министарству како би оно извршило инспекцијски надзор.

Последњи пример случаја насиља над старијим особама је случај са старицом на Вождовцу, ако се не варам. Који је епилог тог случаја?

- Епилог тог случаја ћемо видети у наредном периоду. Ми смо предузели све радње, дали рокове који су неопходни да би се заиста утврдила права истина, видело ко је то скривио.

Да ли сте добили још неку пријаву за тај случај или можда за неки други?

- Не. Ми не морамо да делујемо само на основу пријаве. Често за такве случајеве сазнамо из медија и онда реагујемо, проверавамо целу ситуацију колико је то што је у медијима описано заиста у складу са постојећим чињеницама које се могу доказати нашим активностима.

Колико нам је познато, недавно сте разговарали и са колегиницом из Украјине. О чему је било речи? До којих сте закључака дошли? Шта можемо да чујемо?

- Имао сам разговор и са колегиницом омбудсманком Украјине, као што сам пре извесног времена имао разговор и са омбудсманком Русије. Понудио сам се да помогнем у погледу онога што је у опису посла Заштитника грађана а то је помоћ онима који највише трпе ратна дејства, не улазећи уопште у карактер тих дејстава нити њихову оцену. Са омбудсманком Украјине сам разговарао о збрињавању избеглица којих има у Србији, као и оне које су прошле кроз Србију, њих негде око 13.000, јер постоји реална опасност с обзиром да се ради о женама и деци, да они буду жртве трговине људима. Не знам колико је јавности познато, Заштитник грађана је по новом закону национални известилац за борбу против трговине људима тако да је то још једна додатна обавеза. Већина оних грађана Украјине који су у Србији су смештени код својих рођака, пријатеља, познаника, а један број се налази у Избегличком кампу у Врању. Ми ћемо у петак посетити тај избеглички камп у Врању. У сталној сам комуникацији са својом руском и украјинском колегиницом јер циљ је спречити да се крше људска права колико је то год могуће. Мислим да имамо потпуно морално право и обавезу као неко ко је све то прошао, неко ко је све то доживео у периоду оних година када су била ратна дејства на територији бивше Југославије, да помогнемо на прави начин са огромним искуством и са огромном вољом људима који су се нашли ван граница своје државе.

А на који начин се бавите превенцијом трговине људима?

- Трговина људима је проблематика којом се бавим од 2004. године. То је препознавање жртава трговине људима. Често ти, како се то формалноа назива, регрутери, трговци људима, користе разне методе притисака да доведу жртву у заблуду тако да је врло тешко утврдити да ли је неко заиста тргован, јер често она особа која је предмет трговине људима, последња сазна да је у ланцу трговаца људима. Ни мало није једноставан посао и зато се мора обраћати посебна пажња. Из тог разлога сам разговарао са колегиницом омбудсманком Украјине, да ћу контактирати моје колегинице и колеге из региона, првенствено омбудсмане и заштитнике грађана или пучке правобранитеље из региона како би заједно у садејству спречили да особе које су у транзиту кроз државе настале распадом бивше Југославије, буду жртве.

Поменули сте мало пре и избеглице из Украјине, односно причамо већ пар минута о томе. У Србији је остало, ако се не варам, око 2.000 избеглица из Украјине. На који начин ћете радити на заштити конкретно њихових права?

- Прво, неопходно је да сви делујемо у тој заштити. И заиста морам то да нагласим, да имамо изузетну сарадњу са Комесаријатом за избеглице и да је тај комесаријат учинио све, чак преко оних стандарда који се фигурирају или постоје у европским земљама, да се помогне тим људима. Онима који су у транзиту да се дају одређена средства у смислу хигијенских и прехрамбених пакета како би могли да наставе транзит према оној земљи која је њихова крајња дестинација.

Да ли очекујете да још неко од њих остане у нашој земљи?

- То је њихова одлука. Они који остану су под бригом Комесаријата и бригом Заштитника грађана.

Шта је за вас остало упечатљиво у претходном извештају, да погледамо годину дана иза нас?

- Оно што преовлађује и што сам увек наглашавао, а то је да се више од 70% свих притужби Заштитнику грађана односи на економско-социјалне проблеме. Или да кажем једноставније, то су проблеми легализације, катастра и слично.

Хвала вам на издвојеном времену и што сте говорили за Тањуг!