Zaštitnik građana Zoran Pašalić bio je gost emisije “Beogradska hronika” na Radio televiziji Srbije.

Широк је спектар области у којима може да вам затреба помоћ омбудсмана. Ова институција у Србији постоји већ годинама. Ту је да правно помогне грађанима, разјасни , укаже на пропусте рада институција. Некада успешно, а некада мање успешно. На шта су се грађани жалили највише у протекле две године пандемије, који су успешни случајеви а који они други рећи ће нам гост „Београдске хронике“ омбудсман Зоран Пашалић. Добро вече. Пандемија је већ две године, разговарали смо пре емисије и рекли сте нам да је било жалби грађана на то да предуго чекају на операције, на неадекватне поступке лекара. Колико ви можете у пандемијским условима да одговорите на те захтеве?

- Доказано је да је 60 одсто повећан број обраћања за време ванредног стања и да се број обраћања Заштитнику грађана у пандемијским условима значајније повећао у односу на пре пандемијске услове. Број обраћања је далеко виши, зато је и Институција морала да уведе другачије радно време, другачији однос, пријем, контакт са грађанима да би многе проблеме који су се појавили решавала.

На шта су се све грађани жалили? Ако кажете 60 одсто више, то је баш доста.

- Када бих сад побројао све на шта су се жалили требало би две овакве емисије. Ту преовлађују три момента. Први моменат је ово што сте рекли - услови лечења, док се други и трећи углавном односе на имовинско-правну заштиту. Други велики проблем је обраћање ПИО фонду, односно дуго чекање пензија. Трећи се односе на одређене имовинско-економске услове као што су катастар, легализације. Пандемија је много успорила редовне активности и свакако да грађани у крајњој станици се обраћају нама када су незадовољни брзином решавања њихових проблема.

Када је реч о овим проблемима који су имали са лекарима и у болницама, колико можете да им помогнете сада када је пандемија?

- Можемо много да им помогнемо.

Како?

- На више начина. Углавном се ми поводом конкретних случајева прво обраћамо онима који управљају тим здравственим установама и углавном тада и решавамо проблем, а у случајевима када је то немогуће онда се обраћамо вишим истанцама које се баве решавањем овакве врсте проблема.

Шта је највећи проблем код остваривања права на пензију? Како је пандемија изговор?

- Дуго чекање, које доводи грађане који имају право на пензију у веома лошу ситуацију јер тај неки вакум између престанка радног односа и пријема прве пензије заиста доводи у незгодну ситуацију. Онда се они обраћају нама а ми у контактима са ПИО фондом то решавамо.

Да ли постоје неке институције које слабије сарађују са вама, које се слабије одазивају на ваше препоруке?

- Више пута сам истицао и то је оно што сам и на почетку мандата и сад поново без обзира на интензитет епидемије говорио - то је контакт са грађанима и то ван Београда. „Ви сте Београдска хроника“ па не знам колико то има везе са вама, али нама је првенствено да при обиласку локалних самоуправа решавамо проблеме, један добар број проблема долази из локалне самоуправе.

A да ли када је реч о министарствима постоје она која су радије расположена да вам дају информације, да поступе по вашим налозима и она која су затворена?

Зоран Пашалић, заштитник грађана: Није то стриктно везано са једна хоће друга неће. Све зависи од случаја до случаја. Како неко министарство и уопште нека институција извршне власти схвати наше обраћање у смислу колико је по њима то тежак проблем а колико је лакши проблем.

Ви немате могућност присиле извршења ваших препорука, шта радите у тим ситуацијама?

- Ми немамо могућност присиле, ми смо практично једина независна али најзначајнија независна институција која има и уставни третман, која нема могућност присиле у смислу чак ни отварања одређених поступака или подношења пријава за одређена непоступања. То вам је или један апсолутно упоран стални притисак на институције које из било ког разлога се оглуше да по нашој препоруци поступе или оно што смо се борили и што нам је нови закон дао као могућност а то је оно раније није било у обавези а сада је обавеза - објављивања имена оних институција која не поступају по нашим препорукама, и то је једна додатна врста притиска.

Да ли се обраћате медијима, да ли имају слуха уколико тражите да објаве имена, тако нешто?

- Како који медији. Добар број информација о неким проблемима грађана добијамо из медија, али оно што сам увек наглашавао без обзира како ко на то гледа и колико се можда неко увредио - ми прво проверавамо да ли је та информација тачна. У једном добром броју случајева се не може доказати да је баш тако било.

Нисам мислила на то. Мислила сам уколико имате проблем са неком институцијом неће да излазе у сусрет, да ли зовете медије и кажете важно нам је да ово...

- Знам на шта мислите. Ми стално упућујемо...пазите, 4.700 објава смо имали у прошлој години и то вам доказује однос.

Израдили сте нацрт закона о изменама и допунама закона о јавном реду и миру где би се прекршајно кажњавало насиље, претње и вређање на друштвеним мрежама. Какве то има везе са новинарима и да ли ће и када ово заживети како би нам живот свима био лакши?

- Првенствено има везе са новинарима. Јер имате велики број онога што се у новинарском свету колоквијално каже „напад“. Мада је напад много тежа квалификација и спада у домен не прекршаја него кривичног дела. То је стално вређање преко друштвених мрежа. Нису само новинари они које хоћемо да заштитимо, првенствено су новинари и тада би санкција имала другачији смисао, била би оштрија односно то би се сматрао квалификаторним обликом те врсте прекршаја. Најједноставније да објасним грађанима: имате ситуацију када вас неко увреди на улици - то је апсолутно кажњиво. То је ремећење јавног реда и мира да сада не улазим у то, свађом, препирком, тешким вређањем а с друге стране имате константне увреде које иду преко друштвених мрежа које су не само што се може гледати као јавно место већ као јавни простор свима доступан. Оно што је указало, не само пријаве које су нам грађани упућивали поводом таквог врсту вређања, већ и наша стална комуникација са друштвеним мрежама ради посла који радимо, и онда долазите у ситуацију да неко сакривен иза тастатуре, компјутера или екрана је у стању да тешко вређа поједине грађане, групе грађана, етничке групе по било ком основу - полу, националној или верској припадности, и да то апсолутно прође некажњено.

А може да остави велике последице у свакодневном животу.

- Исто то да вам се деси на улици, онда би било кажњиво.

Да ли ће и када бити усвојене измене у закону?

- Наше је да предлажемо, зна се који је поступак.

Јел имате неки одговор?

- Немам одговор, али нам је врло битно да будемо схваћени на прави начин пре свега по питању колико ће таква једна ситуација ублажити оно што се свакодневно дешава.

Дакле, немате још увек одговор, чекамо га. Ово је неки вид притиска о којем сте причали.

- Чекамо га и ми.Тако је.

Хвала Вам што сте били гост „Београдске хронике".