Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Маркер“ на ТВ Инсајдер.

Река Лим у Србији која је затрпана смећем нашла се на фотографији 15 најупечатљивијих из целог света у 2021. години. Та фотографија на најсликовитији начин описује и тему која је обележила година у Србији - екологију. Парадоксално, али застој у преговорима са Европском унијом откочен је кластером Зелена агенда. Још једну пандемијску годину испраћамо сиромашнији за људе које је однео коронавирус. Ово је година и у којој су вође криминалне групе и државна секретарка МУП-а завршили у затвору, док оптужени нарко-бос Нову годину дочекује код куће. Политичка сцена 2021. памтиће се само по томе што је била између 2020. и 2022. године. Добро вече. О томе како је грађанима било у овој години, шта их је највише мучило, на што су се жалили, ко их је угрожавао и ко је био најугроженији, разговарамо са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Добро вече. Хвала што сте са нама. Скупштина Србије је тек пре два дана разматрала Ваш извештаји за 2020. годину.

- Зашто "тек пре два дана"? Она је била дужна до краја...

Да ли то говори о односу државе према Вашим закључцима и институцији омбудсмана?

- Не, то говори о једној процедури која је устаљена, која постоји практично од формирања Институције Заштитника грађана. Моје идеје су другачије и ја се надам да ће се по новом закону следеће године, да ли неко други био на овој функцији или ја, радити по једно другом принципу.

Питам ово зато што је прошло девет месеци, Ви сте га поднели у марту, да људима само буде јасно.

- Да, то је наша обавеза до 15. марта.

Због тога опаска од девет месеци, да ли то показује однос или је само професионални рад?

- По мени, не показује. Као што смо ми у обавези да до 15. марта поднесемо извештај, Скупштина је прво у одборима па у пленуму дужна да разматра до краја календарске године. Сад, што је то четири дана пред истек календарске године, то питајте оне који организују рад скупштине.

Да подсетимо грађане у најкраћем и шта је у опису Вашег радног места и процедуре.

(Емитован прилог о оснивању Институције Заштитника грађана и његовим надлежностима)

Као што сте чули - омогућити додатну заштиту грађанима од самовоље власти. То је било обећање пре 14 година када је основана Институција Заштитника грађана. Где смо сада?

- Институција Заштитника грађана је формирана из разлога што такве институције постоје у свим земљама Европе и у већини земаља у свету. Настала од институције омбудсмана у Шведској, мада ни то није тачно јер је постојала и раније у земљама које се налазе на истоку, али је Европа са идејом да буде доминантна пребацила да је све почело у Шведској.

А шта је са нама, ево 14 година касније?

- Од тада се ова установа бави заштитом људских права. За свих ових 14 година постојала је нека интенција да се повећа надлежност Институције Заштитника грађана на чему сам инсистирао у новом Закону о заштитнику грађана који је изгласан пре пар месеци.

И да ли је?

- Јесте у једном делу, али очекивао сам да неће сви моји захтеви бити прихваћени...

А који нису прихваћени?

- Није рецимо контрола судске управе, а онда имате ситуацију да се, рецимо, грађани жале на дужину трајања судског поступака, на многе, многе проблеме које иду приликом саме организације судског поступка, односно суђења, то није прихваћено... Ја сам предлагао модел Шведске који је давао резултате, да би један добар број притужби грађана који упућен нама на рад судова, могли ми да практично процесуирамо.

И кад говоримо о тој сарадњи, као што смо чули, све институције су дужне и по закону да сарађују када Заштитник грађана врши контролу. То пише у закону, а како је у пракси?

- У пракси је овако - што је виши ниво то је сарадња боља, што је нижи ниво сарадња је лошија, упркос томе што постоје локални и покрајински омбудсман, а и тај Закон о локалним омбудсманима није баш богзна како добро уредио ту област. Грађани се из локала углавном жале нама. Жале се мејлом или телефоном или ми обилазимо Србију. Сад смо мало застали због корона вируса, али када имамо сусрете са грађанима они нам указују на своје проблеме. И углавном је најлошија сарадња са локалном самоуправом.

Имате ли приступ свим информацијама, па и тајним?

- Имамо приступ свим информацијама које тражимо на начин да не морамо да најавимо да ћемо се обратити, него на основу контроле која може бити тренутна, без најаве, у било које доба дана и ноћи.

Грађани се највише жале кршење њихови права у сфери јавне управе. Шта су њихове најчешће примедбе и ко је за то најодговорнији?

- Јавна управа, они су најодговорнији, они практично и крше та права, а како сте пустили у прилогу то је економска сфера у којој има највише прекршених права грађана, то су најчешће област која није медијски интересантна, али је зато нама највећи део посла, то су катастри, ПИО фондови...

Економско-имовинска питања практично?

- Имовинска питања у највећем броју случајева и то је најоптерећенији део службе који се бави имовинско-правним питањима.

Да ли успевате да ту урадите свој део посла?

- Успевамо донекле. Сад се опет враћам на немогућност контроле судске управе. Када се неки, да кажем, проблем процесуира, ми нисмо могли, овај нови закон нам даје одређене могућности, да се мешамо тако што бисмо ми паралелно водили поступак са судским поступком. Нормално, да не будем погрешно схваћен, без могућности да утичемо на судски поступак. Ми можемо да утичемо више на судски поступак пред судом у Стразбуру него што можемо на домаће јер су неке наше препоруке имплементиране у неке пресуде суда у Стразбуру.

Било је више протеста последњих месеци, блокада путева и ауто-пута. Какво је било понашање по Вашој оцени полиције у тим случајевима? Да ли су поступали по закону, оно што је најважније?

- Када су таква дешавања, онда оно што сам обећао на снимку који сте пустили са мог избора за Заштитника грађана а то је да будемо стално на терену, и Национални превентивни механизам и Хитна служба су на лицу места и на основу запажања на лицу места у односу полиције према грађанима да ли на самом протесту или ако постоји лишење слободе приликом лишења слободе, запослени у тим службама покрећу поступак. Такође, покрећемо поступак на основу пријава грађана, а доста је пута било да покрећемо и на основу онога што у медијима видимо али претходно проверимо.

Е оно што видимо... да. Видимо и у медијима, али смо видели и на друштвеним мрежама снимак припадника МУП-а како се понашао према једној грађанки и подсетићемо наше гледаоце и погледаћемо поново, па ћемо прокоментарисати. Господине Пашалићу, да ли је ово прекорачење овлашћења униформисаног лица и да ли сте...

- Нећу да дајем процену свега тога из једног разлога.

Зашто?

- Ево зашто. Када се деси нека ситуација, рецимо, где неко сматра да постоји прекорачење, првенствено то треба да буде од оне особе према којој је то евентуално прекорачење постојало...

У овом случају грађанке.

- Грађанке... Онда постоје две могућности: једна је да она се обрати полицији, унутрашњој контроли полиције, да они преиспитају понашање полицајца у конкретном случају. Друга је да се обрати нама и да се ми онда обратим унутрашњој контроли полиције која ради комплетну истрагу у вези са догађајем, а ако сматрамо да у извештају унутрашње контроле има мањкавости онда ми покрећемо поступак против унутрашње контроле.

Али ако видите овако нешто, ви не можете самоиницијативно?

- Можемо самоиницијативно.

А зашто нисте?

- Зато што смо у овој ситуацији заиста очекивали да је дотична грађанка могла и знала да може да се обрати нама или полицији, и то је изостало. Разлози су што ми, када радимо процене који ћемо поступак покренуту, у маси дешавања, да тако кажем, ми у одређеном броју случајева чекамо информацију од грађанина који...

Али у овом случају она...

- Само да завршим, опростите... Грађани врло добро знају и сви су информисани, када се тако нешто деси да могу да се обрате Институцији Заштитника грађана и у том случају да се иде на покретање поступка. Зашто? Ово је снимак и који је забележио то што је забележио, али оно на чему сам увек инсистирао када се тако нешто деси, да лично обавим разговор, иако то одузима много времена и труда, са особом које евентуално претрпе или је претрпела полицијску тортуру, насиље или неадекватно понашање.

Да, али Вама закон омогућава да реагујете самоиницијативно у овом случају. Ваша процена је била да нема потребе да реагујете, иако смо видели шта се видело на снимку.

- Наша процена је била да ако особа са снимка није имала да кажем, потребу да нам се обрати, нама или полицији, па незадовољна радом полиције у смислу истраживања на конкретном случају и кажњавања, ако је постојао елемент за кажњавање дотичног полицајца...

Да, да, ту је члан закона 27, ако се не варам, који вам омогућава да сами покренете...

- Не знам сад, искрено да кажем, два закона, можда је другачије сада нумерисано...

Колико ми знамо то је члан 27. У Шапцу се међутим догодило нешто друго, је л' тако? То ћемо такође видети. Полиција је до неког момента обезбеђивала блокаду на мосту и у једном тренутку се, као што смо и могли да видимо повукла. Полицајци су отишли и након тога је управо дошло до сукоба, и ево да подсетимо људе како је то изгледало.

(Емитован снимак догађаја са блокаде пута у Шапцу)

Господине Пашалићу, чињеница је да је полиција у овом сукобу могла да спречи уопште да се све развије до ових размера. Зашто није реаговала, да ли сте проверавали?

- Питајте полицију, како могу ја да Вам одговорим на то?

Да ли сте Ви проверавали?

- Па зашто бих ја...

Овде су грађани на улици и њихова права су угрожена, због тога Вас питам, као Заштитника грађана.

- Овде су сви елементи, на основу снимка и онога што сам о томе читао, неколико кривичних дела. Да ли је од стране полиције учињено неко кривично дело и да ли је учињен прекршај оних прописа који подразумева њихово поступање... Да ли мислите да ће Заштитник грађана да сваку од тих ситуација процесуира пре него што...

А зашто да не, ово је веома специфична и веома опасна ситуација.

- Пре него што се заврши део посла који је најзначајнији, а то је када полиција првенствено, а после тога или паралелно и јавни тужилац, на основу околности које су виђене на снимку и на основу други доказних радњи утврди заиста шта је било. Сад ћу Вам рећи и зашто...

Да ли сте тражили одговор од МУП-а?

- Зато што, оно што сам увек наглашавао и наглашаваћу то докле год радим овај посао, а то је да ми не радимо на основу снимка, на основу нечијег субјективног гледишта, ми радимо на основу доказаних чињеница. Притом, када се деси кривично дело, ми можемо да се огласимо и да осудимо непоступање, лоше поступање, али ово је конкретно, да тако кажем фигуративно судска ствари или тужилачка ствар.

Дакле, чекате и даље да видите како ће се то...

- Нема шта да чекамо. Епилог овог догађаја ће дати на крају суд. Ја сам на почетку разговора рекао да, када се ствар процесуира, када уђе у судски поступак, нажалост и по старом а нажалост по новом закону, Заштитник грађана је ограничен законом да то контролише.

А да ли сте било какав одговор тражили од МУП-а?

- На које питање?

Зашто се полиција повукла, зашто није реаговала?

- Мислите како је то организовано од стране полиције која је организовала обезбеђење овог скупа?

Па видели смо да је дошло до сукоба, полиција се повукла и грађани су видимо у каквој ситуацији били. Управо због тога, као Заштитник грађана, да ли сте тражили одговор од МУП-а ко је одлучио и зашто да се полиција, у том тренутку који је веома ризичан и опасан повуче?

- Прво, полиција организује боље или лошије своје поступање на терену у случају свих догађаја где се појављује већа група људи.

Како је оцењујете у овом случају?

- Не оцењујем, зашто бих оцењивао? То је ствар да оцени полиција како је то организовала јер полиција има своју структуру. Да се неко обратио Заштитнику грађана и рекао ми сматрамо да због тога, и тога, и тога да, и навео чињенице, чињенице подразумевају и снимци...

Дакле нико Вам се није обратио после овога?

- Нико нам се не обраћа.

Апсолутно нико?

- Не.

А Ви контролишете рад институције у овој земљи и права грађана?

- Не ја, него Институција контролише рад органа у овој земљи; контролише, рекао сам Вам на основу, Ви сте то истакли као примарно, а то је на основу личне иницијативе, да тако кажем, на основу сазнања из медија. Хајде да кажемо да је ово сазнање из медија, са друштвених мрежа који се третирају као медији... Морам да истакнем да, иако ми поступамо по сазнањима из медија, пракса је показала да када смо били у ситуацији да процесуирамо и да радимо нешто на тим случајевима, радили смо увек детаљно... Често је истина или у највећем броју, или у највећем могућем проценту била потпуно другачија од онога што је приказано на терену.

Нећемо то сад, нисте тражили одговор у овом случају?

- А зашто бих тражио одговор?

И даље чекамо...

- Зашто бих тражио одговор? Обратите нам се, поставите конкретна питања, ми ћемо вам се обратити ако су нам потребне још неке информације...

Понављамо да можете и самоиницијативно, тако је било и у случају на ауто-путу, али Ви сте одлучили да то не радите.

- Не, зашто бих радио?

Добро, јасан је Ваш став. Контролисали сте и понашање полиције током летњег протеста, је л' тако?

- Јесмо, да.

Оних јулских 2020. и закључили сте да није било системске репресије јер није постојала наредба да се демонстранти нападају.

- Тако је.

Шта то значи?

- Системска репресија има своју дефиницију, има свој облик понашања. Ту је било појединачних случајева репресије и опет су били наши људи на лицу места и утврдили све неправилности које је полиција имала приликом интервенције, приликом лишавања лица слободе, приликом њиховог боравка у полицијском притвору и потом... О томе је дат врло исцрпан извештај где смо ми нашли одређени број прекорачење овлашћења, неадекватног поступања полиције, чак прекорачења закона приликом лишавања...

Добро, и?

- И то је завршено тако што су поједини у полицији, од стране њихових органа процесуирани са епилогом који је био. Свакако да ми не можемо да дамо коначну реч у смислу да ми сугеришемо институцији, организацији као што је унутрашња контрола, коју ће одлуку да донесе.

Добро, важно је да наши гледаоци још једном погледају снимак па ћемо наставити разговор.

- Извол'те.

Ево, у одговору „Инсајдеру“ тада сте навели да Сектор унутрашње контроле МУП-а, осим у једном случају, није утврдио индивидуалну одговорност полицајаца, то сте сад поновили. Да ли то значи да су сада Вама...

- Знате шта је ту... не, сад ћу Вам рећи.

Да ли су Вам везане руке сад?

- Поводом овог случаја, конкретно, овог пребијања, наша препорука која је усвојена односила се на то да у поступку који је радила унутрашња контрола је била једна, да тако кажем, опаска да се није могао утврдити конкретан идентитет полицајаца. И онда смо ми заиста, за све будуће случајеве, да би то био неки да кажем пут изласка из тог проблема, дали препоруке како полиција мора у таквим ситуацијама да буде видљиво обележена, да би ви сада на овом снимку ако зумирате снимак, тачно знали који полицајац је прошао, а који је ударио овог човека.

Што значи да ови полицајци и даље раде у МУП-у?

- То ја не могу да Вам кажем, то је ствар опет организације МУП-а, нити ја могу да удаљавам полицајце из МУП-а, нити је то посао Заштитника грађана. Ја могу да тражим консеквенце за то, мада овде превазилази ово само дисциплински прекршај, видите шта се дешава на улици.

Видели смо, зато смо га поново и показали, али дакле велика је вероватноћа да ти људи и даље раде у МУП-у униформисани...

- Видите, морам да кажем. Ви сте пустили овај снимак на коме се види пребијања овог грађанина. Па имате онај снимак који нисте пустили - са клупе, ту код Председништва...

Ти снимци су обишли свет, да.

- Сви снимци који изазивају пажњу јавности, обично сви хоће да виде, могу да Вам покажем снимака и снимака из ранијих протеста или да вам покажем из ових протеста...

Да, али не желимо да се понавља да такви снимци обилазе свет управо из наше земље, зато и ово питање.

- И говоримо о нашој земљи, нисам надлежан у другим земљама, па то и не коментаришем.

Недељу дана је прошло од прве објаве на Твитеру, знате и сами, која је прерасла у неформални покрет под називом "Нисам пријавила". Реч је о насиљу које није пријављено управо као што су и жене рекле, зато што немају поверења у институције ове земље. Шта можете да урадите као Заштитник грађана и грађанки у овој земљи у том случају?

- Морам да кажем да је то мало закаснела акција, и то знате колико је закаснела - неких 20 година. Ја се заштитом жртава насиља у породици бавим од 2003. године. Едукативни филм, који се односи на срж проблема, направио сам неке 2005. године и он је коришћен у многим земљама као едукативни филм, преведен на многе језике. Суштина је у овоме - морамо, свако од нас, не само на физичко насиље, имате и економско насиље, имате и вређање или већ које облике понашања, да не окренете главу, то је била и садржина тог филм, него да пријавите надлежном органу. Шта наши људи раде...

А ко да не окрене главу?

- Наши људи прећуте.

Ово су жене које су управо прошле кроз неку трауму.

- Ко окреће главу - онај ко је рецимо видео то на улици, чуо из стана до свога...

Али ако није и ако су ове жене ћутале о томе управо због неповерења у институције... Шта у том случају? Да ли ви нешто можете да уради да се то промени?

- Можемо да урадимо да у тим ситуацијама које су имале такав епилог какав су имале...

Какав?

- Лош...

Зар није сваки лош епилог?

- Лош је епилог ако онај ко је насилник није адекватно кажњен, то сматрам лошим епилогом... да на тај начин утичемо, да се такве ствари понављају у јавности, не да се осуђују судови и да се коментаришу судске одлуке, већ да се буквално инсистира на томе да свака жртва насиља буде потпуно, потпуно слободна да то каже јавно и да очекује да у поступку, а опет се враћамо на организацију рада судова, не буде секундарно виктимизована.

А то се и дешава, то видимо.

- То се дешава стално. Из разлога што жртва треба да прође кроз све то, то се налази у мом филму...

Поновно давање изјаве, можда, излажење у јавност...

- Пазите, прво велики је проблем кад то изађе у у јавност...

И шта радите у том случају, видимо да то све излази у таблоидима.

- Ево шта радимо у том случају - дођемо код вас на телевизију или било где и ја кажем - људи, немојте да од тога правите вест јер на тај начин секундарно виктимизујете жртву. Ја сам разговарао са особама које су претрпеле тешка насиља, ради се о деци, ти случајеви су били у јавности неколико месеци експлоатисани, где су ми те особе које преживеле сво то насиље рекле да им је горе то што су били експонирани у медијима него то што су преживеле.

То је јасно... Ваше упозорење и шта после упозорења?

- Моје упозорење није једнократно и ја не бих волео да ово, као и многе информације траје неколико месеци и да се на томе заустави, као што су биле кампање за ових 20 година, више њих, спречите насиље у породици.

Хоћете ли још нешто конкретно урадити поводом овог?

- Оно што је најбитније да ми урадимо и што ми стално радимо, а то је да окуражимо жртву насиља да се обрати. Ако немате поверење у друге институције, обратите се нама. Доказ да смо ми права институција је то што сте и Ви овде рекли да смо имали 50% притужби. Ми смо имали 67% обраћања. Последица тих 50% притужби, 67% обраћања је да је, по истраживању које је урађено после ванредног стања, од стране невладиних организација и организација из Европе, утврђено да су грађани рекли да би се прво обратили Институцији Заштитника грађана. Не би било лепо и било би препотентно сад да наводим све институције у Србији које су испод нас.

Добро, ми само желимо да знају да су сигурне и да могу да Вам се обрате у овом случају, како се ово више никада не би дешавало, има више од 20.000 случајева.

- Сад ћу да Вам кажем, како сам ја почео уопште с том причом, морате имати стрпљења да ово изговорим. У прекршајном суду у којем сам некад радио, када муж туче жену, да тако кажем, партнер партнерку, тада је полиција подносила прекршајну пријаву против оба лица за ремећење јавног реда и мира, не артикулишући статус насилника и жртве. На то је нама указивало небројено случајева и онда смо то питање прво отворили и прво, неке се невладине организације неће сложити, или хајде да будем прецизнији, међу првима на глобалном нивоу смо ми урадили. Шта је то показало? Да жене седам пута одлазе и враћају се своме партнеру, жене које трпе насиље. Који су узроци тога, сад би нам узело целу емисију...

А када би имале поверење у институције то се вероватно не би дешавало јер смо описали све кроз шта пролазе.

- Да Вам кажем - погрешили сте. Ово што кажем седам пута - то није српски, то је светски просек... Значи, није ствар поверења у институције...

Добро, а у Србији?

- Исто је тако, исто је у Швајцарској, верујте ми, као што је у Србији. Немојте да живимо у илузији да је тамо боље.

Хоћете да кажете да су саме жртве криве за тако нешто јер се враћају?

- Немојте ми стављати те речи у уста. Не.

Па шта значи кад кажете да се оне седам пута враћају?

- Рећи ћу зашто. Имате прво економски моменат. Ако оде од партнера, да ли ће се бити у најтежој могућој ситуацији да се најчешће са дететом нађе на улици, без икаквог извора прихода и то је оно на чему друштво, држава треба да раде. Друго, постоји моменат да, ако насилник оде у затвор а он једини ради у породици. Плус емотивни моменат, плус оно што сам разговарајући са жртвама насиља сазнао да тај емотивни кључ постоји све дотле док он ескалира до оног најгорег, а разговарао сам и са тим особама које су биле жртве насиља и које су завршиле као убице својих партнера.

То је још једна шира тема и посветићемо поново целу емисију.

- Е то Вас молим. Не можемо да говоримо парцијално... то је толико озбиљна тема.

То јесте веома озбиљно и видимо шта се дешава. Нажалост, пандемија је сигурно утицала на стање људских права...

- Апсолутно.

Већ две године говоримо о томе, направили сте посебан извештај, то треба рећи... Чија су права у претходне две године, према Вашем извештају, сазнањима и информацијама била најугроженија од почетка пандемије?

- Најугроженија права и увек су, а пандемија је то само да тако кажем фигуративно – појачала, права најугроженијих група - стара лица, националне мањине, деца, особе са инвалидитетом. Оно што смо ми решавали сво време ванредног стања јесте како да особе које траже туђу негу и помоћ могу да буду у контактима са онима који им то пружају. Како да жене, сад се враћам на насиље у породици, које трпе насиље у породици могу да се склоне од оног ко врши насиље у моменту или у времену кад је забрана кретања... То је био наш посао и то смо и у највећем броју случајева радили. Да не говоримо о положају националних мањина, најосетљивијих група као што су Роми, третман њихов у ситуацијама кад су везани за одређено подручје и тако даље.

Прошле године било је и...

- Немојте се љутити, мало је за једну емисију, то је толико тема.

Прошле године... добро, ово је и годишњи преглед, зато сте овде на крају године с разлогом. Прошле године је било 28 пријава новинара који су се жалили током јулских демонстрација да су били нападнути или претрпели неки облик насиља. Да ли су ти случајеви решени?

- Што се тиче насиља над новинарима, говорим о насиљу у смислу физичког насиља, без обзира како је оно ескалирало, то је опет ствар која је под ингеренцијом полиције, тужилаштва па суда. Оно што смо ми инсистирали, а то је да напади на новинаре, ја их зовем нападима, да су ту и вређање, и дискредитације, понижење сваке врсте...

Различите врсте агресије...

- Сваке врсте агресије... да, тако је, различите врсте агресије се не процесуирају јер не спадају у домен кривичног дела, а оне чине преко 90 одсто напада. Не бих сад причао о платформи, не бих причао о томе, прича бих о само једној ствари... ми смо сада предложили, односно дали смо Влади Србије наш нацрт измена закона који би заштитио новинаре управо од тих случајева о којима Ви говорите, који у овом тренутку нису, да кажем фигуративно, покривени кривичним делима, али могу бити покривени другим деликтима.

Да ли су Вам се и ове године обраћали новинари и због чега?

- Обраћали су нам се из различитих разлога, али оно што је суштина обраћања јесте дискредитација у смислу удаљења са конференције за штампу, забране присуствовања конференцији за штампу, вређања преко друштвених мрежа, то је оно што смо ми нацрту...

Претеће поруке.

- Претеће поруке, јер ви имате цео један сегмент, да тако кажем, не јавног места, али али морамо третирати друштвене мреже као јавни простор где сваком пада на памет да пише без икакве могућности да буде санкционисан.

Нажалост томе и присуствујемо.

- Институција Заштитника грађана, која је увек ишла бар два корака испред других, је управо то сачинила у предлогу измена Закона о јавном реду и миру, како некоме у удобној фотељи или већ где, не би пало на памет да вређа првенствено новинаре, јер то се сматра квалификаторним ако су новинари у питању, мада питање је само да ли постоји одређена дефиниција ко се све може сматрати новинаром то је опет друга тема, и остале грађане.

Желимо и Вама и гледаоцима на крају да кажемо једну добру вест.

- Слушам.

Наиме, прикупљен је новац за обнову куће Милана Јовановића, новинара, која је запаљена због писања о малверзацијама у општини Гроцка.

- Хвала Вам, али био сам присутан кад смо то на Радној групи решавали и кад смо то и успели. Мислим да је то успех Радне групе.

Хвала Вам најлепше на гостовању. Гост "Маркера" био је заштитник грађана Зоран Пашалић.