Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Ново јутро“ на ТВ Пинк.

Наш гост, Заштитник грађана Зоран Пашалић. Хвала што сте дошли у наше “Ново јутро”. Да кренемо - Закон о заштитнику грађана би требало да ускоро, колико смо разумели, буде усвојен. Шта би и какве промене донео?

- Доноси многе промене, првенствено проширење круга овлашћења Заштитника грађана у погледу заштите особа са инвалидитетом, затим особа које су жртве трговине људима и већа права деце у могућности да пријаве оно што сматрају да је угрожавање њихових права, и друге промене које се тичу самих повећања надлежности Заштитника грађана.

Кад би закон требало бити усвојен и шта су, да кажемо, неке критике тог решења законског?

- Постоји одређени број критика које су се углавном односиле на нека решења која се тичу мандата Заштитника грађана, а која мислим да су потпуно, како бих рекао, неодређена из врло једноставног разлога: овај закон практично смањује мандат Заштитнику грађана и оно што је најважније даје једно решење које је упутство Венецијанске комисије.

Колики је сада мандат, колико га скраћује...

- …Два пута по пет година. Ово би био једнократни мандат. Оно што су такође биле препоруке Венецијанске комисије ми нисмо усвојили а давале су много већа права Заштитнику грађана јесте првенствено да изабере круг особа са којима ће радити у периоду свог мандата. Практично би било омогућено Заштитнику грађана, да тако најједноставније кажем, све у Институцији отпусти и да прими људе које он хоће.

Да направи тим који ће радити...

- Да направи тим у потпуности. Значи да кажем фигуративно, од возача па до својих заменика. Али, од тога се одустало.

Зашто?

- Одустало се зато што сматрамо да би се на тај начин угрозили положај запослених у институцији и оно што сам ја инсистирао све време, још су око тога одређене дилеме, а то је да се дају бољи услови запосленима, првенствено материјални услови, на чему запослени свакако највише инсистирају.

Да ли ви као заштитник грађана можете и колико имате законског основа да помогнете жртвама вршњачког насиља?

- Свакако да постоји редослед институција које се баве заштитом жртава вршњачког насиља и Заштитник грађана се појављује или када оне закажу или се појављује одмах ако би могао да хитним деловањем спречи даље вршење тог насиља, односно да се то насиље спречи или да се на неки начин ипак држи под контролом у најгорем могућем случају.

Питам вас јер доста је било опречних и свакаквих информација о ученицама Основне школе „Ђура Јакшић“ које су претукле тринаестогодишњу девојчицу јер им се нису доподале њене шишке, исчашиле су вилицу детету, дете тренутно једе на сламку. Када се мајка обратила родитељима тих силеџијки, мајке су рекле да њихова деца имају право да раде оно што оне желе, да туку ког желе, па ће институције то да реше.

- Ово је одлична констатација. Често институције реагују у са одређеном резервом да ли ће спречити насиље или спречити неку негативну појаву да прекрше неке друге закон, односно нека друга правила и онда се сада у замешатељству свих тих прописа практично онај ко није сигуран у то како их треба спроводити и како их мора спроводити у крајњој линији, да их не спроводи и на тај начин да једна појава ескалира. Није то само код вршњачког насиља, имате то у вашем послу, имате вређање преко средстава информисања. Прво, кога ћете ставити у статус новинара? Дајте ми ви дефиницију.

Ево сада псовање мајке, фамилије, рођака председника Вучића, последња прича, сви смо то видели.

- Тако је. Потпуно сам за заштиту новинара. Хајде једанпут да дефинишемо које то новинар па да знамо кога штитимо и која су првенствено права али свакако и која су ограничења у међусобној комуникацији у јавним иступима превасходно.

Опет заштита од вређања или од увредљивих тонова или заштиту од насиља такође. Не може новинар да ужива заштитно ако то спроводи, је ли тако?

- Новинар свакако треба да ужива заштиту, али пазите увек су то две поставке. Имате одређено право и имате одређену обавезу. Имате одређену заштиту али имати одређену санкцију ако прекорачите одређене норме.

Апсолутно. Мислим да је исто било питање по нашим медијима да рецимо ако је неко невакцинисан да ће имати неплаћено боловање. Ви сте били у Русији рецимо и чули смо да у Русији ако је неко невакцинисан послодавци могу да га суспендују и да му дају отказ. Је ли то тачно?

- Не знам за тај податак јер се нисам бавио тиме конкретно, био сам посматрач на изборима у Русији на позив своје колегинице Татјана Николајеве Москалкове, омбудсмана Русије. Не знам за тај податак, али знам једно, а то је исто из личног искуства што из искуства многих пријатеља и нажалост из искуства породица оних који су трагично преминули, да отпор нечему ви можете да браните неком нормативном у смислу закона, права, људских права, конвенција, али се сад поставља питање практични део свега тога. Колико цело друштво плаћа? Не мислим у финансијском смислу. Колико плаћа зато што неко једноставно не жели да се, у крајњој линији, вакцинише?

Да. Ковид пасоши, многи кажу да је то сад кршење људских права, не знам шта све не наводе антиваксери. Видели смо скуп, ту се причало о земљи као равној плочи до тога да је вакцина не знам шта, да је то чиповање, да не знам шта се нисмо чули од лаика. У којој мери они угрожавају јавно здравље?

- Опет понављам, полазимо од права...

… да прича ко шта хоће.

- Не може ко шта хоће јер требало би да сноси одговорност поготово ако је јавна реч. И сад ћемо да меримо шта је јавна реч, да ли је оно што јављају у новинама, да ли је она што ви говорите на телевизији или је свака објава на Твитеру, Фејсбуку, Инстаграму - јавна реч. То је она стална дилема, али свакако да закон који штити људска права такође и обавезује када су у питању општи интереси или интереси целог друштва. Ми смо прва земља која је или међу првим земљама која је имала могућност вакцинације, а ту смо сада где смо. Сваког дана видите који су подаци. Сад се ту поставља једно кључно питање, које је поставио, ако смем да га цитирам надам се да би ми дао одобрење, мој драги колега омбудсман Црне Горе, који је рекао - људи поверују у ковид тек када виде мртвачки сандук у својој згради или испред своје куће. Све остало је у домену теоретисања.

Многе земље су увеле правило да се одређене струке професије вакцинишу, лекари, војници, полицајци, професори јер морају да обављају своју дужност. Уведен је тај процес имунизације. Данас кад би то код нас увели многи би кренули да причају о кршењу људских права.

- Одмах би то био посао за Заштитника грађана и мислим институција и ја сам спреман да увек на то одговорим и то да одговорим адекватно цитирајући одређене прописе. Али, ако узмете ону основну конвенцију, гледао сам на скоро тумачење конвенције коју сам ја на сличан начин тумачио, а то је Европска Конвенција о људским правима и биологији и медицини или биомедицини. Имате ту конвенцију али имате и ону генерално да тако кажем Конвенцију о људским правима, која говори о праву на живот. Нека се онај ко се позива на права прочита и њу и став 2 у тој конвенцији који даје право да се друштво штити на најдрастичнији начин ако су у питању екстремне ситуације. А где ћете екстремнију него што је ова.

Да, једна врста суспензије људских права је могућа у таквим ситуацијама и видимо...

- Не свих људских права, али ограничења у погледу одређеног трајања одређених права.

Добро, хвала пуно. Има још пуно тема за вас. Видимо се ускоро поново.