Заштитник грађана Зоран Пашалић гостовао је у емисији “Ново јутро” на ТВ Пинк.

Настављамо даље разговор са нашим гостом у студију Заштитником грађана. Заштитом на покушај измештања двоје малолетне деце од 10 и 15 година из Блаца у хранитељску породицу против њихове воље нису реаговале чак 4 установе социјалне заштите. Шта подразумева заштита од злостављања и занемаривања које су такве службе дужне да предузму? Ко ће све због скандалозних пропуста морати да одговара? Шта ће сада предузети омбудсман и да ли вишемесечна драма коначно добија епилог? То питамо Заштитника грађана Зорана Пашалића. Добро јутро и хвала што сте дошли. Добили смо јуче вест да је Етички одбор Коморе социјалне заштите суспендовао директорку и психолога из овог центра Ивана П. и Љиљана М. Ивана П. на шест месеци забране обављања послова из делатности социјалне заштите, а психолог забрана обављања у трајању од три месеца. Направљен је помак. Ви ћете сад боље рећи колики, али друго, да ли су то довољне казне? Видели смо те сцене и како је то изгледало. Прекорачење овлашћења у најмању руку, јел’ тако?

Никада нисам мислио да су казне те које ће променити нешто суштински, већ да они који спроводе одређене мере крену од самог почетка. Овде смо пратили дешавања која су епилог нечега што траје још од 2017. године.

А негде се мора имати мало, да тако кажем, и разумевања, људскости.

- Свакако. Ко прихвати да ради тај посао, мора да има прво емпатију за ту ситуацију коју надзире и којом се бави. То је суштина.

Шта сте ви до сада утврдили као Заштитник грађана?

- Пазите, то је проблем који датира из 2017. године. То је однос између супружника и мајке, односно мајке оца те деце, који је кулминирао односом између мајке, баке те деце и њиховог оца. Оно што има везе са медијима, то је што ако узмемо да су друштвене мреже нека врста медија, што су мимо сагласности оца деца била доступна јавности без икакве заштите. Што је било кулминација свих тих лоших односа у низу од 2017. године. И онда се дошло до такве одлуке да се деца изместе из те породице. Онда имамо ону сцену, а то је да су деца измештена на начин који стварно, односно покушана су да се изместе на начин који стварно је непримерен уопште бављењу децом, њиховом судбином.

Колико они имају, између 10 и 15 година. Зар они не могу да одлуче да желе да живе рецимо, са баком?

- Они могу да одлуче. Е, сад се ту поставља питање објективног сагледавања ситуације. Не можете да размишљате на начин те деце. Морате да објективизирате ситуацију, да кажете да ли услови у којима та деца живе задовољавају све критеријуме. И не само да ли задовољавају, него да ли деца имају нормално развијање, школовање, развој, васпитање, бављење неким активностима, раде на развоју неких талената ако их имају. А не да се цео дан баве, немојте схватити да потцењујем, неким пољопривредним радовима, тешким пословима. И то је разлог.

Та бака, колико смо чули, је полупокретна. Такође морају и њој да помажу, што јесте добро за развој емпатије код те деце. Али колико деца то могу, у ствари…

Опростите што вас прекидам. Суштина је у томе што не може се дозволити да једна ствар траје годинама, да би кулминирала на овај начин и изазвала пажњу јавности. Већ у старту се решава проблем. Када он настане, решава се у најкраћем могућем периоду.

То је управо питање, зашто четири установе социјалне заштите нису на то одговарале и нису решавале 2017. године?

- Нису ту само установе социјалне заштите. Имате ту одговорност и школе која није покренула прекршајни поступак против оца који је занемарио децу јер нису ишла у школу. Имате ту низ пропуста. Имате ту оно што сам стално наглашавао, а то је, не можете ви посматрати институцију по институцију и сад свако пребацује одговорност на ону другу институцију. То је низ институција које се баве васпитањем, образовањем деце, које се баве бригом о деци, која се баве тиме да деца живе у нормалним условима и сви они морају да сарађују. Ако свако гледа да уради свој део посла, па га још и не уради, онда имате проблем. Овај је показао нешто. Али имате таквих проблема.

Пребацивање одговорности - нисам ја, нису одговорни они и онда се долази до ситуације која кулминира и на крају се изроди овако нешто, што јесте проблем. Добро, имали смо причу сада. На крају крајева, очекујемо и даљи епилог, јел’ тако? Шта је сада са децом? Ко ће све да одговара и где су деца тренутно? Како живе?

- Суштина је у овоме, одговараће, мада ми нисмо суд. А што се тиче деце, она су сада, њихов статус је регулисан у смислу да су практично смештена у хранитељску породицу и да ће се видети шта ће бити.

Добро. То је једно привремено решење.

- Тако је. Сад чекамо одлуке државних институција и ових надлежних институција за тај случај.

Начин спровођења те одлуке, најпримереније за развој те деце ће бити вероватно другачији од онога што смо гледали. То се надамо. Овде се ради само о том начину, чини се и о том запостављању тог решења.

- Када имате запостављање и занемаривање деце, онда понављам, свако мора да узме учешће у томе да се тај проблем реши и да преузме свој део одговорности, то је суштина сваког таквог случаја.

Када је реч о деци са инвалидитетом, о томе смо већ причали, у овим разним установама, запостављању, занемаривању те деце, говори се да је у више тих установа долазило до тих ситуација. Какво је сада стање у односу на пре?

- Истина је негде на средини. Ако имате занемаривање, како су то навели у извештају, од стране појединих запослених у институцијама, имате са друге стране и занемаривање те деце од стране оних који би по природним, биолошким законима требало да се брину о тој деци.

Говоримо о родитељима, родбини или некоме ко има везе са том децом. Ту је онда решење. Да ли деца треба да буду у Дому, што се сматра непримереним. Интенције су да деца се сместе у породицу из које потичу са једне стране. А са друге стране, имате да поједине породице одбијају да ту децу приме.

- Одбијају, односно сматрају да је Дом институција која ће решити проблем деце, али да будем искрен, и њима.

Рекли сте да не треба генерализовати ситуацију у домовима, него да треба ићи од дома до дома и све пописати, видети каква је ситуација и где. Да ли сте дали тај предлог и да ли ће се стварно напокон ићи од дома до дома, јер виђамо, ево сада и по насловним странама и за старија лица, а поготово ако говоримо о деци, да је ситуација неприхватљива?

- Ви помињете Дом за старе.

Кажем и за старије и за млађе.

- Заштитник грађана не контролише директно домове за старе, што мислим да није добро решење. У земљама у окружењу имате ...

А зашто?

- Такво је законско решење. И ми тражимо да се то измени. Разлози су ти, што кад нешто контролишете посредно, индиректно, онда се поставља питање да ли имате праву слику. Што се тиче домова за децу, ми ту контролишемо директно и то даје резултате. Исто тражимо и за домове за старе. За две најугроженије категорије у сваком друштву, па и у нашем, а то су деца и стара лица.

Јел’ мислите да ћете урадити нешто тим поводом?

- Убеђен сам да ћемо урадити.

Тешко је читати ове наслове у медијима, видети све то, запостављање, занемаривање деце. Овде читамо о мучењу старијих у неким домовима. То је већ негде, можемо рећи, то спада у хорор сферу нашег друштвеног живота. Колико је тачно? Колико не?

- Тако је. Увек се оградим од новинарских наслова. Поштујем све што је написано, али пракса је показала да у највећем броју случајева те информације нису или апсолутно тачне, или нису потпуне и онда добијамо другу слику.

Јесте ли ишли од дома до дома? Каква је сада ситуација и шта ако дом нема адекватне услове?

- Не можемо обићи за недељу дана све домове.

Нисам ни мислила да ли сте обишли све, али каква је ситуација у онима које сте обишли?

- Мења се јер је медијска заинтересованост довела до тога да, ако ћемо најискреније, они који су били у лошем статусу, они који управљају тим домовима су реаговали брзо да би ту ситуацију изменили, да не би дошли на стуб срама, односно у жижу јавности као нека места где деца пате.

Овде говоре о том, тешко је рећи шта је тачно, дому у ком су мучили старе људе. Преко ноћи је испражњен после серије текстова. То је већ само по себи за неке службе, можда за не омбудсмане, заштитнике грађана, већ за Тужилаштво.

- Не, то јесте за омбудсмана.

Јесте, али је и за тужилаштво.

- Ако је било неких кривичних дела, свакако је и за тужилаштво.

Много има посла за вас, морамо вам рећи.

- Има посла, али шта да вам кажем, ово лето ми проводимо, буквално сви колико нас има, на послу. А требало би лето да буде нека ситуација која је мирнија. Очекујемо на јесен, ако се деси оно што предвиђају, да ће да се залауфа, овако колоквијално кажем, Ковид 19, а видите да се већина нас, нећу да кажем грађана, потпуно опустила.

Да, биће то проблем. Хвала вам још једном! И видимо се поново.