a

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у јутарњем програму Телевизије Euronews.

Разговарамо са заштитником грађана Зораном Пашалићем, добро јутро, добро дошли. Видели смо податке да je у претходних месец дана изгледа учестала стопа насиља над женама у породици. Видели смо у току протекле недеље два фемицида и један покушај убиства у Прокупљу јуче. Шта нам говоре ти подаци?

- Ти нам подаци говоре да сте ви то забележили, не говори ништа да је насиље у породици у ескалацији, то су подаци који се понављају из године у годину ако их пратите, а ја их пратим више од деценије и по, видећете да је насиље у породици један озбиљан проблем не само нашег друштва него свих заједница, могу да кажем слободно јер сам у контактима са омбудсманима других земаља видео да је то заиста озбиљан проблем. Шта је корен тог проблема? Првенствено то је однос у породици, односно руинирање породице као заједнице.

Да ли имате податке колико је жена убијено од почетка ове године?

- Те податке ми не водимо. Нама је био циљ да спречимо да једна жена у будуће буде убијена, односно не да дођемо до фазе убијања, далеко било, него да дођемо до фазе почетка насиља које може да ескалира и убиства. То је она што сам увек још кад сам почео да се бавим овом темом говорио: прво насиље, да кажем колоквијално, први шамар је индикатор. Ту се мора зауставити, не може се чекати више ништа и очекивати да ће се насилник који је то урадио променити. У 99 одсто случајева слободно могу да кажем да се насилник не мења, него наставља са овим, да тако назовем, понашања док не ескалира, а у одређеном броју ситуација и у трагични епилог. Да ли ће он убити своју супругу, или ће она да се реши насиља убити њега, то су врло реални могући епилози.

Углавном податке о томе скупљамо из медија, а од неких организација за заштиту права жена. Тај број је од почетка године до сада 11. Сличан је биланс у односу на претходну годину, међутим, морам да Вас питам, колико је корона и ситуација затворености повећала проценат насиља у породици? Да ли имате забележене те податке?

- Свакако да јесте. По било ком основу затвореност утиче, даје додатни импулс насилнику да своје неко незадовољство , углавном то није незадовољство спрам партнера него сопствене конструкције, сопственог живота испољава на онима који су најслабији а то су супруга или супруг много ређе, и деца, врло често и родитељи, то је оно што смо пре неколико дана истицали а то је насиље над старијима. Овде имамо убиство жена, али морамо да забележимо сва та насиља која се дешавају у оквиру породице.

То смо пропратили прекјуче када је био Међународни дан борбе против насиља над старим особама. Настављамо разговор са Зораном Пашалићем. Каква је примена закона о спречавању насиља у породици? Донет је пре 4 године.

- Не може се очекивати да закон реши проблем који траје и који ће трајати, већ сам однос друштва према тој појави. Прво и основно је да друштво препозна појаву као кључну за разбијање породице самим тим и шире заједнице. Оно што сам увек истицао, а то је да насилник настаје у својој породици, жртва се постаје у својој породици. Ми смо својевремено пре много година проучавали ту тзв. трансмисију насиља где неко ко у својој породици гледа насиље или доживљава насиље - или постаје насилник или постаје жртва.

Нема између, то су два екстрема.

- Суштина је то зауставити. Није то моменат само кажњавања , онај ко трпи насиље он мора да буде сигуран да ако оде из те средине да ће бити потпуно заштићен. То не значи да ће насилник бити затворен, притворен заштићен од стране друштва. Првенствено да могу економски да се осамостале. Нека истраживања су показала да жене које трпе насиље седам пута одлазе и враћају се да би одлучиле док не одлуче да коначно оду. Да је најчешћи узрок њихова економска несамосталност, зависност од партнера и супружника.

И који су то механизни државе који могу да помогну жртвама да се стварно одвоје физички и психички?

- Прво, третирати жртву на један озбиљан начин, не као медијски интересантну ситуацију која ће трајати неколико дана или које ће неке институције или удружења користити у неким истраживањима и о томе давати неку интелектуалну приказу онога како је насиље у принципу опасно у сваком друштву . Знамо ми да је опасно, него треба заштити жртву на тај начин што јој се даје економска подршка. Економска подршка не значи само посао, то значи да може сама или сами да се склоне из те средине и да при том то не буде везано за неки краћи рок као што је сигурна кућа.

Недавно сте најавили да жене које трпе насиље сада против имати преглед лекара судске медицине.

- У судском поступку се показало да ће жена која често трпи насиље из разлога које сам мало пре навео кориговати свој исказ, односно да га промени и ако не постоје чврсти материјални докази то ће насилник односно они који га заступају искористити да ублаже казну или да га ослободе. Кад имате материјални доказ онда је то много лакше доказати на суду да се то заиста десило и да се десило на тај начин како се у реалности десило. Због тога је потребно да свака жена и сваки мушкарац који трпи насиље ако није дошло до тога да морају да остану у болници јер су последице насиља такве да изискују клиничко лечење, да се у центрима за судску медицину и институтима изврши преглед . Ту се поставља узрочно последична веза између радње насиља и последица. Видео сам у небројено случајева да су стручњаци судске медицине, чак и код жена које су убијене и где се насилник и убица врло сувисло одбранио, могли на основу материјалних доказа да изведу закључак да је управо та особа извршила то што је извршила на начин на који је извршила.

Шта радити у случајевима када жена неколико пута пријављује насиље? Буду законски примењене све мере у односу на насилника, а он се опет у неком тренутку врати и убије ту жену?

- То нико не може да предвиди. Једини начин је овај о коме сам говорио, а то је да се жена уклони из те средине, али кад кажем „уклони“ не да се уклони на тај начин да би се она осећала несигурно или тренутно сигурно, него трајно сигурно. Сви они који се баве заштитом жена морају о томе да размишљају да њој треба пружити трајно уточиште. Кад кажем „трајно уточиште“ то није само дом него и посао како би сама или са децом, јер најчешће жене одлазе јер и деца трпе насиље, могла да буде сигурна да нема ни једног основа за даљи контакт са насилником.

Од УН је стигла похвала за правни и институционални оквир у решавању овог питања, али кажу да спровођење законских мера није увек адекватно.

- Па хвала им на таквој констатацији, нек ми само кажу где је адекватно, у којој земљи је адекватно? Разговарао сам са омбудсманима од Шведске до Азербејџана и колеге су ми више пута наглашавале да се често и код њих ти неки законски оквири не спроводе адекватно.

И за крај, да ли је потребно направити неку централну евиденцију?

- Апсолутно. Централна евиденција која се прави не само када се насиље деси него из дана у дан, чак и у лакшим облицима. Овде је поменуто економско насиље на селу, економско насиље имате и у граду и то не само над женама, имате где унуци отимају пензије својим старијим, где неко буквално користи нечији рад на начин тако што не ради а узима средства онога ко ради у породици или заједници. Имате више тих појавних облика. Пратити из дана у дан и то не само оне дане када се овакве трагедије десе.

Хвала Вам пуно што сте били гост.

panel flajer