a

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији „Ново јутро“ на Телевизији Пинк.

Причамо о најупечатљивијим проблемима нашег друштва и свему што се чини како би се грађани Србије заштитили на прави начин. Овог јутра наш гост је Заштитник грађана Зоран Пашалић. Добро јутро. Заиста, 12. јун је врло значајан датум, Међународни дан борбе против дечијег рада и ви сте указали на то да је пандемија корона вируса отежала додатно положај деце која су жртве радне експлоатације.

- То је прича која се понавља из године у годину. Радна експлоатација деце заиста пуно заокупља институцију Заштитника грађана, посебно Сектор за права детета. Није то само дан када се ми бавимо том темом, проблемима деце и свиме што им се дешава а лоше је по њихов развој, уопште психу или још горе од тога, када се ради неким кривичним делима која се чине над децом. То је у интересу Заштитника грађана.

Ипак се стиче утисак да су неке категорије становништва невидљиве. Тако је и са овом причом, ви дајете на значају, како рекосте, не само тог дана него се тиме иначе бавите. Шта ће се ту променити?

- У ком смислу?

У смислу заштите те деце која су радно експлоатисана.

- То зависи искључиво и једино од вас, односно од медија. Од примене закона свакако, али оно што је најважније јесте колико се посвећује медијске пажње томе али на прави начин. Значи, не иде се сензационалистички већ се штите интереси детета у смислу да се указује на неке појаве, на њихову учесталост и на оно што те појаве чине лоше тој деци.

Много деце се користи, нажалост, у сфери просјачења, али имамо и још горе примере, то је та сексуална експлоатација или је то на неки начин, можемо рећи, иживљавање над децом?

- Имали смо неколико случајева последњих дана и оно што је најважније, што се и Заштитник грађана иако нема могућност контроле судова бави и том проблематиком у смислу колико су се центри за социјални рад и сви они који су били у контактима с том децом, школе, па и полиција, бавили том темом у смислу превентивног деловања како до таквих ситуација не би дошло. Да појасним, колико су у одређеним породицама где постоје социјални проблеми пратили односе и колико су пратили оне најзначајније односе а то је између родитеља и деце или деце и старатеља, јер су деца на првом месту. Они су у фокусу да се такве ствари, које су нажалост констатоване више пута и налазе се у медијима и предмет су озбиљних поступка пред судовима, не би догодиле.

Видели смо, то је и педофилија и можемо рећи тешки облик насиља над сопственим децом. То је нешто што све нас шокира. Оно што је превентива, то сте већ негде напоменули... Како то по питању заштите права детета можемо гледати, како можемо повезати на пример да је ваш део одговорности и ово што се поменули са центром за социјални рад, окружење, школе, вртиће, не знам шта све не?

- На начин на који то једино и може да се прати, а то је не само оне институције и установе које су дужне да прате развој деце, њихове интересе већ и сви ми као грађани морамо да у таквим ситуацијама када приметимо да се неко лоше односи према деци, да ли према сопственој или некој другој, да на то реагујемо, да не окренемо главу већ једноставно да пријавимо институцијама које су надлежне. Друго, добар део је одговорности сносите и ви. А то је, не дозволити да се о тој деци пише сензационалистички јер то је оно што додатно ту децу траумира. Оставља страховите последице јер ако неко дете буде предмет неке сензационалистичке вести, то свакако долази у јавност и ту се информишу и њихови другови, пријатељи, они с којима долазе у контакт. Та комуникација после постаје тешка, да не кажем јако, јако тешка.

Треба поменути и насиље над старима. У уторак је на Тргу Републике био један догађај тим поводом. Поред тог физичког насиља које постоји у породици, постоји и то финансијско насиље у породици, које је негде „резервисано“ за старија лица. Кажу, дешава се да стари људи не виде своју пензију месецима или да им неко ко се брине о њима узима велики део новца а њима даје минимум, само један оброк дневно уместо три и тако даље и тако даље. Како се стаје на пут таквим стварима?

- То је једна специфичност да, то ми је рекао један пријатељ који је правио паралела између европских држава у које ми спадамо иако нисмо чланица Европске уније, а то је да постоје неки спецификуми појединих држава и онда је то речено мало у шаљивом тону али није нимало шаљиво, да отац од 90 година издржава сина од 70 или 65 година. У тој ситуацији економско насиље је нарочито изражено и на томе мора бити велики фокус. Јер то су оне категорије грађана које се заиста морају посебно штитити. Ви сте добро направили паралелу - с једне стране то су деца и то су стара лица, они који заиста нису у ситуацији често да се сами штите. Оно што је проблем у Закону о заштитнику грађана, надамо се да ћемо то изменити сада у току је рад на изменама, односно рад на новом Закону о заштити грађана. То је могућност шире контроле од стране Заштитника грађана. Ви сте поменули, претпостављам да вам је то била идеја, домове за старе. Ми можемо да их контролишемо тек посредно, не можемо непосредно јер тако је регулисано законом. У већини земаља у Европи могу да их контролишу институције као што је наша директно и да онда видите заиста да ли ти грађани који су тамо смештени имају адекватно негу какву заслужују, првенствено у смислу здравствене, неке друге и свакако у складу са достојанством њихових година.

Имам утисак да ће комшија комшију да пријави што гласно пушта музику а неће да пријави насиље у породици када чује. Каже, нећу да се мешам, није то мој посао и тако даље. Како негде да се освестимо у том смислу јер имали смо велики број примера у последње време где би долазило до смртних исхода у оквиру породице за коју се увек мисли да је најсигурније место за живот, а онда се испостави на појединим примерима и да није најсигурније место.

- Сад је 2021. година. Још 2004. године сам се бавио овом темом, чак смо са колегама урадили један едукативни филм о спречавању насиља у породици и о препознавању насиља у породици. Суштина тог пројекта је била да се на насиље у породици које се дешава ту негде око вас, у стану до вас, у некој средини која вам је блиска, да се на то реагује и да се пријави. Тада сам се упознао са случајевима који су стварно били фрапантни и драстични, где је супруг рецимо убио супругу и где смо питали комшије да ли се то дешавало раније. Они су рекли то се дешава година. Зашто нисте пријавили - нико није уме да нам објасни.

Имамо данас пример у новинама, негде поред Кањиже, у неком месту да је супруг убио супругу. Осам дана је у неком ћебету држао у кући и сада комшије дају изјаве. Нажалост, свакодневне су такве вести.

- Насиље у породици је озбиљан проблем. Првенствено, оно на чему инсистирам још од 2004. године а данас поготово, јесте - не дозволити да се врши нека врста, можда није најбољи израз, трансмисије насиља у породици из примарне породице у секундарну. Пример вам је где деца која посматрају насиље у породици или буду у добром броју случајева жртве, у својој секундарној породици постају насилници.

Говори се о примеру нестале девојчице последњих дана...

- Ја не бих назвао несталом, убацили су то медији, то је експонирало једну причу. Ми смо озбиљна институција и бавимо се професионално тиме и док не будемо имали све релевантне информације ми нећемо дати своје мишљење, односно препоруку према онима које контролишемо, то је Центар за социјални рад у Раковици пошто мислите на тај случај у њихове надлежности, yatim ресорно министарство, а такође смо послали допис полицији у смислу да ли је у тој породици било насиља, односно да ли су они евидентирали неко насиље у породици без обзира ко на коме врши неко насиље.

Када ћемо имати информације?

- Врло брзо, с тим што у том периоду институција не чека него спроводи оне активности које може да спроводи, а то је прво разговор са актерима тог целог случаја бившим супружницима.

Чујемо опречне приче.

- Приче су увек опречне. Ја Вас молим да ми дозволите да кажем и то сам то увек говорио с обзиром да је велики број таквих случајева пред институцијама - да када престане љубав између партнера или супружника они и даље остају родитељи својој деци. То деца не смеју да виде на начин да их неко инструира у једном или у другом правцу према једном или другом родитељу. То носи несагледиве последице, односно деца сносе несагледиве последице. Уз велики напор свих стручних радника који то треба да исправе, тешко се исправља. Значи понављам - не морају људи да доживе старост или да живе до краја живота заједно али деца из тих веза, бракова су примарна и ми се бавимо њиховом заштитом.

Родитељи се свете једни другима преко деце.

- Правилно сте то рекли, то јесте једноставније.

Хвала најлепше.

panel flajer