a

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у емисији "ТВ Вести".

Прошле године је епидемија корона вируса утицала на наше животе али и на рад институција. Када је и од кога омбудсман штитио грађане, да ли су институције поступале у складу са законом? Мој гост је данас Зоран Пашалић, заштитник грађана. Добар дан, добро дошли. Најпре да се осврнемо на протекли викенд односно појачане мере које су биле на снази. Како Заштитник грађана гледа на то?

Мислите на појачане мере или на општу ситуацију у повећању броја оболелих?

Првенствено на појачане мере.

Могу да говорим о појачаним мерама са више аспекта - као Заштитник грађана, као грађанин и као неко ко је 15 година провео у прекршајним судовима. Нормално да ова ситуација превазилази све оне у којима смо се налазили раније…. Пошто заступам и штитим интересе већине грађана Републике Србије сматрам да већина грађана треба да буде у потпуној мери заштићена, а то значи да њихова слобода кретања, њихова могућност да живе што ближе нормалном животу треба да се у потпуности омогући. Са супротне стране, они који свесно крше пропис са било којом идејом треба да буду драстичније кажњени. То значи да би се изменом једног члана Закона о заштити становништва од заразних болести то могло врло једноставно решити, онда би се могао примењивати члан 308, где је извршност пре правоснажности.

Прекршајни налог јесте неко решење али даје могућност одлагања извршења казне што даје некоме могућност да калкулише са казном. Када би се примењивало ово о чему говорим - тада је извршност пре правоснажности. Радно време ће бити докле ће бити, мислим да оно фактички није најважније али моментом када оно треба да се заврши значи да сваки следећи минут подразумева драстично кажњавање у смислу кумулативних казни. Не пледирам да говорим о тим казнама - да ли ће то бити само новчана и затворска или само затворска.

Верујте ми, у периоду када сам радио посао судије Прекршајног суда и судије Апелационог суда такви начини решавања су били изузетно делотворни. Можда није очекивање јавности да ово говори Заштитник грађана али понављам - Заштитник грађана штити ону највећу већину која се придржава свих мера, и нема разлога да они сносе последице непридржавања једног малог или минималног броја оних који апсолутно не желе свесно да се придржавају мера, односно закона. И на тај начин праве једну ланчану реакцију а то је обољевање читавих породица и умирање читавих породица.
Када причамо о радном времену које је скраћено, опет и то што Ви кажете ваша улога и функција јесте да заштитите грађане али и то можемо да гледамо са две стране. Као грађане односно кориснике неких услуга али и као грађане односно пружаоце неких услуга. Мислим да трговце, угоститеље, хотелијере и остале, свима зависи живот и опстанак.

Апсолутно делимо мишљење, чак сам и за продужење радног времена угоститељских објеката до 22 часа али ко у 22 часа и 1 минут држи објекат отворен или ко свесно ради и крши мере, треба да буде драстично кажњен или да то буде велики број људи. Треба да буде кажњен тако да та казна објективно заболи, а то боли само у овим ситуацијама када се казна изриче одмах и када се извршава одмах.

То значи - омогућићемо и једнима и другима али ко буде кршио казна ће бити изузетно велика.

Апсолутно, на тај начин ћете прво релаксирати њих да могу дуже да раде свој посао јер видимо оно што се дешава у земљама Западне Европе. Ја сам стално у контактима са омбудсманима широм Европе и врло добро знам како грађани реагују на оно што се званично зове закључавање. Реагују врло лоше, чак имате то да многи желе да дођу у Србију не би ли се релаксирали од оног начина живота.

И примили вакцину.

И примили вакцину ако је то циљ али они који свесно крше мере, ту се не може учинити нехат. Ви не можете нехатом да држите објекат до 1, 2 сата по поноћи или да ту седи 200, 300 људи.

Свесно крши организатор одређеног скупа али свесно крши и 100, 200, 300, 400 људи који су ту присутни, што значи да свако треба да сноси последице.

Апсолутно сам рекао да се односи на све, с тим што тежу последицу треба да сноси онај ко је то организовао.

Последња година утицала је наравно на сваки сегмент нашег живота, како је утицала на рад Заштитника грађана. Шта је то што се променило?

Променило се што је велики број притужби био у периоду од марта до лета, од полицијског часа или забране кретања а продужио се и током целог лета па и дан данас. С тим што је данас тај број предмета нешто смањен у односу на број који је фигурирао у периоду ванредног стања.

Да ли је било неких специфичних пријава које раније нису биле толико заступљене?

Не само што је било специфичних пријава него је било специфичних ситуација, које су градирале од онога да је Заштитник грађана у контакту са омбудсманима у региону требало да омогући нашим људима прво повратак у земљу, да не би морали да преживљавају све оно што су преживљавали кретањем по карантинима у једној па у другој земљи. Потом је врло значајно питање било радних односа, тачније пријава по основу радних односа. Оно што је мене нарочито заинтересовало је забрана посећивања својих ближњих у времену ванредног стања.

Што је било у многим земљама у Европи.

Било је. Али ако имате некога ко тражи и мора да добије туђу негу и помоћ а не може његова фамилија да га посети у време када је то забрањено - ми смо то морали да решимо и решили смо успешно. Исто се односи и на родитеље који треба о викенду да посећују своју децу, односно деца њих а није било омогућено. Заиста уз јако добру сарадњу, морам да кажем, са Владом Републике Србије, са премијерком конкретно, ми смо такве проблеме решавали.

Да ли је корона донела неке проблеме Вама као Заштитнику грађана?

Донела је проблем, ако сматрате то проблемом, што се радило од 8 до 22 сата, што је требало у сопственој институцији организовати рад да се нико не зарази, да не уђе ковид у институцију и да будете заиста доступни свим грађанима који се јављају. Грађани су се јављали врло често, ми смо само телефонских позива забележили негде око 3.800 само у том кратком периоду.

На шта су се најчешће грађани жалили?

На слободу кретања првенствено, то је била прва жалба.

А када је то престало?

Онда је дошло до права из радних односа, то је све оно што је могло да буде проблем људима као последица корона вируса.

Где сте најчешће Ви претходних месеци интервенисали по сопственој иницијативи?

Увек када се нешто појави и зато се овим путем захваљујем свим средствима информисања у Републици Србији, јер смо најчешће реаговали на ствари из вести које чујемо у медијима. Реаговали смо проверивши прво оне наводе који се налазе у тим медијима, а онда смо реаговали на сваку од тих ситуација.

Који су били најчешћи случајеви, јел’ можете нешто да истакнете?

Не могу да нешто истакнем јер би тиме фаворизовао неке од случајева, било је ту стварно свих могућих ситуација, углавном су то социо-економске области. Оне су суштински инкорпориране у многе притужбе, у многе тешке ситуације у којима се поједине групе грађана налазе.

Где се највише није поступало у складу са законом, ко се није придржавао?

Ко се оглушио о закон и о уредбу? То је најчешће у локалној самоуправи. Локална самоуправа је оно што нам је овај вирус практично ускратио, да чешће посећујемо и проверавамо како они раде. Најчешће се грађани жале на поступање локалне самоуправе.

А они иначе по закону имају обавезу да сарађују са заштитником.

Закон је ту изричит, сви имају обавезу да сарађују са Заштитником грађана, осим оних које је Устав навео, где ми немамо право контроле. Оглушили су се поједини, на тај начин што или не одговарају на оно што ми њима указујемо да би морали да исправе. Онда то радите до тренутка док они то не исправе и инсистирате и морате бити изразито упорни да бисте то остварили.

Са којим одговором се оглушују?

Нема одговора, углавном се прећуткује. Не одговарају вам, онда шаљете поново, па шаљете хитно. Због тога нови закон о заштитнику грађана, за који се надам да ће врло брзо бити у скупштинској процедуре, омогућује Заштитнику грађана да скраћењем таквих рокова, поготово када су хитни случајеви у питању а то процењује Заштитник грађана, односно институција, реагују одмах правовремено са много драстичнијим начинима, када неко се оглуши о оно што Заштитник грађана од њих тражи. И то тражи са правом претходно проверивши све чињенице и уз адекватне доказе.

Крајем новембра прошле године сте изјавили да је пандемија повећала ризик од насиља над женама. И даље на жалост траје пандемија. Каква је ситуација сада?

Јесте, још увек, у целом свету је тако, зато што људи су упућени једни на друге и у посебним, о томе говоре људи који су стручни за ту тему, психолошким условима у којима људи живе већ дуго ескалира свака врста насиља. А насиље у породици је један од најчешћих облика насиља. Ту се поставља питање заштита жртава насиља у породици. Заштитник грађана је иницирао и иницираће и инсистираће код локалних самоуправа да се омогући свим женама, мушкарцима у мањем броју, који су жртве насиља у породици бесплатан и обавезан преглед у институтима за судску медицину како би се фиксирали докази, како не би могло да у току поступка из било ког разлога жртва мења исказ или да се због недостатка доказа насилник ослободи. То је много гора порука свим насилницима да се или не кажњавају или да се кажњавају са нижим казнама.

Мало гледамо на последице, а можда би мало требало да се фиксирамо ипак на узроке.

Узроци су ту најбитнији. Ако гледамо последице онда можемо да одемо да видимо у затворима жене које су реаговале тако да су се после више година насиља определиле да реше радикално, знате на шта мислим или оно што гледамо врло често а то је да жртве насиља у породици преносе то искуство, и да се оно генерацијски може преносити.

Вест која је изазвала велику пажњу код нас у нашим медијима био је случај Мике Алексића, који је осумњичен за силовање, сексуално узнемиравање својих ученика. Одлуком суда Алексић је у притвору, њему је притвор истекао након чега је суд донео одлуку да се продужи до средине марта. Ви сте добили притужбу његовог адвоката.

Заштитник грађана као институција брине о свим грађанима без жеље да прејудицира могућу судску одлуку. Постоје такозване претпоставке и презумпција невиности. Ми ћемо колико сутра посетити господина Алексића, нормално ако нам се то одобри мада имамо право на то по нашем закону, да видимо карактер тих притужби. Обавио сам разговор са његовим адвокатом, притужбе су се односиле на део које не можемо да контролишемо то је рад правосуђа али ћемо чути од господина Алексића шта он има да нам каже.

Пре неколико дана на нашој телевизији емитовали смо прилог о проблемима које је имала држављанка Руанде која се удала за нашег држављанина. Наравно у питању је била администрација, папирологија и било је ту доста проблема. Ви сте у једном тренутку дали изјаву у рекли, решићемо то у најбржем могућем року. Да ли је то решено?

Решено је и хвала медијима јер већина наших поступања није на основу притужби него на основу сопствене иницијативе односно информације коју сазнајемо из медија. Овде се ради о томе што је брачни пар који има дете требало да се обрати Одељењу за странце, јер Закон о странцима у члану 61 даје могућност да се дозволи боравак из такозваних хуманитарних разлога. Тамо има тачно набројано који су то разлози да се не би, колоквијално речено, цепала породица. Ми смо разговарали са представницима полиције који су нам рекли да до тог дана није уопште поднет такав захтев али је такође господину супругу речено шта треба да уради. Он је то урадио и њој је дозвољен боравак, с тиме што се тај боравак дозвољава на годину дана или краће а треба се продужавати 3 месеца, најкасније 30 дана до истека дозволе боравка.

За крај имам једно питање. Скоро 4 године сте на функцији Заштитника грађана, да ли постоји нешто што још увек нисте успели да решите?

Како не, постоји суштинска ствар а то је да грађани Републике Србије знају да увек треба да се обрате Заштитнику грађана, и да ће заштитник грађана у ситуацији када може увек да реагује.

Јел’ мислите да они то не знају?

Не знају. Био сам запањен када сам дошао на ову функцију да грађани уопште не знају шта ради Заштитник грађана. Стварно сам се трудио обилазећи сва места по Србији, примајући грађане, говорећи у медијима да поручим - обратите се заштитнику грађана. Ми смо сазнали за тај случај који сте навели, небројено је таквих случајева. Ишли смо према грађанима а они нису ишли према нама. Ми хоћемо да грађани иду према нама а ми ћемо решавати све случајеве које по закону можемо да решавамо. Надамо се да ће изменама и допунама закона нам се омогућити јако широк дијапазон могућности.

Да ли одговорите на сваку притужбу коју добијете путем е-маил или телефонског позива?

Одговоримо на сваку притужбу с тиме што ја инсистирам да се ако су такве околности обавезно обави телефонски разговор са притужицем или се позове. Ја лично то радим, позовем притужиоца, разговарам са њим и видим заиста шта можемо као институција да помогнемо. Ако не можемо из било ког разлога - застарелост, није наша надлежност, мора се то грађанимка рећи без обзира што то изазива незадовољсто тих људи. Али не можете да другачије комуницирате са грађанима када сте на овој функцији него тако.

Хвала Вам најлепше што сте били наш гост данас.

panel flajer