a

Заштитник грађана Зоран Пашалић гостовао је у емисији „Јутро“ Телевизије „Прва“

Случај оца из Крагујевца коме је социјална служба одузела децу поново је у центру пажње. Заштитник грађана наложио је поновно испитивање тог случаја и зато је са нама Зоран Пашалић. Добро јутро, хвала вам што сте наш гост. Пре него почнемо разговор о овом случају, имали смо укључење, видели сте да ће данас бити саслушана, пратите претпостављам целу ситуацију везану за Мику Алексића. Насловне стране, буквално централна тема. На који начин независна контролна институција као што је Заштитник грађана коментарише овај случај?

Једноставно. Када организујете било коју активност, било који посао у вези са децом, дужни сте да се понашате у складу са одређеним прописима. Рећи ћу вам пример: када отварате дечји вртић, то је једна огромна хрпа папира где се проверава не само власник, него и сви запослени. Поставља се питање, ко контролише? Ја сам то у једној емисији назвао ad hoc школама без обзира на то чиме се те школе баве. Да појасним, у списку занимања или активности постоје групе под које се ово може подвести, али ко то контролише? Да ли су уопште подложни контроли? Оно што је суштина: где год се ради са децом мора бити стриктно контролисано.

На основу свих података до којих смо дошли, покренули смо иницијативу према Министарству просвете, да се утврди које су мањкавости у постојећим законима и да се исправе, значи да свако ко ради са децом или малолетницима, односно онима који се могу сматрати млађим или старијим малолетником, мора бити стално у фокусу јавности. То је суштина.

Друго, у вези са овим што је такође била тема ових дана и где смо ми узели учешће и надамо се да ћемо скоро имати резултате, а то су грађани који су оптерећени порезом за делатност коју обављају, поставља се питање како су овакве школе третиране у пореском систему. Данас смо, практично пре једно сат времена, сачинили инцијативу према Министарству финансија, где ћемо видет и ко контролише и како контролише такве, могу слободно да кажем, фирме. Када отварате пекару, ви морате да имате одређене услове да бисте могли да је отворите ту делатност, а поставља се питање контроле оваквих делатности. Не подцењујем, немојте да ме схватите погрешно.

Овај случај на жалост, отворио је бројна питања и бројне мањкавости.

Знате зашто. Пуне су новине тога. Али, суштина је у томе да то што је сада сензација и што ће бити сензација још неко време, не покрију неке друге вести и да онда се то нама понови кроз неко време. Значи, мора се стриктно контролисати свако ко има контакт, ко ради са децом, без обзира шта ради. 

Зато се надам да ће управо и ваши апели, као институције Заштитника грађана, имати одјека. Морам да се надовежем, рекли сте малочас када отварате вртић, имате хрпу папира које морате да испуните.

Тако је.

Верујем и да ће до вас доћи овај случај, насловна страна „Српског телеграфа“, хорор снимци иживљавања, вртић страве, аутистично дете затварали у шпајз па га тукли. Од јуче тај снимак се може наћи на друштвеним мрежама.

Знамо за то. То нам је данас предмет поступања, односно сада ћемо изанализирати. Највећи део информација ми управо добијамо из медија и онда проверавамо све то и поступамо у томе.

И да ли има одјека ваш глас, морам да вас питам?

Има одјека. Оно што је највеће оружје Заштитника грађана је што од мог доласка ми приступамо без емоција у смислу професије, а не као људи, као појединци. Проверавамо сваку чињеницу и узимамо у обзир само доказане чињенице, тако да наше препоруке које дајемо узимају се у обзир врло озбиљно.

Да ли се некада дешавало да се вама неко одмах обрати и да вам изнесе неки свој случај и злостављања и малтретирања, било које врсте?

Небројено пута. Знате да сам од када сам ступио на ову функцију, практично отворио врата институције и примао грађане. На несрећу, ова пандемија је то мало зауставила. Али, у директном разговору са грађанима сам чуо небројено пута да се дешавају, да тако кажем, примери уцењивања, насиља, вербалног, физичког мање. Шта је ту сада проблем? Заштитник грађана нема могућности контроле ни тужилаштва, ни судова нити може да се меша нити плегира у оптужбу, нити у пресуђивање, и ту мора да стане и да, на жалост, упути онога ко је доживео насиље на суд, полицију, тужилаштво.

Оно што ми радимо и што ми можемо да пружимо је заштита од стране институција које су дужне да такву особу заштите. Такође, и да у самом поступку иницирамо да се користе све средства како би се заштитио поготово када су у питању малолетне особе онај ко је оштећен, ко је претрпео насиље и ко даје исказ, да не би дошло до тога да је тај израз више пута био ових дана у штампи, у медијима, а то је секударна виктимизација. Верујте ми, у разговорима са особама које су претрпеле насиље, небројено пута сам чуо да им је много теже пало то што су више пута морали да се враћају кроз оно шта су у реалном животу прошли, дајући исказе, два, три па и више пута.

Случај због ког смо вас превасходно позвали, а наравно хвала вам што сте и коментарисали, значи да се чује ваше мишљење када је овај случај Мике Алексића у питању, вратили сте на поновно испитивање случаја оце из Крагујевца, Ђорђа Јоксимовића. Зашто? Има ли, има ли наде неке?

Пазите, ово је озбиљна институција и ја покушавам да најозбиљније могуће радим свој посао, тако да ништа нећу да прејудицирам. Суштина је што је тај случај био 2015. пред институцијом, јула месеца, пре мог доласка и оно што сам приметио а то је један озбиљан недостатак емпатије од стране институције. Не може се администрирати када су овакви случајеви, заштитник грађана није ни суд, ни административни орган да може да гледа само кроз папире, морате чути све стране, морате чути родитеље, ако је могуће, ако они желе, без икакве пресије па и децу која су у том, да кажем случају у фокусу, узети све у обзир чињенице и тек онда доносити закључке и давати препоруке.

Није први пут да сам отворивши неке раније предмете видео да је ту било пуко администрирање и да суштински није у фокусу било оно што је Заштитнику грађана од мог доласка у фокусу, а то је грађанин, то су његова права, нормално складу са законом, у складу са прописима, али врло обазриво.

Ђорђе Јоксимовић ће ускоро бити овде у нашем студију и чућемо наравно и његову причу, али оно што све нас занима.

Ђорђе Јоксимовић и ја смо се чули и ја ћу га сачекати и имаћемо састанак у институцији. Заиста желим, без обзира на време које је господину потребно, да ми каже своју верзију приче.

Ми смо у јавности небројано пута чули, пет година, као што сте и сами рекли, траје цео овај случај, разноразне задатке, тако да кажем, је добијао од социјалне службе и како он каже, све је урадио што је од њега тражено, међутим децу и даље не може да добије. Где шкрипи?

Видећемо.

Питам вас као човека?

Па видећемо, зато што је случај отворен пре два дана.

Каква је сада процедра?

Процедра је ова: ми смо се обратили Центру за социјални рад да нам пошаље сву документацију којом располаже. Разговараћемо и са господином Јоксимовићем. Ја сам заказао састанак у ресорном министарству данас и ту ћемо такође обавити разговоре. Зашто - јер ресорно министарство контролише центре за социјални рад. Ако је потребно, отићи ћу лично у Центар за социјални рад, тек када будемо имали целу слику онда ћемо дати саопштење, можете ме позвати да вам на основу онога што смо сазнали, изнесем до у детаље случај и оно што ви кажете, да видимо која су права и да се та права испоштују.

Ја се искрено надам да ћемо заједно успети да барем нешто променимо. Пет година је прошло, мислим да је заиста крајне време да отац буде са својим ћеркама.

Слажем се.

Рекли сте малочас, да је корона пореметила ваш рад. Имали сте разговоре са грађанима, шта је оно што нас сада највише мучи, ова 2021, јављају ли се?

Јављају се.

На шта се жале?

У 2020. имали смо десет пута више обраћања. Радили смо до 22 сата увече, али смо радили и када је било потребно и преко ноћи. Оно што је базично, то је страх. Страх од болести, страх од смрти, страх од губитка посла, страх од немогућности да се прехрани породица, па онда могућност кретања, могућност путовања. Оно што сви ми људи волимо, а то је да имамо могућност опуштања барем у одређеним временским интервалима што је овај вирус, ова пандемија у много чему зауставила. Врло нам је било значајно за све то време да ли се поштују мере заштите и ту смо исшли до, назваћу их условно, предузећа, фирме, како год, које нису поштовале мере типа да се у једном простору нађе више људи него што је то обавезно па до заштитне опреме.

Скоро је неко кренуо са иницијативом око провере броја лекара који су преминули, мада на основу података које смо добили, у другим земљама, односно у земљама окружења, оно што су они навели је апсолутно нетачно, а то је да у неким земљама нису забележени случајеви смрти лекара. Не само да су забележени смртни случајеви, него с обзиром на изузетну сарадњу јуче смо се баш чули са свим омбудсманима у региону, имате случајеве самоубистава лекара, имате случајеве самоубистава особа које су у том ланцу спречавања епидемије нису могли да издрже притисак у другим земљама или у земљама у региону. Све је то оно што ствара слику на основу које ми можемо да делујемо, наравно препустивши свакој од институција да ради свој посао. Немамо ни ми капацитета да би могли свачији посао да радимо.

Нити то тако треба.

Ја мислим да не треба.

Важно је скренути пажњу.

Свакако.

Као што је рецимо конкретно овај случај Ђорђа Јоксимовића. Хвала вам што сте издвојили време за наш јутарњи програм.

Хвала вама.

Па ћемо испратити заједно цео овај слуачај.

Свакако, да.

И надати се заправо, позитивном резултату целе приче.

Сада ћемо срести господина Јоксимовића. После тога ћемо разговарати.

Он ће врло брзо бити и овде са нама. Хвала вам још једном.

Хвала вама.

panel flajer