Заштитник грађана поздравља израду Предлога стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период од 2021. до 2026. године, поготово имајући у виду да развој услуге социјалне заштите у претходном периоду није пратио потребе корисника, а код услуга у заједници проблем је представљала њихова одрживост, доступност и континуитет, наводи се у Мишљењу Заштитника грађана које је упутио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Заштитник грађана је међутим става да предлог стратегије није свеобухватан, односно готово искључиво је усмерен на кориснике са менталним и интелектуалним тешкоћама, те предложеним мерама нису обухваћени (уколико истовремено не потпадају под ову посебно рањиву групу) млади на домском смештају и/или алтернативном старању (деца без родитељског старања, деца у сукобу са законом), као ни деца и одрасли жртве насиља, занемаривања и експлоатације, којима је по престанку боравка у установи неопходна подршка за самосталан живот. Заштитник грађана је мишљења да би стратешким документом који се односи на деинституционализацију и развој потребних услуга у заједници требало да буду обухваћене све корисничке групе, односно сви корисници који су институционализовани без обзира на разлог њихове институционализације.
С тим у вези, Заштитник грађана сматра да је правце развоја целокупног система социјалне заштите, па тиме и процеса деинституционализације, претходно потребно дефинисати новом Стратегијом социјалне заштите, као полазном основом за реформу система социјалне заштите, па потом или истовремено израдити стратегију деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници која би обухватила све кориснике, а не искључиво кориснике са менталним и интелектуалним тешкоћама.
Заштитник грађана истовремено указује на значај мултисекторске сарадње у овој области, што у предлогу стратегије није довољно видљиво. Предлог стратегије требало би јасно повезати и у потпуности ускладити са већ усвојеном Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020. до 2024. године и Акционим планом за њено спровођење у периоду 2021-2022. године, посебно када је реч о циљевима, мерама и активностима у вези са институтом лишења пословне способности, наводи се између осталог у Мишљењу Заштитника грађана.
 Мишљење Заштитника грађана |
Информатор о раду
