Заштитник грађана је у поступку контроле законитости и правилности рада надлежних органа покренутом након сазнања из медија да је у Нишкој Бањи малолетник убио другог малолетника, утврдио да у раду Министарства унутрашњих послова није било неправилности, али да су пропусти у раду школе неотклоњиви, а штета нанета правима двојице ученика непоправљива.
Заштитник грађана у циљу спречавања сличних пропуста у будућности од Министарства просвете тражи да изврши надзор у школи који су похађала двојица малолетника и да упути мере за отклањање неправилности у њеном раду, као и да запосленима у тој школи одржи обуку о примени Правилника о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и специјалистичке обуке о препознавању индикатора и раних ризика за појаву насиља, злостављања и занемаривања детета/ученика.
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) посетио је у мају 2024. године Полицијску управу Панчево и полицијске станице у њеном саставу, након које је објавио два извештаја о тим посетама.
Посете седишту ПУ Панчево и ПС Ковин су биле контролне и њихов циљ је био праћење поступања по раније упућеним препорукама НПМ-а. У Извештају о посети Полицијској управи у Панчеву су упућене две нове препоруке – једна се односи на правилно рачунање времена почетка задржавања у кривичном поступку, а друга на правилно писмено обавештавање лица задржаних у кривичном поступку о њиховим правима. НПМ је обавештен да ће по обе препоруке у будућем раду поступати.
Посета ПС Вршац је била тематска и током те посете НПМ је пратио поступање полицијских службеника у вези са остваривањем основних права задржаних лица, која су уједно и заштитне мере од злостављања, као и услове у просторијама за задржавање. У Извештају о посети Полицијској станици Вршац упућене су три препоруке – једна се такође односи на правилно писмено обавештавање лица задржаних у кривичном поступку о њиховим правима, потом да се задржаним лицима омогући да документацију која се односи на задржавање држе код себе током трајања задржавања, као и да се предузму мере заштите приватности лекарских прегледа и података о здравственом стању задржаних лица, односно у вези са присуством полицијских службеника лекарским прегледима и података о здравственом стању који могу и који би требало да буду доступни полицијским службеницима. НПМ је такође обавештен да је по све три препоруке поступљено. У вези са влагом у једној од просторија за задржавање која је уочена приликом посете је стигло обавештење да је у току процедура обезбеђивања средстава за отклањање наведеног.
Поступајући по притужби Националног савета мађарске националне мањине, Заштитник грађана је покренуо испитни поступак oцене законитости и правилности рада Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ у Новом Саду због повреде права на службену употребу мађарског језика и писма у раду те установе.
Уместо изјашњења о поступању, Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ у Новом Саду је одмах реаговао на неправилности у свом раду и затражио помоћ Националног савета мађарске националне мањине у превођењу потребних обавештења за грађане, како би се омогућило да она, осим на српском језику, буду истакнута и на мађарском језику који је у службеној употреби у том граду.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас на отварању Дечије недеље, највеће националне манифестације за заштиту и промоцију дечијих права, чији је почетак свечано обележен у Галерији РТС-а, да се уважавањем и заштитом права деце, директно утуче на њихове животе и будућност, али и перспективу читавог друштва.
„Неизмерно је важно штитити права деце у сваком тренутку, почев од права на здраво и безбрижно одрастање, до права на образовање и здраве социјалне интеракције. Међутим, чини се да све мере које се предузимају нису довољне јер је насиље према деци, а посебно међу самом децом у порасту. Зато бих апеловао на све институције и установе, које утичу на судбину деце, али и на њихове породице да са већом одговорношћу штите права деце, као и да предузму одговорност за пропусте у раду. Ми немамо могућности за санкције, али у случају изостанка информације коју тражимо, можемо одмах да обавестимо Народну Скупштину Републике Србије, ресорна министарства и јавност, оценио је заштитник грађана Зоран Пашалић.
Заштитник грађана је истакао да је прошле године, та институција разматрала 513 предмета у којима је указано на 980 повреда права детета. Бележи се и знатан пораст броја притужби грађана у односу на претходни годишњи извештај, а грађани се најчешће жале да центре за социјални рад и министараства.
Заштитник грађана је апеловао и на саму децу да буду спремна да бране права својих вршњака, колико и своја, као и да покажу више саосећања и толеранције према другима, јер је то најбољи пут да се задобије поштовање и развија здрава свест о себи и друштву у коме живе.
Пашалић је рекао да се институција Заштитника грађана бави заштитом права и најбољег интереса детета од свог оснивања пре 17 година као и да је новим законом о Заштитнику грађана знатно побољшана заштита дечијих права, посебно у погледу превентиве и ефикасности заштите, али да спровођење тих мера захтева друштвени консензус и пуну одговорност свих надлежних институција.
Ове године, Дечија недеља се обележава под слоганом “Ја сам дете, имам план: толеранција и љубав за сваки дан!” Манифестација ће трајати од 7. до 13. октобра и посвећена је унапређењу дијалога и разумевања међу децом и различитим генерацијама, са циљем да се додатно ојача друштвена заједница и обезбеди стабилна и подстицајна средина за све грађане.
Успех инклузивног образовања, које треба да омогући да сва деца имају једнака права на школовање и стицање знања, у доброј мери зависи од људског фактора. Пре свега саосећања, односно наше способности да разумемо потребе другог и поистоветимо се са проблемом или ситуацијом у којој се налази, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић.
Заштитник грађана је истакао да је документарни филм „Пут до разумевања“ који је данас премијерно приказан у београдском Медија центру, настао управо са циљем да се широј јавности директно укаже на такву потребу и подстакне дијалог свих заинтересованих страна, како би се системским мерама отклонили сви они изазови који и даље стоје на путу инклузивном образовању.
Према Пашалићевим речима, за Србију би можда најупутније решење било да креира сопствени модел инклузивног приступа образовању, уважавајући пре свега потребе оних на које се инклузија односи, највише саме деце.
Фото: Медија центар
Као национална институција за људска права, Заштитник грађана од увођења законодавних реформи 2009. године прати примену инклузије у образовању у Републици Србији. Сви подаци до којих је институција дошла у свом раду, указују на то да је инклузивно образовање заживело, али да се највеће препреке примени овог приступа и даље односе на доступност, квалитет, финансирање и функционисање додатних услуга за децу са сметњама у развоју.
Данијела Радојевић, начелница Одељења за промоцију и унапређење права детета истакла је да докуметарни филм Заштитника грађана даје јасну слику како инклузивно образовање у земљи заиста изгледа. Подсетила је да је та институција прошле године спровела истраживање о инклузивном образовању у основним и средњим школама у Србији, као и да је на том основу, Заштитник грађана формулисао 16 предлога и препорука за унапређење услуге додатне подршке у образовању деце.
Између осталог, Заштитник грађана је предложио надлежним органима да обезбеде финансијске, људске и друге ресурсе како би се омогућило да свако дете коме је утврђена потреба за додатном подршком у образовању такву услугу и добије, а указано је и на неопходност обезбеђивања обавезне и континуиране едукације просветних и радника у системима социјалне и здравствене заштите о значају инклузивног образовања, као и обуке деце и ученика, почев од предшколског образовања.
Документарни филм „Пут до разумевања“ Заштитника грађана који је снимљен у шест основних и средњих школа у Београду са циљем да допринесе развоју свести и подстакне примену инклузивног приступа образовању у значајнијем обиму, реализован је у оквиру пројекта „Праћење спровођења инлузивног образовања у Републици Србији“ захваљујући финансијској подршци Европске мреже националних институција за људска права (ENNHRI) из програма Мали грантови.